Тег: životinje

Zlostavljanje životinja, nasilje nad ljudima i psihopatija

Voluntarist, Bitarh

Radnje koje su okrutne prema životinjama ili dovode do njihove smrti bez opravdanog razloga, na primer, mučenje, nanošenje povreda, trovanje ili odbacivanje, mnogima će izgledati kao jasan znak da osoba koja to čini ima psihičke poremećaje i sasvim može biti sposobna da podjednako lako vrši nasilje nad ljudima. Zapravo, mnoga istraživanja su otkrila vezu između okrutnog tretiranja životinja i različitih oblika nasilja. Takođe, jedno od njih je detaljno istražilo vezu sa nivoom psihopatije.

Kao što pokazuje jedno švajcarsko istraživanje, ljudi koji su bili okrutni prema životinjama u detinjstvu, tokom svog života 3 puta češće vrše teške činove nasilja, kao što su pljačka, otmica ili napad[1]. A drugo istraživanje, sprovedeno na dva uzorka žena, pokazalo je vezu sklonosti ka takvom tretmanu sa proaktivnom agresijom, sadizmom, psihopatičnim predispozicijama i crtama bezosećajnosti i beskrušnosti[2]. Oko 60% pojedinaca koji izjavljuju da su u detinjstvu bili svedoci ili učesnici u okrutnom tretiranju životinja, takođe izveštavaju o iskustvu zlostavljanja dece ili nasilja u domaćinstvu. Ispostavilo se da je okrutno tretiranje životinja „crveni alarm“ za nasilje u porodici[3]. Konačno, prema podacima različitih istraživanja, od 23% do 77% domaćinstava u kojima se javlja nasilje od strane intimnog partnera, takođe pokazuje prisustvo okrutnog tretiranja životinja (a ako se pored stvarnog okrutnog tretiranja dodaju i pretnje da će se ono primeniti, dobijamo od 21% do 89% takvih domaćinstava)[4].

Ljudi koji okrutno tretiraju životinje u proseku imaju više pokazatelja psihopatije. Pritom je sa psihopatijom najsnažnije povezana primena mučenja nad životinjama. Prosečan rezultat za pojedince koji su vršili takve radnje prema PPTS testu iznosio je 13,04 poena, dok je za one koji to nisu činili bio 10,19 poena (prosečna razlika je iznosila 2,85 poena). Sledeća po jačini takve veze je ubijanje životinja (prosečna razlika je iznosila 2,65 poena), a nakon toga nanošenje štete životinjama (prosečna razlika je iznosila 2,34 poena)[5].

Može se sa sigurnošću tvrditi da je okrutno tretiranje životinja zaista povezano sa većom sklonošću osobe ka vršenju nasilja nad drugim ljudima. Takođe postoji značajna veza sa psihopatičnim predispozicijama, što može ukazivati na prisustvo psihičkih poremećaja. Posebno treba obratiti pažnju na poremećaje u radu mehanizma inhibicije nasilja, čime neki istraživači objašnjavaju nesposobnost određenih pojedinaca da percipiraju patnju životinja, kao i bezosećajni i prezriv odnos prema njima[2].

Prava životinja

Kako stoji pitanje prava životinja u ankapu? Za razliku od ljudi, oni nemaju mogućnost samoodbrane

Podsticač mržnje prema moskaljakima

Nemam šta da dodam po ovom pitanju u odnosu na sve moje ranije tekstove o ovoj temi, tako da ću iskoristiti priliku samo da se na njih pozovem.

  1. Libertarijanstvo i zaštita životne sredine. Ovde preporučujem Svetov video o tome da, ako želimo više životinja, hajde da ih jedemo i na sve načine od njih koristimo. Takođe pominjem Ostrom, koja pokazuje šta uraditi sa tragedijom zajednica u kontekstu divljine.
  2. Zofilija. Ovde se govori o pravnom statusu životinja, o moralu kao glavnom regulatoru odnosa prema životinjama, a takođe se neočekivano pojavljuje mačak po imenu Stabs.
  3. Prava životinja. Ovde je navedena jedna od mojih prvih nespretnih formulacija o tome da je pravo zahtev koji se trpi, i daju se saveti za ljubitelje starog Rima.
  4. Circusi, maltretiranje životinja, sankcije za lutajuće pse. Ponovo malo o pravnom statusu životinja, ali više o moralu i Džeku Londonu.
  5. O ubijanju životinja u zoološkom vrtu. Počinjem sa komarcima, prolazim kroz slučaj sa jednom nesrećnom majmunom i završavam svetlom prognozom o tome kako će Zemlju progutati netaknuta priroda.
  6. O pravima inteligentnih neljudi. Prikazujem pristupe uspostavljanju pravnih odnosa sa nečovečijim umom – na primeru papagaja.

