Rekordna inflacija u SAD-u samo je još jednom pokazala da se nipošto ne može osloniti na valute sa neograničenom emisijom i centralizovanim upravljanjem, na primer moderne državne (fiatne) novce. Američki dolar se dugo smatrao prilično stabilnom valutom, mnogi su baš njega birali kao sredstvo za akumulaciju bogatstva. Sada pak sva dolarša ušteđenja samo očekuje obezvređivanje. Razlog za to su neadekvatne ekonomske odluke vlade SAD-a tokom pandemije koronavirusa, sa nastalim poteškoćama odlučila je da se bori povećanjem novčane mase. I nijedna vlada u svetu ne može dati garanciju da neće doneti odluke koje vode ka obezvređivanju novca i osiromašivanju ljudi. Naprotiv, treba očekivati suprotno – vladama je korisna inflacija koja obogaćuje one u čije ruke nova novčana masa prva stiže (na primer samu vladu i državne banke), budući da ta sredstva mogu potrošiti još po pre-inflacionim cenama. Dakle, ne postoji takva fiatna valuta u kojoj bi vaša sredstva bila bezbedna.
Drugačiju sliku nam pokazuju kriptovalute, naravno ne sve one, ali definitivno one koje zaista jesu decentralizovane i kriptootporne. Emisija takvih valuta ograničena je matematikom velikih brojeva, a centralizovano upravljanje izostaje – bilo kakve izmene u radu mreže (pa čak i uvođenje ažuriranja od strane developera) moguće su samo uz direktan pristanak vlasnika većine uključenih računarskih kapaciteta. Zajedno sa odsustvom bilo kakvih ograničenja u razmeni sredstava (za nekoliko minuta se sredstva mogu poslati bilo kojoj osobi, čak i onoj koja se nalazi u dalekoj zemlji na drugoj strani Zemlje), to kriptovalute čini vrednom imovinom u očima sve većeg broja ljudi – isti taj svima poznati bitkoin nedavno je oborio novi rekord u svojoj vrednosti.
Pre ili kasnije, vlade svih država čije se valute smatraju garantom stabilnosti ušteđevine, greškom ili čak namerno donesu odluke koje vode ka nekontrolisanom povećanju novčane mase, odnosno ka obezvređivanju novca i osiromašivanju ljudi. I svaki put će kriptovalute, čija emisija ostaje na inicijalno zadatom nivou, postajati sve popularnije kao sredstvo akumulacije bogatstva, pa čak i kao sredstvo razmene. Sumrak fiatnih novaca je neizbežan kada postoji tako dobra alternativa!
Pre otprilike mesec dana, na kanalima Hype Coin News i Bitcoin Translated završeno je objavljivanje po poglavljima prevoda knjige Džonatana Bira Blocksize War. Čitala sam prevod tokom procesa, a kada se završio, odlučila sam da sastavim knjigu u epub formatu, kao što sam to već ranije uradila sa knjigom objavljenom na istom mestu Inventing Bitcoin. Započela sam rad, ali sam zaboravila da ga stavim na cloud, a zatim sam otputovala u Albaniju, što je rezultiralo dugom tehničkom pauzom. Bolje ikad nego nikad, pa sam knjigu sastavila po povratku, i sada je objavljujem.
Knjiga detaljno opisuje unutrašnju kuhinju bitkoin zajednice i daje uvid u to kako se donose odluke kada je sve decentralizovano. Štaviše, ovo je upravo uspešan case-study, gde je veoma težak i principijalan konflikt na kraju doveo do dobrog, balansiranog rešenja u kojem su svi morali malo da popuste. Stoga će knjiga biti zanimljiva ne samo tehnološkim entuzijastima (ja se ni približno ne smatram takvom), već i onima koje zanimaju mehanizmi samoupravljanja u složenim sistemima, što je za nas, ankapište, izuzetno važno.
Upd.: Dodala sam u predgovoru odeljak o mecenatima, jer je inače nepristojno prema ljudima koji su finansirali prevod. Izvinite što sam odmah zaboravila.
