Тег: odnosi

Kako se psihopate pokazuju u odnosima

Bilo bi prilično očigledno reći da je vođenje bilo kakvih ličnih odnosa sa osobom koja može lako biti nemilosrdna, bez srca, manipulativna, lažna i neempatična prema drugim ljudima, krajnje sumnjiv poduhvat. Uostalom, važno je nabrojati kako se konkretno manifestuju psihopatične osobe u odnosima, kao i istaknuti neke od njihovih karakteristika kako bi se potvrdila takva tvrdnja.

  1. Psihopatične osobe umeju vešto da manipulišu osećanjima drugih. Da bi ostvarile odnose, sklone su da pribegnu obmani, demonstrirajući dobre osobine koje zapravo ne poseduju. Naravno, u određenoj meri mnogi su skloni tome, ali psihopate to rade intenzivnije nego drugi ljudi. Oni vešto predstavljaju sebe kao privlačne romantične partnere, čak i ako su apsolutno nezainteresovani za „odane“ odnose.
  2. Kada psihopatične osobe dobiju ono što su želele, mogu lako početi da se ponašaju okrutno. Psihopatične predispozicije kod partnera su najjači predznak dugotrajnog nasilja u odnosima. Zbog disfunkcionalnog mehanizma inhibicije nasilja, psihopate lako ignorišu patnju svojih partnera, osim u slučajevima kada to mogu iskoristiti u svoje manipulativne svrhe. Na primer, manipulišući strahom, mogu zastrašivati svog partnera, primoravati ga na seksualni kontakt ili konzumaciju supstanci. Sve to lako dovodi do psihičkih trauma kod žrtava takvog tretmana.
  3. Psihopatične osobe u pitanju odnosa češće preferiraju kvantitet, a ne kvalitet. Oni u proseku imaju tri puta više partnera, ali to se dešava zato što su njihovi tipični odnosi kratkotrajni, burni, ispunjeni neverstvima i ljubomorom, a da bi zadržali partnere pribegavaju obmani, manipulaciji i agresiji, što, naravno, teško može biti strategija koja vodi do stabilnih dugoročnih odnosa. Podrazumeva se da su skloni rizičnom seksualnom ponašanju, a njihovo psihičko stanje je koren niza seksualnih zločina, uključujući silovanja i serijska ubistva na seksualnoj osnovi.
  4. Odnosi sa psihopatičnim osobama obično se ocenjuju kao nezadovoljavajući. Uključujući to, njihovi partneri su skloniji da ishvale seksualnu nezadovoljenost. S obzirom na to da psihopate često varaju, manipulišu, prevaraju, pa čak i vrše nasilje nad svojim partnerima, to nije iznenađujuće.
  5. Kao što je poznato, neki ljudi ne mogu lako da odu od psihopatičnih partnera, čak i ako su apsolutno nezadovoljni odnosima sa njima. Prvenstveno se to dešava zbog manipulacija, sugestija i pretnji. Svoju ulogu može imati i sklonost osobe da se s vremenom veže za druge ljude. Takođe, na situaciju može uticati sindrom kao što je hiper-empatičnost, zbog čega će osoba žaliti svog partnera potpuno nezavisno od njegovog ponašanja.
  6. Psihopatične osobe su sklone formi odnosa kao što je „sugar dating“. U njima jedan od partnera, koji je bogatiji i po pravilu znatno stariji od drugog, obezbeđuje drugom novac, privilegije, status i druge materijalne blagodati u zamenu za društvo ili intimnost. Pritom, spremnost na takve odnose ima vezu sa psihopatičnošću, bez obzira na to koju ulogu osoba u njima igra. Takođe je utvrđeno da do nezadovoljstva u odnosima dovodi ne toliko samo postojanje, već razlika u psihopatičnim predispozicijama partnera. Očigledno je da nepsihopatična osoba neće biti zadovoljna odnosom sa psihopatom. Ali to može funkcionisati na isti način i za samog psihopatu. Kako smatraju istraživači, ljudi sa visokim pokazateljima „tamnih crta“ (psihopatije, narcizma, makijavelizma) su više zadovoljni odnosima sa osobama koje su kao oni sami.

Voluntarist, Bitarh

Ljudi sa slabim inhibitorom nasilja – najgori partneri za veze

Voluntarist, Bitarh

Bilo kakvo zlostavljanje u odnosima iz mnogih razloga zaslužuje osudu i ne sme biti dopušteno. Međutim, posebnu pažnju vredi obratiti na to čemu dovode odnosi sa degeneratima sa slabim inhibitorom nasilja, kod kojih se mogu uočiti psihopatske crte. Kao što pokazuje jedno aktuelno kanadsko istraživanje žrtava zlostavljanja u heteroseksualnim odnosima (među kojima su žene činile 93%), do 30% „abjuzera“ odgovara kriterijumima psihopatije, i upravo su takvi ljudi najjači predskazatelj dugotrajnog nasilja u odnosima. Takođe, zbog disfunkcionalog inhibitora nasilja, oni lako ignorišu signale za pomoć (izraze tuge i straha) svojih partnera, osim u slučajevima kada to mogu iskoristiti u svoje manipulativne svrhe. Na primer, manipulišući strahom, mogu zastrašivati svog partnera, primoravati ga na seksualni kontakt ili upotrebu supstanci. I što je glavni zaključak istraživanja – upravo psihopatski abjuzeri najgore utiču na psihičko zdravlje svojih partnera, ostavljajući ih sa posttraumatskim stresnim poremećajem.

Očigledno je da degenerati sa slabim inhibitorom nasilja ne bi smeli biti pušteni u odnose, barem dok ne pristanu na terapiju svog poremećaja. Pre svega, svaki normalan pojedinac treba da razmisli o sopstvenoj bezbednosti i svom psihičkom zdravlju, jer odnosi sa sličnim psihopatskim abjuzerima mogu samo naškoditi. Pored toga, ako znate da je neka osoba sposobna lako da vrši nasilje, ne osećajući nikakav otpor prema tome, bilo bi dobro upozoriti sve u svom okruženju na to i na potencijalne posledice odnosa sa tom osobom. I konačno, predispozicija za slab inhibitor nasilja jednostavno ne sme biti učvršćena u ljudskom genofondu. Dobar primer pokazuje najbliži srodnik čoveka – patuljasta šimpanza (bonobo), koja ima izuzetno nenasilno društvo i ne ubija svoje srodnike. Prema tvrdnjama nekih istraživača, ženke bonobo jednostavno odbijaju da se razmnožavaju sa agresivnim mužjacima. Postupajući na isti način, ljudi bi mogli značajno da smanje nivo pojavljivosti slabog inhibitora nasilja već u sledećoj generaciji.