Mrežna država. 3. Tropolarni svet.

Sredinom 20. veka, pad Britanske imperije najavio je trostranu borbu između moralne sile, vojne sile i novčane sile — grublje rečeno, međusobno su se takočili levi, desni i centar. Tada je moralna sila bila kod Sovjetskog Saveza, vojna kod nacista, a novčana kod Amerikanaca. Danas je moralna sila kod NYT-a, vojna kod KPK-a, a novčana kod BTC-a.

U svakom slučaju takođe otkrivamo da moralna sila pomaže u špijunaži, vojna sila daje liderstvo u proizvodnji, a novčana sila dominira u medijima. Ali ako su sredinom 20. veka te tri sile bile države, onda one danas predstavljaju prvenstveno mreže.¹¹⁷

3.4.1. Moralna država, vojna država, novčana država 

Skrenimo pažnju na trenutak. Kako možemo reći da je takvo obrazovanje, poput SSSR-a koji je ubio milione ljudi, bilo „moralna“ sila? Zato što je osnovna strategija SSSR-a bio komunistički prozelitizam¹¹⁸, neprekidno propovedanje štetne (ali ubedljive) moralne doktrine kojom je do sredine veka uspelo da obuhvati više od trećine stanovništva Zemlje. SSSR je imao kolosalnu armiju, ali je beskrajno govorio o miru; konfiskovao je imovinu praktično svakoga, ali je tvrdio da ga novac ne zanima; i njegova samopoštovanje je podsećalo na sliku nesebičnog svetog. Upravo u tom smislu Sovjetski Savez je bio moralna sila.

Njegova moralna sila¹¹⁹ omogućila mu je da ima agente u svakoj zemlji, što je kompenzovalo nedostatak novca i zaostanak u proizvodnji. Američki pristalice su finansirale izgradnju sovjetske države, obezbedile joj diplomatsko priznanje, odvlačile od nje Japan, snabdevale je prema Zakonu o lend-lizu tokom Drugog svetskog rata i nuklearnim oružjem nakon njega, i generalno su podržavale SSSR tokom celog njegovog postojanja.¹²⁰

Nacistička Nemačka je takođe sramotno ubila milione ljudi. Iako je u mnogim aspektima ličila na SSSR, njena osnovna strategija je bila drugačija. Bio je to naglasak na vojničkoj vrlini, na čistu sirovu silu, na projektile koji su navodno govorili glasnije od bilo kojih reči. Rajh je zaista imao neizbežan propagandni aparat, ali je njegova moralna propoved bila ratoborna; zaista je ostavio netaknuta neka preduzeća orijentisana na novac, ali ih je nazvao socijalističkim; njen smisao postojanja bio je nemilosrdni interes nacije. Upravo u tom smislu nacistička Nemačka je bila vojna sila.

Da bi podržali tu vojnu snagu, Nemcima je bilo potrebno snažno povećanje proizvodnje, što su i postigli. Mnogi istoričari veruju da su nemačke oružane snage tokom rata imale bolje naoružanje po funti. Ali pošto im je nedostajala sposobnost kapitalista za prekograničnu saradnju, oterali su neke od svojih najboljih naučnika pre nego što su druge ubili, i to je garantovalo da nikada neće dobiti atomsku bombu. I, pošto je njihov moral bio sveden na arijevsko superiorstvo, što nije privlačilo nikoga osim njihovih srodnika, nikada im nije uspelo da stvore dovoljno veliku globalnu koaliciju za pobedu – upravo zato je 70 miliona Nemaca na kraju poraženo od strane 50 miliona Britanaca, 150 miliona Amerikanaca i 150 miliona sovjetskih ljudi.

Što se tiče Amerikanaca sredine veka, njihova osnovna strategija bio je demokratski kapitalizam, za razliku od sovjetskog komunizma ili nacional-socijalizma. Oni su propovedali moral, ali su ga formulisali u terminima četiri slobode prijateljske prema kapitalistima; stvorili su arsenal demokratije, ali je on nastao na osnovu njihove komercijalne industrijske baze. Upravo u tom smislu Amerika vremena Drugog svetskog rata bila je novčana sila.

Snaga novca bila je praćena snagom masovnih medija, baš kao što je kapitalizam pratio demokratiju. Amerikanci su bili mnogo jači u medijima od nacista (koji nisu znali da raspravljaju na engleskom) i postepeno su postali jači od Sovjeta (čija je propaganda na kraju bila podrivana nedostatkom njihovog prosperiteta). Bitka u medijima bila je napeta, ali su na kraju plave farmerke pobedile Crvenu armiju.