Salvador je dobio drugu nacionalnu valutu pored američkog dolara – bitkoin. Tako je od jeseni 2008. godine, za manje od 13 godina, bitkoin iz projekta koji je anonim objavio za otvorenu diskusiju, izrastao u valutu ravnopravnu dolaru. Istina, za sada samo u jednoj zemlji.
Sada svet treba da čeka kada će Salvador uvesti nešto slično estonskom e-residency: tada će svako ko želi moći daljinski da otvori biznis u Salvadoru i vodi potpuno zvanična plaćanja u salvadorskoj valuti, jer će ga tome obavezivati salvadorski zakoni.
U čast ovog ogromnog koraka u adaptaciji bitkoina, objavljeni su popusti na njega: pojedini srećnici su danas uspeli da ga kupe po ceni od oko 43 hiljade američkih dolara po bitkoinu. Ali još uvek nije prekasno: u trenutku objavljivanja objave, bitkoin trenutno košta samo 47 hiljada dolara.
Vladimir Milov se sprema da izvrši svoju prvu bitkoin transakciju u životu: frizer mu objašnjava kako da instalira lightning novčanik
Prijateljski kanal Bitcoin Translated, koji se specijalizuje za prevode važnih tekstova o bitkoinu, nedavno je objavio na svom sajtu finalnu verziju prevoda knjige Jana Pritzkera „Izumevajući bitkoin“. Prevod naslova mi se ne dopada – ne razumem način prevođenja ovakvih konstrukcija sa „-ing“ glagolima kao priloga, to ne zvuči prirodno, ja bih prevela kao „Izumimo bitkoin“. U ostalom, knjiga je dobra, razumljiva, ilustrovana i svakako spremna za konzumaciju mozgom.
Svi su već čuli za stvari kao što su kriptovalute, a posebno za bitcoin. Međutim, mnogi se pitaju zašto su kriptovalute toliko skupe i u čemu je uopšte njihov smisao. Često se kriptovalute potpuno smatraju imovinom koju je kreirala i kojom upravlja određena grupa prevaranata, odlučnih da zaradi na još jednoj prevari i finansskoj piramidi, a visoka cena se objašnjava tržišnim manipulacijama i naduvanjem balona koji će skoro pući. Pri tome, za običnog čoveka, kriptovalute u principu ne mogu imati nikakvu korist.
Hajde da razbijemo slične zablude i uverimo se da kriptovalute nisu prevarantska šema i da su nam čak i izuzetno neophodne. Ako već znate kako kriptovalute funkcionišu, ili ako u nekom trenutku postanete umorni od čitanja tehničkog dela, ali pritom uspete da razumete zašto je kripto pouzdano sredstvo, možete odmah preći na čitanje dela članka pod nazivom „U čemu je zapravo korist kriptovaluta”.
Decentralizacija upravljanja
Počećemo objašnjenjem zašto kriptovalute nisu finansijska piramida. Za to ćemo, makar i u prilično grubom, ali demonstrativnom obliku koji prikazuje opštu koncepciju, objasniti kako su strukturirane. Suština je u tome što značajan deo kriptovaluta nema centralni organ upravljanja. Njihova mreža je potpuno decentralizovana, svaka osoba, pa čak i vi, možete pokrenuti čvor (node) istog bitcoina na svom računaru.
Reći ćete da bitcoin ima konkretne programere i da oni implementiraju svoja ažuriranja, što govori o tome da imaju vlast nad kripto mrežom. Da, programeri postoje, ali oni nisu vlasnici mreže. Sve promene i ažuriranja koje oni predlože implementiraju se samo uz dozvolu onog broja rudara koji rade na mreži, a koji poseduju više od 50% računarske snage mreže. Zapravo imamo demokratsko upravljanje (ali ne treba porediti sa državnom demokratijom koja se ipak nameće silom, u ovoj demokratiji vas niko ne primorava da učestvujete), pri čemu je ova demokratija prilično direktna, jer iako ima svoje predstavnike u vidu programera, nijedna odluka ne može proći bez izričitog pristanka više od polovine mreže.
