Autor knjige – Balaji Srinivasan, čija su interesovanja prvenstveno u oblasti kripto tehnologija. Original je autor objavio na posebnom sajtu, tako da ga ovde ne prilažem. Prevod je započeo kanal Ruski Kripto Frontir, a potom sam ga ja nastavio.

Sponzori prevoda:

1. Poker kompanija https://worldpokerdeals.com/
2. Kripto zajednica https://t.me/cp0xdotcom
3. Zajednica Chaotic Good



Preuzmi u PDF. Preuzmi u EPUB.

Sadržaj

1. Brzi start

1.1. Preambula

1.2. Mrežno državno u jednoj rečenici

1.3. Mrežno državno u jednoj slici

1.4. Mrežno državno u hiljadu reči

1.5. Mrežno državno u jednom eseju

1.5.1. Kako stvoriti novu državu

1.5.1.1. Izbori

1.5.1.2. Revolucija

1.5.1.3. Rat

1.5.1.4. Mikronacije

1.5.1.5. Sisteming

1.5.1.6. Svemir

1.5.1.7. Mrežne države

1.5.2. Minimalna neophodna inovacija

1.5.3. Šta smatrati novom državom?

1.5.4. Većina država su male

2. Istorija kao trajektorija

2.1. Prolog

2.1.1. Zašto je istorija od presudne važnosti

2.1.2. Zašto je istorija od presudnog značaja za startup zajednice

2.1.3. Zašto startup zajednice nisu samo o tehnologiji

2.1.4. Primenjena istorija za startup zajednice

2.2. Mikroistorija i makroistorija

2.2.1. Istorija kao misteriozna epopeja krivudavih trajektorija

2.2.2. Mikroistorija je istorija reproduktivnih sistema

2.2.3. Makroistorija je istorija nereproduktivnih sistema

2.2.4. Bitcoin blockchain je tehnologija pouzdane makroistorije

2.2.5. Bitcoin blockchain može čuvati događaje koji se ne odnose na Bitcoin

2.2.6. U blockchainovima se može čuvati istorija ekonomije i društva

2.2.7. Kriptoistorija je kriptografski proverljiva makroistorija

2.3. Politička moć i tehnološka istina

2.3.1. Politička moć kao pokretačka snaga istorije

2.3.2. Tehnološka istina kao pokretačka snaga istorije

2.3.3. Sukob političke moći i tehnološke istine

2.3.4. Definicije političke i tehnološke istine

2.3.5. Balans političke moći i tehnološke istine

2.4. Bog, Država, Mreža

2.4.1. Koja je najmoćnija sila na svetu

2.4.2. Lemovi se ne skaliraju

2.4.3. Mreža je sledeći Leviatan

2.4.3.1. Mreža > Država: deplatforming Trampa

2.4.4. Država je još uvek Leviatan

2.4.5. Teza, antiteza, sinteza

2.4.6. Sinteza: Mreža/Bog

2.4.7. Sinteza: Mreža/Država

2.4.7.1. Pozitivne sinteze: BTC, Web3, efikasnost

2.4.7.2. Negativne sinteze: centralizovana kontrola nad mrežom, KPK, monopol

2.4.8. Sinteza: Bog, Država i Mreža

2.4.9. Novi Levijatan, nove države

2.5. Ljudi Boga, ljudi Države, ljudi Mreže

2.5.1. Američka plemena i njihovi Leviଫatani

2.5.1.1. Plavo pleme: levi autoritari, levi libertarijanci

2.5.1.2. Crveno pleme: svetski nacionalisti, kapitalisti-internacionalisti

2.5.1.3. Pregradnja

2.5.2. Big Tech protiv medija

2.5.2.1. Konflikt: tehnološki progresivisti protiv tehnoloških konzervativaca

2.5.2.2. Ogromna Država, a ne preduzimljiva Država

2.5.3. Linearni extrapolatori i njihovo razmišljanje

2.6. Ako su čak i vesti lažne, šta reći o istoriji?

2.6.1. Iskrivljivanje sadašnjosti

2.6.1.1. Pravilnost iskrivljivanja informacija

2.6.1.2. Mreža je obezbedila stvarnu slobodu govora

2.6.1.3. Etablšment je pokrenuo kontradecentralizaciju

2.6.2. Iskrivljivanje prošlosti

2.6.3. Stadion Jurskog perioda

2.6.4. Dodatna literatura

2.7. Fragmentacija. Frontir. Četvrta stadija. Budućnost je naša prošlost.

2.7.1. Teza o fragmentaciji

2.7.2. Teza o frontiru

2.7.3. Teza o četvrtoj stadiji

2.7.4. Teza “budućnost je naša prošlost”

2.8. Levi su novi desni, to su novi levi

2.8.1. Zašto uopšte diskutovati o levima i desnima?

2.8.2. Ponovno spajanje tehnološkog i moralnog progresa

2.8.2.1. Moralni progres su moralne inovacije, to je moralna inverzija

2.8.2.2. Politički arbitraža i finansijska arbitraža

2.8.2.3. Tržište za revolucionare

2.8.2.4. Startap zajednice ponovo spajaju tehnološki i moralni progres

2.8.3. Dve ideologije

2.8.3.1. Prostorna teorija glasanja

2.8.3.2. Sukobi stvaraju frakcije

2.8.3.3. Levi i desni kao privremena taktika, a ne stalne klase

2.8.3.4. Frontir ublažava frakcionu borbu

2.8.3.5. Dva duha na mnoga tela

2.8.3.6. Moje levo je tvoje desno

2.8.4. Tri ciklusa

2.8.4.1. Levi ciklus

2.8.4.2. Desni ciklus

2.8.4.3. Libertarijanski ciklus

2.8.4.4. Jedinstveni ciklus

2.8.4.5. Novi šef: ne baš isti kao stari

2.8.4.6. Pobeda u svetom ratu

2.8.5. Četiri prevrata

2.8.5.1. Proleterski prevrat

Radnička klasa kao opravdanje revolucije

Radnička klasa kao protivnik revolucije

Komunizam su bili centralizovani levi

Buđenje su današnji decentralizovani levi

Komunizam je stavljao u prvi plan Državu, Buđenje stavlja u prvi plan Mrežu

Od radničke klase do same probuđene klase

2.8.5.2. Američki prevrat

Kratka verzija

Ciklus 1865-2021. godine

Ne sve se menja mestima

Drugi Američki građanski rat?

