Тег: izbori

Otvorenost glasanja protiv tiranije većine

Libertarianski prijatelji, hajde da pričamo otvoreno: tajno glasanje nije zaštita slobode, već prilično udoban paravan za one koji žele da potomu provuku svoje želje na račun drugih. A ako si već odlučio da kroz izborni list protisneš nove poreze, zabrane i druge „poklone“ društvu, budi ljubazan i ne skrivaj se iza anonimnosti i odgovaraj u potpunosti.

Zamislite svet u kojem glasanje više nije tajno. Želiš da kroz izborni list protisneš zakon o povećanju poreza za komšiju – izvoli, ali budi spreman na njegovu reakciju, koja za tebe može loše da se završi. Da, zvuči pomalo zastrašujuće, ali to je pošteno. Jer izborni list nije bezopasna šljokica, već oružje pomoću kojeg država primenjuje nasilje nad onima koji se ne slažu sa vašim mišljenjem. Onaj ko je spreman da brani svoju poziciju, mora biti spreman i na reputacione troškove. Glasaš za zatezanje šrafova – izvoli, svi znaju ko je autor ovih novih lanaca. Komšije okreću leđa, prijatelji prestaju da te zovu na pivo, kolege te popreko gledaju u kancelariji – pravda!

Uzgred, ljubitelji obaveznog AML/KYC-a pri kupovini kriptovaluta – evo vam argument milion: ako smatrate normalnim da otkrijete identitet pri svakoj transakciji od par stotina dolara, zašto bi onda izbori – mnogo opasnija stvar koja može dovesti do dolaska otvoreno tiraničke vlasti – morali biti anonimni? Tiranin na tronu je daleko opasniji od par momaka koji menjaju bitkoin za USDT bez pasoša. Ozbiljno, da li je iko čuo za genocid koji je napravila „sena ekonomija“? A države širom sveta imaju čitave tomove takvih priča!

Neko može reći: „A šta ako mi poslodavac bude pretio otkazom?“. Ali, ako je reč samo o jednom poslodavcu, postoji još mogućnost da pomisliš: „a možda da ga pustim?“. A uz rizik da mu okrene leđa, ili čak počne da mu se osveća celo okruženje, on će pre više želeti da uopšte ne pravi nikakav politički izbor i da uopšte ne glasa. I to je fantastično! Zašto? Zato što manje glasača znači manje legitimnosti vlasti. Vlast koju niko nije izabrao izgleda jadno i bespomoćno, i teže joj je da ograničava naše slobode novim idiotnim zakonima. Što manje ljudi glasa, to vlast ima manje slobode delovanja. Upravo toga se libertarijanci i bore!

Neki ljudi lome glavu nad još jednim pitanjem: kako Švedska, zemlja sa takvim kosmičkim porezima, uspeva da ostane gotovo primerom lične slobode? A trik je ovde jednostavan, iako neočekivan – „poluotvoreno“ glasanje, koje u Švedskoj je postojalo sve do 2019. godine. Zamislite sliku: dođete na glasanje, a tamo gomile izbornih listića leže pravo pred svima. Uzmeš listić običnih umerenih partija – i ceo grad već zna tvoje preferencije. Odlučiš da se drsko posegneš za papirom ultra-levih ili ultra-desnih? Budi spreman da osetiš popreko poglede celog reda. U rezultatu, u Švedskoj se nisu pojavili lokalni „Trampi“ ili „Orbani“. Slobode tamo ima toliko da je dovoljno i u privatnom životu, čak i uz visoke poreze u ekonomiji.

Dobija se zanimljiva stvar: otvorenost izbora sa jasnim reputacionim posledicama je kao dobra kočnica na klizavom putu. Drži ceo sistem dalje od radikalnog skretanja u autoritarizam! To znači da otvoreno glasanje nije korak unazad, već gigantski skok ka slobodi. Ko se boji otvorenosti, neka sedi kod kuće i ne maše izbornim listićem kao palicom nad drugima. A ko je spreman da otvoreno podrži određene pozicije, naročito one koje napadaju slobode njegovih komšija, neka, kao odrasla osoba, snosi odgovornost za svoj izbor. U suprotnom, on uopšte nema šta da radi na glasanju i treba da se bavi nečim korisnijim!