Može se pojaviti pitanje zašto uopšte stvaraju i održavaju kriptovalute, jer bez posedovanja vlasti nad njima ne može se ni zaraditi. Međutim, to nije tačno, programeri kriptovaluta obično rade takozvani „premin“, što znači da pre javnog izlaska čvora kreiraju za sebe određeni broj novčića računajući na to da će njihova kriptovaluta u budućnosti postati popularna i da će ti novčići značajno porasti po vrednosti. Pored toga, programeri kriptovaluta mogu zarađivati i putem donacija bogatih korisnika kojima je dalji razvoj iste profitabilan.
Nove kriptovalute, koje trenutno imaju malu mrežu, često su izložene riziku koncentracije više od polovine snage u istim rukama, što omogućava manipulaciju mrežom. Međutim, što je mreža veća, to se brže smanjuje ta mogućnost. Isti bitcoin je uključio u svoju mrežu toliko gigantske snage širom sveta da verovatno čak ni velike korporacije i vlade neće imati sredstava (barem bez nanošenja značajne štete sopstvenoj ekonomiji) da jednostrano preuzmu kontrolu nad njim i poremete rad mreže.
Osim toga, najveći rudari kriptovaluta obično su rudarski (mining) pool-ovi, a to su takođe decentralizovane organizacije. Rudarski pool-ovi se osnivaju kako bi se ljudi i organizacije, koji pojedinačno imaju neznatne računarske snage, ujedinili i time zajednički rudili novčiće. Iskopani novčići se pritom obično dele među učesnicima u zavisnosti od njihovog doprinosa zajedničkim računarskim snagama. Ponekad se dešavalo (na primer, u slučaju istog bitcoina) da su neki rudarski pool-ovi u različitim vremenskim periodima približavali svoje snage tom istom pragu od 50%. Međutim, hiljade i milioni učesnika pool-a, naravno, ne mogu međusobno da se dogovore samo zbog svog broja; u takvoj situaciji oni bi radije napustili taj pool i pridružili se drugim pool-ovima, kako bi sprečili centralizaciju mreže i gubitak vrednosti novčića koje su već iskopali i koje bi mogli iskopati u budućnosti.
Strog rad sistema i stabilna emisija
Algoritmi prema kojima funkcioniše mreža mnogih kriptovaluta su fiksni i zasnovani su na nerješivim matematičkim zadacima. Proces rudarenja, odnosno kreiranja novih novčića, obično se zasniva na pronalaženju heša odgovarajućeg složenosti za dodavanje novog bloka sa transakcijama u mrežu. Heširanje, posebno u slučaju algoritma SHA-256, koji se koristi u bitkoinu, predstavlja nereverzibilnu funkciju; jedini način da se dobije heš koji odgovara određenom uslovu jeste sukcesivno isprobavanje posebnog parametra bloka. Sam uslov, odnosno težina rudarenja, vremenom postaje sve stroži, a pored toga se nagrada za rudarenje redovno smanjuje. Sve je to takođe strogo programirano sa predviđanjem da će se u mrežu povezivati sve više računarskih snaga kada bude potrebno održati stabilnu emisiju valute.
Što se tiče same emisije, broj istih bitkoina je ograničen na 21 milion novčića (trenutno je rudarenje izvršeno za oko 18,5 miliona novčića). Jednostavno ne možeš uzeti i odštampati nove bitkoine; inflacija po modelu standardne papirne valute u slučaju kriptovaluta je jednostavno nemoguća.
Ne može se intervenisati u rad kriptovaluta putem hakerskog upada (iako je bilo upada u isti bitcoin, to se dešavalo u ranim fazama njegovog razvoja, kada njegov programski kod nije bio dovoljno savršen). Recimo da haker želi da ubaci lažnu transakciju sa nepostojećim novčićima u bitcoin mrežu. Međutim, svaki blok sa transakcijama u mreži sadrži hash prethodnog bloka. Drugi čvorovi (node) jednostavno neće prihvatiti čvor koji će pokušati da uvede nevalidan lanac blokova u mrežu. Takođe, nije moguće odabrati odgovarajuće parametre bloka tako da se dobije apsolutno isti hash kao kod originalnog bloka. Hەširanje je, ponovo, ireverzibilna funkcija, a može se hakovati samo grubim pretragama (brute force). Algoritam heširanja SHA-256 može dati 2^256 jedinstvenih varijanti hešova – čak i sa svim računarskim moćima planete, ne bi bilo dovoljno vremena trajanja univerzuma da se pronađe parametar koji daje konkretan heš. Na zaštiti stabilnosti i nepovredivosti rada kriptovaluta stoji matematika velikih brojeva!
