Тег: glasanje

Otvorenost glasanja protiv tiranije većine

Libertarianski prijatelji, hajde da pričamo otvoreno: tajno glasanje nije zaštita slobode, već prilično udoban paravan za one koji žele da potomu provuku svoje želje na račun drugih. A ako si već odlučio da kroz izborni list protisneš nove poreze, zabrane i druge „poklone“ društvu, budi ljubazan i ne skrivaj se iza anonimnosti i odgovaraj u potpunosti.

Zamislite svet u kojem glasanje više nije tajno. Želiš da kroz izborni list protisneš zakon o povećanju poreza za komšiju – izvoli, ali budi spreman na njegovu reakciju, koja za tebe može loše da se završi. Da, zvuči pomalo zastrašujuće, ali to je pošteno. Jer izborni list nije bezopasna šljokica, već oružje pomoću kojeg država primenjuje nasilje nad onima koji se ne slažu sa vašim mišljenjem. Onaj ko je spreman da brani svoju poziciju, mora biti spreman i na reputacione troškove. Glasaš za zatezanje šrafova – izvoli, svi znaju ko je autor ovih novih lanaca. Komšije okreću leđa, prijatelji prestaju da te zovu na pivo, kolege te popreko gledaju u kancelariji – pravda!

Uzgred, ljubitelji obaveznog AML/KYC-a pri kupovini kriptovaluta – evo vam argument milion: ako smatrate normalnim da otkrijete identitet pri svakoj transakciji od par stotina dolara, zašto bi onda izbori – mnogo opasnija stvar koja može dovesti do dolaska otvoreno tiraničke vlasti – morali biti anonimni? Tiranin na tronu je daleko opasniji od par momaka koji menjaju bitkoin za USDT bez pasoša. Ozbiljno, da li je iko čuo za genocid koji je napravila „sena ekonomija“? A države širom sveta imaju čitave tomove takvih priča!

Neko može reći: „A šta ako mi poslodavac bude pretio otkazom?“. Ali, ako je reč samo o jednom poslodavcu, postoji još mogućnost da pomisliš: „a možda da ga pustim?“. A uz rizik da mu okrene leđa, ili čak počne da mu se osveća celo okruženje, on će pre više želeti da uopšte ne pravi nikakav politički izbor i da uopšte ne glasa. I to je fantastično! Zašto? Zato što manje glasača znači manje legitimnosti vlasti. Vlast koju niko nije izabrao izgleda jadno i bespomoćno, i teže joj je da ograničava naše slobode novim idiotnim zakonima. Što manje ljudi glasa, to vlast ima manje slobode delovanja. Upravo toga se libertarijanci i bore!

Neki ljudi lome glavu nad još jednim pitanjem: kako Švedska, zemlja sa takvim kosmičkim porezima, uspeva da ostane gotovo primerom lične slobode? A trik je ovde jednostavan, iako neočekivan – „poluotvoreno“ glasanje, koje u Švedskoj je postojalo sve do 2019. godine. Zamislite sliku: dođete na glasanje, a tamo gomile izbornih listića leže pravo pred svima. Uzmeš listić običnih umerenih partija – i ceo grad već zna tvoje preferencije. Odlučiš da se drsko posegneš za papirom ultra-levih ili ultra-desnih? Budi spreman da osetiš popreko poglede celog reda. U rezultatu, u Švedskoj se nisu pojavili lokalni „Trampi“ ili „Orbani“. Slobode tamo ima toliko da je dovoljno i u privatnom životu, čak i uz visoke poreze u ekonomiji.

Dobija se zanimljiva stvar: otvorenost izbora sa jasnim reputacionim posledicama je kao dobra kočnica na klizavom putu. Drži ceo sistem dalje od radikalnog skretanja u autoritarizam! To znači da otvoreno glasanje nije korak unazad, već gigantski skok ka slobodi. Ko se boji otvorenosti, neka sedi kod kuće i ne maše izbornim listićem kao palicom nad drugima. A ko je spreman da otvoreno podrži određene pozicije, naročito one koje napadaju slobode njegovih komšija, neka, kao odrasla osoba, snosi odgovornost za svoj izbor. U suprotnom, on uopšte nema šta da radi na glasanju i treba da se bavi nečim korisnijim!

Voluntarist, Bitarch

O učešću u izborima – 2

Otprilike godinu dana unazad napisala sam post „O učešću u izborima“, gde sam dala svoje tumačenje zašto je to ankapama uopšte potrebno. Nedavno se ispod posta pojavio podrugljiv komentar, tipa, šta ljudi sve ne smisle, samo da bi ubedili birače da odustanu od bojkota. Odgovorila sam na komentar, ali, verovatno bi bilo dobro izneti ova razmišljanja u posebnom postu.

Bojkot izbora je taktika koja vodi do pobede samo u jednom slučaju: ako birači, ne pojavljujući se na biračkim mestima, formiraju sopstvene organe samouprave bez učešća države, i dobrovoljno ih koriste, ignorišući one koji su stvoreni na izborima organizovanim od strane države. Drugim rečima, treba bojkotovati ne samo izbore, već i državu kao takvu.

