Mreža država. 2. Istorija kao trajektorija.

Sukob između pogleda na istoriju odozgo nadole i odozdo nagore, između istorije koju su napisali pobednici i istorije zapisane u registru, između političke moći i tehnološke istine… to je — sukob Levi的一个ana.

Da biste ovo razumeli, zamislite dvoje školske dece kako se tuku na igralištu. Ubrzo jedan od njih kaže: „Moj otac može da pobedi tvog oca!“ U ovoj banalnosti postoji dubina. Čak i u veoma ranoj dobi, dete veruje da se može obratiti višoj sili, Leviathanu, moćnom čoveku koji može ukloniti njegove neprijatelje sa terena, uključujući Roberta sa igrališta.

Ljudi u tom smislu nisu toliko različiti od dece. Svaka doktrina ima svog Leviathana, taj pokretač koji lebdi iznad svega. Za religiju je to Bog. Za politički pokret je to Država. A za kriptovalute to je Mreža. Ova tri Leviathana lebde iznad ljudi sklonih greškama kako bi ih naterala da se ponašaju prosocijalno.

Čim izađemo iz okvira Boga, čim shvatimo da ne postoji jedan, već tri Leviathana u Hobsovskom razumevanju, mnogo toga postaje jasno. Pokreti koji nisu religije, a koji obožavaju Boga, često predstavljaju političke pokrete koji obožavaju Državu, ili kriptoplemene koji obožavaju Mrežu. Mnogi progresivni ateisti nipošto nisu antietatisti; oni obožavaju državu kao da je Bog. I mnogi libertarijanski ateisti možda ne veruju u Boga ili u Državu, ali veruju u Mrežu – bilo da je to društvena mreža ili kriptovaluta.

Ovo zaslužuje određeno pojašnjenje.

2.4.1. Koja je najmoćnija sila na svetu

Prvi Leviathan je bio Bog. U 1800-im godinama ljudi nisu krali, jer su zaista stražili Boga. Verovali su onako kako nam je danas teško da razumemo, razmišljali su o Bogu kao o aktivnoj sili u svetu, strastvenoj i sveprisutnoj. Želeli su da na vlasti budu bojazni ljudi, jer će čovek koji iskreno veruje u Boga ponašati se dobro, čak i ako ga nijedan čovek ne može kazniti. To jest, javnost je mogla da se osloni na moćnog lidera koji je zaista verovao da je večna prokletstvo kazna za kršenje religijskih zapovesti, čak i ako nijedan čovek nije mogao da vidi da li je on pogrešio. Barem je to naša današnja racionalizacija zašto je ljudima bilo važno da budu zaista „bojazni“, iako to možda nisu formulisali na taj način. Bog je bio vrhovna sila, Leviatan.

Do kraja 1800-ih, Niče je napisao da je „Bog mrtav“. Mislio je na to da kritična masa intelektualaca više ne veruje u Boga kao njihovi preci. U odsustvu Boga, sada se uzdigao novi Leviatan, koji je postojao i ranije, ali je stekao mnogo veći značaj: Država. Dakle, zašto ne biste krali 1900-ih godina? Zato što, čak i ako ne biste verovali u Boga, kaznila bi vas država. Potpuno globalno istiskivanje Boga od strane Države (što se već očigledno dešava u Francuskoj od 1789. godine) dovelo je do džinovskih ratova 20. veka: demokratski kapitalizam protiv nacizma protiv komunizma. Ove nove religije su zamenile „Boga“ sa „Moći“ i postavile Državu iznad Boga kao najmoćniju silu na zemlji.

Ovo nas dovodi do sadašnjosti. Danas, kao što možete videti iz ovog i ovog grafikona, nije samo Bog mrtav. Država već umire. Jer ovde, u svitanje 21. veka, vera u Državu naglo opada. Vera u Boga je takođe doživela slom, iako se možda očekuje neko malo začetno ponovno rađanje religijske vere. Ali upravo Mreža — internet, društvena mreža, a sada i kriptomreža — jeste sledeći Leviatan.

Dakle: u 1800-im godinama ne biste krali jer bi vas Bog pogodila, u 1900-im godinama ne biste krali jer bi vas Država kaznila, a u 2000-im godinama ne možete da kradete jer vam Mreža ne dozvoljava.⁴⁰ Ili će vas masa početi napadati na društvenim mrežama, ili vam kriptomreža neće dozvoliti da kradete jer nemate privatni ključ, ili će (na kraju) vašu krađu otkriti mrežna AI, ili sve navedeno.

Drugim rečima, koja je najmoćnija sila na svetu? U 1800-im godinama Bog. U 1900-im godinama vojska SAD. A u 2000-im godinama — enkripcija. Jer, kako je izjavio Assange, nikakvo nasilje ne može rešiti određene vrste matematičkih problema. Dakle, nije važno koliko imate nuklearnog oružja; ako su imovina ili informacije zaštićeni kriptografijom, država ih ne može konfiskovati osim ako prvo ne reši jednačinu.

2.4.2. Lemilice se ne skaliraju

Očigledan prigovor na poslednju tezu jeste da država poput Venecuzele i dalje može izvući iz čoveka upravo to rešenje jednačine, izvesti čuveni napad pomoću lemilice kako bi dobila lozinku i privatne ključeve — ali prvo će snage reda morati da saznaju offline identitet vlasnika ključeva, povežu ga sa fizičkom lokacijom, uvere se da se nalazi u njihovoj jurisdikciji, pošalju (skupu) specijalnu jedinicu i ponavljaju to sa nebrojnim ljudima na nebrojanim mestima, suočavajući se pritom sa različitim dodatnim poteškoćama kao što su anonimni remajerleri, višestruki potpis, dokaz sa nultom razlikom, dead man’s switch zamke i vremenske blokade. Na taj način, enkripcija bar povećava trošak državnog prisiljavanja.

