Libertarian Band je izdao drugi video iz serijala o agorizmu, a pošto ja sada više ne učestvujem u produkciji, sama sam veoma radoznala šta će sledeće da snime.
Snimljen je video o metodama obezbeđivanja anonimnosti. Sudeći po detaljnosti izlaganja, konsultant je bio Bitarh. Skup recepata deluje još strože nego u Svetovom videu na sličnu temu.
Po mom mišljenju, video izgleda kao neka vrsta šeme „kako sastaviti prsluk za zaštitu od metaka klase pet“, sa naznakom da prave momci zapravo sastavljaju tenk, ali da je i ovo dovoljno za početak. Dakle, jasno je da se po želji može veoma dobro osigurati, ali nije baš jasno kako se u tome šeta gradom. Možda je trebalo malo drugačije strukturirati materijal: evo kakve klase pretnji mogu postojati, i evo kakve su preporučene zaštite za svaku pretnju, čime može da se ugrozi ako se preporuke zanemare, i kolika je verovatnoća da se snosi posledica.
U tom smislu, Svetov je čisto scenaristički postupio pametnije, jer nije pričao o apstraktnoj anonimnosti na mreži, već se povezao sa konkretnim slučajem Čečena koji je tukao kosmonaute na mitingu. Možda je i u ovom slučaju imalo smisla povezati se sa slučajem istog tog Bitarha. Kao da kažu: ako želite da ne štedite rečima dok komunicirate na mrežama, a da vas za to ništa ne košta – evo vam set alata za zadovoljenje te hitne potrebe.
Tako je to, trebalo je samo pogledati materijal omiljenog kanala sa strane – i umesto reklame dobije se kritički pregled.
Glavni problem za bilo koji društveno-politički pokret koji se protivi državnoj vlasti jeste pretnja represijom protiv njegovih učesnika. Libertarijance to pogađa pre svega, jer smo iz ugla vlasti ništa drugo do naj„nesistemska“ opozicija (tj. ona koja odbija da koriguje svoje stavove po nalog države). Postojanje rizika od represije snažno ograničava učesnike pokreta u sprovođenju efikasnih akcija i to je potpuno objašnjivo: ako se čak i za deljenje letaka može dobiti velika kazna, onda se bavljenje ozbiljnijim aktivizmom uopšte može dovesti do zatvorske kazne. Pasioniranih libertarijanaca, spremnih da stvaraju nove ideje i promovišu ih u masu, ima veoma malo, pa čak i hapšenje samo jednog od njih može značajno oslabiti čitav pokret. Razumevajući situaciju, oni su primorani da se snažno suzdržavaju u govoru, ne učestvuju u akcijama i uopšte žive u konstantnom strahu.
Rešiti ovaj problem je sasvim realno — potrebno je outsourcovati svaku aktivnost u stvarnom svetu, dok sami ostajete 100% na mreži, van domašaja stacionarnog bandite („države“). Libertarijanskim aktivistima bi bilo poželjno da se uopšte ne pojavljuju u stvarnosti i možda čak i ne šire svoje stavove, ali kada otvore virtuelnu mašinu sa VPN-om, ne treba da se stajidaju ni u čemu, jer je FSB u borbi protiv virtuelnog potpuno bespomoćan! Možete slobodno pisati bilo kakve pozive na društvenim mrežama, objavljivati lične podatke uverenih etatista, organizovati najradikalnije akcije — od deljenja letaka i kačenja banera na kućama i mostovima, do otvorenog maltretiranja aktivnih etatista (na primer, natpis „Ovde živi manijak“ na ulaznim vratima etatiste i lepljenje letaka u njegovom naselju sa fotografijom i informacijama o njegovoj sklonosti ka agresivnom nasilju).
Sve radnje u stvarnom svetu moraju biti sprovedene od strane ljudi koji uopšte nisu povezani sa libertarijanstvom. Mi dobijamo donacije od anonimnih sponzora u kriptovalutama, plaćamo bitcoinima Vasjanima iz darkneta, koji u obično vreme postavljaju paketiće droge i šaraju asfalt i zidove kuća reklamama za „apoteke“. Oni su veoma vešti u skrivanju od policije i znaju šta treba raditi u slučaju hapšenja. Za taj rizik uzimaju svoj novac, koji, iskreno rečeno, nije baš ni veliki. Čak i ako neko od izvršilaca bude uhapšen od strane policije, on će otkriti samo anonimni kontakt na mreži, gde će FSB naići na odbijanje VPN servisa da izda stvarni IP adresu (ili na TOR, ako ste potpuni paranoik). Na taj način, pravi pasionari, čije hapšenje može oslabiti pokret, ispostavljaju se potpuno neosetljivima na represiju, dok hapšenje nepolitičkih izvršilaca u stvarnom svetu nikako neće naštetiti pokretu — umesto jednog uhapšenog grafitara, pojaviće se 10 novih koji žele da zarade malo dodatnog novca.