Voluntarist, Bitarch

Optimalna taktika delovanja za rusku opoziciju tokom predstojećih izbora

U Rusiji su uskoro izbori. Prošli put je glasanje u biralištima trajalo čak tri dana, i nadam se da će se ta praksa i sada zadržati. FBK, kao i obično, poziva na pametno glasanje, i naravno, ruska opozicija (oni koji još nisu otišli) treba javno da podrži ovu inicijativu. Obavezno objavite na društvenim mrežama da je sada važnije nego ikada delovati u legalnom polju, podržavati demokratske institucije i ostalo bla bla bla. I čak idite i glasajte za nekoga, to može biti korisno.

Najvažnije za rusku opoziciju u predstojećim danima glasanja jeste to što je širom zemlje otvoreno mnoštvo birališta, i na svakom dežura po jednog policajca, ili čak dvojica. A to, zauzvrat, znači naglo povećanje vremena reakcije policije na razne zaista važne političke akcije, poput paljenja određenih državnih ustanova, kao što su već viđeni vojni centri, ili čak nečeg ukusnijeg. Greh je to ne iskoristiti!

Zapamtite: jedino što sada opravdava boravak ruskog opozicionara u Rusiji je učešće u sabotazi, diverzijama i terorističkim aktima. Vaše sedenje u zatvoru slabi režim mnogo manje, a učešće u nekim picketima ga čak i jača, jer ćete nakon toga obavezno platiti režimu poznačajnu novčanu kaznu. Tako da je za vas, koji ostajete u prolasku neprijatelja, mnogo korisnije reklamirati neku teoriju malih dela, pisati o specijalnoj operaciji da sve nije tako jednoznačno, i uopšte se ponašati umereno neprihvatljivo – ali pritom redovno odvrtati šrafove sa šina.

Kao prvo, to je lepo…

Izbori, izbori!

Konačno sam dočekala preporuke Državnog departamenta Pametnog glasanja za kog tačno kandidata u jednomandatnom okrugu treba da glasam u okrugu 96, koji je na severu Irkutske oblasti: upravo njemu je pripisana naša mala topla zapadna Crna Gora. To je bio izvesni Andrejev Andrej Anatoljevič, iz KPRF-a. Za Navaljnijeve pionire ove informacije su sasvim dovoljne, ali ljubitelji promišljenog istraživanja sorti govna mogu otići na ljubazno od Hodorkovskog kreirani vodič po govnima i pogledati tamo detalje o svim kandidatima.

Što se tiče glasanja po partijskim listama, nameravam da uravnomim svoj glas za komunistu u jednomandatnom okrugu glasanjem po listi za LDPR – tim više što, koliko mogu da procenim, u jednomandatnim okruzima PG uglavnom preporučuje upravo komuniste, a ne želim im previše brojnu frakciju.

Izbore u savremenoj Rusiji ne treba shvatati sa zverskom ozbiljnošću, to nije ništa više od načina da im se piša u papuče. Od toga nas neće bolje hraniti niti će nas manje maltretirati, ali znamo da ih to besni kada im pišamo u papuče. Zar to nije dovoljno?

Projekat GrOb za posmatranje

Pokret „Građansko društvo“, predvođen Mihailom Svetovim, najavio je ambiciozan projekat organizacije exit-poll-ova u 13 regiona i posmatranja u 123 opštine.

Nemam pojma odakle će pokret uzeti toliko volontera da ispuni svoje obaveze i sumnjam da će se sve svesti na delimično pokrivanje Moskve. Uostalom, organizovati exit-poll je relativno jednostavno: postaviš par ljudi sa tabletima na izlazu iz nekoliko lokalnih biračkih komisija – i to je exit-poll. Za organizaciju posmatranja nije dovoljno samo naći volontere, već se i moraju dogovoriti sa različitim kandidatima i izbornim udruženjima kako bi tim volonterima izdali ovlašćenja.

Tako se desilo da su me nedavno ubedili da radim kao volonter za koaliciju Novosibirsk-2020, koja je nominovala više od trideset jednomanadataca u gradsko veće deputata. Ako saznam da se predstavnici Građanskog društva obraćaju štabu koalicije i nude svoje ljude za posmatranje, svakako ću javiti, ali za sada nisam čula za takvu aktivnost.