Drugim rečima, konfiskovati bitkoine nije tako jednostavno kao odštampati papirnog novca. To nije nešto što neprijateljska država poput Venecuzele može masovno preuzeti jednim pritiskom na taster, moraju ići od kuće do kuće. Jedini realan način za rešavanje ovog problema skalabilnosti bila bi jeftina autonomna armija policijskih dronova sa veštačkom inteligencijom, što bi Kina na kraju mogla da postigne, ali će razvoj biti skup i to još uvek nismo dostigli.⁴¹

A do tada, istorija uspešnog očuvanja pseudonimnosti Satoshi Nakamoto, delimičnog suprotstavljanja Apple zahtevima FBI-ja i otpornosti Bitcoin mreže na zabranu rudarenja kineske države pokazuju da pseudonimnost i kriptografija Mreže već delimično sprečavaju, barem neke akcije Države u oblasti nadzora i nasilja.

Na taj način, šifrovanje ograničava vlade na način na koji to ne može nijedan zakon. I, kao što je detaljno opisano u ovom članku, reč nije samo o zaštiti privatnog vlasništva. Reč je o korišćenju šifrovanja i kriptografije za zaštitu slobode govora, slobode udruživanja, slobode ugovaranja, korišćenju pseudonimnosti za sprečavanje diskriminacije i kenselinga, uvođenju individualne privatnosti i istinski jednake zaštite u okviru doktrine „vladavine koda“ — čak i ako će slične papirne garancije države postajati još praznije. Jer kompjuter uvek daje isti rezultat pri istom ulaznom kodu, za razliku od ljudskog pravosudnog sistema koji je sklon greškama i političkoj pristrasnosti pri pokušajima sprovođenja zakona.

U tom smislu, Mreža je sledeći Leviatan, jer po ključnim parametrima postaje moćnija i pravičnija, od Države.

2.4.3. Mreža je sledeći Leviatan

Kada kažemo da je Mreža sledeći Leviatan (ovu tvrdnju se može skratiti na „Mreža > Država“), korisno je dati konkretne detalje. Evo nekoliko konkretnih primera kada je verzija konkretne društvene prakse koju predstavlja Mreža efikasnija od verzije koju predstavlja Država.

1. Šifrovanje > Državno nasilje. Kada postoji pouzdano šifrovanje koje vlada ne može da probije, to znači komunikacije koje države ne mogu da prisluškuju, transakcije koje ne mogu da presretnu i digitalne granice u koje ne mogu da prođu. To ne znači ništa drugo do sposobnost organizovanja grupa van državne kontrole i, na taj način, smanjenje mogućnosti države za kontrolu.
2. Kriptoeconomija > Fijatna ekonomija. Upravo smo razgovarali o tome u kontekstu toga da je Bitcoin mreža novac koji država ne može lako da zamrzne, konfiskuje, zabrani ili odštampa. Teorijski, to je samo poseban slučaj šifrovanja, ali su njegove posledice široke: bilo koji finansijski instrumenti, korporativni mehanizmi, računovodstvo, obračun plata i slično mogu se obavljati on-chain van kontrole država.
3. Peer-to-peer mreža > Državni mediji. Postoje dva tipa državnih medija: kontrolisani od strane države mediji, kao kineski „Xinhua-net“, ili kontrolišući državu mediji, kao američki „New York Times“. Poslednji kontrolišu državu, prvi su kontrolisani od strane države, ali svi oni bore se protiv slobode govora. P2P mrežne komunikacije su za njih anathema, posebno ako se pritom koristi end-to-end šifrovanje. Ovde je kao potvrda svojih reči posebno prikladno navesti citate — arhivske linkove, na primer ka Google Books, ili NCBI, ili archive.is — čak i ako zvanični kanali Države trenutno ne podržavaju taj stav.
4. Društveno > Nacionalno. Društvene mreže menjaju mnogo toga, ali najvažnije je to što one menjaju prirodu zajednica. Vaša zajednica je vaša društvena mreža, ali to nisu nužno ljudi koji žive pored vas. Kada je mrežni identitet primetniji od odnosa komšiluka, to izaziva samu pretpostavku Vestfalske države, koja glasi da (a) ljudi koji geografski žive blizu jedan drugom dele zajedničke vrednosti i (b) stoga zakoni treba da se zasnivaju na geografskim granicama. Alternativa je da samo ljudi koji se nalaze geodetski blizu na grafu društvenih veza dele zajedničke vrednosti, i stoga zakoni koji njima upravljaju moraju se zasnivati na granicama mrežnih zajednica.
5. Mobilni > Stacionarni. Mobilni uređaji nas čine mobilnijim. A zakon je funkcija geografske širine i dužine; menjajući svoju lokaciju, vi menjate lokalne, državne i federalne zakone koji su vam primenljivi. Na taj način, migracija je jednako moćan način da promenite zakon po kojem živite kao i izbori. Mere karantine zbog COVID-19 mogu biti samo početak pokušaja države da kontroliše fizički odliv podanika koji omogućava Mreža. Ali u uobičajenim okolnostima, pametni telefoni pomažu ljudima da se kreću sve slobodnije, dok su granice fizičkih država mnogo nepokretnije.
6. Virtuelna stvarnost > Fizička bliskost. Kao dopuna mobilnom internetu, Mreža nudi još jedan način da se odbaci fizičko okruženje koje kontroliše Država, a to je: staviti VR (ili AR) headset, i u tom trenutku ulazite u potpuno drugi svet, gde vas okružuju drugi ljudi i drugi zakoni.
7. Daljinski > Lično. Mreža omogućava rad i komunikaciju iz bilo kog dela sveta. U kombinaciji sa mobilnom komunikacijom, to još više povećava poluge uticaja na državu. Koncept mrežne države kao podele sveta prema ljudima, a ne prema zemlji, ovde je posebno važan, jer su mrežne države prvobitno stvorene da ostvaruju prihode od dobrovoljne pretplate ljudi iz celog sveta. Dijapora je i jest država.
8. Međunarodni > Nacionalni. Mreža daje ljudima više mogućnosti da izaberu pod uticaj koje konkretne države podležu. Na primer, oni mogu u nekoliko klikova premestiti server na kojem je smešten njihov veb-sajt iz zemlje u zemlju.
9. Pametni ugovori > Zakoni. Državni pravni sistem zasnovan na papirnim dokumentima je skup i nepredvidiv. Sličan skup činjenica u dva različita grada iste zemlje može dovesti do različitih odluka. Advokati su skuplji, papirni ugovori sadrže slovne greške i nelogičnosti, a međunarodni sporazumi variraju od složenih do nemogućih. Još uvek smo u zori pametnih ugovora, ali kako dobijamo dobro optimizirane i formalno proverene biblioteke ugovora, Mreža će u ovoj oblasti preuzeti zastavicu od Države. Zamislite pravo međunarodno pravo: ono se sprovodi putem programskog koda, a ne putem papirića, izvan granica nasleđenih od teritorijalnih država, i proizvode ga globalni tehnolozi, a ne advokati koji rade u određenim zemljama.
10. Kriptografska provera > Zvanična potvrda. Možda najvažnija oblast u kojoj je Mreža jača od države je sama priroda istine. Koliko god to zvučalo neverovatno, blockchain je najvažnije dostignuće u istoriji od pojave pisma, jer predstavlja kriptografski proverljiv, visoko replikabilan, nefabrikovan i dokazivo potpun digitalni zapis sistema. To je konačni trijumf tehnološkog pristupa istoriji, jer sada postoje tehnički i finansijski podsticaji za prenošenje istinitih činjenica, bez obzira na socio-političke prednosti koje bilo koja vlada može imati za njihovo prikrivanje. Ukratko, ovaj registar zapisa predstavlja istoriju koju je napisala Mreža, a ne Država.

