Тег: mrežna država

Razvoj zapleta o državnom idiotizmu

Pre nedelju dana sam pomenula tri događaja u kojima je država preduzela represivne mere, a ljudi su na njih reagovali na različite načine. Sva tri zapleta su u međuvremenu dobila nastavak.

Drugi ogranak Libertarianske partije Rusije takođe je priznat kao organizacija strani agent

Sada više niko nije uvređen što država primećuje njegovu partiju, a partiju konkurencije ignoriše; obe su dobile po zaslužnom. Obe partije su u odgovoru izjavile potpuno zamrzavanje svojih aktivnosti. I to je više nego logično, jer je pisanje gluposti u svakom naslovu veoma ponižavajuće, a nema nikakvog smisla trpeti to poniženje, s obzirom na to da je organizaciji stranom agentu zabranjeno da se bavi prosvetiteljskim radom i učestvuje u politici, odnosno upravo onim čime su obe LPR-ije tokom cele svoje istorije i bavile.

Tako je određen razvoj doživela i sporedna nit zapleta. Montelibero je tada podsetio na program podrške repatrijantima u Crnu Goru, a crnogorska država je, zauzvrat, podsetila da aktivno teži ka EU, harmonizuje svoju viznu politiku sa Evropskom unijom i stoga od novembra uvodi vizni režim sa RF. Finita, popularna destinacija za relokaciju se zatvara. Kakav je smisao dobijanja crnogorske vize ako će tamo zahtevi biti šengenski, zar nije bolje odmah dobiti šengen i imati bar mogućnost izbora jedne od 27 zemalja za boravak.

Popularni ukrajinski ministar odbrane nije vraćen na dužnost, ali su zato zamenili glavnog komandanta popularnijim

Ovo je, naravno, najčudniji razvoj zapleta, jer se on kreće u potpunom protivurečju sa zvaničnom retorikom. Predsednik Ukrajine je tvrdio da nema nikakvih primesa prema bivšem ministru odbrane, već da postoji jednostavno sukob između njega i glavnog komandanta. I evo, glavni komandant je uklonjen, činilo bi se da je problem rešen. Ali ne, zapravo je upravo smena ministra odbrane bila cilj svih promena. Ministar u odstupanju insistira na svojim pravima, ulica nastavlja proteste, demokratski proces, koji je po definiciji eufemizam za građanski rat, radi punim kapacitetom upravo u tom svom glavnom svojstvu; kada bi kod svih tako radilo, prigovora na demokratiju bi bilo znatno manje.

Mrežna država Baladžija Šrinivasana zaključila je partnerski ugovor sa Kazahstanom, a iz Malezije beži u tri gluhe šume

Na taj način, osnivač Mrežne države nije samo realizovao svoju pretnju o povlačenju kapitala iz toksične jurisdikcije, već je prihvaćen raširenih ruku u drugoj jurisdikciji, a to je upravo ono zbog čega je uopšte i osmišljen koncept mrežne države: mogućnost dobijanja diplomatskog priznanja od tradicionalnih teritorijalnih država.

Predmet konflikta Mrežne države sa Malezijom, ako verovati komentarima na Tviteru, sam po sebi je prilično smešan. Malezijska policija je tada bukvalno upala u njihov kampus ne bez razloga, već su tražila Jevreje ispod poda, što zaplet čini potpuno Tarantinovskim.

Zaključci i prognoze opšteg karaktera

Tradicionalne teritorijalne države sve manje brinu o sopstvenom sistemskom blagostanju i sve više služe trenutnim željama prvih lica ili nekada pokrenutim birokratskim procesima čiji je smisao odavno izgubljen. Sakralnost državnih odluka izgubljena je praktično svuda, sada se aktivno troši legitimitet. Kada legitimitet dovoljno opadne, sabotiranje državnih odluka postaće sveprisutna i sasvim obična pojava. Čini se, međutim, da će raspad sistema državnog upravljanja ostati prilično miran: tamo gde je država agresivna, pojedinci i organizacije izbegavaju silni konflikt sa njom, ali konflikt i dalje podriva snage države.