Skeptici će verovatno sada reći — anonimnost na mreži je mit, FSB će vas deanonimizovati za minut. Ranije sam već pisao zašto to nije tako i nikada neće biti: od samog nastanka država, prema teoriji stacionarnog bandita, svaka država se nalazi u stalnom sukobu sa drugim. Naravno, postoje privremena savezništva, ali na duge staze jedna država je drugoj uvek konkurent i neprijatelj! Vlasti bilo koje države su obično uvek zainteresovane da pomognu opoziciji da oslabi svog konkurenta, pa neće samo odbiti da izdaju lične podatke opozicionara, već će čak pomoći u razvoju sredstava za anonimizaciju (tako je, na primer, TOR mreža kreirana uz podršku federalne vlade SAD). Mislite li da slučajno u zakonima većine zemalja sveta postoje članovi po kojima je zabranjeno izdavati lične podatke i ekstradirati ljude koji su u matičnoj zemlji optuženi iz političkih motiva?! Nije nimalo slučajno, i to treba koristiti; kao što kaže Mihail Svetov — manevrisati između različitih država, izbijajući sebi slobodu. Uzimajući u obzir trenutno geopolitičko stanje, živeći u Rusiji i koristeći VPN u Švajcarskoj, SAD, Velikoj Britaniji, Švedskoj i Norveškoj, vi ste u potpunoj bezbednosti. Ako, naravno, nećete sami sprovoditi bilo kakve akcije u stvarnom svetu.
Svi su već čuli za stvari kao što su kriptovalute, a posebno za bitcoin. Međutim, mnogi se pitaju zašto su kriptovalute toliko skupe i u čemu je uopšte njihov smisao. Često se kriptovalute potpuno smatraju imovinom koju je kreirala i kojom upravlja određena grupa prevaranata, odlučnih da zaradi na još jednoj prevari i finansskoj piramidi, a visoka cena se objašnjava tržišnim manipulacijama i naduvanjem balona koji će skoro pući. Pri tome, za običnog čoveka, kriptovalute u principu ne mogu imati nikakvu korist.
Hajde da razbijemo slične zablude i uverimo se da kriptovalute nisu prevarantska šema i da su nam čak i izuzetno neophodne. Ako već znate kako kriptovalute funkcionišu, ili ako u nekom trenutku postanete umorni od čitanja tehničkog dela, ali pritom uspete da razumete zašto je kripto pouzdano sredstvo, možete odmah preći na čitanje dela članka pod nazivom „U čemu je zapravo korist kriptovaluta”.
Decentralizacija upravljanja
Počećemo objašnjenjem zašto kriptovalute nisu finansijska piramida. Za to ćemo, makar i u prilično grubom, ali demonstrativnom obliku koji prikazuje opštu koncepciju, objasniti kako su strukturirane. Suština je u tome što značajan deo kriptovaluta nema centralni organ upravljanja. Njihova mreža je potpuno decentralizovana, svaka osoba, pa čak i vi, možete pokrenuti čvor (node) istog bitcoina na svom računaru.
Reći ćete da bitcoin ima konkretne programere i da oni implementiraju svoja ažuriranja, što govori o tome da imaju vlast nad kripto mrežom. Da, programeri postoje, ali oni nisu vlasnici mreže. Sve promene i ažuriranja koje oni predlože implementiraju se samo uz dozvolu onog broja rudara koji rade na mreži, a koji poseduju više od 50% računarske snage mreže. Zapravo imamo demokratsko upravljanje (ali ne treba porediti sa državnom demokratijom koja se ipak nameće silom, u ovoj demokratiji vas niko ne primorava da učestvujete), pri čemu je ova demokratija prilično direktna, jer iako ima svoje predstavnike u vidu programera, nijedna odluka ne može proći bez izričitog pristanka više od polovine mreže.