Ovi primeri se mogu beskonačno množiti. Kao što je ranije pomenuto, Uber i Lyft su bolji regulatori od državnog sistema licenciranja taksista zasnovanog na papirnim dokumentima, e-mail nadmašuje USPS, a SpaceX prevazilazi NASA-u. Kada je reč o granicama, treba razmišljati o teleprisustvu koje obezbeđuje Mreža (koje ruši fizičke granice) i njegovom šifrovanju (koje postavlja digitalne granice). Ili, ako vas zanima, recimo popis stanovništva SAD, Mreža pruža anketu u realnom vremenu, koja je mnogo relevantnija od procesa koji Država sprovodi jednom u deset godina.

Ukratko, ako uspete da uključite Mrežu u rešavanje bilo kog problema, to će često biti najmoćnije rešenje. Suštinski, to je ono što svaki osnivač startapa stalno radi: pokušava da pronađe način da uradi nešto pomoću Mreže, zaobilazeći Državu. Za to postoji aplikacija!

Ovo je konceptualno važno jer osnivač startap zajednice koji može da redefiniše određeni konflikt tako da Mreža se suprotstavi Državi, ima šansu za pobedu. Ali ako bude delovao metodama koje je nasledio od Države, ispovaće se kao aligator izbačen iz vode i najverovatnije će izgubiti.

2.4.3.1. Mreža > Država: deplatforming Trampa

Primenući formulaciju „Mreža > Država“ na nedavne događaje, razmislimo o januaru 2021. godine kada su — po nalogu kompanije New York Times i svih glavnih medija — Google, Apple, Amazon, Facebook i Twitter udružili snage kako bi izvršili deplatforming aktuelnog predsednika i izbrisali aplikaciju njegovih pristalica sa Interneta.

To je bio nepobitni dokaz nemoći vlade SAD, pošto „najuticajnija osoba na svetu“ očigledno više nije bila ni najmoćnija osoba čak ni u svojoj zemlji. Nezvanična Mreža (američki establišment) pobedila je formalnu Državu (vladu SAD)⁴².

Očigledno je da Tramp i republikanci nisu kontrolisali događaje. Manje je očigledno da ih nisu kontrolisali ni izabrani demokrate. Da, naravno, mnogi od njih su dodali svoje glasove u tu kakofoniju. Ali pošto Prvi amandman ograničava mogućnosti vlade da suzbija izražavanje, oni nisu mogli narediti rukovodiocima tehnoloških kompanija da ućutkaju glasove opozicije, dok su medijski magnati to mogli. A pošto je konačna kontrola nad tim mrežama u privatnim rukama, poslednja reč nije ostala na državnim funkcionerima.

Drugim rečima, ljudi koji zaista drže ruku na pulsu više nisu izabrani državni zvaničnici. Oseća li vlada SAD svoju odgovornost? To je ono što znači Mreža > Država.

2.4.4. Država je i dalje Levijatan

Želim da razjasnim: Mreža pobeđuje ne svaki konflikt sa Državom. U mnogim slučajevima stvarni ishod je „Država > Mreža“. Svakako, konflikt između ova dva Levijatana će definisati ovo vek isto kao što je konflikt između Levijatana — Boga i Države — oblikovao prošlost.