Dakle: u ovoj tropolarnoj konfiguraciji, nakon titanomskih borbi, centristička novčana sila je ipak odnela pobedu kako nad vojnom silom sa desnog strana (do 1945. godine), tako i nad moralnom silom sa leve strane (do 1991. godine).

3.4.2. Moralna mreža, vojna mreža, novčana mreža

Danas je pad američkog carstva doveo do uspona moralne sile (koju predstavlja NYT), vojne sile (KPK) i finansijske sile (BTC). Razlika u odnosu na sredinu 20. veka je u tome što svaka od ovih sila predstavlja mrežu koja stoji iznad država, a ne same države.

3.4.2.1. NYT: moralna mreža

Mreža novinara, orijentisana na NYT, „privodi vlast odgovornosti“ i time stoji iznad bilo koje tek izabrane vlade. Njena osnovna taktika je moralno progonjenje i špijunaža pomoću infiltrisanih doušnika, baš kao kod Sovjetskog Saveza.

Što se tiče morala, možemo se na trenutak skrenuti sa teme i pogledati bilo koje novo izdanje NYT i obratiti pažnju na koliko članaka koristi moralnu ideju kao osnovnu, umesto činjenične pretpostavke. Sloboda govora je loša, beli ljudi su loši, komunizam je bio dobar… oni su fokusirani upravo na to.¹²¹ I upravo u tom smislu, NYT je moralna sila.

Što se tiče špijunaže, kao što je upravo diskutovano, znamo da su Sovjeti u prošlosti bili majstori subverzije. Njihova moralna uverenja navodila su ih da osećaju da su upadanje u privatnost drugih, krađa tajni, uništavanje života pomoću Zerzetsung¹²² — sve to prihvatljivo za veliki moralni cilj komunizma. Pošto nisu bili tako dobri u stvaranju novog kao SAD ili čak Nemačka (ratna oprema im je dolazila iz Amerike putem Lend-liza), usavršavali su se u krađi i uništavanju.

Zulbergerovi zaposleni, kao i američki novinari uopšte, su generalno slični. To je Štazi koji je na berzi, originalni kapitalisti od špijuniranja. To se uvek izgovara u pasivu, ali baš kako „New–York Times» dobijala pa, da zatim odluči da odštampa? Istorija koja leži u osnovi ove priče je zanimljivija od same ispričane priče, a snimci iza kulisa će vam pokazati film drugačiji od onog koji bi želeli da vam pokažu.

Ukratko, kao i u slučaju sa komunistima, moralna uverenja novinara daju im dozvolu da ispituju privatna lica, da pretražuju smeće, koriste poverljive podatke (a zatim poriču to), objavljuju rezultate kompjuterskih hakovanja, zahtevaju curenje privatnih informacija, ali pritom zahtevajući da se sačuva poverljivost sopstvenih informacija, podstiču ljude da raskidaju ugovore, proganjaju ljude u njihovim domovima, pokrivaju genocid i čak izazivaju velike ratove… uvek radi profita, ali uz pretpostavku da je to radi višeg dobra.

Novinari koji služe etablismanu tvrde da govore istinu vlastima, ali nekako nikada ne udaraju na sebe ili jedni druge u istraživanjima. Kao što je Bloomberg priznao u trenutku iskrenosti, oni „izveštavaju, ali ne istražuju aktivnosti Reutersa i CNBC-a“, jer su im oni „direktni konkurenti“. S vremena na vreme čujemo o takvim incidentima, kao što je epizoda kada je ABC naterao CBS da otpusti informatoricu Amy Robach, ili kada je NBC pokušao da prikrije istraživanje Ronana Farrowa, ali to je samo vrh ledenog brega. Novinari iz etablmenta imaju ogroman motiv da učestvuju u antikonkurentskom zaverničkom dogovoru, jer ako su se svi oni dogovorili o tome šta je „istina“, ko će onda moći da proveri njihove činjenice? Niko ne može da „prizove na odgovornost“ one koji poseduju moć da prizovu na odgovornost vladu.

3.4.2.2. KPK: vojna mreža

Ovo pitanje može zahtevati najviše objašnjenja, jer je najstranije zapadnom iskustvu. Prvo ćemo opisati zašto je KPK pre svega mreža, a zatim zašto je ona sada uglavnom vojna. Ne претенđiramo na ulogu eksperata za Kinu — njih je malo! — ali ovo su relativno osnovne stvari koje do sada nisu tako dobro poznate.