Upoznala sam se sa sajtom, preko kojeg GrOb privlači ljude da učestvuju u svom projektu. Tekst se svodi na to da su ovo kontakti preko kojih možete ostaviti prijavu za posmatranje, a ovo su podaci za uplatu preko kojih nas možete podržati novčano. Koliko ljudi se planira privući, koliko je već privučeno, koliko novca je potrebno i koliko je već prikupljeno – svega toga na sajtu nema.

Još jedan zabavan trenutak. U tekstu se svuda navodi da projekat sprovodi Civilno društvo, ali je prisutan i logo Libertarijanske partije. Kakva je uloga partije u ovom poduhvatu, iz teksta je odlučujuće nejasno.

Ali ne bih želeo da post izgleda kao površno kritikovanje dobre inicijative. Na sajtu postoji jedna lepa stvar: ako skrolujete dole i izaberete svoj grad, učitaće se mapa tog grada, na kojoj su označena sva birališta. Čak i ako organizatori potpuno zajebu sve, mapa birališta je korisna već sada. Nadam se da će funkcionalnost sajta vremenom dodatno berkembangati. Na primer, biće vidljivo na koja birališta se već neko prijavio. Tada će se barem moći proceniti obim urađenog posla.

Glasaš — odgovori!

Možda ste čitali poslednju knjigu poznatog filozofa Nassima Taleba „Rizikujući sopstvenom kožom” („Skin in the game”). Ako niste, podsetiću vas na njenu glavnu ideju: da bi čovek imao motivaciju da dobro razmisli o svom postupku i njegovim posledicama pre nego što počne da deluje, on ne samo da treba da ima korist od te radnje, već i da rizikuje nešto vredno (da bude spreman da snosi negativne posledice).

Najpoznatiji primer je razlika između vlasnika preduzeća i angažovanog menadžera. Ako vlasnik donese neku važnu odluku, on može ostvariti i dobru dobit i bankrotirati preduzeće, ostavši sam bez sredstava za život. Sasvim druga stvar je menadžer: ako donese profitabilnu odluku, dobiće solidnu nagradu od vlasnika, ali ako pogreši – preduzeće će propasti, ali će on lično maksimalno izgubiti posao i sa velikom verovatnoćom će brzo pronaći novo radno mesto. Razumevajući ovu asimetriju rizika, vlasnici preduzeća često nude menadžerima opcije na akcije kompanije, kako bi bili više uključeni u sudbinu preduzeća, „rizikujući sopstvenom kožom” da izgube novac ako pogreše.

Isto tako, ideja iz Talebove knjige odnosi se i na politiku. Svaki put kada glasate na izborima ili referendumima, vršite prisilu nad svim mirnim ljudima u društvu, pritom ne rizikujući ništa. Recimo da smatrate da treba zabraniti kazina u zemlji. Da ste delovali samostalno, morali biste da prođete kroz sva kazina u zemlji i primorate njihove vlasnike da se zatvore. Jasno je da to ne biste uradili – prvi vlasnik kazina koji vam priđe, jednostavno bi vas upucao. Ali sasvim je druga stvar kada vi, kao odvratni bezobzirni pedofil, koristite nejednakost u balansu potencijala nasilja (BPN) između vlasnika kazina i stalnog bandite (države). Anonimno glasate na referendumu za zabranu svih kazina, plaćate zanemarljivo mali deo novca od sopstvenog prihoda u vidu poreza (sprovođenje konkretne zabrane koja je vama lično korisna košta 0,01% od ukupne sume poreza koje plaćate), pritom lično ne rizikujete ništa (ne morate lično odlaziti svakom vlasniku kazina i rizikovati da budete ubijeni, to će učiniti službe sigurnosti).

Jasno je da takvo ponašanje vodi ka degeneraciji društva. To je isto kao da se pusti manijaci da siluju decu, ne rizikujući pritom da naiđu na otpor. To ne bi smelo više da se nastavi… i neće! Učešće u glasanju nije dobijanje milijardu dolara na svoj bankovni račun, već samo malo moralno zadovoljstvo od mogućnosti da besplatno pokušaš da prisiliš svog komšiju na nešto. Pošto je zadovoljstvo malo, znači da je i negativni stimulus da se odvrati od učešća u glasanju sasvim minimalan.