U principu, moj argument da je odlazak na biračko mesto radi glasanja ili posmatranja samo trening, može se izložiti i u korist bojkota izbora, kao da je to samo trening za bojkot države. Slažem se, ali jedna stvar je treniranje visine (standarda), a sasvim druga — treniranje običnog ležanja na kauču, od toga neće nastati ništa osim rana od ležanja. Bojkot je aktivni odbijanje saradnje, tako da, ako želite, možete trenirati upravo tu veštinu, što je takođe veoma korisno. U tom slučaju nećete morati samo da ne dođete na izbore, već da ubedite što je više moguće ljudi da ne dođu na izbore, kako bi propoved neučestvovanja u tom govnu odjekivala svuda. A zatim, ne ograničavajući se na izbore, početi bojkotovati zakonodavstvo o održavanju masovnih akcija, poreski kodeks, zakon o ličnim podacima i mnoge druge štetne državne propise. Ne informisati državu o svojim radnjama, jer je to bojkot, za vas države nema. Odnositi se prema državnim službenicima kao prema običnim ljudima, a ako primenjuju nasilje, onda kao prema običnim banditima.

Ukratko, bojkot je veoma težak i odgovoran put, a sa bojkotom izbora on tek počinje. Ako još niste spremni na njega, ili smatrate da je bezizlazan, onda bolje vežbajte veštine demokratskog donošenja odluka. Opet, pre godinu dana, kada sam vam predlagala da se time bavite, vežba je bila jednostavna. Sada se nudi da se savlada nešto složenije — ne samo da se simulira popunjavanje listića, ubacivanje u urnu i brojanje glasova, već, uz to, da se to uradi konsolidovano, u okviru pametnog glasanja. Ako se neko još nije registrovao za učešće u ovom flešmobu — izuzetno preporučujem, jer ankap nije stvar agresivnog individualizma gde je sve mnjau, osim sopstvenih trenutnih želja. Ankap je život u društvu bez prisile, zasnovan na dobrovoljnoj saradnji. Pametno glasanje je suprotstavljanje upravo te dobrovoljne saradnje administratorskom resursu, tako da je pravo vreme da pokažete čije je kung fu jače.

Na koga ćeš staviti: na ćelavog dedu, ili na momka kojem je sam Svetov stisnuo ruku?

Da li ideja ograničavanja prava glasa protivreči libertarijanizmu?

Ako građanin može dobiti pravo glasa plaćanjem dobrovoljnih poreza, a u slučaju nemogućnosti ili nevolje da glasa – jednostavno ne plaćajući poreze (državne takse itd. ne računaju se).

Ovde sve zavisi od toga koja se tačno pitanja rešavaju glasanjem.

Ako je to lokalni referendum koji rešava pitanje zabrane prodaje alkohola u okviru opštine tokom noćnih sati, onda je potpuno nebitno da li građanin plaća poreze dobrovoljno ili prisilno – u svakom slučaju, sprovođenje odluke takvog referenduma biće u suprotnosti sa libertarijanskim principima. Ovo se još više odnosi na očiglednije slučajeve, kada se, na primer, bira deputat koji će imati ovlašćenja da donosi proizvoljne regulative.

Ako se, na primer, glasanjem stanovnika kondominijuma odlučuje da li će se deci za Ivanjdan (Ivana Kupala) za proslavu izdvojiti samo dečije igralište, ili neka se polivaju vodom gde god žele, onda je ovde potpuno nebitno, ako živite u tom dvorištu, da li na vreme plaćate komunalne usluge ili ne, ograničavanje vašeg prava glasa po tom principu bilo bi neopravdano, jer se ne radi o raspodeli novca, već o privremenoj promeni pravila korišćenja zajedničkog resursa.

Ali, naravno, u svim slučajevima kada se glasanje odnosi na raspodelu nekog novca koji se prikuplja u zajedničku kasu, uzimanje u obzir glasova samo onih koji su u tu kasu uplatili novac je potpuno prirodna taktika za libertarijance.

Postoji, međutim, još jedan nijans. Na primer, jedna inicijativna grupa je prikupila novac i glasala da se za taj novac postavi spomenik Stalinu u privatnom parku, iznajmivši od vlasnika parka prostor za to. A druga inicijativna grupa je prikupila novac i glasanjem odlučila da ogradi spomenik Stalinu bodljikavom žicom, postavivši na uglove ograde dekorativne mitraljeze, i takođe iznajmila teritoriju od vlasnika parka za ovu instalaciju. Ako je prva inicijativna grupa želela da izazove konflikt u društvu, postigla je svoj cilj. Ali ako su želeli da mirno i tiho položite cveće prijatelju svih dece, onda je imalo smisla interesovati se i za mišljenje onih koji ne doprinose za spomenik, ali imaju svoje mišljenje. Ili će oni biti blagovoljno ravnodušni, i tada zašto ne postaviti, ili će biti aktivno protiv, i tada treba tri puta razmisliti.

privatna inicijativa