Evo nekih primera rasporeda „Država > Mreža“: hapšenje Rossa Ulbrihta od strane vlade SAD, progon Giuliana Assangea i Edwarda Snowdena, stroge mere Kine u vezi sa kriptovalutama, regulacija GDPR-a od strane Evropske unije, covid lokdaunovi koji su sprečavali bilo kog digitalnog nomada da pobegne, sve veći broj državnih prekida interneta, kao i težnja američkog establišmenta da podvrgne internet cenzuri.

1. Vlada San Francisca > Osnivači tehnoloških kompanija u Bay Area regiji. Bez obzira na to koliko su osnivači tehnoloških kompanija u San Franciscu bili kompetentni u Mreži, politički milijarderi iz gradske vlade San Francisca uspeli su da iskoriste svoju kontrolu nad Državom kako bi pretvorili grad u pakao. Namerno ili ne, to je dovelo do toga da novi novac, potencijalni konkurent establišmenta, ode iz grada.
   
   Da, u poslednje vreme su preduzeti neki uspešni pokušaji da se ove kompanije vrate, ali izgleda da je prekasno i premalo. To liči na to kada cena akcija pokazuje određeni uzlazni trend nakon gigantskog i nepovratnog pada. Jer monopol Bay Area regije je završen. Tehnologija je sada globalno decentralizovana u Web3, a San Francisco (pa čak i Silicijumska dolina) su izgubili svoje pozicije neosporne tehnološke prestonice sveta. Više ne morate da idete u Bay Area da biste osnovali startap — možete ga osnovati i finansirati bilo gde.
   
   Uopšte gledano, to je dobro: činjenica da tehnologija više nije toliko zavisna od disfunkcije na sva tri nivoa — San Francisco/Kalifornija/SAD — od presudnog je značaja za budućnost sveta. Takođe, primetite da, iako se poraz tehnologije u San Franciscu dogodio zbog situacije „Država > Mreža“, razlog zbog kojeg su ove kompanije uopšte preživele i mogu se boriti za još jedan dan života leži u radu na daljinu, koji je omogućio odlazak ovih kompanija iz San Franciska. A rad na daljinu je slučaj „Mreža > Država”.
2. KPČ > Osnivači kineskih tehnoloških giganta. Otprilike do 2018. godine, KPČ je slavila osnivače kineskih tehnoloških korporacija. Zamislite kada bi Zakerbergu i Dorciju dodeljena mesta u Senatu SAD zbog njihovog doprinosa ekonomiji, pozivajući ih u establišment umesto da ih drže podalje, i razumećete kakav je bio ton. Džek Ma (osnivač Alibabe), Poni Ma (osnivač Tencenta) i njihovi kolege ili su bili članovi KPČ od 95 miliona članova (<7% stanovništva zemlje), ili su ih masovni mediji KPČ hvalili.
   
   Onda se sve promenilo. Kao i u Americi, u Kini je došlo do sopstvenog tehnološkog bekstva izazvanog akcijama establišmenta.⁴³ Signal za to postala je ogromna cena suspenzije masovnog IPO-a ANT Financial pod nekim izgovorom regulatora. Tokom poslednjih nekoliko godina, KPČ je smatrala da je ono što ona smatra „nacionalnim interesima“ važnije od ogromnih suma novca, snoseći na kraju najmanje trilion dolara troškova zbog kovid lokdautova, zatvaranja IPO-a i munjevitih zabrana čitavih industrija, kao što su industrija igrica i rudarenje bitkoina.
   
   To izgleda glupo. Možda i jeste glupost. Ili, možda, oni znaju nešto što mi ne znamo. Prve akcije KPČ za zabranu stranih društvenih mreža u 2000-im i 2010-im godinama izgledaju retroaktivno vizionarski, jer da nisu stvorili sopstvene Weibo i WeChat, tada bi američki rukovodioci u Silicijumskoj dolini mogli da organizuju deplatforming bilo koga od njih ili da sprovode nadzor nad bilo kim u Kini jednim klikom. Dakle, ako se šalje poruka da postoje „stvari važnije od novca“ i priprema za konflikt, to bi nažalost moglo staviti KPČ u povoljniji položaj u budućnosti.
   
   Kako god bilo, kineski tehnološki kolaps je primer situacije „Država > Mreža“. Kineska država pod kontrolom KPČ pobedila je međunarodnu mrežu kineskih tehnoloških korporacija. Ali nije pobedila zauvek, jer mnogi od najambicioznijih kineskih osnivača tehnoloških kompanija i investitora u njih sada koriste Mrežu da odu u inostranstvo i pobegnu iz kineske Države.
3. Programirana pristrasnost AI. Džon Stoks je detaljno pisao o „etici veštačke inteligencije“ i savetujem vam da pročitate njegov rad. Ali ukratko, cela ova industrija radi na tome da prilikom balansiranja težina u neuronskim mrežama u određenim slučajevima doda teg na vagu, što je posebno primetno kod uticajnih tehnoloških giganta kao što je Google. Reč je o tome da članovi američkog establišmenta uvek gledaju tehnologima preko ramena, vodeći računa da njihov kod bude 100% usklađen sa zahtevima režima⁴⁴, baš kao što je Sovjetski Savez radio sa svojim komesarima, NSDAP je radio sa gleichschaltung, a Kina je radila sa Xuexi Qiangguo.⁴⁵
   
   Fundamentalni koncept je da moralna kontrola mora biti uspostavljena nad tehnološkom oblašću. „Etika“ AI zapravo ne osporava šta je istina, a šta laž, ona osporava šta je dobro, a šta loše. A šta je loše? Sve što promoviše politički nepovoljan narativ. Evo konkretnog primera: 2021. godine mnogi su smatrali da je Ukrajina korumpirana zemlja puna nacista iz bataljona „Azov“. Da su pristalice pristrasne AI inteligencije imale uspeha, do sredine 2022. godine ove poruke bi bile reklasifikovane kao „dezinformacije“ i pomerene na 10. stranicu rezultata pretrage⁴⁶.
   
