Тег: Komunalne usluge

Kako će raditi privatni komunalni preduzeća? Pa cevovod je ipak samo jedan, kako svima isporučivati vodu po različitim cenama?

анонимный вопрос

Prilično sam detaljno odgovorila na slično pitanje, analizirajući sve faze snabdevanja vodom na slobodnom tržištu, od pronalaženja izvora vode do njene isporuke cevima krajnjem potrošaču. Ali vas ne zanima toliko to kako će različiti tržišni akteri međusobno dogovarati usklađivanje geoloških istraživanja, eksploatacije, polaganja i popravke cevi – već koji će mehanizmi uticati na tarife za krajnjeg potrošača. I, očigledno, imate strah da će bez centralnih kontrolnih organa tarife uzleteti u nebo.

Ovde vam predlažem da se upoznate sa mojom ranijom analizom takvog mehanizma za snabdevanje električnom energijom. Za tržište vode, strogo ograničenje tarifa odozgo predstavlja cena proizvodnje ili snabdevanja vodom od strane samog potrošača: to može biti kupovina flaširane vode u prodavnici, prikupljanje kišnice, desalinizacija, reciklaža – u zavisnosti od toga šta predstavlja potrošač. Ali malo pre nego što cena udari u ovu prirodnu barijeru, delovaće faktor konkurencije i elastičnosti potražnje: skupa voda će se štedeti, i od nekog trenutka dobavljač će shvatiti da mu je isplativije zarađivati na obimu, a ne na uvećanju cena, naročito ako alternativni dobavljači vode neće podizati svoje cene i preuzeti tržište dok škrtica pokušava da iscedi svoje malo brojnih klijenata do kraja.

Pri tome, naravno, ne isključujem da će se voda različitim kućama isporučivati od strane iste kompanije po različitim cenama, uzimajući u obzir dužinu cevi, na primer, ili različito konkurentsko okruženje u različitim delovima grada. Konačno, dodatak ceni vode obezbeđuje i kompanija koja upravlja zgradom, ako takva postoji. Tako, na primer, u Tajlandu, gde sam odmarala u proleće, čini se da u svakom kondominijumu postoji svoja cena vode, jer se u jednom zaliva bašta, u drugom je bazen veći, u trećem manji, i tako dalje. To je normalno.

Evo vam primera kondominijuma gde će voda sigurno koštati skupo

Šta će biti sa strujom i uopšte sa komunalnim uslugama u slučaju ankap?

Anončik Oleg

U suštini, jasno je zašto je za pitanje izabrana upravo električna energija. Iako danas na tržištu postoji ogroman broj proizvođača ove vrste energije, mogućnosti krajnjeg potrošača da izabere dobavljača obično su veoma male. Toliko da možemo slobodno smatrati tipičnom situacijom onu kada potrošač stalno ima posla samo sa jednim dobavljačem.

Postoje li preduslovi da bi pri ankapu neki drugi raspored postao norma? U suštini, ne, jer je trenutno stanje uzrokovano ne državnom regulacijom, već karakteristikama tržišta. S druge strane, država danas, barem u Rusiji, reguliše cene na ovom tržištu, i prirodno se postavlja pitanje da li će one skočiti u nebesa ako budu potpuno puštene na volju tržištu.

Norma u kojoj električna energija proizvodi se uglavnom od strane velikog proizvođača povezana je sa tim da u ovoj grani postoji izraženi pozitivan efekat sticanja obima: veliki proizvođač ima nižu proizvodnu cenu. Norma u kojoj je krajnji potrošač, po pravilu, povezan samo na jednu električnu mrežu, takođe ima sasvim razumljivo poreklo. Šta će onda ograničiti pohlepu proizvođača električne energije, kao i pohlepu vlasnika električne mreže?

Najsugovorniji tržišni ograničivač maloprodajne cene takve centralizovano isporučivane električne energije je, naravno, kućna generacija. Što je viša maloprodajna cena u mreži, to je isplativija decentralizovana proizvodnja energije, bilo da su u pitanju solarni paneli, vetrogoni na krovu ili jednostavno obična gasna kotlarnica u podrumu.

Ispostavlja se da veliki proizvođači, zajedno sa električnim mrežama, u uslovima slobodnog tržišta mogu podizati cenu skoro do nivoa troškova privatne generacije? Po pravilu, ne, i evo zašto.

Stvar je u tome što pozitivan efekat sticanja obima radi za velike proizvođače samo u slučaju da se proizvodi mnogo električne energije. Ako je elektrana velika, a radi na samo 5% kapaciteta, proizvodna cena, uzimajući u obzir amortizaciju opreme, ispada znatno viša nego da su parametri generacije bili blizu optimalnih. Zato je proizvođač električne energije zainteresovan da proda svu energiju koju je tehnički u stanju da proizvede. Pogotovo zato što se pri veštačkom smanjenju generacije otvara prostor za potencijalne konkurente.

Tako se i dešava da, bez ikakvih tarifnih provizija i drugih ostataka državnog planiranja na razvijenom slobodnom tržištu električne energije, marža proizvođača pada na tržišne vrednosti za poslovanje u celini, odnosno otprilike na prosečnu kamatnu stopu bankovnog depozita.

A ovo još nisam razmatrao raznu egzotiku poput velike solarne ili vetroenergetske proizvodnje, kada cena energije varira u zavisnosti od vremenskih prilika, i kada proizvođači tokom sunčanih ili vetrovitih dana mogu čak i da doplaćuju potrošačima samo da bi sagoreli višak proizvedene električne energije – upravo će takve apsurde na kraju naučiti da rešavaju putem razvoja tehnologija za skladištenje energije.

Mogu li da ne razmatram sve ostale vrste komunalnih usluga tako detaljno? Uveravam vas, tamo važe iste zakonitosti, sa svojim specifičnostima, ali koje na potpuno isti način dovode do sasvim razumnih ograničenja tarifa.

Šta, goriamo?