Тег: nezaposlenost

„Kako preživeti u ovom gotovo nametnutom tehnološkom progresu i živeti u blagostanju?“

Otprilike takva pitanja sve češće stižu od naših pratilaca. Zvuči kao da ispred prozora već marširaju terminatori, a Skynet će nam svakog trenutka isključiti toplu vodu zbog neplaćanja. Mnogi se ozbiljno plaše da će neuronske mreže i roboti ostaviti nas bez posla i sredstava za život, a ako se uz to još i dozvoli tržištu da bude slobodno, onda će nas zlobne korporacije izbaciti na mraz. Ali ne treba toliko brinuti – ta pretnja je previše preuveličana. A strah od „tehnološke nezaposlenosti“ je, verovatno, najžilaviji mit u istoriji čovečanstva.
 
Znate li ovu zlu šalu? „Mislili smo da će u budućnosti roboti nositi teške terete i prati podove, a ljudi pisati slike i komponovati muziku. Na kraju, AI crta i piše pesme, a mi i dalje peremo podove“. U tome je suština takozvanog Moravekovog paradoksa. Ono što nam deluje komplikovano (viša matematika, igra šaha, pisanje koda), za kompjuter je sitnica. Ali ono što je za nas elementarno (prošetati kroz sobu punu stvari i ne spotaknuti se), za AI je neizvodiv zadatak.
 
Svaki fizički posao koji zahteva finu motoriku ruku i sposobnost delovanja u haosu nestandardnog okruženja biće automatizovan poslednji. Električari, vodoinstalateri, automehaničari, građevinci, moleri, krovopokrivači, zavarivači – svi oni mogu spavati potpuno mirno! Nijedan, čak ni najnapredniji robot iz Boston Dynamics-a u narednim decenijama neće moći da zatrese ispod haube vašeg starog automobila, pronađe pravi šraf i shvati zašto „nešto čudno kucka u krivinama“. Zameniti vodoinstalatera u staroj zgradi sa njenom jedinstvenom, istorijski formiranom geometrijom cevi – zadatak je za supercivilizacije, a ne za ChatGPT.
 
„Ali neko će ipak biti zamenjen!“ – reći ćete. Naravno. Ali hajde da pogledamo u udžbenik istorije. U 19. veku engleski tkači (luditi) su u panici razbijali parne mašine. Bili su uvereni da će ih mašine ostaviti bez hleba. Šta se zapravo dogodilo? Tkanina je postala mnogo jeftinija. Ljudi su mogli da kupuju ne jednu košulju u pet godina, već čitav garderober. Potražnja je skočila do neba i industriji je trebalo mnogo više radnih ruku: pojavili su se krojači, logističari, prodavci, mehaničari za održavanje baš tih mašina.
 
Ili se setite početka 20. veka. Oko 80-90% stanovništva je ralo na polju. Zatim je došao traktor. Delovalo je kao katastrofa! Milioni seljaka ostaće bez posla! Ali ne, oni su otišli da grade fabrike, proizvode automobile, otvaraju restorane i frizerske salone.
 
A sećate li se panike 1970-ih, kada su se pojavili prvi bankomati? Kasiri u bankama su mislili da je to njihov kraj. Ali bankomati su toliko pojeftinili otvaranje novih poslovnica da su banke počele da rastu kao glive posle kiše. Na kraju, potražnja za zaposlenima u bankama je samo porasla – iz običnih „izdavača novčanica“ oni su se pretvorili u konsultante i menadžere.
 
Često se plašimo onoga što ne možemo da zamislimo. Pokušajte da objasnite seljaku iz 18. veka ko je „targetolog“, „SMM menadžer“, „kajbersportista“ ili „prompt inženjer“. On će samo zakotriti prstom pored slepoočnice. Isto tako i mi sada ne možemo ni da zamislimo ona zanimanja koja će se pojaviti za 10-15 godina.
 