   Obično se na ovo odgovara da pri izboru bilo kog skupa podataka za mašinsko učenje uvek postoji element proizvolja, a pri podešavanju bilo kog algoritma je potrebno dati određene procene, pa ko može reći šta znači „nepristrasnost“? Ali cilj ovde nije da se osigura da taj proizvolj neće biti slučajan ili podređen ukusima pojedinačnog istraživača, već da umesto toga dosledno ukazuje u jednom „etički odobrenom“ pravcu, bilo da je to agenda NYT-a (u domenima Demokratske partije SAD) ili Komunističke partije Kine (u Kini). To je zapravo novi oblik centralizovane političke kontrole.
   
   Takođe primetite da je sam naziv ove oblasti izabran tako da odražava mogući napad. Šta, vi ste protiv etike za AI? (To su isti ljudi koji podrugljivo govore o „etici novinarstva“ kada im to odgovara.)
   
   Zato mi se termin „pristrasnost AI“ čini mnogo prikladnijim, ali ne u kontekstu istraživanja pristrasnosti, već u kontekstu istraživanja kako osigurati pristrasnost veštačke inteligencije. A moć koju ljudi koji je osiguravaju poseduju je ogromna. Nekoliko fanatika na pravim mestima u velikim tehnološkim kompanijama može iće i iskrivljivati rezultate pretrage na Google-u koje dobijaju milijarde ljudi, sve dok monopol Google-a ne bude srušen, ili dok pošteni ljudi u Google-u ne počnu da zahtevaju transparentnost svojih algoritama.⁴⁷ Novojaz za levičare u Google-u nije distopija, već uputstvo za upotrebu.
   
   I oni apsolutno mogu pobediti. Epizoda u kojoj je Merriam-Webster promenio svoj rečnik u realnom vremenu iz političkih razloga, je samo početak; novi Google namerava da koristi svoju moć za centralizovanu promenu razmišljanja.
   
   Ovo je znatno gore nego Baidu, koji jasnije filtrira upite koji su „problematični“ za KPK. Jer ljudi koji osiguravaju pristrasnost AI-ja pretvaraju se da to rade za nemoćne, dok zapravo to rade kako bi očuvali moć američkog establišmenta.
4. Digitalni deplatforming. Još jedan primer kako Država pokriva^* Mrežu, a politička moć je usmerena protiv tehnološke istine, može se videti u ućutkivanju glasova koji su nezadovoljni režimom na društvenim mrežama.
   
   Kao i uvek, u Kini je to posebno očigledno. Recite nešto što se ne dopada KPK-u na Sina Weibo-u, i vaša objava će nestati, a možda će nestati i vaš nalog, i možda će vas bezbednosne snage odvesti „na čaj“. Ali na Zapadu, ako na Tviteru kažete nešto što se ne dopada režimu, vaša objava će nestati, a možda će nestati i vaš nalog, a u američkim protektoratima kao što je Velika Britanija, bezbednosne snage vas mogu odvesti „na čaj”.
   
   Šta, niste to očekivali, zar ne? Ali kliknite na ove linkove. Jedini razlog zašto zakoni o govoru mržnje po britanskom modelu još nisu stigli u SAD je Prvi amandman, koji je takođe donekle ograničio sve masovne privatne pokušaje kontrole izražavanja i misli.
   
   Ipak, već 2019. godine možemo videti približavanje američkog i kineskog sistema u tom pogledu. Baš kao što je WeChat blokirao pominjanje Trga Tiananmen, Facebook je blokirao pominjanje navodnog ozbiljnog otkrivanja istine. Tehnički gledano, to je isto. Na Istoku je to zvanična državna cenzura, a na Zapadu neformalna privatna cenzura. Razlika je nebitna, jer je to cenzura koju su propisali kineski i američki establišment, respektivno. Suštinska razlika je u tome što na Zapadu postoji treća frakcija decentralizovanog otpora cenzuri.

Stvar je u tome što je ponekad Mreža > Država (i to je nešto novo), a ponekad Država > Mreža (što većina ljudi očekuje), i konkurencija između ovih Leviatana će odrediti našu sadašnjost.

Ali, da li je to uvek konkurencija, ili može doći do kooptacije?

2.4.5. Teza, antiteza, sinteza

Kao što je rekao Larry Ellison, „pažljivo birajte svoje konkurente, jer ćete postati veoma slični njima“. To je verzija Hegelove dijalektike, razvijena osnivačem tehnologije, u kojoj se teza i antiteza mešaju, formirajući sintezu.

