Mreža države. 4. Decentralizacija, recentralizacija.
Naš osnovni scenario ne predviđa dugotrajni Drugi hladni rat između komunizma i kapitalizma.
Ali mislimo da se izbor između Američke anarhije i Kineske kontrole može posmatrati kao svojevrsna globalna ideološka borba drugačije vrste, kao izbor između decentralizacije i centralizacije.
Da li pristati na neuspešnu centralizaciju „New York Times-a“ i propad američkog establišmenta? Na potpunu decentralizaciju u duhu Bitcoin-maksimalizma? Ili na totalitarnu centralizaciju u stilu Komunističke partije Kine?
Najbolji odgovor može biti: ništa od navedenog. Što umesto izbora između anarhističke decentralizacije i prisilne centralizacije, biramo voljnu recentralizaciju.
4.7.1. U odbranu recentralizacije
Ako govorimo o recentralizovanom centru, na prvi pogled to deluje smešno. Centralisti će reći: „Kakav onda smisao ima decentralizacija? Samo se pridržavajte našeg postojećeg sistema!“ A decentralisti će reći: „Novi šef je isti kao stari šef, a ja preferiram slobodu!“ Biće dovoljno podrugljivih pominjanja „Rube Goldberghih mašina“ i „Živinske farme“.
Ali poenta je u tome da novi šef nije isti kao stari, baš kao što Apple nije bio isti kao BlackBerry, Amazon nije bio isti kao Barnes and Noble, a Amerika nije bila ista kao Britanija. Recentralizacija znači nove lidere, svežu krv. Baš kao što kompanije i tehnologije nastavljaju da nadmašuju jedna drugu, tako i nove zajednice sa svojim Jedinstvenim zapovestima mogu kombinovati moralne i tehnološke inovacije kako bi obezbedile istinski napredak, izlazeći izvan statusa kvo.
Recentralizacija ne podrazumeva ciklično vreme sa nultim progresom. Treba je posmatrati u okviru spiralne teorije istorije. Recentralizacija, ako se uradi pravilno, predstavlja povratak ka centralizaciji iz jedne perspektive, ali korak napred iz druge.
Ne slažem se sa njim u svemu, ali Yuval Harari ima dobar citat povodom toga:
Mislim da su nam zapravo institucije čak i potrebnije, ali protiv njih ide talas nepoverenja. Ali to ne znači da nam trebaju stare institucije. To ne znači da moramo da se oslanjamo na stare medije. Možda su nam potrebne nove medijske institucije koje će biti raznovrsnije i koje će omogućiti većem broju ljudi da iznesu svoje mišljenje, ali na kraju ćemo morati da izgradimo te institucije. Ideja da možemo proći bez njih, da ćemo imati slobodno tržište ideja gde svako može da kaže bilo šta, i da ne želimo da institucije služe kao posrednici, kuratori i da odlučuju šta je vredno poverenja, a šta ne – ta ideja ne funkcioniše, to smo već toliko puta probali u istoriji.
Znate, ako pogledate istoriju religije, uzmemo suprotan primer, na primer, u hrišćanstvu. Iznova i iznova ti ljudi dolaze i govore: „Znate, ne treba nam katolička crkva, ta institucija, hajde da samo svako može sam da čita Bibliju i spoznaje istinu, šta može biti jednostavnije, zašto nam treba institucija“, i eto, imamo Reformaciju, protestantsku Reformaciju. I u toku dvadeset ili pedeset godina oni shvataju da, ako se svakom pojedincu dozvoli da samostalno čita Bibliju, dobija se sto različitih interpretacija koje se radikalno razlikuju jedna od druge.
I na kraju, neko dođe i kaže: „Ne, ovo su ispravne interpretacije“, i dobijete luteransku crkvu. A nakon sto godina neko kaže: „Čekajte, ali cela ideja Reformacije je bila da se oslobodimo crkve, da nam nije potrebna luteranska crkva. Neka svako jednostavno pročita Bibliju i sve sam razume“. I ponovo imamo haos. I nakon pedeset godina imamo baptističku crkvu, i ovu crkvu, i onu tamo… uvek se vraćamo institucijama. Isto se dešava i sa informacionom eksplozijom koju posmatramo sada.
Primetićemo da su u ovom primeru protestanti, zatim luterani, a zatim i bautista morali da privuku ljude svojim tumačenjima Biblije. Mnoge druge konkurentske konfesije to nisu uradile. Ovaj proces neprekidnog grananja i inovacija, kao i konkurencije na tržištu, donosi novu krv.
To je koncept recentralizovanog centra. Način da se pokaže da je ovo korak napred — masovni odlazak ljudi iz Američke Anarhije i Kineske Kontrole u recentralizovani centar, u startap zajednice sa visokim nivoom poverenja i u mrežne države.