Može se pojaviti pitanje zašto uopšte stvaraju i održavaju kriptovalute, jer bez posedovanja vlasti nad njima ne može se ni zaraditi. Međutim, to nije tačno, programeri kriptovaluta obično rade takozvani „premin“, što znači da pre javnog izlaska čvora kreiraju za sebe određeni broj novčića računajući na to da će njihova kriptovaluta u budućnosti postati popularna i da će ti novčići značajno porasti po vrednosti. Pored toga, programeri kriptovaluta mogu zarađivati i putem donacija bogatih korisnika kojima je dalji razvoj iste profitabilan.
Nove kriptovalute, koje trenutno imaju malu mrežu, često su izložene riziku koncentracije više od polovine snage u istim rukama, što omogućava manipulaciju mrežom. Međutim, što je mreža veća, to se brže smanjuje ta mogućnost. Isti bitcoin je uključio u svoju mrežu toliko gigantske snage širom sveta da verovatno čak ni velike korporacije i vlade neće imati sredstava (barem bez nanošenja značajne štete sopstvenoj ekonomiji) da jednostrano preuzmu kontrolu nad njim i poremete rad mreže.
Osim toga, najveći rudari kriptovaluta obično su rudarski (mining) pool-ovi, a to su takođe decentralizovane organizacije. Rudarski pool-ovi se osnivaju kako bi se ljudi i organizacije, koji pojedinačno imaju neznatne računarske snage, ujedinili i time zajednički rudili novčiće. Iskopani novčići se pritom obično dele među učesnicima u zavisnosti od njihovog doprinosa zajedničkim računarskim snagama. Ponekad se dešavalo (na primer, u slučaju istog bitcoina) da su neki rudarski pool-ovi u različitim vremenskim periodima približavali svoje snage tom istom pragu od 50%. Međutim, hiljade i milioni učesnika pool-a, naravno, ne mogu međusobno da se dogovore samo zbog svog broja; u takvoj situaciji oni bi radije napustili taj pool i pridružili se drugim pool-ovima, kako bi sprečili centralizaciju mreže i gubitak vrednosti novčića koje su već iskopali i koje bi mogli iskopati u budućnosti.
Strog rad sistema i stabilna emisija
Algoritmi prema kojima funkcioniše mreža mnogih kriptovaluta su fiksni i zasnovani su na nerješivim matematičkim zadacima. Proces rudarenja, odnosno kreiranja novih novčića, obično se zasniva na pronalaženju heša odgovarajućeg složenosti za dodavanje novog bloka sa transakcijama u mrežu. Heširanje, posebno u slučaju algoritma SHA-256, koji se koristi u bitkoinu, predstavlja nereverzibilnu funkciju; jedini način da se dobije heš koji odgovara određenom uslovu jeste sukcesivno isprobavanje posebnog parametra bloka. Sam uslov, odnosno težina rudarenja, vremenom postaje sve stroži, a pored toga se nagrada za rudarenje redovno smanjuje. Sve je to takođe strogo programirano sa predviđanjem da će se u mrežu povezivati sve više računarskih snaga kada bude potrebno održati stabilnu emisiju valute.
Što se tiče same emisije, broj istih bitkoina je ograničen na 21 milion novčića (trenutno je rudarenje izvršeno za oko 18,5 miliona novčića). Jednostavno ne možeš uzeti i odštampati nove bitkoine; inflacija po modelu standardne papirne valute u slučaju kriptovaluta je jednostavno nemoguća.
Ne može se intervenisati u rad kriptovaluta putem hakerskog upada (iako je bilo upada u isti bitcoin, to se dešavalo u ranim fazama njegovog razvoja, kada njegov programski kod nije bio dovoljno savršen). Recimo da haker želi da ubaci lažnu transakciju sa nepostojećim novčićima u bitcoin mrežu. Međutim, svaki blok sa transakcijama u mreži sadrži hash prethodnog bloka. Drugi čvorovi (node) jednostavno neće prihvatiti čvor koji će pokušati da uvede nevalidan lanac blokova u mrežu. Takođe, nije moguće odabrati odgovarajuće parametre bloka tako da se dobije apsolutno isti hash kao kod originalnog bloka. Hەširanje je, ponovo, ireverzibilna funkcija, a može se hakovati samo grubim pretragama (brute force). Algoritam heširanja SHA-256 može dati 2^256 jedinstvenih varijanti hešova – čak i sa svim računarskim moćima planete, ne bi bilo dovoljno vremena trajanja univerzuma da se pronađe parametar koji daje konkretan heš. Na zaštiti stabilnosti i nepovredivosti rada kriptovaluta stoji matematika velikih brojeva!