Drugim rečima, kada imate tri Leviatana (Bog, Država, Mreža) koji nastavljaju da se bore jedni protiv drugih, oni neće ostati čisti oblici. Videćete kako ljudi mešaju njih, kako bi stvorili nove vrste društvenog poretka, nove hibride, nove sinteze u Hegelovom smislu. Već smo pominjali kinesku verziju ovog spajanja („zaostali će biti poraženi“) u kontekstu političke moći i tehnološke istine, ali to prevazilazi samo definisanje istine i dotiče se toga kako je samo društvo organizovano. Na primer:

• Bog/država: Sredina veka u SAD bila je „za Boga i zemlju“. Protivili su se SSSR-u, gde su ljudi obožavali Državu kao Boga. (Iako su u SAD takođe postojali elementi peer-to-peer Mreže u obliku dopuštanja kapitalizma unutar svojih granica, a u SSSR-u je Mreža takođe postojala u obliku „Komunističke Interne“, globalne mreže špijuna koji podstiču komunističku revoluciju.)
• Bog/Mreža: to može biti nešto poput mormona, ili jevrejske dijaspore pre osnivanja Izraela, ili bilo koje religijske dijaspore povezane određenom komunikacionom mrežom. To je zajednica zajedničkih vrednosti, povezana komunikacionom mrežom, bez formalne države.
• Bog/Država/Mreža: to je nešto poput jevrejske dijaspore nakon osnivanja Izraela. Naš model „Jedne zapovesti“ takođe se oslanja na ovu sintezu, jer startup zajednica može biti zasnovana na tradicionalnoj religiji ili na moralnom imperativu koji je na istom nivou sa mnogim religijskim praksama, kao što je, recimo, veganizam.

Ovo su bili politički primeri mešanja Leviatana, ali postoje i drugi pogledi na ovaj koncept.

2.4.6. Sinteza: Mreža/Bog

Jedna od važnih sinteza koja zaslužuju poseban pomen je „Mreža/Bog“: Mrežni Bog, Bog AI, GPT ili DALL·E, koji daje trenutne nadljudske odgovore na složena pitanja, koristeći znanje čitavog čovečanstva.

Na kraju krajeva, ljudi već veruju Google-u, kao da je to Bog ili, barem, ispovednica. 1980-ih je izašla popularna dečja knjiga „Jesi li tu, Bože? Ja sam, Margaret“. Možemo lako zamisliti aplikaciju u kojoj se ljudi obraćaju AI bogu za savet.

Ovaj bog ne mora nužno biti AI opšte namene. On bi mogao nositi određeni moral. Može se podesiti i obučiti na specifičnim segmentima podataka, a ne na celoj mreži kao celini. Kako vam se čini ideja aplikacije „Šta bi Isus uradio?“ Kineska aplikacija Xuexi Qiangguo se zapravo može posmatrati kao rana verzija ove ideje: „Šta bi uradio Si Jinping?“ — mada se sa istim uspehom mogu konstruisati i decentralizovane verzije.

Šta bi uradio Lee Kuan Yew? Šta bi uradio David Ben-Gurion? Šta bi uradio George Washington? Šta bi ljudi koje poštujete savetovali u vašoj situaciji? Jezički model obučen na njihovim korpusima materijala — na svim javno dostupnim tekstovima i audio zapisima koje su proizveli tokom svog života, a koji mogu činiti mnogo miliona reči — može postići rezultate nalik onima prikazanim u naučno-fantastičnim filmovima, gde AI programski oživljava ljude. Verzija 1 već postoji, samo je treba dopuniti VR simulakrumom. I iako se u takvim delima kao što su „Ona“ i „Crno ogledalo“ to prikazuje u negativnom kontekstu, zapravo nije očigledno da je dobijanje interaktivnih saveta iz aplikacije Li Kuang Jua gore nego dobijanje istih iz knjiga Li Kuang Jua.

2.4.7. Sinteza: Mreža/Država

Istraživanje sinteze Bog/Država/Mreža vodi nas ka spajanju koje nas najviše zanima: Mreža/Država, čija je jedna od varijanti mrežna država navedena u naslovu knjige. I postoji nekoliko različitih načina da se postigne spajanje Mreža/Država.

Prvi je proces stvaranja od nule opisan u prvoj poglavlju, kada internet lider stvori dovoljno veliki mrežni onlajn savez kako bi zatim mogao putem kršafndinga prikupiti dovoljno teritorije i na kraju postići diplomatsko priznanje. Ali vredi diskutovati i o drugim scenarijima u kojima se postojeće vlade spajaju sa mrežom — bilo da je reč o pozitivnoj ili negativnoj sintezi Mreža/Država.

2.4.7.1. Pozitivne sinteze: BTC, Web3, efikasnost

Počnimo od zapažanja da kompanije, gradovi, valute, zajednice i zemlje — sve postaje mreže.

Analogno tome, navikli smo da o knjigama, muzici i filmovima razmišljamo kao o različitim stvarima. Zatim su sve one predstavljene kao paketi poslati putem interneta. Da, slušali smo muziku na audio plejerima i čitali knjige na elektronskim čitačima, ali je njihova fundamentalna struktura postala digitalna.

Isto tako danas razmišljamo o akcijama, oblnicama, zlatu, kreditima i umetnosti kao o različitim konceptima. Ali sve su one predstavljene u obliku dugovanja i potraživanja u blokčejnovima. Fundamentalna struktura je ponovo postala digitalna.

Sada već počinjemo da razmišljamo o različitim tipovima grupa ljudi – bilo da su to zajednice, gradovi, kompanije ili zemlje – suštinski kao o mrežama, gde fundamentalna struktura postaju digitalni profili i način na koji oni međusobno komuniciraju.

To je očigledno za zajednice i kompanije koje već mogu biti potpuno digitalne i komunicirati na daljinu, ali čak i postojeći gradovi i zemlje počinju da se modeluju na ovaj način, jer (a) njihovi građani⁴⁸ često geografski udaljeni, (b) koncept državljanstva sam po sebi postaje sličan jedinstvenom digitalnom ulazu u sistem, (c) mnoge funkcije vlade 20. veka su već de facto prenete privatnim mrežama, kao što su (elektronska) dostava pošte, regulisanje hotela i taksi, (d) gradovi i zemlje sve češće stiču nove građane onlajn, (e) takozvani „pametni gradovi“ sve češće se upravljaju putem kompjuterskog interfejsa, i (f) kako zemlje izdaju digitalne valute centralnih banaka, a gradovi će verovatno pratiti taj primer, svaka politija će javno trgovati na Internetu, baš kao i kompanije i novčići.