Razlika u reakcijama na državnu budalaštinu

Ponudilo mi se kao zanimljivo uporediti reakcije različitih subjekata državnih napada na činjenicu napada, s obzirom na to da je u poslednje vreme bilo nekoliko primera različitih nivoa.

Libertarijanska partija Rusije proglašena je organizacijom stranim agentom

Reakcija:

  • Članovi LPR-a se pitaju, koja tačno od dve LPR-a.
  • LPR(s) je objavila zvaničnu izjavu: „mi smo patriote i osuđujemo ovu odluku“.
  • Oni koji nisu u LPR-u čestitaju obe LPR-a na tome što je država priznala njihovo postojanje.
  • Montelibero podseća na program pomoći za preseljenje u Crnu Goru.

Popularni ukrajinski ministar odbrane je smijenjen

Reakcija:

  • Smijenjeni je objavio izveštaj o obavljenom poslu i održao
    konferenciju za novinare.
  • Iznajmljivači i istomišljenici smijenjenog u vojsci objavljuju javne izjave u njegovu podršku.
  • Strani zvaničnici izražavaju zaprepašćenje.
  • Šira javnost: protestuje u podršku smijenjenom.

Mrežna država Balaji Srinivasana bila je žrtva svatinga

Reakcija:

  • Osnivač ljubazno pita na Tviteru, ne želi li Malezija beg kapitala iz ove toksične jurisdikcije u one koje su prijatnije za ovakve startape, poput Kazahstana.
  • Iznajmljivači i istomišljenici osnivača preciziraju koliko je tačno uloženo i koliko će biti povučeno ako malezijski zvaničnici ne zakunju da je to bila glupa greška i da više neće smeo tako da postupaju.

Zajedničko u sva tri reakcije

  • Niko ne izražava nikakve sumnje u to da država vrši otvorenu agresiju protiv interesa svojih građana.
  • Subjekti napada zvanično izražavaju lojalnost državi, iako osuđuju njenu odluku.
  • Subjekti napada pokušavaju da ubede državu da poništi svoju odluku na miran način.

Jedinstvenost reakcije u jednom od slučajeva

Samo osnivač Mrežne države komunicira sa teritorijalnom državom ravnopravno.

Zaključak

Država je efikasna u nasilju. Subjekti državnih napada radije ne daju siloviti odgovor kako ne bi provocirali eskalaciju. Ipak, oni se odlučuju za asimetričan odgovor. U slučaju LPR-a i Mrežne države to je emigracija, odnosno lišavanje države ekonomskih resursa. U slučaju smijenjenog ministra, to je delegitimacija odluke kroz pritisak javnosti.
Rasporedila sam slučajeve prema rastućoj verovatnoći da će toksična odluka biti poništena. U slučaju LPR-a verovatnoća je zanemarljivo mala. Kod Fjodorova, mislim da je verovatnoća oko trideset procenata. Kod Balajija oko sedamdeset procenata. Pratiću ova poslednja dva slučaja.

Mrežna država. Verzija u EPUB-u

Letom sam završila prevod knjige Baladjija Šrinivasanovog Mrežna država. Nije svima zgodno čitati sa ekrana pretraživača, a automatski generisani PDF je imao određene greške u formatiranju i pojedine izostavljene delove teksta. Tako sam polako, radi zabave nakon posla, pripremila verziju u EPUB formatu za elektronske čitače (usput ispravivši još nekoliko grešaka u prevodu). S obzirom na to koliko je linkova rasutih kroz tekst, ova aktivnost je bila veoma meditativna i trajala je nekoliko meseci. A vi ste baš za tih nekoliko meseci uspeli da uštedite novca kako biste mi donirali.

Takođe, konačno napuštam svoj stalni posao, koji mi je oduzeo dosta vremena i snage tokom poslednje tri godine. Tako da za još par nedelja ću imati mnogo više mogućnosti za vođenje kanala. Mislim da ga očekuje određko preformatisanje.

Mrežna država – sve!