2.8.5.3. Globalni prevrat

Globalna osa 1988. godine bila je političko-ekonomska

Globalna osa 2022. godine je etnokulturna

Obrazloženje za globalni politički spektar 2022. godine

2.8.5.4. Istorijski prevrati

2.9. Jedina zapovest

2.9.1. Zajednice su pre svega uzroci, i tek onda – kompanije

2.9.1.1. Koncept paralelnog društva

2.9.2. Primeri paralelnih društava: digitalni mrežni savezi

2.9.2.1. Kultura osvežavanja: zajednica sa zaštitom od otkazivanja (cancel culture protection)

2.9.3. Primeri paralelnih društava: fizički mrežni arhipelagi

2.9.3.1. Keto-kašrut: zajednica koja ne konzumira šećer

2.9.3.2. Digitalni šabat: delimično oflajn zajednica

2.9.4. Primeri paralelnih društava: priznate mrežne države

2.9.4.1. Moje telo – moja stvar: društvo bez potrošačkih regulacija

2.9.5. Analiza paralelnih društava

2.9.5.1. Zašto ne više od jedne zapovesti?

2.9.5.2. A šta je sa starim doktrinama?

2.9.6. Paralelni sistemi katalizuju mirne reforme

2.9.6.1. Paralelnim sistemima je nekada bila potrebna prateća zemlja, a sada nije

2.9.7. I još četiri teze o Jednoj Zapovesti

3. Tripoliarni svet

3.1 NYT, KPK, BTC

3.2. Zastarelo i vanvremensko

3.3. Dopolarni Amerika i tripolarni svet

3.4. Moralna moć, vojna moć, novčana moć

3.5. Potčinjavanje, Saosećanje, Suverenitet

3.6. Konflikti i alijanse

4. Decentralizacija, recentralizacija

4.1. Moguće verzije budućnosti

4.1.1. Analitičke ose i scenarijska analiza

4.1.2. Modeli budućnosti u jakom i slabom obliku

4.1.3. Gradimo budućnost, umesto da joj kapituliramo

4.2. Sociopolitičke ose

4.2.1. Indijci

4.2.2. Osa „transhumanizam — anarko-primitivizam“

4.2.3. Stek identiteta

4.3. Tehnoekonomske ose

4.3.1. Internet povećava disperziju

4.3.1.1. BlueAnon, QAnon, SatoshiAnon

4.3.1.2. Društvene mreže su američka Glasnost, kriptovaluta je američka Perestrojka

4.3.1.3. Stogodišnji informacioni cunami

4.3.2. Od prirodnog fizičkog ka izvorno digitalnom

4.3.2.1. Trofazni prelaz

4.3.2.2. Istinski digitalne vesti: infopaneli, tokovi događaja na blokčejnu

4.3.2.3. Od rada na daljinu do života na daljinu

4.3.2.4. Od štampe do materijalizacije

4.3.3. Zagonetka produktivnosti

4.3.4. Lingvističke granice na internetu

4.3.5. Defekti Mreže

4.4. Vidljiva budućnost

4.4.1. AR naočare spajaju fizički i digitalni svet

4.4.2. Eksperimentalna makroekonomija

4.5. Američka Anarhija, Kineska Kontrola i Međunarodni Centrizam

4.5.1. Američka Anarhija

4.5.1.1. Prosperitet, tiranija ili anarhija?

4.5.1.2. Maksimalisti protiv Probuđenih

4.5.1.3. Kako Amerika ide ka konfliktu

4.5.1.4. Rat ne za teritorije, već za umove

4.5.1.5. Konflikt Maksimalista i Probuđenih menja mesta levima i desnima

4.5.1.6. Ko će pobediti?

4.5.1.7. Ratovi nisu romantični

4.5.2. Kineska Kontrola

4.5.2.1. Pokušaj državnog udara dovodi do totalne kontrole

4.5.2.2. Kina blokira izlaze

4.5.2.3. Put ka Kineskoj Kontroli

4.5.2.4. Kinesko upozorenje

4.5.3. Međunarodni Centrizam

4.6. Uslovi pobede i neočekivani završeci

4.6.1. Uslovi pobede

4.6.1.1. Greška negacije linearne interpolacije

4.6.1.2. Kina može da napravi olovku