Izranja prilično jednostavna šema kako povećati troškove saučesništva u iniciranju nasilja protiv svog komšije putem učešća u bilo kom glasanju. Saznali ste da je Vasan iz susednog ulaza na jučerašnjim izborima glasao za „Jedinu Rusiju“? Platite 100 rubalja lokalnim huliganima i oni pišu na vratima njegovog stana „Ovde živi manijak“ ili lepe flajer sa njegovom fotografijom na ulazu sa natpisom „Ova osoba iz vaše zgrade siluje decu“. Fotografije dospevaju na društvene mreže i na sledećim izborima članovi biračkih odbora sede u ponosnoj samoći. Prisiljavanje svog komšije postalo je „preskupo“, tako da se mora učiti kako se sa njim dogovoriti.

Za masovnu primenu opisanog scheme moguće je kreiranje crowd-funding servisa po analogiji sa ranije opisanim servisom za deanonimizaciju zvaničnika i pripadnika službi bezbednosti. Progon Vasanova koštaće hiljadu puta manje nego progon dobro zaštićenog zvaničnika, tako da se može računati na masovnost.

Bitarh

O učešću u izborima – 2

Otprilike godinu dana unazad napisala sam post „O učešću u izborima“, gde sam dala svoje tumačenje zašto je to ankapama uopšte potrebno. Nedavno se ispod posta pojavio podrugljiv komentar, tipa, šta ljudi sve ne smisle, samo da bi ubedili birače da odustanu od bojkota. Odgovorila sam na komentar, ali, verovatno bi bilo dobro izneti ova razmišljanja u posebnom postu.

Bojkot izbora je taktika koja vodi do pobede samo u jednom slučaju: ako birači, ne pojavljujući se na biračkim mestima, formiraju sopstvene organe samouprave bez učešća države, i dobrovoljno ih koriste, ignorišući one koji su stvoreni na izborima organizovanim od strane države. Drugim rečima, treba bojkotovati ne samo izbore, već i državu kao takvu.

U principu, moj argument da je odlazak na biračko mesto radi glasanja ili posmatranja samo trening, može se izložiti i u korist bojkota izbora, kao da je to samo trening za bojkot države. Slažem se, ali jedna stvar je treniranje visine (standarda), a sasvim druga — treniranje običnog ležanja na kauču, od toga neće nastati ništa osim rana od ležanja. Bojkot je aktivni odbijanje saradnje, tako da, ako želite, možete trenirati upravo tu veštinu, što je takođe veoma korisno. U tom slučaju nećete morati samo da ne dođete na izbore, već da ubedite što je više moguće ljudi da ne dođu na izbore, kako bi propoved neučestvovanja u tom govnu odjekivala svuda. A zatim, ne ograničavajući se na izbore, početi bojkotovati zakonodavstvo o održavanju masovnih akcija, poreski kodeks, zakon o ličnim podacima i mnoge druge štetne državne propise. Ne informisati državu o svojim radnjama, jer je to bojkot, za vas države nema. Odnositi se prema državnim službenicima kao prema običnim ljudima, a ako primenjuju nasilje, onda kao prema običnim banditima.

Ukratko, bojkot je veoma težak i odgovoran put, a sa bojkotom izbora on tek počinje. Ako još niste spremni na njega, ili smatrate da je bezizlazan, onda bolje vežbajte veštine demokratskog donošenja odluka. Opet, pre godinu dana, kada sam vam predlagala da se time bavite, vežba je bila jednostavna. Sada se nudi da se savlada nešto složenije — ne samo da se simulira popunjavanje listića, ubacivanje u urnu i brojanje glasova, već, uz to, da se to uradi konsolidovano, u okviru pametnog glasanja. Ako se neko još nije registrovao za učešće u ovom flešmobu — izuzetno preporučujem, jer ankap nije stvar agresivnog individualizma gde je sve mnjau, osim sopstvenih trenutnih želja. Ankap je život u društvu bez prisile, zasnovan na dobrovoljnoj saradnji. Pametno glasanje je suprotstavljanje upravo te dobrovoljne saradnje administratorskom resursu, tako da je pravo vreme da pokažete čije je kung fu jače.