Zašto je KPK mreža?

Mreža članova KPK partije je manje odvojena od kineske države, jer ne traži veću distancu od poluga moći kao što to čini NYT. Ali partija nije isto što i država. Zaista, u KPK ima 95 miliona članova, i nisu svi oni na visokim državnim funkcijama, baš kao što svaki registrovan demokrat ne zauzima značajno mesto u Bajdenovoj administraciji. Umesto toga, oni su rasprostranjeni kroz celo društvo. Kako to funkcioniše?

Sam proces stupanja u KPK je prilično netrivijalan, to je filter koji bira najpredanije kandidate. Novine South China Morning Post opisuju „težak“ proces podnošenja prijave:

Prijava mora biti podneta najbližem partijskom komitetu ili odeljenju podnosioca sa propratnim pismom u kojem se pojašnjava:

• zašto podnosi zahtev za članstvo,
• zašto veruje u Komunističku partiju, i
• oblasti u kojima, po njegovom mišljenju, ne ispunjava uslove postavljene za članove partije.

Ali na tome, prema tvrdnji Marks, sve se ne završava:

Kandidati moraju napisati esej o marksizmu-lenjinizmu i aktuelnim političkim događajima. O reputaciji podnosioca prijave moraju garantovati osam kolega, komšija i poznanika.

Nakon podnošenja prijave, podnosilac mora proći kurseve, a zatim polagati ispit, nakon čega mu se određuje probni period od najmanje godinu dana:

Zatim podnosilac prijave mora ići na partijske kurseve, gde će saznati o statutu partije, nakon čega će morati da polaže pismene testove…

Nakon prolaska testova, od podnosioca prijave će se tražiti da partijskom odeljenju dostavi dodatne materijale, uključujući lične podatke o sebi i svojim roditeljima. Informacije o njegovom zaposlenju i političkim stavovima njegovih roditelja takođe moraju biti otkrivene. Članstvo u partiji sa probnim periodom dodeljuje se uz:

• prolazak selekcije,
• postojanje preporuka od dva člana partije, i
• razmatranje i odobrenje nakon sastanka sa partijskim odeljenjem…

Probni period traje najmanje godinu dana. Po završetku probnog perioda, partijsko odeljenje odlučuje da li će prihvatiti podnosioca prijave, produžiti probni period ili ga isključiti.

Kako bi se sprečilo loše ponašanje tokom probnog perioda, predviđene su mere u slučaju da se podnosilac prijave ne ponaša u skladu sa strogo postavljenim standardima:

Tokom narednog jednogodišnjeg probnog perioda, proces prijema može biti zaustavljen u slučaju kršenja „partijske discipline”.

I ako vam partija konačno dozvoli da joj se pridružite, imaćete doživotnu obavezu koju treba poštovati, kako piše Mo Chen:¹²³

Kada KPK održi sastanak na najvišem nivou, bićete u konferencijskoj sali lokalnog partijskog odeljenja kako biste ga gledali uživo i napisali esej o svojim mislima nakon gledanja.

Ako se dogodi prirodna katastrofa, donacije su obavezne. O, ne znate gde da nađete kutiju za donacije? Ne brinite, sve je već oduzeto iz vaše plate…

Svaki put kada predsednik NR Kine objavi važan članak posvećen aktuelnim događajima i sveobuhvatnoj strategiji za narednih pet godina, vi prepisujete taj članak 10 puta, ručno, do sutrašnjeg jutra. Srećom, to se dešava otprilike jednom u pet godina.

Ako prekršite zakon, čak i zbog nebitne stvari, dobićete „unutarpartijsko upozorenje“. I da, pišete esej-razmišljanje o tome šta vas je skrenulo s puta i koliko ste svesni svoje greške… Ako je prekršaj ozbiljniji, vraćate se na probni period… još ozbiljnije? Dvostruka sankcija: gubite i partijski status i funkciju…

Sve ovo deluje veoma strano zapadnom načinu razmišljanja! Ko bi stalno objavljivao nove eseje, izbacujući svežu propagandu režima i indoctrinirajući svoje kolege i članove porodice? Ali sve dolazi na svoje mesto ako zamislite da su to pretplatnici kineske analogije New York Timesa.