U čemu je zapravo korist kriptovaluta
Dobro, kriptovalute zaista nemaju centralizovano upravljanje i apsolutno su pouzdane. Ali zašto su nam potrebne u praksi? Na kraju krajeva, obične valute su popularnije i lakše ih je koristiti. Kakva je uopšte korist od vašeg bitcoina, posebno uzimajući u obzir da podrška njegove mreže i rudarenje novih novčića troše neverovatnu količinu računarske moći i električne energije?
Sva korist kriptovaluta leži u tome što one omogućavaju da nikome, uključujući i vlade, ne dozvolite da veštački umanjuju vrednost vaše ušteđevine putem inflacije, neometano vam oduzimaju gotovinu i ograničavaju vašu ekonomsku slobodu. Počnimo od jednostavnog primera. U Nigeriji, prilikom sprovođenja ankete o korišćenju bitkoina, oko trećine ispitanika je izjavilo da ga koristi ili da ga je nekada koristilo. A sve to zato što je vlada Nigerije postavila previše visok porez na prenos sredstava preko granice. Kriptovaluta je postala jedini način da se svojim porodicama šalje novac sa minimalnim gubitcima, zaobilazeći idiotske državne zakone, za one Nijgerijce koji rade u inostranstvu.
Takvih primera se može smisliti mnogo, jer statični bandit (država) u svemu pokušava da opljačka svoje građane. I kriptovaluta dolazi ljudima u pomoć. Ne želite da statični bandit opterećuje vaše transakcije džinovskim porezima i svaki put zahteva objašnjenje u vezi sa poreklom sredstava? Platite kriptovalutom! Ne želite da država u bilo kom trenutku može da vas tuži zbog neplaćanja alimentacije ili da oduzme polovinu vaše imovine u korist bivšeg supružnika prevaranta? Čuvajte ih u kriptovalutama! Vlast je ograničila ili zabranila neku vrstu ekonomske aktivnosti i kontroliše vaše prihode? Primajte plaćanje u kriptovalutama!
Kriptovaluta će spasiti vaše ušteđevine, prihode i ekonomsku slobodu u ovim i mnogim drugim situacijama. Od vas se ne mogu jednostavno uzeti i oduzeti kriptovalute (osim ako sami ne kažete lozinku za svoj novčanik ili vam ne oduzmu uređaj na kojem je lozinka sačuvana u nešifrovanom obliku, uvek imajte taj trenutak na umu). Vaše ušteđevine u kriptovalutama neće izgubiti svoju vrednost vremenom zbog toga što neko redovno štampa milijarde novih novčanica. Kriptovalute možete koristiti potpuno anonimno. Iako je, naravno, isti bitcoin pseudoniman, jer su sve transakcije u mreži vidljive svakoj osobi, ovaj problem se rešava korišćenjem bitcoin miksera (posredničkih servisa koji pre slanja novčića primaocu izmešaju njih sa novčićima ostalih korisnika miksera i time čine transakciju nepratljivom), uključujući i klijente novčanika sa ugrađenim mikserom (na primer, Wasabi Wallet). Takođe postoje kriptovalute u kojima se novčići mešaju automatski unutar same njihove mreže (na primer Monero, Dash, ZCash). Uz to, trudite se da po mogućnosti ne povezujete svoj novčanik sa svojim stvarnim identitetom. Ako je to neophodno, koristite poseban bitcoin adres za svaku transakciju, što će učiniti sistematsko praćenje vaših transakcija nemogućim.
Sada možemo sa sigurnošću zaključiti da je kriptovaluta odličan ekonomski alat za izbegavanje regulacija, zabrana i krađe sredstava od strane statičnog bandita. Kriptovaluta pruža maksimalnu ekonomsku slobodu. Upravo to formira njenu vrednost.
