anonimno pitanje

Pored ovog posta, preporučujem vam da pročitate i sve postove sa tagom „sud“, bar ovaj i ovaj.

Za početak, izbaciću gomilu definicija koje se odnose na vaše pitanje. Često je dovoljno dati jasne definicije i odgovor na pitanje postaje potpuno očigledan.

• Vlasništvo – odnos objekta prema subjektu, u okviru kojeg subjekt raspolaže objektom po svom nahođenju, a drugi subjekti se uzdržavaju od sličnih radnji bez sankcije vlasnika.
• Ankap – sistem odnosa između ljudi na bazi principa samopripadnosti, odnosno vlasništva nad samim sobom. U običnom govoru, ankapom ćemo nazivati i osobu koja je spremna da se pridržava ovog sistema odnosa.
• Pravo – kompleks praksi za rešavanje konflikata između ljudi.
• Sud – pravni institut, u okviru kojeg se konflikt između strana rešava od strane treće osobe. Kod ankap-a, sud može rešavati konflikte samo u okviru ovlašćenja koja su mu delegirale strane u konfliktu.
• Zatvor – pravni institut, u okviru kojeg se strana koja je nanela štetu izoluje od strane koja je štetu pretrpela. Kod ankap-a, izolacija se može desiti samo uz sankciju izolovane strane i samo pod uslovima koji su sa njom dogovoreni.

Sada ćemo navesti nekoliko primera kako pravo funkcioniše u Ankapistanu.

1. Dva ankap-a se ne slažu oko toga kome od njih pripada određeni objekat. Označili su jedno drugom svoje zahteve, i nakon diskusije su se dogovorili kome pripada sporni objekat, a ko, na primer, u zamenu za odricanje od zahteva dobija dogovorenu nadoknadu. Konflikt je rešen.
2. Dva ankap-a se ne slažu oko toga kome od njih pripada određeni objekat. Označili su jedno drugom svoje zahteve, ali nisu došli do dogovora. Tada se na neki način dogovaraju sa trećom stranom i delegiraju joj ovlašćenja za rešavanje konflikta. Sud proučava situaciju, donosi odluku, a strane u konfliktu izvršavaju odluku. Konflikt je rešen.
3. Dva ankapa se ne slažu oko toga kome od njih pripada određeni objekat. Prilikom pokušaja ostvarivanja svog prava vlasništva nad sporne objektu, strane počinju da nanose štetu jedna drugoj. Ne želeći eskalaciju konflikta, jedna od strana pronalazi utočište gde se nalazi van domašaja druge strane, i nakon toga strane počinju da pregovaraju o sudu. Sud razjašnjava situaciju, donosi odluku, a strane u konfliktu izvršavaju odluku. Konflikt je rešen.

Utočište koje se pominje u trećem primeru je, u suštini, upravo zatvor. Za uslugu obezbeđivanja sigurnosti tokom boravka u zatvoru, vlasnik zatvora može naplaćivati uslugu klijentu, odnosno onome ko želi da dobije utočište.

Ne mislim da će u ankapiji usluga zatvaranja u zatvor imati toliko veliku potražnju da bi bilo isplativo graditi specijalne, dobro zaštićene od prodiranja objekte. Najverovatnije će usluga pružanja utočišta biti decentralizovana i imati više deklarativni karakter.

Ulicom trči tip, potpuno razbarušen i izgužvan, a za njim ide drugi, veoma uzbuđen i željan da još jače izgužva prvog. Prvi tip mi prilazi i traži pomoć. Ja ga zaštitim od drugog i predložim mu da pređe na mirno rešavanje konflikta. Izolovala sam jednog učesnika konflikta od drugog i, u suštini, to se ni od čega ne razlikuje od smeštanja u pritvor. Jedino što sprečava jaču stranu u ovom konfliktu da nastavi sa obračunom protiv slabije strane je nevolja da uđe u konflikt i sa mnom. U ogromnoj većini situacija, to je sasvim dovoljno.



Da li ću uzeti novac za pruženu uslugu? Ne znam, zavisi od okolnosti, zavisi od toga koliko će me sve to odvratiti od sopstvenih poslova.

Opisujući ovaj primer, polazila sam iz implicitnog pretpostavke da se ankap razvio u mirnom društvu putem postepenog odumiranja države, zbog čega i opisani konflikt, u okviru kojeg se pojavila potreba za utočištem, izgleda prilično vegetarijanski. Naravno, ako ankap dođe neka Venezuela, putem potpunog i brzog bankrota države, onda će sukoba među ljudima u prvoj fazi biti znatno više, i tamo se zaista može pojaviti dovoljno stabilna solventna potražnja za solidnim utvrđenim utočištima, gde će klijentu biti pružana usluga naoružane zaštite. Ali verovatnoća takvog scenarija mi deluje veoma malom.