Ljudi misle: „Ako država ne zaštiti moja prava i ne reguliše AI, propašću“. U stvarnosti je potpuno obrnuto. Kada tehnologija na jednom mestu zatvori vrata, preduzimljivi ljudi odmah probiju deset novih prozora. Ako će činovnici početi da uvode kvote, zabrane korišćenja AI ili poreze na robote, oni će jednostavno zamrznuti ekonomiju. Preduzeća će postati nekonkurentna, roba skupa, a mi siromašni.
 
Deregulisano tržište omogućava kapitalu i resursima da trenutno pretekaju u nove, još neotkrivene niše. AI će preuzeti rutinu? Odlično! To znači da će proizvodnja robe i usluga postati neverovatno jeftina i vaš realni prihod će rasti. Radićemo manje sati, ali ćemo živeti u većem blagostanju, trošeći vreme na kreativnost, servis, međuljudsku komunikaciju i ona nova zanimanja koja će se roditi iz slobode preduzetništva.

Voluntarist, Bitarh

Nezaposlenost i ankap

Šta učiniti sa uništenjem nisko kvalifikovanih radnih mesta? Da li čovek treba da ulaže svoje vreme u sticanje profesija koje je teže savladati? Hoće li biti dovoljno mesta, s obzirom na to da visoko kvalifikovanog posla uvek ima manje? Nezaposlenost će povećati krađe, za napad se može zatvoriti, ali to može slomiti ljude, a „popravljanje“ je još besmislenije, jer je krađa prinudna

Maksim Barbuhin

Odgovara Aleks Murin

Pre svega, hajde da razjasnimo koja radna mesta i gde nestaju? I koliko će automatizacija uticati na sve slojeve života. Radna mesta nestaju u gradovima na velikim proizvodnim pogonima. Samo veliki preduzetnik može sebi da priušti proizvodne novitete. Većina preduzetnika je kao što je koristila ručni rad, tako nastavlja da ga koristi. Pekar peče hleb, čistač metla dvorište, u kiosku sedi prodavac. Uglavnom većinu radnih mesta stvaraju mali preduzetnici koji ne teže i ne mogu potpuno automatizovati proizvodni proces. Ako ne bude države sa gomilom licenci, poreza, taksi, provera, onda mala preduzeća neće imati one prepreke koje postoje sada. A to znači da će sve biti regulisano potražnjom i ponudom. Potražnja će biti veća – čovek neće morati da daje polovinu prihoda državi koja će stvarati opšte dobro. Tako će se razvojem malog biznisa nosioci tereta, prodavci nigde ne nestati, biće mnogo farmera, malih proizvodnji koje peku hleb, prave nešto od prirodnih proizvoda koje proizvode lokalni farmeri. Ne treba očekivati globalnu automatizaciju u ovoj grani.

Još jedna važna stavka – savladavanje novih profesija. Mnogo toga savladavamo prirodnim putem. Ako je devedesetih godina računar bio retkost i za rad sa njim je bilo potrebno profesionalno obrazovanje, sada je on u svakom domu, a osnovni posao poput kucanja teksta može da uradi i dete. Učenje ide prirodnim putem. Oni kojima je teško, naravno, ostaće autsajderi. Oni koji žele da se usavršavaju, neće se baviti dobijanjem samo papira i provoditi sate na časovima za specijalnosti koje nisu potrebne za savladavanje, oni će učiti ono sa čime će morati da rade. Mnoge specijalnosti se uz pomoć modernih metoda učenja mogu savladati u znatno kraćem roku nego što je to 5 godina univerzitetske klupe.