I to se odnosi samo na ranije postojeće politije koje se modifikuju uzimajući u obzir karakteristike mreže. A postoji i najfundamentalnije mrežno svojstvo mrežnih država de novo, opisano ovde: a to je ono da sam građani prvo okupljaju u oblaku, a tek potom zajednički stiču zemlju.

Evo nekoliko primera kako već postojeće države integrišu mrežu: (a) integracija El Salvadora sa Bitcoin mrežom, (b) zakon Vajominga o decentralizovanoj autonomnoj organizaciji (DAO) i norveški predlog zakona o integraciji registara sa Ethereum mrežom, i (c) mesta kao što su Estonija i Singapur, gde se svaki vladin radni proces već odvija onlajn. U svakom od ovih slučajeva, gradovi i države se ujedinjuju u mreži kako bi pružili nove usluge korisne građanima.

To je ona blaga verzija spajanja Mreže i Države kojoj će ljudi sami težiti.

2.4.7.2. Negativne sinteze: centralizovana kontrola nad mrežom, KPK, monopol

Maliciozna verzija spajanja mreže i države je ono što se dogodilo u Kini i što se dešava u Americi na federalnom nivou primenom strogih mera u sferi tehnologije. I u kineskom i u američkom slučaju, država „preuzima“ centralizovane tehnološke kompanije pod pritiskom, spajajući se sa Mrežom odozgo.

U Kini je recept bio (a) nekoliko godina demonizacije u medijima plus (b) obavezne sesije „Misli Ši Đinpina » sa naknadnim (u) odsecanjem glave i kvazinacionalizacijom – kao što se to dešava sa Alibaba i ByteDance. U Americi je tokom bekstva tehnoloških kompanija sve bilo veoma slično: (a) nekoliko godina demonizacije u medijima plus (b) kvazi-obavezni prelazak na aktivizam unutar kompanije u skladu sa trenutnom liberalnom agendom, nakon čega je usledila (c) primena antitraštovnog zakonodavstva, regulacija i kvazinacionalizacija.

Ponekad odsecanje glave bude nasilno (prva meta je bio Uber), a ponekad kvazi-dobrovoljno. Zaista, jedno od objašnjenja zašto su mnogi osnivači najvećih tehnoloških kompanija podneli ostavke sredinom 2022. godine, izuzev Cukerberga, jeste to što nisu želeli da budu izloženi ličnoj demonizaciji tokom antimonopolnog procesa bez mogućnosti da ga dobiju. U Kini je očiglednije da to nije bio lični izbor: Džek Ma više ne kontroliše kompaniju koju je osnovao, a mnogi drugi kineski osnivači su na sličan način oslobođeni svojih dužnosti.

Drugim rečima, i kineski i američki establišment su smislili razloge za faktičko preuzimanje kompanija koje su ranije kontrolisali osnivači.⁴⁹

To jest, bez obzira na površna opravdanja, to je neprijateljsko preuzimanje centralizovanih tehnoloških kompanija od strane centralizovanih država. Nakon preuzimanja, ove kompanije će se pretvoriti u mašine za totalno nadgledanje i instrumente društvene kontrole. U Kini je to već očigledno. Ali i u Americi primena antitrašta može značiti nultu poverenja (zero trust).

Pojašnjenje: delom je ovo prognoza za budućnost, i možda se može sprečiti, ali nakon bilo kog navodno „ekonomskog“ zaostravanja zakonodavstva, nacionalna bezbednost SAD može dobiti sve što je ikada želela u smislu bekdorova za Google i Facebook. NSA neće morati da se bavi hakovanjem, dobiće ključ od glavnih vrata. A zatim će, najverovatnije, i sama NSA biti hakovana, i svi vaši podaci će se proširiti po celom internetu.

To je ta štetna verzija spajanja Mreže i Države iz koje ljudi žele izaći.

2.4.8. Sinteza: Bog, Država i Mreža

Možemo li u modernoj eri ujediniti sva tri Leviatana? Postoji li išta što bi bilo prikladno?

Da. Blaga verzija sinteze mreže/države koju smo upravo opisali nudi veću administrativnu efikasnost, ekonomsku dobit i nivo prihvatanja od strane građana. Ali ova sinteza za sada ne nudi viši cilj, niti veću značajnost.

Iskoračujući unapred, reći ću da upravo ovde na pomoć dolazi Jedinstvena Zapovest. Ideja je da za izgradnju startap zajednice možda nećete imati ni želju ni potrebu da pokrenete potpuno novu religiju, ali će vam ipak trebati neke moralne inovacije. Ako je sve što možete ponuditi viši životni standard, ljudi mogu doći kao potrošači, i to će biti pogrešni ljudi. Građanin-potrošač dolazi da uživa u velikom društvu, a ne da žrtvuje kako bi učinio društvo velikim. Takvi ljudi neće razumeti vrednost, koja leži u osnovi privlačnosti vaše startap zajednice. I verovatno nećete moći izgraditi društvo sa tako visokim životnim standardom i toliko privlačno bez temeljne visoke svrhe, baš kao što ni Apple, ni sama Amerika inicijalno nisu bili stvoreni isključivo zbog novca. Morate privlačiti proizvođače, a ne potrošače, i za to vam je potreban cilj.

Taj viši cilj može biti tradicionalna religija, kao u „Benediktovoj Varijanti“ roda Dreera, ali to može biti i doktrina sa duboko promišljenom „Jedinstvenom zapovešću“, moralnom inovacijom koja preokreće jednu od osnovnih pretpostavki društva, dok sve ostale ostavlja netaknutim.

