Analni iluzionista
Modernom čoveku uopšte, u suštini, nije važno ko mu je protivnik u transakciji, sve dok taj neko izvršava validne radnje. Koja je razlika za mene da li kupujem bitkoine od čoveka ili od bota? Ja samo kreiram oglas za kupovinu, a da li će na njega odgovoriti crnac, gej, pripadnik Rosgvardije, papagaj ili mrežni um, nije me briga, samo da mi pošalje bitkoine nakon što primi rublje.
Isto važi i za situacije u kojima se protivnici suočavaju licem u lice. Ako jedan od njih proglasi svoja prava, drugi analizira zahtev i ili ga prihvata ili ne. Koja je razlika ko me moli da propustim put – automobil (autonomni ili ne), čovek ili pas? Ako smatram da je to opravdan zahtev, propustiću.
Isto važi i za prava vlasništva. Ako papagaj na upad u njegov kavez reaguje očajnim „Trespassers will be shot!“, onda ili odlučim da on razume šta želi da kaže, ili ostanem u uverenju da ga je neki ankap naučio raznim zabavnim frazama. Kada me dalja interakcija sa papagajem dovede do uverenja da njegova volja, izražena ljudskim jezikom, zaista odgovara njegovim željama, uzeću te želje u obzir. Na isti način bih morao da nađem zajednički jezik sa nekom mačkom koja nema nameru da komunicira ljudskim jezicima, ali ima svoje potrebe i sposobna je da ih naznači.
U suštini, papagaj bi mogao i sam da odleti do najbliže prodavnice po hranu, i neće imati sa tim više poteškoća nego četvorogodišnje dete. On isto tako ne može da otvori vrata, ali može da zamoli odrasle da to urade. I isto tako može da pruži prodavcu izgužvanu novčanicu i zamoli da mu naspe vrećicu semenki. Za prodavca će i dete i papagaj biti legitimni vlasnici novčanice koja im daje pravo na dobijanje robe.
Isto važi i za emancipaciju. Dete može da objavi svoju želju da živi samostalno, nakon čega sledi razgovor o tome da li dobro zamišlja posledice i da li je spreman na njih. Tako i papagaj može zahtevati da ga ne zadržavaju, i ako uspe da ubedi čoveka da će se snaći u samostalnom životu, on dalje ima svoje pravo da leti. Kako mi izgledamo prema odrasloj osobi koja zadržava dete kod sebe protiv njegove volje? Počev od trenutka kada je dete u stanju da objasni tu svoju volju drugima – loše gledamo na takvo ponašanje. Tako ni papagaj, koji će početi da se žali na ograničenje svoje slobode prvom prolazniku koji upadne u domet njegovog glasa, neće doneti simpatije društva svom vlasniku.
Naravno, nije sve tako ružičasto. Sve dok čovek ne navikne da redovno komunicira sa inteligentnim neljudima, svakom takvom neljudu će morati ponovo da objašnjava svakom susednom čoveku svoja prava, i tako sve dok svi u okruženju ne saznaju da u ovom parku živi inteligentni papagaj, i da ulaz na travnjak upravo ispod ovog drveta ide samo na njegovo poziv.
A koja prava inteligentnih neljudskih bića će naići na poteškoće u priznavanju? Pre svega ona koja predstavljaju opasnost ili ozbiljne neprijatnosti za čoveka. Tako ljudi poštuju pravo mrava na mravinjak u gradskom parku, i čak su spremni da ulože napore u njegovu zaštitu – ali ne priznaju pravo mrava da žive u nišama između zidova i da kradu šećer sa stola, što takvo nepriznavanje lako može izazvati mravlji genocid od strane ljudi.