U vezi sa „da li će biti dovoljno mesta“ – to je posebno pitanje. Značajno će biti smanjen broj knjigovođa, sekretara, službenika u administraciji, stručnjaka za obradu dokumenata. Administracijama jurisdikcija i opština će teško moći da priušte da drže ogroman kadar i dele dužnosti onako kako se to radi sada. Elektronsko upravljanje dokumentima je već danas moderna stvar. Države ne žele da koriste mnoga moderna rešenja jer će morati da smanje broj veoma velikog broja komunalnih službenika. I neće biti nikoga ko će brinuti o sekretaru direktora odeljenja unutrašnje politike, jer verovatno neće ni biti tog odeljenja. Šta će svi ti ljudi raditi? Učiti tražena zanimanja, otvarati mali biznis. Peći palačinke ili pite, uzgajati krompir i kupus ume svako. To je prilično oštra odluka, ali ako se ona ne prihvati, moraćemo prisilno oduzimati prihode svima ostalima kako bismo spasili način života činovnika. I da, biće smanjene one profesije koje se uopšte ne uklapaju u savremeni svet. Tako nam više ne trebaju telefonisti, radioti, kočijaši. Ali svi ti ljudi neće ostati bez posla.

Ko će rešiti problem nezaposlenih? Slobodno tržište. Već sada postoje agencije za zapošljavanje koje za određenu naknadu nude spisak traženih radnih mesta. One takođe mogu pomoći u pregovorima i organizaciji sastanaka sa poslodavcem. U suštini, Centar za zapošljavanje stanovništva je državna agencija za zapošljavanje. I svoje usluge ne pruža uopšte besplatno. Mi finansiramo njegovo delovanje iz naših poreza. I to svi zajedno. I oni koji tamo dolaze jednom godišnje, i oni koji čak i ne znaju adresu te ustanove. Ko će plaćati naknade nezaposlenima? Privatni fondovi. Ali ne samo novac za izdržavanje takozvanog „profesionalnog nezaposlenog“, već onima koji zaista žele da se preobučavaju i otvore svoj biznis ili pronađu novi posao. Odakle fondovi će uzeti novac? Od onih kojima su potrebni radnici. Platite fondu, oni će za vas pronaći i naučiti ljude. Pri tome ne filozofiji, antičkoj književnosti ili teologiji, već proizvodnji kobasica, uzgajanju krompira i onim zanimanjima koja su potrebna konkretnom poslodavcu. Ali opet, nije sve tako glatko. Nestao će društveni fenomen kao što je „profesionalni nezaposleni“. Na državnoj berzi se može dugo vreme primati mizerna naknada, zatim malo raditi, dati otkaz i ponovo primati. Naravno, bilo koji privatnik će takvog klijenta poslati da traži pomoć na drugom mestu.

I još jedna važna stvar: ako je sada sva slobodna zemlja u opštinskom ili regionalnom vlasništvu, bez države svako će moći da zauzme parcelu na koju niko ne polaže pravo. A samim tim, čovek će moći legalno da živi od prirodnog gospodarstva, da stvara udruženja kako bi bilo lakše obrađivati zemlju, bez plaćanja taksi i poreza.

Povodom krađa, pitanje je složeno. Ali takozvanog prisilnog krađanja ne postoji. Krađa je u svakom slučaju zločin protiv imovine. Da li je čovek umirao od gladi ili je kradao iz ljubavi prema umetnosti – on je i dalje lopov. Pošten čovek može zamoliti ili uzeti nepotrebno, bačeno, ono što raste prirodno. Tako da su hapšenja lopova sasvim prirodna stvar. Takve ljude treba ili izolovati, ili ponovo vaspitati. Ako se čovek nađe u jurisdikciji u kojoj je sve izgrađeno na visokim tehnologijama i ne može da nađe posao, može otići u poljoprivrednu zajednicu i živeti tamo. Najčešće u selu nema viška radnih ruku. Ako to ne učini dobrovoljno, završiće u zatvoru koji će ga poslati u takvu zajednicu kako bi zaradio za hranu, kao i platio usluge suda, konvoja i nadzora. Bolje je otići dobrovoljno.