Dakle, dogodilo se. Poslednje, a ujedno i ključno, poglavlje Mrežne države je prevedeno. U njemu Baladži detaljno objašnjava:

  • Šta je mrežna država (to je Montellibero koji je dobio diplomatsko priznanje od Salvadora);
  • Šta će se desiti ako iz definicije mrežne države izbacimo jedan od delova (u većini slučajeva će se ona slomiti, ali ako se izbaci stav o neophodnosti diktature osnivača mrežne države, biće čak i bolje – uslovno rečeno, Bitcoin umesto Ethereum-a);
  • Da digitalizacija prožima sve, sa čim je nemoguće boriti se, a mrežna država je upravo način da se predvodi taj proces, umesto direktne borbe protiv digitalnog gulaga centralizovanih nacionalnih država;
  • Da je startap zajednici, ako pretenduje razvoju, potreban visok nivo unutrašnjeg poverenja, a prijatni bonusi biće očigledne demonstracije složnosti (na primer, MTL-fest) i odsustvo javnih prepirki;
  • Da je tokenomika sjajna (ali Baladži se opsesivno fokusira na internu valutu zajednice, iako je sopstvena računica sporedna stvar, dok je mnogo važniji sam princip javne fiksacije novčanih i društvenih obaveza);
  • Da je izuzetno važno izmoliti prvo diplomatsko priznanje od bilo koga, pa makar i od Nauru-a, a dalje će već biti lakše;
  • I na kraju nudi razne tehnološke ideje o povezivanju oflajna i onlajna, po kojima se oseća da osoba razmišlja iz paradigme obilja kapitalnih dobara – radujmo se za njega.

Ako se neko još nije uhvatio za knjigu, sada je pravo vreme. Ne vidim veliki smisao u pravljenju audio-knjige – previše je eksternih linkova, od kojih je mnoge prilično zanimljivo pregledati. Iz istog razloga je malo verovatno izdavanje teksta u epub formatu – takva knjiga se ionako mora čitati dok ste onlajn, i poželjno u pretraživaču. Autor obećava da će povremeno dopunjavati knjigu. Ako neko bude pratio ažuriranja, šaljite mi linkove ka novim delovima teksta, ažuriraću prevod.

A za sada – hvala svima na dugom čekanju, kanal zvanično izlazi iz odmora. Trebaću da pročešljam da li se nakupilo zanimljivih pitanja od čitalaca, da napišem novi članak za Ježa, i da konačno završim sa prevodima Maka i Molinju, koliko se već može odlagati.

P.S. Čitaoci su brzo generisali pdf. On nije bez grešaka – unutrašnje napomene su u njemu postale eksterne linkovi – ali je u celini sasvim pogodan za čitanje.

Mrežna država. Prevod poglavlja 5.1 i 5.2.

Prevod Mrežne države neumoljivo se bliži kraju. Spremni su poglavlje 5.1 (kratka preambula za peti deo knjige) i poglavlje 5.2, gde Baladži Šrinivasan detaljno analizira fenomen nacionalne države: šta je nacija, šta je država, po čemu se razlikuju, kako utiču jedna na drugu, šta predstavlja njihova kombinacija, i još mnogo toga u tom smislu.

Iz prilično novih misli: različite strategije državnog upravljanja se upoređuju sa različitim paradigmama programiranja.

Sledeći deo će već sigurno, sasvim sigurno biti poslednji, i nadam se da će biti najzanimljiviji, jer konačno treba razumeti šta autor predlaže u praktičnom smislu – nakon što se toliko dugo i detaljno raspyao o svetskoj situaciji i predstojećim izazovima!

Mrežna država. Završen je prevod četvrtog dela

Da ne bih zamarao čitaoce vestima o svakom sitnom detalju, predstavljam odmah veliki deo prevoda Mrežne države.

Poglavlje 4.4. Predvidiva budućnost: ovde se autor jednostavno zabavio par zanimljivih tehničkih predviđanja. Ona imaju prilično indirektnu vezu sa temom knjige.