I šta od toga, vlade će jednostavno uzeti i zabraniti kriptovalute
Samo što je zabrana korišćenja kriptovaluta nemoguća. Kao što pamtimo, one su decentralizovane, ne postoji neki jedinstveni server koji svima upravlja. U mrežu kriptovaluta uključeni su milioni servera širom sveta, bilo koji čovek može pokrenuti čvor kriptovalute čak i na svom kućnom računaru. Ne može se jednostavno uzeti, blokirati određena IP adresa, kao što se to obično radi u slučaju onlajn servisa, i time postići realizaciju zabrane korišćenja servisa. Kriptovalutu je moguće blokirati samo putem totalnog isključenja interneta, što se svakako neće desiti, jer trenutno sve funkcioniše pomoću interneta, a taj korak bi koštao ogromnih gubitaka samim vladama.
Neće uspeti zabraniti ni konkretne vrste transakcija koristeći kriptovalute, na primer, kupovinu robe kriptovalutama na sivim i crnim tržištima, ili razmenu između kriptovalute i fiat valute. U slučaju razmene, u pomoć nam dolazi model P2P berzi. Na primer, želite da zamenite bitkoine za rublje, pri čemu su servisi koji se bave takvom razmenom razbijeni silom. Vi jednostavno preko P2P berze tražite istu osobu kao što ste vi, samo koja želi da zameni rublje za bitkoine, i, zapravo, izvršavate razmenu. Država pritom na bilo koji način neće saznati da je vaša transakcija bila povezana sa kriptovalutom, jer uz poštovanje mera anonimnosti, ona ne može pratiti kripto transakcije. Zabrana kriptovaluta je jednostavno beskorisna i neostvariva mera.
Kriptovaluta je ionako beskorisna jer nije popularna kao sredstvo plaćanja
A ovo je već neaktuelna tvrdnja. Trenutni trendovi u pogledu usvajanja kriptovaluta govore potpuno suprotno. Na primer, Tesla je nedavno objavila svoje planove da počne da prihvata plaćanje u kriptovalutama. Servis za plaćanje Apple Pay je već dodao mogućnost povezivanja kriptovalutskih računa sa svojim novčanicima i njihovo korišćenje na teritoriji SAD. Slične planove su objavili i Google Pay i Samsung Pay. Ovim tempom, uzimajući u obzir da se ovi servisi aktivno koriste za vršenje plaćanja kupovina širom sveta, uključujući i teritoriju CIS-a (pristanite da ste videli oznake ovih servisa na izlozima prodavnica o mogućnosti bezgotovinskog plaćanja, ili ste ih čak i sami koristili), kriptovalute mogu postati popularno sredstvo plaćanja. Naravno, pošto ovi servisi rade uz državnu dozvolu, korišćenje kriptovaluta u ovom slučaju može samo dodati anonimnost porekla sredstava, ali to nije način izbegavanja nadzora nad njihovom potrošnjom i oporezivanja od strane stacionarnog bandita. Međutim, to bi trebalo da bude dovoljno da šira javnost prihvati kriptovalute kao sredstvo plaćanja i počne da ih posmatra tolerantnije. Ljudi za koje su kriptovalute svakodnevica postupno će početi aktivno da vrše transakcije direktno koristeći ih, bez posredničkih servisa. To će svima nama omogućiti značajnu ekonomsku slobodu, nezavisno od redova koje nameće stacionarni bandit.
Kriptovaluta neće postati popularno sredstvo plaćanja zbog sporosti transakcija i visokih provizija
Takođe neaktuelna tvrdnja u ovom trenutku. Naravno, čist bitkoin sam po sebi zaista jeste prilično spor (u proseku se na potvrdu transakcije čeka 10 minuta, a ponekad to može potrajati i nekoliko sati) i skup (prosečna provizija bitkoin mreže po transakciji u trenutku pisanja ovog materijala iznosi oko 24 dolara), pa je u njemu isplativo vršiti samo velike transakcije koje ne zahtevaju trenutnu izvršnost. Međutim, već postoje rešenja i za male transakcije, kao što je kupovina šolje kafe. Jedno od njih je Lightning Network – platni protokol koji omogućava trenutne transakcije između učesujućih čvorova (nodes) i nudi se kao rešenje za problem skalabilnosti bitkoina. Takođe, ovaj problem je rešen u mnogim alternativnim kriptovalutama u odnosu na bitkoin.