U čemu je zapravo korist kriptovaluta
Dobro, kriptovalute zaista nemaju centralizovano upravljanje i apsolutno su pouzdane. Ali zašto su nam potrebne u praksi? Na kraju krajeva, obične valute su popularnije i lakše ih je koristiti. Kakva je uopšte korist od vašeg bitcoina, posebno uzimajući u obzir da podrška njegove mreže i rudarenje novih novčića troše neverovatnu količinu računarske moći i električne energije?
Sva korist kriptovaluta leži u tome što one omogućavaju da nikome, uključujući i vlade, ne dozvolite da veštački umanjuju vrednost vaše ušteđevine putem inflacije, neometano vam oduzimaju gotovinu i ograničavaju vašu ekonomsku slobodu. Počnimo od jednostavnog primera. U Nigeriji, prilikom sprovođenja ankete o korišćenju bitkoina, oko trećine ispitanika je izjavilo da ga koristi ili da ga je nekada koristilo. A sve to zato što je vlada Nigerije postavila previše visok porez na prenos sredstava preko granice. Kriptovaluta je postala jedini način da se svojim porodicama šalje novac sa minimalnim gubitcima, zaobilazeći idiotske državne zakone, za one Nijgerijce koji rade u inostranstvu.
Takvih primera se može smisliti mnogo, jer statični bandit (država) u svemu pokušava da opljačka svoje građane. I kriptovaluta dolazi ljudima u pomoć. Ne želite da statični bandit opterećuje vaše transakcije džinovskim porezima i svaki put zahteva objašnjenje u vezi sa poreklom sredstava? Platite kriptovalutom! Ne želite da država u bilo kom trenutku može da vas tuži zbog neplaćanja alimentacije ili da oduzme polovinu vaše imovine u korist bivšeg supružnika prevaranta? Čuvajte ih u kriptovalutama! Vlast je ograničila ili zabranila neku vrstu ekonomske aktivnosti i kontroliše vaše prihode? Primajte plaćanje u kriptovalutama!
Kriptovaluta će spasiti vaše ušteđevine, prihode i ekonomsku slobodu u ovim i mnogim drugim situacijama. Od vas se ne mogu jednostavno uzeti i oduzeti kriptovalute (osim ako sami ne kažete lozinku za svoj novčanik ili vam ne oduzmu uređaj na kojem je lozinka sačuvana u nešifrovanom obliku, uvek imajte taj trenutak na umu). Vaše ušteđevine u kriptovalutama neće izgubiti svoju vrednost vremenom zbog toga što neko redovno štampa milijarde novih novčanica. Kriptovalute možete koristiti potpuno anonimno. Iako je, naravno, isti bitcoin pseudoniman, jer su sve transakcije u mreži vidljive svakoj osobi, ovaj problem se rešava korišćenjem bitcoin miksera (posredničkih servisa koji pre slanja novčića primaocu izmešaju njih sa novčićima ostalih korisnika miksera i time čine transakciju nepratljivom), uključujući i klijente novčanika sa ugrađenim mikserom (na primer, Wasabi Wallet). Takođe postoje kriptovalute u kojima se novčići mešaju automatski unutar same njihove mreže (na primer Monero, Dash, ZCash). Uz to, trudite se da po mogućnosti ne povezujete svoj novčanik sa svojim stvarnim identitetom. Ako je to neophodno, koristite poseban bitcoin adres za svaku transakciju, što će učiniti sistematsko praćenje vaših transakcija nemogućim.
Sada možemo sa sigurnošću zaključiti da je kriptovaluta odličan ekonomski alat za izbegavanje regulacija, zabrana i krađe sredstava od strane statičnog bandita. Kriptovaluta pruža maksimalnu ekonomsku slobodu. Upravo to formira njenu vrednost.
I šta od toga, vlade će jednostavno uzeti i zabraniti kriptovalute
Samo što je zabrana korišćenja kriptovaluta nemoguća. Kao što pamtimo, one su decentralizovane, ne postoji neki jedinstveni server koji svima upravlja. U mrežu kriptovaluta uključeni su milioni servera širom sveta, bilo koji čovek može pokrenuti čvor kriptovalute čak i na svom kućnom računaru. Ne može se jednostavno uzeti, blokirati određena IP adresa, kao što se to obično radi u slučaju onlajn servisa, i time postići realizaciju zabrane korišćenja servisa. Kriptovalutu je moguće blokirati samo putem totalnog isključenja interneta, što se svakako neće desiti, jer trenutno sve funkcioniše pomoću interneta, a taj korak bi koštao ogromnih gubitaka samim vladama.