Poglavlje 4.5. Američka anarhija, kineska kontrola i međunarodni centrizam. Tekst monstruoznih razmera, gde autor uglavnom, naravno, piše o SAD-u, analizirajući korak po korak kako će upravo u Štatu rasti stepen sukoba između pristalica establišmenta i pristalica decentralizacije, i javlja da to, uopšte govoreći, uopšte nije smešno niti romantično (išreno govoreći, činilo mi se tokom čitanja da je autor od Bitcoin-maksimalista napravio slamenu lutku, i da oni nipošto ne propagiraju društva totalnog nepoverenja, ali ko zna kakvi se frikovi zapravo tamo vrti, u tim njihovim Amerikama). Alternativa u vidu kineskog recepta za digitalni gulag ga, razumljivo, takođe ne privlači. Kao i obično, on se nada da će mu inostranstvo pomoći, i uglavnom se oslanja na Izrael i Indiju. Međutim, to je, po njegovom мнению, samo baza za izgradnju mnoštva startup zajednica, od kojih će deo dostići visoki status mrežnih država.

Poglavlje 4.6. Uslovi pobede i neočekiviti završeci. Ovde je autor razmotrio alternativne scenarije u kojima pobeđuje jedan od ekstremnih polova, a ne željeni centrizam.

Poglavlje 4.7. Na putu ka recentralizovanom centru. Pa ovde je Balajiju Šrinivasanu ostalo samo da još jednom naglasi da institucije nisu strašne, centralizacija je normalna, samo ne treba biti opsednut time da staro više ne radi, već će biti ispravnije pokrenuti tržišni proces izgradnje novih institucija.

Potrudiću se da ne odudim previše sa prevodom završnog, petog dela knjige, gde se pretpostavlja nalaze recepti onoga što autor predlaže da se uradi.

Mrežna država, poglavlje 4.3. Tehnonomijske ose.

Čestitam svima Dan svetog Patrika, a ujedno i kraj Maslenice, dok ljubiteljima snimanja redova u ubrzanom režimu čestitam priliku da se posvete omiljenom hobiju. Toliko praznika u jednom danu – zar to nije sjajno, zar to nije panarhija!

Što se mene tiče, tiho je prevedeno još jedno poglavlje Mrežne države. Baladži Šrinivasan nastavlja da razmišlja o trendovima bliske budućnosti, i ako je u prethodnom poglavlju govorio o sociopolitičkim trendovima, sada se dotiče tehnoekonomskih posledica digitalizacije i internetizacije svega i svakog.

Tako on primećuje da naglo smanjenje praga publikovanja povećava disperziju: pored tradicionalnih, doteranih i odmerenih, ali malo zanimljivih pozicija, na površinu izbija mnoštvo najneobičnijih htonija. A pored kolebanja diskursa putem društvenih mreža, postoji i kolebanje finansijske stabilnosti putem bezbrojnih kriptovaluta.

Drugi zanimljiv aspekt koji autor razmatra jeste to što totalna digitalizacija svega i svakog dovodi do toga da digitalni entiteti postaju primarni, dok se fizički, u suštini, materijalizuju po narudžbini, ako postoji takva potreba.

Takođe, on se ukratko dotiče zagonetke: zašto u fizičkom svetu ne primećujemo tako lud skok produktivnosti kao u digitalnom svetu. Zatim, ponudivši čitav niz hipoteza, predlaže da među njima biramo samostalno.

Ukratko, poglavlje je prilično zasićeno idejama i generalizacijama, tako da ne vidim veliku svrhu u prepričavanju, jednostavnije je pročitati.

Mrežna država, deo 4. Decentralizacija, recentralizacija. Poglavlja 4.1 i 4.2

Započet je prevod četvrtog dela Mrežne države. Kao što je i očekivano, završivši sa prošlim sadašnjim, autor je prešao na diskusiju o budućnosti.