Bitcoin je upravo probio trilijun dolara po tržišnoj kapitalizaciji. To je više nego što ima ruski rubl, ali je još uvek manje nego što ima švajcarski franc. Ako neko od mojih čitalaca još uvek nije kupio bar malo – verujte mi, iskreno vam sažalijevam, ali ipak pokušajte da se odlučite. Makar po cenu male smanjenog potrošnje.
Inače, o smanjenju potrošnje. Zolotorev je nedavno objavio prevod članka Džefrija Takera o tome kako bitcoin menja potrošačko ponašanje. Članak je veoma radoznal i ja sam ovaj efekat u potpunosti iskusila na sebi. Tako da, ako neko želi da se pridruži duhu 19. veka – dobrodošli u bitcoin.
Pre ot dve nedelje, bitcoin se približio svojim istorijskim maksimumima kursa u američkim dolarima. Na nekim berzama je prešao tu granicu i počeo nesigurno da se kreće blizu vrha. I evo danas, konačno je samouvereno osvojio tu visinu. Tako da možemo zvanično čestitati jedni drugima na završetku trogodišnjeg padova. Svima koji drže bitke, moje poštovanje. Svima koji ne drže, moje sažaljenje. Svima koji pokušavaju da zaustave njegovu implementaciju, moja gađenje.
Zagovornici autoritarnih desničarskih (konzervativnih) ideja treba da razmisle — da li je uopšte kompatibilna ta finansijska i ekonomska sloboda koju toliko hvale sa očuvanjem fizičkog nasilja u društvu?
Prilično veliku grešku prave oni koji smatraju da se mogu obezbediti slobodni ekonomski odnosi u društvu u kojem je dopuštena nasilna aktivnost, a još manje u društvu u kojem postoji snažan centralizovani organ nasilja. Hajde da ispravimo tu grešku.
Odmah ćemo napomenuti da je problem mnogo širi od nasilja sa strane države, što znači da samo uništenje stacionarnog bandita nikako neće rešiti taj problem. Problem je u samom agresivnom nasilju kao takvom, bez obzira na njegov izvor. Javnost će samo nastavljati da podržava države u jačanju finansijske kontrole dokle god postoji pretnja finansiranju nasilnih aktivnosti, na primer, terorizma. Čak i u bezdržavnom društvu, ljudi će, u strahu da ne postanu žrtve nasilja, nastaviti da vrše pritisak na slobodne i nezavisne finansijske strukture kako bi i one što je više moguće kontrolisale protok finansija. Takođe, i same strukture su zainteresovane za kontrolu, jer i njima nasilje predstavlja pretnju.
Možda ste čuli za slučajeve kada su neke evropske banke dobrovoljno blokirale račune kriptovalutnih trejdera zbog sumnje u finansiranje terorizma, iako su trejderi dostavili svu dokumentaciju propisanu zakonom u okviru AML/KYC procedure. Država nije primorala banke da to čine, ali su one, uprkos tome, ipak odlučile da se odreknu dela dobiti radi smanjenja potencijalne reputacione štete po sebe (u slučaju da je kriptovaluta zaista dobijena od džihadizma ili plaćenih ubistava i da bi to kasnije isplivalo na površinu, klijenti koji brinu o svojoj reputaciji ne bi želeli da posluju sa tim bankama, čak i ako su banke, sa stanovišta državnog zakona, sve uradile ispravno).
Takođe, ne zaboravite da će u društvu sa nerešenim problemom nasilja finansijska kontrola neizbežno rasti sa razvojem naučno-tehničkog progresa, jer će potencijalni nasilnici imati sve više mogućnosti da nanesu značnu štetu, na primer, koristeći veoma energetske nosioce energije, nove vrste eksploziva, ili čak biološku pretnju u vidu namernog virusnog zaražavanja (DNA sintetizatori postaju sve dostupniji iz godine u godinu).