Neće uspeti zabraniti ni konkretne vrste transakcija koristeći kriptovalute, na primer, kupovinu robe kriptovalutama na sivim i crnim tržištima, ili razmenu između kriptovalute i fiat valute. U slučaju razmene, u pomoć nam dolazi model P2P berzi. Na primer, želite da zamenite bitkoine za rublje, pri čemu su servisi koji se bave takvom razmenom razbijeni silom. Vi jednostavno preko P2P berze tražite istu osobu kao što ste vi, samo koja želi da zameni rublje za bitkoine, i, zapravo, izvršavate razmenu. Država pritom na bilo koji način neće saznati da je vaša transakcija bila povezana sa kriptovalutom, jer uz poštovanje mera anonimnosti, ona ne može pratiti kripto transakcije. Zabrana kriptovaluta je jednostavno beskorisna i neostvariva mera.
Kriptovaluta je ionako beskorisna jer nije popularna kao sredstvo plaćanja
A ovo je već neaktuelna tvrdnja. Trenutni trendovi u pogledu usvajanja kriptovaluta govore potpuno suprotno. Na primer, Tesla je nedavno objavila svoje planove da počne da prihvata plaćanje u kriptovalutama. Servis za plaćanje Apple Pay je već dodao mogućnost povezivanja kriptovalutskih računa sa svojim novčanicima i njihovo korišćenje na teritoriji SAD. Slične planove su objavili i Google Pay i Samsung Pay. Ovim tempom, uzimajući u obzir da se ovi servisi aktivno koriste za vršenje plaćanja kupovina širom sveta, uključujući i teritoriju CIS-a (pristanite da ste videli oznake ovih servisa na izlozima prodavnica o mogućnosti bezgotovinskog plaćanja, ili ste ih čak i sami koristili), kriptovalute mogu postati popularno sredstvo plaćanja. Naravno, pošto ovi servisi rade uz državnu dozvolu, korišćenje kriptovaluta u ovom slučaju može samo dodati anonimnost porekla sredstava, ali to nije način izbegavanja nadzora nad njihovom potrošnjom i oporezivanja od strane stacionarnog bandita. Međutim, to bi trebalo da bude dovoljno da šira javnost prihvati kriptovalute kao sredstvo plaćanja i počne da ih posmatra tolerantnije. Ljudi za koje su kriptovalute svakodnevica postupno će početi aktivno da vrše transakcije direktno koristeći ih, bez posredničkih servisa. To će svima nama omogućiti značajnu ekonomsku slobodu, nezavisno od redova koje nameće stacionarni bandit.
Kriptovaluta neće postati popularno sredstvo plaćanja zbog sporosti transakcija i visokih provizija
Takođe neaktuelna tvrdnja u ovom trenutku. Naravno, čist bitkoin sam po sebi zaista jeste prilično spor (u proseku se na potvrdu transakcije čeka 10 minuta, a ponekad to može potrajati i nekoliko sati) i skup (prosečna provizija bitkoin mreže po transakciji u trenutku pisanja ovog materijala iznosi oko 24 dolara), pa je u njemu isplativo vršiti samo velike transakcije koje ne zahtevaju trenutnu izvršnost. Međutim, već postoje rešenja i za male transakcije, kao što je kupovina šolje kafe. Jedno od njih je Lightning Network – platni protokol koji omogućava trenutne transakcije između učesujućih čvorova (nodes) i nudi se kao rešenje za problem skalabilnosti bitkoina. Takođe, ovaj problem je rešen u mnogim alternativnim kriptovalutama u odnosu na bitkoin.
Mihail Svetov je objavio davno najavljeni video o metodama nestajanja s radara, kreiranja anonimnih i pseudonimnih identiteta. U odricanju se odgovornosti navodi da tehnički stručnjaci verovatno neće saznati mnogo novog iz njega. Ja nisam tehnički stručnjak, ja jesam saznala.