U poglavlju 4.1, Moguće verzije budućnosti, Baladži Šrinivasan počinje pojašnjavanjem faktora koji ga sprečavaju da gradi precizne prognoze, zatim daje kratak opis pretpostavljenog scenarija budućnosti i, na kraju, procenjuje gde bi se on sa svojom idejom mrežnih država uklopio u taj scenario. Pri tome koristi odvratno trapav termin „recentralizovani centar“. Moje mogućnosti adaptacije teksta prilikom prevoda su ograničene, pa moram samo konstatovati da je termin užasan i teško ga je razumeti, ali mi još uvek ne pada na pamet čime ga zameniti. Šta autor uopšte želi time da kaže? Koliko mogu proceniti na osnovu nepotpunog čitanja, reč „centar“ se odnosi na centar trougla koji je nacrtao u trećem delu knjige i koji opisuje tropolarni svet – kao da je naše spasenje u tome da ne upadnemo u ekstremitete koji se nakupljaju na polovima. A „recentralizovano“ tek treba da pojasni. Možda se radi o tome da svaka startap zajednica mora imati svog vođu, inače neće uspeti. Bila bih srećna da grešim.

U poglavlju 4.2, Sociopolitičke ose, autor kratko napominje da za procenu budućnosti nije dovoljno gledati samo svima poznate i odavno formirane trendove, već vredi pogledati i one koji se tek formiraju. Kao primere sociopolitičkih faktora koji mogu ozbiljno uticati na budućnost, navodi tri potpuno različita primera: Indijce (dok svi gledaju u Kinu, Indija neprimetno smanjuje zaostatak i u narednoj deceniji bi trebalo da se oglasi dovoljno glasno, kako država, tako i dijaspora, odnosno Mreža, u autorovoj terminologiji), suočavanje anprima sa transhum-om (Klaus Švab je zapisan kao transhumanista) i stek identiteta (postoje nekoliko zanimljivih misli o tome odakle identiteti potiču, kao i neočigledna teza o tome da će jedan identitet nužno biti vodeći i određujući).

Poglavlja u četvrtom delu knjige nisu previše dugačka, pa ću se potruditi da ih ne objavljujem po jedno, kako ne bih previše smetala.

Mrežna država, Deo 3, Tropolarni svet.

Objavljen je prevod trećeg dela knjige Baladži Šrinivasana Mrežna država. Za razliku od drugog dela, ovaj je prilično kratak i posvećen je opisu trenutnog tropolarnog sveta:

Autor tvrdi da svetom danas vladaju tri ideje – američki liberalni narativ, brutalan i pragmatičan kineski komunizam, kao i ideja ličnog suvereniteta, koja je našla svoj maksimalni izraz u Bitkoinu. Dodatno, on se dotiče tropolarne konfiguracije prve polovine 20. veka, u kontekstu analize glavne sile svakog od trenutnih polova.

Uglavnom, ako se u drugom delu govorilo prvenstveno o prošlosti, u trećem je autor prešao na sadašnjost, a potom će, pretpostavljam, preći na budućnost.

Mrežna država, poglavlje 2.9. Jedinstvena zapovest.

Na glavnom poslu trenutno imam totalni haos, a u kratkim pauzama je teško koncentrisati se na nešto potpuno kreativno, zato se održavam prevodom, jer ga je sasvim realno raditi u kratkim intervalima.

Spremano je novo poglavlje Mrežne države, ovog puta znatno kompaktnije od prethodnog. Ono završava drugi deo knjige, u kojem se istorija predstavlja kao trajektorija, neka vrsta narativa koji se stvara kako bi se opravdale promene u sadašnjosti. U poglavlju formulisano je jednostavno pravilo koje autor poziva osnivače startap zajednica da poštuju: zasnovajte je na samo jednoj zapovesti, ne pokušavajte odmah da uvedete složenu ideologiju sa mnoštvom nezavisnih moralnih tvrdnje – kasnije ćete stići idejno da se promešate sa saveznicima, a u početku je bolje koncentrisati se.

U principu, libertarijanizam se sasvim može svesti na Jednu zapovest, i obično u toj ulozi nastupa princip „agresivno nasilje je loše“ (ovo prilagođavam stilu autora). Dakle, gradite libertarianske startap zajednice, Baladži je dozvolio.