Na koga ćeš staviti: na ćelavog dedu, ili na momka kojem je sam Svetov stisnuo ruku?

Minarhisti uzalud troše vreme

Bitarch kolona

U zapadnoj Evropi, posebno u nemačkom govornim zemljama, već godinama postoje minarhističke (klasično-liberalne) partije. Ideologija LPR-a i, naročito, Mihaila Svetova, veoma je slična idejama švajcarske FDP.Die Liberalen, što nije iznenađujuće, jer on skoro u svakom svom predavanju hvali Švajcarsku kao zemlju najbližu libertarijanstvu.

Zapravo, on navodi samo činjenice izvučene iz konteksta, izostavljajući pritom premoć sve veće regulacije i sasvim nesimboličkih poreza. To uopšte nije iznenađujuće – uticaj FDP.Die Liberalen na švajcarsku politiku nije toliko veliki, a poslednjih godina ona dobija tek nešto više od 15% glasova u parlamentu. U poređenju sa drugim zemljama, u mnogim od kojih minarhističke partije nisu čak ni predstavljene u parlamentu, to je dobar rezultat. Ali za izgradnju libertarijanskog društva kroz pobedu na izborima, to je sasvim nedovoljno. U Nemačkoj je slična slika – rezultati lokalne FDP su čak i malo skromniji od švajcarskih i iznose približno oko 10% tokom više decenija.

Procenujući perspektive LPR-a u Rusiji, vredi obratiti pažnju na to da su ideje minarhizma u našem društvu još marginalnije nego u Evropi. Ovoj partiji će teško uspeti čak i da uđe u Državnu dumu, a da ne govorimo o bilo kakvom značajnom uticaju na politiku države. Minarhistima u Evropi to nije uspelo tokom decenija aktivne političke borbe, i potpuno je glupo nadati se da će u RF biti drugačije.

Za promociju libertarijanizma, put partijske borbe očigledno ne može biti jedini. Nadati se prelasku na slobodno društvo postepeno, kroz minarhizam, takođe je besmisleno. Realističnije je, po mom mišljenju, prosvetljavanje ljudi idejama slobodnog društva i modelom ekstrateritorijalnih ugovornih jurisdikcija (EKJ), kao prelaznog modela ka slobodnom društvu sa punim NAP-om.

U Gruziji postaje zanimljivo

U nedelju su u Gruziji održali predsednički izbori. Još uvek nisu svi listići prebrojani, ali, koliko se može suditi prema objavama na ruskom jeziku, drugi krug je neizbežan. Takmiče se kandidat vladajuće partije „Gruzijski san“ i kandidat bivše vladajuće partije „Jedinstveno nacionalno pokret“. Svi smo videli kako vladajuća partija sa porazom gubi druge krugove u Rusiji, i nema nikakvih osnova da se očekuje da će u Gruziji biti drugačije. Tako da će, najverovatnije, Gruzija ponovo početi da se okreće ka putu sa kojeg je skrenula 2012. godine.

Kao jednu od svojih prvih radnji nakon primanja zakletve, kandidat ENP-a Grigor Vašaadze obećava da će pomilovati trećeg predsednika Gruzije Mihela Saakašvilija i vratiti mu gruzijsko državljanstvo.

Grigor Vašaadze

I posebno treba čestitati gruzijskim libertarijancima, koji na prošlim izborima još nisu imali svoju političku partiju, a na ovim libertarijanski kandidat po preliminarnim računicama dobija više od dva procenta. Poređenja radi, na prvim izborima u SAD, gde je učestvovao kandidat libertarijanske partije, on je dobio manje od četiri hiljade glasova.

Postoji veoma dobar video-blog na kojem je veoma praktično pratiti vesti iz Gruzije i Armenije – kanal Alekseja Romanova – pretplatite se ako već niste.

Šta ima kod Hohlja?

19. septembra ukrajinski političar Genadij Balašov, lider partije 5.10, zvanično je objavio, da namerava da se kandiduje za predsednika Ukrajine. Tokom pet dana koji su protekli od tada, uspeo je da prikupi oko 200 hiljada grivni, što iznosi 10% izbornožetka za kandidaturu za predsednika. Ohrabrujući početak.