I još jedna stvar povodom „viška ljudi“. Stanovnici gradova više ne vole da imaju mnogo dece. Najčešće u gradovima srednja klasa u porodicama ima po 1 do 2 dece, stanovništvo opada ili se teško održava brojnost. Nasuprot tome, u razvijenim agrarnim naseljima ima mnogo dece. I svima se pronalazi posao. Trenutno država, pomoću programa kontrole stanovništva, pokušava da polomi prirodni razvoj događaja. Višedecoj deci u gradovima se obezbeđuje socijalni stan i isplate. Pritom država ne može precizno da uzme u obzir smanjenje broja radnih mesta u industrijskim gradovima. Upravo zbog grešaka službenika mi smo prinuđeni da na početku plaćamo poreze za socijalne dodatke višedecoj deci, a zatim plaćamo poreze za dodatke nezaposlenima. Tržišni mehanizmi bi mogli da prerasporede ove ljude tamo gde bi pronašli mogućnost da zarade za sebe ili uzgoje hranu.

Kao što se kaže, znam pornografiju koja je tako počela

Da li je moguće prodavati libertarijanstvo ljudima koji se plaše da će im roboti oteti posao i koji se nadaju DOB-u? Kako ankap može da poboljša društvo u kojem je 75-90% nezaposlenih?

…I pravda za sve

odgovara Aleksej Nefedov

Većinu libertarijanskih argumenata u vezi sa GUN izložio je u svom članku iz 2016. godine ekonomista i član LPR-a Jurij Kuznjecov. U njemu on pokazuje da zamena sistema uslovnih davanja bezuslovnim dohodkom uništava zamku stagnirajućeg siromaštva i povećava ukupnu efikasnost redistributivnog sistema smanjenjem birokratije.

Takođe, GUN i strahove neoludista dotakla je Ekaterina Šulman u jednoj od svojih emisija na Ehu Moskve. Ukazala je da masovne nezaposlenosti zbog robotizacije treba da se plaše pre svega one zemlje gde su institucije loše. Njima nema šanse za GUN, već im preti prelazak na samoodržavanje. Tako da Ekaterina Mihajlovna građanima daje jednostavan recept: više se baviti politikom kako bi ih doživljavali kao političke subjekte.

U Rusiji, s jedne strane, postoje loše institucije, a s druge strane – snažan zahtev za socijalnom zaštitom. Ako odjednom počne globalna robotizacija, kod nas će pre otvoriti još nekoliko miliona budžetskih radnih mesta, nego uvesti GUN. Budžetni radnici su previše dragoceni za obezbeđivanje administrativnog resursa na izborima i sličnih stvari.

A evo argumenata za GUN još jednog člana LPR-a, Mihaila Požarskog. GUN nije samo manje birokratije, već i zajednička pravila igre za sve, što je najvažniji deo liberalne doktrine.

Ali i Kuznjecov i Požarski ipak ostaju u okvirima minarhizma. Jedinstvena pravila igre nameću se svima, i videćemo koliko će dugo taj model moći da izdrži. Takođe, takozvani bezuslovni dohodak ipak ostaje uslovljen, jer je uslov njegove isplate posedovanje državljanstva zemlje koja je svojim građanima uspostavila GUN.

Može li ankap poboljšati društvo u kojem nezaposlenost iznosi 90%? Da, ako je nezaposlenost izazvana državnom regulacijom, a u suprotnom ljudima je spremno ponuditi posao i oni su spremni da ga prihvate. Ne, ako rad od 90% ljudi nije potreban jer im je za život dovoljno i bez toga.

Da li će postojati BOD pri ankapu? Da, ako na fazi demontaže države oni koji su uplaćivali u fond BOD odluče da nastave da se time bave na dobrovoljnoj osnovi. Da li je nešto slično verovatno? Da, ako to ne bude opterećujuće i ako donosi respekt i poštovanje. Šta uraditi da bi se približila ta svetla budućnost? Ili povećavati produktivnost svog rada, ili povećavati svoju sposobnost da iskazuje respekt i poštovanje. Strategije se mogu kombinovati.