Do čega će sve ovo na kraju dovesti? Do toga da će mnogi tržišni agenti, budući u strahu, maksimalno temeljno proveravati poreklo sredstava bilo kog subjekta koji ulazi u transakcije sa njima. Ko bi zapravo želeo da sklopi posao sa osobom koja zarađuje svoj novac prodajom eksploziva teroristima, i time stavljajući sopstveni život u opasnost?
Kao rezultat, transakcijski troškovi će samo rasti, a bilo kakve nepreciznosti i sumnje dovešće do blokiranja bankovnih računa i oduzimanja sredstava sumnjivom licu, samo da bi se izbeglo nasilje. Mnogi mogu biti pogođeni bez razloga (problem „lažnih uzbuna“ niko nije ukinuo). To će očigledno usporiti ekonomiju, učiniti je prilično neefikasnom, što će na kraju dovesti do snažnog pada blagostanja ljudi i kočenja napretka. Čak ni korišćenje nekontrolisanih finansijskih instrumenata, kao što su kriptovalute, neće pomoći, jer one takođe neće imati smisla ako većina agenata u ekonomiji ne bude želela da ih prihvata, ponovo, strahujući od nasilnog porekla.
Konservatori mogu prigovoriti — upravo je jaka država potrebna za suzbijanje nasilja. Oni smatraju da se, ako se ona pravilno uobliči u ustavne okvire koji ograničavaju njeno širenje, može obezbediti kako ekonomska sloboda, kako bi ljudi mogli bez prepreka da zarađuju novac i bave se preduzetničkom delatnošću, tako i nizak nivo nasilja.
Međutim, jaka država ne može opstati bez finansijske kontrole, za svoje postojanje joj potrebna su ogromna sredstva koja se mogu dobiti samo naplaćivanjem visokih poreza od ljudi i preduzeća, kao i korišćenjem monopolskih privilegija u značajnom delu ekonomskih sfera. Jaka država je nescompatible sa slobodnom ekonomijom. I čak i slaba minimalna država takođe, jer se ona uvek izopačava u jaku državu; političare je nemoguće zaustaviti u proširenju svojih ovlašćenja, što možemo dobro posmatrati tokom čitave istorije država. Čak i države koje na prvi pogled deluju najliberalnije, kao što je na primer Švajcarska, svakim danom jačaju ekonomsku kontrolu nad svojim građanima.
Štaviše, političari imaju interesovane grupe ljudi koje ih podržavaju, i mnogo opravdanja za jačanje kontrole – to je i širenje državnog socijalnog programa, i povećanje odbrambene sposobnosti, i navodno razvoj ekonomije. Ovo poslednje je najapsurdnije što se može zamisliti — kako to nasilno oduzimanje sredstava iz ekonomije putem oporezivanja njenih učesnika, kao i strogo ograničavanje njihovog delovanja u određenim ekonomskim sferama, može pomoći njenom razvoju? Besmislica! Ali neke interesovane grupe prate i takvu besmislicu.
Mislim da bi sada trebalo da bude jasno da je borba protiv nasilja kao fenomena uopšte kritično važna za postizanje finansijske slobode i svih njenih pratećih pozitivnih aspekata. A društveni modeli koji dopuštaju iniciranje nasilja, bilo da je ono državno-monopolističko i centralizovano, ili privatno i nezavisno, očigledno protivreče finansijskoj slobodi.
Na Telegram kanalu BITCOIN TRANSLATED objavljen je prevod knjige Filipa Bagusa U odbranu deflacije (kao i obično, prebacila sam tekst na svoj sajt kako bih izbegla pojavu neispravnih linkova). Autor prevoda je Sergej Soltis. Knjigu još uvek nisam pročitala; kada pročitam, objaviću recenziju. Ali ne mogu vam zadržati pristup čitanju samo zato što još nisam formulisala mišljenje o tekstu. Obično, ako libertarijanci nešto prevedu sopstvenim snagama i objave u javni pristup, to znači da smatraju da je taj rad vredan truda.
Čini mi se da je ovaj članak maksimalno precizno ukazao na njih.
Analni mađioničar
Članak je napisan 17.03.18. ubrzo nakon pada kursa sa istorijskih maksimuma. Preispitajmo argumente sa visine proživljenih godina.