Podsetimo se scene u filmu „Tim Amerike: Svetska policija“, gde Janin Garofalo kaže: „Kao glumci, dužni smo da čitamo novine, a zatim iznosimo na televiziji kao da je to naše sopstveno mišljenje“. Zatim ćemo samo mentalno zameniti mobilnu aplikaciju NYT sa Xuexi Qiangguo.

Kao što stoji: „Partija, vlada, vojska, društvo i obrazovanje, istok, zapad, jug i sever — partija vodi sve“. Isto važi i za američki establishment, osim što ovde novine vode sve. KPK Amerike je bezličan krug njenih čitalaca.

Zašto je KPK vojnička?

Od 1978. do 2013. godine, od Dena Xiaopinga do Jiang Zemina i Hu Jintaoa, KPK je fokusirala svoju pažnju na ekonomski rast. Ali pod Xi Jinpingom došlo je do preokreta ka militarističkom nacionalizmu. NR Kina proizvodi većinu svetske materijalne proizvodnje, njegov vojni budžet je već >1/3 američkog, ima uži zadatak („ujediniti Kinu“, a ne „kontrolisati svet“), proizvodi video snimke za regrutaciju u vojsku, kao što je Mi ćemo uvek biti ovde i, što je najvažnije, ulaže značajna sredstva u AI i dronove.

Što se tiče poslednje tačke, Kina jednostavno bolje uspeva u proizvodnji u fizičkom svetu nego vlada ili vojska SAD, kao što možemo videti iz (a) poređenja državne infrastrukture, (b) višebiljardnih neuspeha SAD sa nosilacima letelica klase „Ford“, pilotiranim avionom F-35, obalskim ratnim brodovima i razaračem „Zumwalt“, i (c) činjenice da se sva proizvodna znanja i sami pogoni nalaze u Kini.

Robotika bi mogla omogućiti iznošenje proizvodnje iz Kine, ali do tada „arsenal demokratije“ više liči na „arsenal komunizma“.¹²⁴

Međutim, važno je imati na umu: to što Kina postaje prvenstveno vojna sila, ne znači da će on obavezno pobediti u stvarnom sukobu. Naciste smo i u okviru našeg pristupa smatrali prvenstveno vojnom silom, i oni nisu pobedili. S druge strane, dok su nacisti po broju stanovništva zaostajali za blokom SAD/Velika Britanija/SSSR u odnosu 1:5 (70 miliona prema 350 miliona), Kinezi, naprotiv, prema broju stanovništva nadmašuju Amerikance u odnosu od otprilike 4:1 (1,4 milijarde prema 330 miliona), tako da prošli rezultati ne mogu garantovati buduće rezultate.

3.4.2.3. BTC: novčana mreža

Ovde ima previše očiglednih stvari da bismo se zadržavali na njima. Globalna mreža nosilaca BTC-a u ključnom smislu takođe stoji iznad država, kao što mreža NYT stoji iznad američke države, a mreža KPK iznad kineske države. Zašto? Zato što je državama veoma teško preuzeti Bitcoin u odsustvu bilo kakvog proboja u oblasti kvantnog računarstva.

Ali to je prvenstveno novčana sila, a ne moralna kao NYT, i ne vojna kao KPK.

Manje očigledan momenat je taj da BTC – i pripadajuća mu grupa web3 korisnika – postaju medijska-sila koja će na kraju srušiti NYT, baš kao što su SAD u 20. veku na kraju nadmašile Sovjetski Savez u medijskoj moći. Zašto? Decentralizovani mediji. Prve znake toga možemo videti u Substack-u, Mirror-u i NFT-ovima… ali pritom najbolji kreatori sadržaja imaju važnije poslove od rada za establišment. Oni mogu postati izdavači, osnivajući sopstvene medijske kompanije. Kao što je bio slučaj sa usponom KPK kao vojne sile, uspon BTC/web3 kao ne samo novčane, ve i medijske sile, još uvek uopšte nije opšteprihvaćen.

3.4.3. Preklapanja i izuzeci

Naravno, ovi fenomeni ne postoje u čistom obliku.

NYT je javna multinacionalna korporacija koja je, svakako, sposobna da utiče na FED i druge izvore moćnih novčanih tokova. Takođe je sasvim u stanju da podstakne američku vojsku na akciju pomoću jedne ili tri lažne priče. Dakle, čak i ako je to prvenstveno moralna sila, ona poseduje i novac i vojnu moć.

KPK beskrajno propoveda svojim građanima preko Xuexi Xinwen i do nedavno vremena bila je potpuno fokusirana na biznis. Na taj način, iako ona sada postaje prvenstveno vojna sila, ona takođe poseduje moralnu i novčanu snagu.