Na primer, prihvatanje, naizgled trivijalne moralne pretpostavke da je „šećer loš“, i njeno ozbiljno sprovođenje radi izgradnje keto-košer društva, podrazumeva ciljane, ali sveobuhvatne promene u svakom restoranu, prodavnici i na svakom tanjiru unutar jurisdikcije. Dodatne primere ćemo navesti kasnije.

2.4.9. Novi Leviatan, nove države

Koncept tri Leviatana objašnjava zašto je mrežna država od sada moguća. Mreža je novi šerif u gradu, novi Leviatan, nova sila koja je u mnogim aspektima moćnija od Države. To je promenilo ravnotežu moći. Istovremeno sa nastankom sinteza javljaju se i konflikti između Mreže i Države. I to u velikoj meri objašnjava današnju nestabilnost: kada Levijani bore, kada Godzilla rati sa King Kongom, zemlja se trese.

---

⁴⁰ Mreža nije baš sasvim nova sila u ljudskim poslovima, ali ona sada stiče novu moć. Kao jedan od primera Mreža pre Interneta može se navesti komunizam kao sinteza Države/Mreže, u kojoj je Sovjetska država — primarni sloj, a međunarodna mreža komunista revolucionara „Komintern“ — sekundarni (naročito nakon ubistva Trockog). Kao drugi primer pogledajte u knjizi Džejkoba Burkhardta „Moć i sloboda“ odeljak „Kultura“, gde je ona prikazana kao treća sila pored Crkve i Države. On je došao do sličnih zaključaka skoro 200 godina ranije, a ja sam ih otkrio tek godinama nakon svog nastupa 2015. godine o Bogu, Državi i Mreži.

⁴¹ Ovo funkcioniše drugačije: autonomni dronovi su način da država vodi rat bez plaćanja prevelikom broju ljudi, jer je umesto toga dovoljno samo puniti svoje dronove. Propaganda, koja se širi putem društvenih mreža, — to je druga alternativa skupim agitatorima koji idu od vrata do vrata. Za koalicije poput KPK ili New York Times, ovakve metode su jednostavno način da se zaobiđu ekonomska ograničenja za ratne radnje koja nameće Bitcoin. Pogledajte knjigu „Zlato, krv i moć” i naše naredno poglavlje „Tripolarni svet”.

⁴²  Postoji težak argument u korist toga da se vlast predsednika nepostojano smanjuje od vremena Ruzvelta, kojeg se može smatrati diktatorom koji je radio četiri mandata, konsolidovao vlast, progonio svoje neprijatelje i vladao do same smrti. Svi ovi pokušaji „imperijalnog predsedništva“, kao što su memorandumi Džona Jua i Obamini akti, mogu se preformulisati kao pokušaji da se postigne nešto iz svoje pozicije u Beloj kući, uprkos tome što se u stvarnosti vlast predsednika postaje sve više razlučena.

Zaista, danas u SAD postoji nešto slično „konstitucionalnoj monarhiji“, a tačnije „birokratskom predsedništvu“, pri čemu predsednik u ključnim odnosima postaje sve sve rudimentarnija figura. Neki koji su toga svesni misle da se situacija može promeniti pomoću „pravih izbora“. Drugi veruju da će morati početi ispočetka, sa startap zajednicama i mrežnim državama.

⁴³ Zaista, nakon mnogih događaja u Americi sada prate analogni događaji u Kini, ili obrnuto. Evo samo nekih primera: (a) internet cenzura, (b) nacionalizam + socijalizam, (c) društveni kreditni rejting / kultura otkazivanja, (d) „potraga za golim telima“ i napadi na Tviteru, (e) covid lokdaunovi, (f) pojačana militarizacija, i (g) državna kontrola nad tehnološkim kompanijama.

⁴⁴ U ovoj knjizi se stalno pokreće misao da takav sistem kontrole govora i misli nastaje kada postojeći režim želi da zadrži svoju vlast, a ljudi nemaju dovoljno mogućnosti da promene jurisdikciju. Da su mogli to da urade, Microsoft bi zabranio konkurenciju — i svu reklamu konkurenata kao dezinformaciju. Isto važi i za New York Times i KPK.

⁴⁵ Primetite da KPK direktno uvodi „crvene gene“ kompanijama: uticaj partije je široko rasprostranjen.

⁴⁶ I upravo zato ljudi sve sve češće koriste Twitter kao pretraživač. Cenzuru je lakše otkriti kada se pojedinačni nalozi ućutkuju. Ovaj deo prelaska na Web3, odnosno mrežu u kojoj svaka struktura podataka ima digitalni potpis , mreže koja se radikalno razlikuje od Web2.

⁴⁷ Teško ih je zamoliti da rezultate učine objektivnim. Šta bi to, vratiti Google iz ere 1998-2011? Takvo je teško izvesti i teško proveriti. Lakše je težiti otvorenim, transparentnim algoritmima pretrage. To može postati stvarnost u web3, vidi ovaj razgovor.

⁴⁸ U slučaju grada, zamenite reč „građanin“ rečju „stanovnik“, jer u gradu nema građana u smislu posedovanja pasoša.

⁴⁹ Koja je alternativa? Decentralizacija ili nacionalizacija. Kasnije ćemo opisati BTC/web3 polusferu, koja osnivačima daje mogućnost da nude protokole koji su otporniji na preuzimanje od strane američkih ili kineskih vlasti, jer oni podrazumevaju ne samo demonizaciju kompanije, već protokol razmera cele zemlje.

^* U originalu je – trumping, što očigledno aludira na deplatforming Donalda Trampa – napomena prevodioca