    7. Uopšte, prilikom sastavljanja sledećeg pitanja veoma preporučujem da prethodno pogledate stranicu navigacije i pretražite pretpostavljene ključne reči vašeg pitanja. Vrlo je verovatno da ćete dobiti prilično raznovrstan odgovor na vaše pitanje na osnovu već objavljenih materijala.

    Za nekoga je to devojka iz lofi radio, a za nekoga ilustracija prava životinja da leže na krevetu

Ako životinje nemaju subjektivnost, da li ih je moguće jednostavno ubijati bez kršenja NAP-a, ako žive na tvojoj teritoriji — na primer, u zoološkom vrtu?

Harambe

Jasno je da vas verovatno ne zanima opravdanost ubistva koje izvršim na svom teritoriju, na primer, komarca. Štaviše, verovatno nećete obratiti pažnju ako ubijem komarca i na tuđoj teritoriji, osim ako mi direktno ne ukažu da je to vredan komarac u privatnom vlasništvu i da ga ne smem ubiti.

Takođe, nije sigurno da će vas mnogo zanimati opravdanost ubijanja različitih mesnih životinja u klanicama u svrhu naknadne prodaje mesa, iako postoje ljudi koji to ipak osporavaju. Jadni oni: sva ova klopka žive samo onoliko koliko je njih uzgoj isplativ. Nema koristi – nema stoke. Broj krava, svinja i ostalih zečeva naglo će se smanjiti, a oni koji su suvišni sa tačke gledišta kapaciteta prirodnog staništa će ili izgladneti ili će ih ljudi ipak morati pažljivo pojesti, ne obnavljajući postojeće stado. Čim čovečanstvo uspostavi proizvodnju sintetičkog mesa koje je jeftinije i ukusnije od prirodnog, desiće se upravo ta priča: niko nije zainteresovan da čisti stajsko đubrivo kada se stek štampa na štampaču.

Ali, sudeći po vašem nadimku, vi ipak ne govorite o životinjama uopšte, već o retkim vrstama čije je prirodno stanište neznatno i koje žive skoro isključivo u zoološkim vrtovima, uglavnom zato što bi čovek platio novac za pravo da ih vidi. Te životinje su predmeti luksuza i, naravno, niko ih neće ubijati bez ozbiljnih osnova za to. Nesrećan slučaj sa vašim imenjakom je situacija u kojoj su stradali svi učesnici: dete koje je povredilo, majka koja je pretrpela ozbiljan stres, zoološki vrt koji je bio primoran da, kako bi izbegao troškove povezane sa mogućom smrću deteta, uništi vrednu životinju, i na kraju, sam Harambe.

Ne znamo koliko brzo zoološki vrtovi prestati će biti isplativi jer će ljudima postati odvratno da gledaju životinje u kavezima. Kada se to desi, životinjama će za život ostati prirodni rezervati, a ljudi će sami od sebe odlaziti tamo u kavezima, ili na neki drugi način koji ne narušava privatnost životinja. Uopšte, što više resursa čovek može da izvuče bez ozbiljnih transformacija prirode, to je manja njegova potreba za tim transformacijama. U svetu gde se sve materijalne potrebe čoveka zadovoljavaju snagom misli, praktično cela planeta će dospeti pod vlast netaknute prirode. Takva je to naša bezazlena životinja.

Prava životinja

A šta je sa pravima životinja? Ako me pas pojede, da li će on biti opravdan?

Šta će biti sa mučiteljima životinja u Slobodnom društvu (psi i mačke bez vlasnika, lutalice)

Roman

Zdravo. Pitanje povodom nedavno objavljenog Varlamovog videa: kako ankap gleda na cirkuse i mučenje životinja? Da li se putem suda može ograničiti mučenje i maltretiranje ako životinje nisu subjekti?

Vadim

Tri pitanja o pravima životinja su stigla baš jedno za drugim, što je za mene postalo povod da razgovaram o ovoj temi van reda. Istina, već sam odgovarala na pitanje prilično sličnog smisla, šteta što ne gledate starim odgovorima previše rado, već odmah pitate kao da se ništa nije desilo. Tako da uglavnom pročitajte odgovor u staroj objavi.