4.6.2. Neočekivani završeci

4.6.2.1. Duopolije digitalnog despotizma

4.6.2.2. Bitcoin zaustavlja rat ljudi, ali ne i rat robota

4.7. Na putu ka recentralizovanom centru

4.7.1. U odbranu recentralizacije

5. Od nacionalnih država do mrežnih država

5.1. Zašto baš sada?

5.2. O nacionalnim državama

5.2.1. Šta je nacionalna država?

5.2.2. Šta je sistem nacionalnih država?

5.2.2.1. Principi sistema nacionalnih država

5.2.3. Nacionalna država kao termin

5.2.4. Mikronacije i multinacije

5.2.5. 0 nacija, 1 nacija, N nacija

5.2.6. Šta je nacija?

5.2.6.1. Pristup preko definicije

5.2.6.2. Empirijski pristup

5.2.6.3. Filozofski pristup

5.2.7. Šta je država?

5.2.7.1. Pristup preko definicije

5.2.7.2. Komparativni pristup

5.2.7.3. Pragmatični pristup

5.2.7.4. Filozofski pristup

5.2.7.5. Strategije državnog upravljanja i paradigme programiranja

5.2.8. Zašto nacionalna država izgleda kao deo na mapi?

5.2.9. Kako su osnovane moderne nacionalne države?

5.2.9.1. Iz istorijske perspektive

5.2.9.2. Iz perspektive pokroviteljstva

5.2.9.3. Iz vojnog ugla

5.2.10. Zašto su nacionalne države stvarane?

5.2.11. Kako se nacionalna država širi i skuplja?

5.2.12. Kako države utiču na nacije, i obrnuto?

5.2.13. Šta nije nacionalna država?

5.2.14. Koji tehnološki razvoji leže u osnovi modernog nacionalnog državnog sistema?

5.3. O mrežnim državama

5.3.1. Šta je mrežna država?

5.3.1.1. Definicija

5.3.1.2. Testiramo definiciju

5.3.2. Šta je sistem mrežnih država?

5.3.2.1. Pretpostavka: digitalno je primarno, fizičko je sekundarno.

5.3.2.2. Pretpostavka: država se pretvara u interfejs administracije

5.3.2.3. Pretpostavka: podela će ići po mrežama, a ne po zemlji

5.3.2.4. Pretpostavka: saglasnost i kriptografska ograničenja

5.3.3. Mrežna država kao termin

5.3.4. Mikromreže i multimreže

5.3.4.1. Startapi stvaraju mreže, a nacije stvaraju države

5.3.4.2. Startapi stvaraju mreže, ali startapi nisu države

5.3.4.3. Startapi kreiraju centralizovane mreže, a blockchain kreira decentralizovane mreže

5.3.4.4. Samo decentralizovane mreže mogu rađati mrežne države

5.3.5. 0-mreže, 1-mreže, N-mreže

5.3.6. Šta je (nacionalna) mreža?

5.3.6.1. Verbalni opis

5.3.6.2. Računarski pristup

5.3.7. Kako mrežna država izgleda na mapi?

5.3.7.1. Fizička mapa

5.3.7.2. Digitalna mapa

5.3.7.3. Primer: fizički bliski, razdvojeni u digitalnom svetu

5.3.8. Kako se stvara mrežna država?

5.3.8.1. Startap zajednice

5.3.8.2. Paralelna društva

5.3.8.3. Mrežni savez

5.3.8.4. Javna demonstracija uzajamnog pristanka

5.3.8.5. Nova tokenomika je formiranje nacije

5.3.8.6. Put ka mrežnoj državi

5.3.8.7. Inicijator učitavanja

5.3.8.8. Digitalno građansko društvo

5.3.8.9. Priznajmo zašto nam je priznanje potrebno

5.3.9. Zašto treba da osnujemo mrežnu državu?

5.3.9.1. Mrežne države za tehnološke inovatore

5.3.9.2. Mrežne države za političke progresivce

5.3.10. Kako se mrežna država širi i skuplja?

5.3.11. Šta nije mrežna država?

5.3.12. Koji tehnološki razvoji omogućavaju stvaranje mrežnih država?

6. Prilozi

6.1 Zahvale

6.2 O projektu 1729

Подели ово:

• Tweet
• Telegram