Konačno, Bitcoin je definitivno zasnovan na nizu implicitnih moralnih argumenata: inflacija je loša, centralizacija je loša, pseudonimnost je dobra, itd. On takođe ima vojnu moć, iako potpuno odbrambenu, jer kombinacija šifrovanja i fizičke decentralizacije čini ga otpornim na vojne napade u stilu 20. veka. Ali u suštini, to je, naravno, novčana snaga.

Sličnu vežbu se može uraditi i za trougao SAD/SSSR/NSDAP.

---

¹¹⁷ Prema našoj tezi: Mreža — je sledeći Leviatan.

¹¹⁸ Vidi Douglas Hyde „Samopoglutnost i metode liderstva“.

¹¹⁹ Drugi pogled na ovo je otprilike sledeći: moralna uverenja Sovjeta davala su im pravo da čine krajnje nemoralne postupke, uključujući ubistva, terorizam, subverzivnu aktivnost i špijunažu. Prođite kroz predložene linkove ili pročitajte „Venona“ Haynesa i Kleira.

¹²⁰ „Da nam SAD nisu pomogle, ne bismo pobedili u ratu“, pisao je [Hruščev] u svojim memoarima. „Jedan na jedan protiv hitlerovske Nemačke ne bismo izdržali njen nalet i izgubili bismo rat“.

Preporučujem da se upoznate sa člankom na ovu temu. Glavna verzija događaja: SAD su pobedile u Drugom svetskom ratu. Sledeći sloj razumevanja: to su uradili Rusi, zatrpavajući neprijatelja mesom. Treći sloj: SAD su zaista pobedile nacističku Nemačku jer sovjetski komunisti nisu mogli efikasno da koordiniraju svoju ekonomiju i bili su u potrebi za vojnom pomoći sa strane SAD sa njihovom stabilnom industrijskom bazom.

¹²¹ Naravno, oni to ne tvrde tako direktno. Bar ranije to nisu radili. Danas najrevniji zaposleni Sulzbergerovih u svim svojim člancima insistiraju na „moralnoj jasnoći“. Čini se da oni ne shvataju da je upravo fasada objektivnosti dala njima moć, koja se samo povremeno naglašava emocionalnim osuđivanjem. Odbacivanje te fasade povećalo je broj njihovih pretplatnika, donoseći im novac zahvaljujući moći.

¹²² Da, formalno je to radila Štazi, ali je NDR bila sovjetska marionetska država i preuzimala je prakse od Sovjeta.

¹²³ Uprkos tome što ih ima 95 miliona ljudi, članovi KPK-a su samo 7% ogromnog kineskog stanovništva koje iznosi 1,4 milijarde ljudi, zbog čega prijem u KPK može biti tako selektivan. Zaista, kao što je opisano, ovaj proces zahteva marljivost, potrebnu ideološku orijentaciju i umeren nivo inteligencije i inicijative: dovoljno je pameti i ambicija da se popuni prijava za članstvo u važnoj grupi, ali nije dovoljno da bi se uradilo nešto nekonvencionalno. Drugim rečima, to liči na proces upisa na fakultet u modernoj Americi.

¹²⁴ Postoje i kontraargumenti: Piter Zajhan je detaljno pisao o tome koliko je Kina, po njegovom mišljenju, slaba, kako će njegova ekonomija propasti, kako će demografija dovesti do toga da stanovništvo ostari pre nego što obogati, i da NRK nije u stanju da stvori snažnu flotu otvorenog mora.

Ja se ne slažem sa njim iz niza razloga. Ukratko: Kina proizvodi materijalne stvari, pa su osnove njene ekonomije u kriznim vremenima otpornije nego kod ekonomije zasnovane na inflaciji i uvozu. Takva ekonomija se izvrsno podvrgava automatizaciji, a robotika nadmašuje demografiju kada je u pitanju proizvodnja ili vojne mogućnosti. Uz to, NRK šalje robu širom sveta, kupuje luke putem diplomatije dugovnih zamki i može graditi infrastrukturu u kolosalnim razmerama, čak i kada SAD gube tu sposobnost — stoga je malo verovatno da Kina nikada neće moći da postavi flotu otvorenog mora, iako ona sasvim može biti i bezposadna.

Pogledajte takođe Kristijana Brouza u „Lančima usaglašavanja udaraca“ i Kai-Fu Lija u „Supermoćima veštačke inteligencije”.