Sa velikim poštovanjem sam pročitala Varlamovov post o mučiteljima životinja Zapashnih. Varlamov ne poziva na zabranu Zapashnih, on osuđuje zabranu Cirka du Soleil, dok protiv mučitelja životinja poziva na „glasanje nogama“, jer institut reputacije radi mnogo pouzdanije od državnih zabrana. Danas ih zabrane, a sutra će početi da organizuju ilegalne predstave kojima će odlaziti gomile ljudi. Ne, neka za humanizam odlučuje tržište, a ne car.

Prvi put sam pročitala da je cirkus sa životinjama odvratan u prilično ranom uzrastu kod jednog od svojih omiljenih pisaca (iako je komunist) – kod Džeka Londona. Ne znam da li je njemu pripadalo prvobitno autorstvo ove misli, ali je, barem, veoma dobro odradio posao za moralno osuđivanje takvih stvari, hvala mu na tome. Nadam se da Rusiji neće trebati stotine godina da ukoreni odgovarajuće ideje. Meni je, iskreno govoreći, čak i gledanje klauna u cirkusu neprijatno (previše je šala o nasilju i ponižavanju), a kamoli vazdušni akrobati!

I na kraju, ukratko ću odgovoriti na prvo pitanje koje se malo izdvaja iz opšteg niza. Psog koji je ugrзao čoveka neće ni suditi niti opravdavati. Ako pas nije bio u nečijoj vlasnosti i niko nije bio angažovan da čuva stanovnike te teritorije od divljih životinja, onda nema kome izneti prigovore što je pas nekoga ugrзao. Kako će postupiti sledeća osoba koja ga sretne – to je njegova lična stvar. Ako humanizam prema životinjama, o kojem sam izlagala u prethodnom pasusu, natera nekoga da počne da ga brani od ljudi, to će biti jednako kao preuzimanje psa u vlasništvo i preuzimanje odgovornosti za njegovo dalje ponašanje.

Ne želim slike sa zverima, želim slatkog Džona Grifita Čejnija!

Zdravo! Kako stvari stoje sa pravima životinja u libertarijanizmu? Može li čovek da kupi mače da bi ga okrutno ubio? Mogu li ljudi da stvore zajednicu poput starog Rima sa godišnjim razapinjem pasa?

anonimno pitanje

Šta je pravo na određene radnje? To je stanje stvari u kojem okolina pristaje da te radnje trpi. Drugim rečima: imaš pravo da nešto radiš sa stanovišta određenih spoljnih subjekata, ako oni pristaju da ne protiveče tim radnjama.

Tako, jedno mače može imati pravo da spava na nečijem licu, a drugo možda čak nema pravo ni da uđe u tuđe sobu.
Libertarijanizam je pravna doktrina koja tvrdi da nijedan pravni subjekt nema pravo da nekažnjeno inicira nasilje nad drugim pravnim subjektima i njihovom imovinom. Time libertarijanizam svodi pitanje prikladanog odnosa prema životinjama na pitanje pravnog subjektiviteta. Stranac koji dođe izvan sela – da li je on subjekt prava? To znači da niko nema pravo da nekažnjeno inicira nasilje nad njim. Žena – da li je ona subjekt prava? To znači da niko nema pravo da nekažnjeno inicira nasilje nad njom. Dete – da li je subjekt prava? Embriji – da li je subjekt prava? Pas – da li je subjekt prava?

Drugim rečima, čisto logički, libertarijanizam može biti osnova za odbranu prava životinja – ali samo među onima koji priznaju pravni subjektivitet životinja. Što se tiče onih koji životinje smatraju objektima, oni, ostajući u okvirima iste libertarijanske doktrine, mogu postupati sa životinjama koje su u njihovom vlasništvu po sopstvenom nahođenju.
Problem se pojavljuje onda kada se sudare stavovi ljudi koji životinje smatraju bar delimično pravnim subjektima (na primer, na nivou dece) i ljudi koji životinje smatraju objektima svojine. Najuporniji sporovi se uvek vode upravo zbog definicija.

U suštini, zagovornici prava životinja, iz perspektive svojih protivnika, iznose protiv njima zahteve zbog patnje koju oni osećaju, shvatajući patnju životinja u rukama svojih mučitelja. Kako reagovati na takve zahteve? Kao i na bilo koje zahteve etičke, a ne pravne prirode: uzeti u obzir, odmeriti moguće troškove ispunjenja i neispunjenja zahteva, a zatim delovati.

Što su grupe za vršenje moralnog pritiska bolje organizovane, to pre odgovarajuća moralnost postaje mejnstrim u društvu. Dakle, oni koji žele da ipak bez prepreka razapinju pse u libertarijanskom društvu, moraju unapred početi da propagiraju tu svoju strast – pod zastavom očuvanja kulturnih tradicija, ili na neki drugi način.

macica je tužna(((