1. Za sada je ovo čista teorija, ne dokazana praksom
U bitcoin veruju adepti ankap-a i AES-a, a ostalima to nije potrebno. Za većinu je država – ok, a anarhija – nije ok.
Tačno. Nema smisla ubeđivati. Sami će doći kada ih život natera.
2. „Rešivi problemi” su izmišljeni
Blockchain je nezgodan kao registar nepokretnosti i slično.
Tačno. Usko grlo je mehanizam potvrđivanja istinitosti informacija sačuvanih u blockchainu. Maksimum informacija o ne-digitalnom svetu koji se može poveriti blockchainu je potvrda da se događaj desio ne kasnije od dodavanja određenog bloka u blockchain. To je otprilike kao fotografisanje osobe sa novinama radi potvrde da je bila živa u trenutku izlaska novina – može, ali to je upotreba novina ne prema njihovoj primarnoj nameni.
3. Nepovratnost transakcija
Navode se primeri davanja bitkoina pod prisilom bez mogućnosti povraćaja.
Sa istim uspehom se može izvući PIN kod i iskoristiti bankovnu karticu. Velike sume u bitkoinu je lako zaštititi, na primer, putem višestrukog potpisa (multi-sig). Radi ne lošije nego dodatna potvrda bankovnih transakcija. Problem je izmišljen, za razliku od problema blokiranja bankovnih računa.
4. Plaćanja u kriptovalutama: skupo i sporo
Brza i jeftina on-chain plaćanja su luksuz koji prolazi, detinjstvo tehnologije. Oni koji žele da ostanu u toku moraju savladati protokole drugog nivoa.
5. Nepogodnost kao sredstvo razmene
Kurs je nestabilan.
Kome je kritično, mogu koristiti stablecoin-e, a manje sume odmah konvertovati u fiat. Alata ima mnogo.
6. Nepogodnost kao sredstvo dugoročnog investiranja
Autor ne govori o onome o čemu bi se moglo pomisliti na osnovu naslova, već o tome da je kapitalizacija bitkoina mala, i ako se investira velika suma, neće biti moguće izvući je u razumnom roku bez pada kursa. Dakle, reč je o maloj likvidnosti, a ne o dugoročnim cenovnim trendovima.
Tačno. Sa trenutnom kapitalizacijom u bitcoin ulaze srednji kapitali – veliki još uvek ne mogu.
7. Blockchain kao uže oko za ekonomiju
Deflacija je štetna.
Za tvrdi novac ovaj problem ne postoji.
8. Blokčejn demokratija je gora od postojećih sistema podele vlasti
Belorus objašnjava Rusima da državni sistem kočnica i uzdržavanja odlično funkcioniše, dok su mehanizmi obezbeđivanja decentralizacije kod bitkoina nekako sumnjivi.
Netačno. Decentralizacija bitkoina je održiva zato što svima to odgovara. Svi učesnici imaju nešto ulogom: sredstva su uložena ili u rudarstvo, ili u same bitkoine, ili u održavanje čvora, ili u razvoj softvera – pokušaj nepoštene igre vodi do toga da ćeš izgubiti sredstva. Tako su kreatori bitcoin cash-a manipulisali cenom i pretrpeli gubitke.
9. Nejednakost i manipulacija tržištima
Na kripto tržištu postoje kitovi koji kontrolišu ozbiljne sume, oni su u stanju da igraju cenama.
Mogu ponuditi kao odgovor svoje stare objave o tome: jedna, dva, tri.
10. Tehnologije ne spasavaju od zavere
Za svaku sitnu kriptovalutu relevantne su stvari kao što je napad od 51%.
Tim gore za sitnu kriptovalutu. Bitcoin je već prevazišao fazu u kojoj je mogao biti napadnut za razuman novac.
Šta je na kraju?
Kriptovalute su izgubile prvi krug, neophodno je raditi na greškama. Potražnja za idejama kriptoanarhije će opadati, ozbiljni ljudi biraju centralizovana rešenja.
Sa visine protekla dve godine ne vidi se nikakav poraz. Baloni su se ispuhali, održivo se učvrstilo. Centralizovana rešenja mogu biti korisna za manje transakcije, a decentralizovana ne podnose žurbu, i ozbiljni gospodari ih više preferiraju.
