Ostvarila sam još jednu veliku donaciju i završila prevod četvrtog dela knjige Erika Maka „Libertarijanstvo“. Poglavlje koje objavljujem je zanimljivo po tome što u njemu Mak po prvi put polemiše sa razmatranim stavovima određenog autora, a ne samo da ih prenosi. Ranije nije bilo toga da je ovde Lok pogrešio, a ovde Spenser, ali o Hajeku on iznosi takve tvrdnje. Očigledno to znači da Hajeka smatra dovoljno svojim savremenikom da ima smisla raspravljati sa njim.

Mak klasifikuje Hajekovu argumentaciju protiv socijalne pravde, izdvajajući pet argumenata protiv nje, a na kraju napominje da Hajek u svojim daljim razmišljanjima ipak odstupa od sopstvenih principa i zastupa to da društvo ima pravo da svojim članovima obezbedi osnovni prihod, i da je to pravedno. Ukratko, Nozick u Makovom izlaganju deluje mnogo doslednije.

Koliko god bilo čudno, ovde se završava glavni pozitivni prikaz principa libertarijanstva od strane Erika Maka. Još jedan deo biće posvećen kritici libertarijanstva, a jedan bonus deo sadrži skup potpuno nepoznatih mi prezimena koja su na svoj način dorađivala ideologiju – sumnjam da u nekom pravcu ka levoj strani. Njima ću se pozabaviti od sledeće donacije.

Krenula sam sa četvrtim odeljkom knjige Erika Maka Libertarijanizam, koji je posvećen ekonomskoj pravdi i pravima svojine. Kao i treći, on se sastoji od kratkog uvoda i dva poglavlja koja prikazuju poglede Nozika i Hajeka na ovu temu – očigledno, za Maka ne postoje drugi libertarijanci vredni pažnje po ovom pitanju (iako je ovde verovatnije reč o tome što Mak piše knjigu o filozofiji, a ne o istoriji, ekonomiji ili pravu, otuda i izbor autora koje razmatra).

U poglavlju o Noziku analizira se kako je on kritikovao pristalice distributivne pravde, pokazujući da bi oni, radi postizanja nekog idealnog krajnjeg stanja, morali pokrenuti mehanizam permanentne revolucije, a radi primene nekog jedinstvenog distributivnog modela – pretvoriti sve u delimično ropstvo. Nozik ovakvom redistributivnom ekstazu suprotstavlja dobro nam poznati libertarijanski pristup, prema kojem pravda određenog prava svojine zavisi od procedura zahvaljujući kojima je ono stečeno, a ne od veličine imovine ili, recimo, stepena lojalnosti korisnika partijskoj liniji.

Izražavam duboku zahvalnost svima koji su poslali donacije za prevod ovog poglavlja, sada možemo početi da prikupljamo za sledeće. A dok se skuplja novac za Maka (ili za Molinju, volite ga Molinju, zar ne?), ponovo ću se vratiti Fridmanu, očekuje nas poglavlje o zakonima Kineskog carstva.

Donacija za prevod ove glave bila je sasvim pristojna, 6000 rubalja, ali je i obim teksta u njoj prilično izuzetan, tako da je moralo biti naporno rada, u pauzama između dobrovoljnog libertarijanskog robovanja na pilani.

U ovoj glavi Erik Mak priča kako je Mizesov kalkulacioni argument o neodrživosti totalne planirane ekonomije uticao na Hajeka, opisuje alternativni pristup koji je Hajek razvio za opisivanje društva kroz ideju spontanih poretaka, a takođe detaljno (po mom mišljenju, čak i previše pedantno) analizira ideju da je sloboda situacija u kojoj svi poštuju određeni jedinstveni set apstraktnih pravila, koji nosi ponosno ime pravila pravednog ponašanja, pri čemu ih ne poštuju iz razloga koristi, već ih uzdižu na rang transcendentalne vrednosti. Ukratko, ako je Bog umro, to ne znači da je sve dozvoljeno.

Nadam se da će sledeća donacija biti za prevod Stefana Molinja, kod njega je stil jednostavniji, a poglavlja nisu toliko monstruozne veličine, tako da se razmak između donacije i proizvoda može učiniti ne previše dugim.

