Libertarianski prijatelji, hajde da pričamo otvoreno: tajno glasanje nije zaštita slobode, već prilično udoban paravan za one koji žele da potomu provuku svoje želje na račun drugih. A ako si već odlučio da kroz izborni list protisneš nove poreze, zabrane i druge „poklone“ društvu, budi ljubazan i ne skrivaj se iza anonimnosti i odgovaraj u potpunosti.
Zamislite svet u kojem glasanje više nije tajno. Želiš da kroz izborni list protisneš zakon o povećanju poreza za komšiju – izvoli, ali budi spreman na njegovu reakciju, koja za tebe može loše da se završi. Da, zvuči pomalo zastrašujuće, ali to je pošteno. Jer izborni list nije bezopasna šljokica, već oružje pomoću kojeg država primenjuje nasilje nad onima koji se ne slažu sa vašim mišljenjem. Onaj ko je spreman da brani svoju poziciju, mora biti spreman i na reputacione troškove. Glasaš za zatezanje šrafova – izvoli, svi znaju ko je autor ovih novih lanaca. Komšije okreću leđa, prijatelji prestaju da te zovu na pivo, kolege te popreko gledaju u kancelariji – pravda!
Uzgred, ljubitelji obaveznog AML/KYC-a pri kupovini kriptovaluta – evo vam argument milion: ako smatrate normalnim da otkrijete identitet pri svakoj transakciji od par stotina dolara, zašto bi onda izbori – mnogo opasnija stvar koja može dovesti do dolaska otvoreno tiraničke vlasti – morali biti anonimni? Tiranin na tronu je daleko opasniji od par momaka koji menjaju bitkoin za USDT bez pasoša. Ozbiljno, da li je iko čuo za genocid koji je napravila „sena ekonomija“? A države širom sveta imaju čitave tomove takvih priča!
Neko može reći: „A šta ako mi poslodavac bude pretio otkazom?“. Ali, ako je reč samo o jednom poslodavcu, postoji još mogućnost da pomisliš: „a možda da ga pustim?“. A uz rizik da mu okrene leđa, ili čak počne da mu se osveća celo okruženje, on će pre više želeti da uopšte ne pravi nikakav politički izbor i da uopšte ne glasa. I to je fantastično! Zašto? Zato što manje glasača znači manje legitimnosti vlasti. Vlast koju niko nije izabrao izgleda jadno i bespomoćno, i teže joj je da ograničava naše slobode novim idiotnim zakonima. Što manje ljudi glasa, to vlast ima manje slobode delovanja. Upravo toga se libertarijanci i bore!
Neki ljudi lome glavu nad još jednim pitanjem: kako Švedska, zemlja sa takvim kosmičkim porezima, uspeva da ostane gotovo primerom lične slobode? A trik je ovde jednostavan, iako neočekivan – „poluotvoreno“ glasanje, koje u Švedskoj je postojalo sve do 2019. godine. Zamislite sliku: dođete na glasanje, a tamo gomile izbornih listića leže pravo pred svima. Uzmeš listić običnih umerenih partija – i ceo grad već zna tvoje preferencije. Odlučiš da se drsko posegneš za papirom ultra-levih ili ultra-desnih? Budi spreman da osetiš popreko poglede celog reda. U rezultatu, u Švedskoj se nisu pojavili lokalni „Trampi“ ili „Orbani“. Slobode tamo ima toliko da je dovoljno i u privatnom životu, čak i uz visoke poreze u ekonomiji.
Dobija se zanimljiva stvar: otvorenost izbora sa jasnim reputacionim posledicama je kao dobra kočnica na klizavom putu. Drži ceo sistem dalje od radikalnog skretanja u autoritarizam! To znači da otvoreno glasanje nije korak unazad, već gigantski skok ka slobodi. Ko se boji otvorenosti, neka sedi kod kuće i ne maše izbornim listićem kao palicom nad drugima. A ko je spreman da otvoreno podrži određene pozicije, naročito one koje napadaju slobode njegovih komšija, neka, kao odrasla osoba, snosi odgovornost za svoj izbor. U suprotnom, on uopšte nema šta da radi na glasanju i treba da se bavi nečim korisnijim!