Moj pseudonimni identitet kreiran je sa mnoštvom ranjivosti, stoga ne očekujem da će izdržati bilo kakvu pažljiviju pažnju, i svoju aktivnost posmatram više kao intelektualnu igru. Ako mi iznenada bude potrebno da kreiram novi pseudonimni identitet od nule, koristiću Mihailove savete. U meri u kojoj već primenjujem metode koje je on predložio, nemam zamerki: to zaista radi. Znači, može se oprezno pretpostaviti da neće biti ozbiljnih rupa ni u onim momentima koje nisam isprobala.
Drago mi je što je Svetov preispitao svoj stav o tome u kojoj meri se može verovati anonimnim izvorima. Šteta je što je zbog tog zaključka morao mnogo puta da pogreši i izgubiti mnogo novca, ali šta remedy, to je cena za preterani snobizam i želju da što duže zadrži belinu svog plašta.
P.S. Gledaoci su primetili da Svetov u svom uputstvu nije dopisao komandu za ažuriranje paketa u terminalu, i kao rezultat je ažurirao samo njihovu listu. Ispravna komanda izgleda ovako:
Po mreži se aktivno širi objava sa Telegram kanala IT uganolovni delovi SORM rusija o tome koliko je važno svakome da postavi ispravne postavke privatnosti na Telegramu, prethodno ga ažurirajući na poslednju verziju. Ažuriranje je urađeno nakon ogorčenja demonstranata u Hong Kongu, koji su otkrili da su deanonimizovani dodavanjem svih telefonskih brojeva u listu kontakata, nakon čega je prijateljski interfejs Telegrama odmah otkrivao naloge aktivista preko broja telefona. Sada je rupa zatvorena, ali su podrazumevane postavke i dalje stare, potrebno ih je promeniti ručno.
Takođe sam relativno nedavno pomenula objavu kanala Kriptoagora o tome kako dobiti lažne bankovne kartice i SIM kartice bez posrednika (spojler – koriste se realistične silikonske maske).
A sasvim nedavno je Bitarh izneo svoje mišljenje o tome da su automatski sistemi za prepoznavanje lica neizbežno osuđeni na lažne prijave, što znači da se na taj način ne može samo brisati trag, već se može pokušati i sa „hranjenjem“ protivnika članovima njegove sopstvene bande: drugim pripadnicima snaga bezbednosti, odležalim zvaničnicima i slično.
U svetlu toga što ruske vlasti aktivno kupuju kamere za prepoznavanje lica na masovnim akcijama, nameće se mogućnost da se štampi obezbedi naslovima tipa: „Žirinovski je bacio govno u Rosgvardijca“, ili „Tri Putinova dvojnika su upišala policajca“. Ali – ne.
Složenost protesta i zatezanje šrankova od strane režima za sada diktira jasno održavanje granice između legalnih i ilegalnih radnji. Kod legalnog protesta, kako onog dogovorenog sa gradskom administracijom, tako i onog nedogovorenog, pojedinac ograničava svoj alat, kao i očekuje da će i drugi učesnici protesta postupati isto. Drugo ponašanje će prirodno biti protumačeno kao provokacija. Istovremeno, u drugo vreme, kada ulice nisu preplavljene snagama bezbednosti, ništa ne sprečava anonime da sprovode dobro pripremljene akcije koje diskredituju režim, pojavljujući se pritom na kamerama u ulogama, na primer, Petrunjka ili Kusjuka.
Takođe vredi unapred proceniti koja vam uloga u protestu najbolje odgovara i ne težiti univerzalnosti. Možete anonimno sedeti na internetu i pisati članke ekstremističkog sadržaja, a možete nastupati sa tribine – ali će vam biti prilično teško da spojite obe funkcije, jer pažnja upućena poznatom aktivisti povećava verovatnoću deanonimizacije njegovog lika. Možete ići na dogovorene mitinge, pojavljujući se na kamerama nadzora i u logovima mobilnih operatera, ali će vam biti teško da to kombinujete sa lepljenjem letaka ili razbijanjem stakala policiji, deanonimizovanim pomoću Ruski slon. Na kraju, možete donirati projektima koji su vam simpatični, iako zarađivanje novca od toga možda neće ostaviti vam, na primer, mogućnosti za ozbiljan oflajn aktivizam.
Sutra nema posta, idem u svojoj oflajn postaci da posmatram izbore. A da mi se ipak javi ludost da se sama negde kandidujem, kanal bih morala da predam nekom drugom. Ništa se ne može, svaki izbor nosi sa sobom troškove. Zato nazdravimo da sutra nećemo žaliti zbog izbora koji smo napravili danas!