Nastavljam sa prevodom „Libertarijanizma“ Erika Maka. Prošli put sam završila sa Delom 2 o filozofskim pretpostavkama, a sada se bacam na Deo 3 o temeljima libertarijanizma, i danas vam predstavljam kratak uvod u treći deo i prilično dugačko poglavlje o tome kako je Nozik objašnjavao samoposedovanje i moralna ograničenja koja iz njega proizlaze. Nozikov pristup se poredi sa poznatijom Rolzovom koncepcijom — o velu neznanja i svemu tome — nakon čega Erik Mak pokazuje u kojim delovima mu Nozik deluje ubedljivije.

Trudila sam se da prevodim tako da bude što jasnije o čemu je reč, ali ne mogu da garantujem da nisam propustila neke ustaljene izraze iz žargona moralnih filozofa koji mi nije naročito poznat, pa ću biti radoznaia ako bi neki hipotetički Artem Severski kratko pregledao prevod i ponudio svoje ispravke tamo gde smatra potrebnim.

Prevod ovog poglavlja je podstaknut donacijom u iznosu od hiljadu rubalja — što je prilično mnogo za pojedinačnu donaciju, ali vrlo skromno s obzirom na obim posla. Tako da ću biti srećna ako bacite još nešto.

Sledeće poglavlje je takođe prilično veliko, i biće o tome šta je autor izvukao u smislu osnova libertarijanizma od Fridriha Hajeka.

Takođe sam malo popravila formatiranje ranije objavljenih poglavlja, prevela napomene uz njih i poboljšala navigaciju između poglavlja. Odlično sam to uradila)))

Nakon duge pauze, tokom koje sam se bavila doterivanjem izdanja Mehanike slobode, vraćam se drugim dvama projektima prevoda libertarijanske literature koji mi stoje započetim. Pošto za prevod Stefana Molinjua trenutno ne stižu donacije, a za Erika Maka su stigle dve donacije od po 500 r, objavljujem poglavlje iz Maka. Ne zaboravite da podržite proces prevoda.

Pripovetkom o stavovima Herberta Spensera Erik Mak završava prvi deo svoje knjige posvećen pretečama libertarijanizma; očekuje se da će se dalje on približiti glavnoj temi svog dela.

Razmatra se Spenserov rani i ne baš poznat rad, koji je on prilikom ponovnog izdanja delimično revidirao u pravcu veće umerenosti i prihvatanja status kvo. U njemu on kao primarni princip pravde uvodi Zakon jednake slobode, koji je i danas aktivan među libertarijancima – u smislu da je svako slobodan da radi sve što želi, sve dok ne narušava analogičnu slobodu drugih ljudi.

Ono što je meni lično delovalo vredno pažnje, jeste Spenserova direktna naznaka da pravo svojine definiše saglasnost društva da zadovolji odgovarajući zahtev. To je skoro identična formulacija koju ja koristim definišući bilo koje pravo kao zahtev koji se toleriše.

Takođe, što je važno, Spenser se približava prihvatanju principa metodološkog subjektivizma, kada primećuje da za kretanje u okviru principa najveće sreće nema potrebe upoređivati čija je koncepcija sreće viša, dovoljno je da svako ima mogućnost da aktivno teži svojoj sopstvenoj.

Pre ot mesec dana dobio sam mali donat za prevod Erika Meka. Nisam baš žurila sa ovim prevodom, ali nisam želela ni da potpuno ignorišem činjenicu da je neko smatrao važnim da malo ohrabri proces. Tako da evo vam je novo poglavlje, pretposlednje u delu posvećenom filozofskim pretpostavkama za nastanak libertarijanizma. Sa prevodom sam se morala pomučiti: Džon Stuart Mil je pisao prilično zamršeno.

Poglavlje je posvećeno utilitarianističkim argumentima u korist slobode, drugim rečima, pokušajima da se opravda njena neophodnost ne samo takozvanim prirodnim pravima (to uopšte nije opravdanje, već jednostavan postulat, da postoji takvo pravo i tačka), već i društvenom koristi. Naravno, sa prelaskom na metodološki subjektivizam, direktna razmišljanja o opštem dobru počela su da izgledaju kao određeni anahronizam, ali ne u potpunosti, što me je donekle iznenadilo. U suštini, u svojim utilitarianističkim razmatranjima, iz kojih se po želji lako izvodi bilo koja totalitarna doktrina, Mil dolazi do naše stare poznanice samovlasništva, primata individualne bezbednosti i ostalih liberalnih atributa.

