Otprilike godinu dana unazad napisala sam post „O učešću u izborima“, gde sam dala svoje tumačenje zašto je to ankapama uopšte potrebno. Nedavno se ispod posta pojavio podrugljiv komentar, tipa, šta ljudi sve ne smisle, samo da bi ubedili birače da odustanu od bojkota. Odgovorila sam na komentar, ali, verovatno bi bilo dobro izneti ova razmišljanja u posebnom postu.

Bojkot izbora je taktika koja vodi do pobede samo u jednom slučaju: ako birači, ne pojavljujući se na biračkim mestima, formiraju sopstvene organe samouprave bez učešća države, i dobrovoljno ih koriste, ignorišući one koji su stvoreni na izborima organizovanim od strane države. Drugim rečima, treba bojkotovati ne samo izbore, već i državu kao takvu.

U principu, moj argument da je odlazak na biračko mesto radi glasanja ili posmatranja samo trening, može se izložiti i u korist bojkota izbora, kao da je to samo trening za bojkot države. Slažem se, ali jedna stvar je treniranje visine (standarda), a sasvim druga — treniranje običnog ležanja na kauču, od toga neće nastati ništa osim rana od ležanja. Bojkot je aktivni odbijanje saradnje, tako da, ako želite, možete trenirati upravo tu veštinu, što je takođe veoma korisno. U tom slučaju nećete morati samo da ne dođete na izbore, već da ubedite što je više moguće ljudi da ne dođu na izbore, kako bi propoved neučestvovanja u tom govnu odjekivala svuda. A zatim, ne ograničavajući se na izbore, početi bojkotovati zakonodavstvo o održavanju masovnih akcija, poreski kodeks, zakon o ličnim podacima i mnoge druge štetne državne propise. Ne informisati državu o svojim radnjama, jer je to bojkot, za vas države nema. Odnositi se prema državnim službenicima kao prema običnim ljudima, a ako primenjuju nasilje, onda kao prema običnim banditima.

Ukratko, bojkot je veoma težak i odgovoran put, a sa bojkotom izbora on tek počinje. Ako još niste spremni na njega, ili smatrate da je bezizlazan, onda bolje vežbajte veštine demokratskog donošenja odluka. Opet, pre godinu dana, kada sam vam predlagala da se time bavite, vežba je bila jednostavna. Sada se nudi da se savlada nešto složenije — ne samo da se simulira popunjavanje listića, ubacivanje u urnu i brojanje glasova, već, uz to, da se to uradi konsolidovano, u okviru pametnog glasanja. Ako se neko još nije registrovao za učešće u ovom flešmobu — izuzetno preporučujem, jer ankap nije stvar agresivnog individualizma gde je sve mnjau, osim sopstvenih trenutnih želja. Ankap je život u društvu bez prisile, zasnovan na dobrovoljnoj saradnji. Pametno glasanje je suprotstavljanje upravo te dobrovoljne saradnje administratorskom resursu, tako da je pravo vreme da pokažete čije je kung fu jače.