Program partije 5.10 podrazumeva drastično smanjenje poreza, deregulaciju, smanjenje države čitavim ministarstvima i tako dalje – praktično kompletan minarhistički set. Tako će tokom kampanje, konačno, o libertarijanstvu glasno govoriti na ruskom jeziku po televiziji, i to će nam omogućiti da ispitamo teren kako ovakve ideje prolaze kod širokih slojeva stanovništva koje nije naviklo da crpi informacije sa interneta.

Politika u modernoj Ukrajini je prilično konkurentna, tako da je odbijanje u fazi registracije malo verovatno – da je bilo dovoljno novca. A Rusi će, za sada, umesto libertarijanskog kandidata za predsednika morati da se zadovolje Navaljnim. Nije baš loš izbor, ali Balašov nam je mnogo bliži.

https://youtu.be/bVjX0nOglYs
Kladim se da će dobiti više od Garija Džonsona?

O učešću u izborima

Prošle nedelje nisu obeležili samo sveopšti protesti, već i, zamislite, izbori. Želeo bih malo da prodiskutujem o tome zašto bi ankapi uopšte trebali da obraćaju bilo kakvu pažnju na izbore.

Naravno, ideja da neko, ko je pobedio svoje protivnike kao rezultat složene višestepene electoralne procedure, sada ima vlast da raspolaže svim stanovnicima podređene teritorije u okviru ovlašćenja definisanih funkcijom, uz bonuse za drskost, i da je to podjednako neprikosnoveno kao i zahtevi našeg dobrovoljno potpisanog ugovora – ne izdržava kritiku. O tome su napisane čitave knjige, nećemo o toj banalnosti.

Ali zar zaista mislite da u ankapiji nema mesta samom fenomenu proceduralne legitimacije prilikom utvrđivanja ko će vršiti rukovođenje?

Demokratija je skup alata za donošenje kompromisnih odluka u kolektivima. Kod ankapije se dodaje samo principalni zahtev da se odluke odnose isključivo na pitanja reda raspolaženja kolektivnom svojinom, ali ne i privatnom svojinom članova kolektiva. Uzimajući u obzir ovo ograničenje, demokratske procedure su sasvim prihvatljive i one zaista doprinose minimiziranju konflikata.

Zato je učešće u masterklasu o sprovođenju electoralnih procedura koji organizuje država prilično korisno. Za sada, u edukativne svrhe, nije važno kako su uslovni kandidati Ivanov i Petrov tačno dospeli u listić, a Sidorov bio onemogućen da učestvuje u izborima, i Popov povučen poslednjeg dana. Važno je da izborno veće na odgovarajući način precrta kandidata Popova iz listića, da na svakom listiću stoji pečat i potpisi dva člana izbornog veća, da se pored birališta ne vodi agitacija, da na birača na biralištu ne vrši pritisak, da se poštuje tajnost glasanja, da se brojanje glasova sprovodi strogo po proceduri, da se kontrolni odnosi poklope, da se kopije zapisnika izdati posmatračima poklapaju sa zvaničnim rezultatima po biralištu – to je ta sva dosadna kuhinja u kojoj je svaki detalj bitan.

Znate li da rešavate ovakve jednostavne zadatke? To znači da će biti lakše nositi se sa organizacijom glasanja na skupštini akcionara, ili u zadruzi vlasnika stanova, ili sa programiranjem algoritama konsenzusa prilikom kreiranja nove kriptovalute. Ili možete pokušati da sebi otežate zadatke – i težite očuvanju čistoće electoralnih procedura ne samo na dan glasanja, već tokom cele predizborne kampanje. A tamo, ko zna, može doći i do praktične implementacije demokratskog modela u okviru države – to jest, ne samo izbornog modela, već i celog sistema kočnica i ravnoteža, koji obezbeđuje donošenje i sprovođenje kompromisnih odluka u velikim kolektivima uz minimiziranje nasilnog prisiljavanja.

Zato ne zanemarujte izbore, čak i ako u ovom trenutku nema nikakve praktične koristi od rezultata glasanja. To je razvoj veština koje su podjednako korisne kao i veština rukovanja oružjem. Jednostavno dolazite na izborne okrugove kako biste, tako reći, „vežbali“.

masovni maket demokratije, ništa sakralno