Sa naše trenutne perspektive, to naravno izgleda kao pokušaj silom opravdanja nečega što ne odgovara. Mill je a priori bio uveren u vrednost individualne slobode, a dalje je njegov zadatak sveden na odabir argumentacije zašto je ona potrebna radi obezbeđivanja najvišeg zajedničkog dobra. Da je a priori bio uveren u vrednost šerijatskih normi ili potrage za vanzemaljskim razumom, mogao je na potpuno isti način izgraditi argumentaciju koja dokazuje da su za postizanje najvišeg zajedničkog dobra upravo te izuzetno važne stvari.

Ne zaboravite da ohrabrite proces prevođenja svojim donacijama.

Danas je u našem programu obećano poglavlje iz knjige Erika Meka „Libertarijanstvo“, posvećeno stavovima Dejvida Huma, kao još jednog od preteča ove ideologije. Uprkos tome što je Hum, protiveći se Lokovim stavovima razmatranim u prethodnom poglavlju, negirao i društveni ugovor i prirodna prava, on je prilično razumno dopunio njegove poglede na društveno uređenje svojim opisom morala, koje se kod čoveka javlja kao društvenog bića. Takođe, Hum formuliše sledeće principe pravde koji iz toga proizlaze, a koji vode ka uzajamno korisnoj društvenoj saradnji.

Veliko hvala Mihailu Požarskom, koji je promovisao naš projekat prevoda Libertarijanizma Erika Maka. Kao rezultat toga dobili smo nagli skok poseta sajtu i dva nova prevodioca, ali kiša donacija još uvek nije počela da pada. Ipak, rad se odvija.

Drugi deo knjige posvećen je filozofskim pretpostavkama libertarijanizma. Danas objavljujem kratak Uvod u drugi deo, kao i prvo poglavlje: Lok o prirodnim pravima, građanskom društvu, otporu i verskoj toleranciji.

Autor objašnjava kojim doktrinama koje su tada postojale Lok protiviči svojim idejama, odakle ih izvodi, kakve zaključke donosi, kojim parom napomena prati koncept primarnog prisvajanja imovine, radi čega ljudi formiraju svoju vladu, u kom trenutku treba da počnu da je pobunjuju – i zašto će to biti pravedno pobunjivanje.

Obavezno šaljite vaše donacije na adresu 1AFkD2bazCs5YZBBrSD7HsRMWLmRbg6QBo – i sledeći put ćemo moći da vam kažemo šta je to zapravo Yum pisao o principima međusobno korisne saradnje.

P.S. Ispostavilo se da se uz tekst knjige koji smo nabavili nalazi još jedan bonus odeljak, otvoren za sve zainteresovane. Ali, radi doslednosti, i njega smo objavili na našem sajtu, i vremenom ćemo ga prevesti. Zbog toga se u našem progres-baru promenio ukupan broj poglavlja.

Svet odlazi u karantin, i to je dobro vreme da se posvetite manje vestima, a umesto toga bavite nečim suštinskim. Ako slobodno čitate na engleskom, preporučujem da upoznate se sa knjigom Erika Macka Libertarianizam, koju je naš tim „povučeo“ i postavio na moj sajt bez pitanja autora. Ali ako više volite da čitate na ruskom, imate odličnu priliku da sponzorišete prevod knjige. Za sada objavljujem uvod, kako biste mogli da steknete okvirnu predstavu o tekstu.

Knjiga opisuje kako je svetska filozofska misao stigla do ideja libertarijanizma, kako su se te ideje formulisale, kakvu su kritiku susretale i kako se toj kritici suprotstavljaju. Ako su Mehanika slobode Fridmana ili Praktična anarhija Molinija više primenjeni radovi koji mogu biti sporni u pojedinim detaljima, onda smo mi ovde u prostoru manje-više čiste teorije.

Jezik knjige je prilično težak, ali mi ne pravimo akademsko izdanje, tako da ćemo po mogućnosti prilagođavati autorov govor kako bi ostao donekle čitljiv.

Za ceo prevod biće potrebno oko 75 hiljada rubalja. Za sada sam spremna da primam samo bitkoine, na vam već poznatu adresu 1AFkD2bazCs5YZBBrSD7HsRMWLmRbg6QBo , ali u skladu sa mogućnostima istražujem i anonimne fiat platne sisteme, pa će vam možda uskoro postati dostupna relativno jednostavna opcija da uplatite novac u fijat novcu.