Dakle, raspoređeni prevod „Mehanike slobode“ se polako pokreće. Prvo su mi poslali treće poglavlje knjige: „Jedna ljubav nije dovoljna“, i nakon nekoliko ispravki sam je upravo objavila.
Podsećam vas da možete ubrzati proces ili jednostavno izraziti svoju zahvalnost slanjem bitkoina. Na stranici o donacijama navodim različite načine kako to najbolje učiniti.
I, naravno, uvek možete odabrati poglavlje za sebe kako biste ga preveli.
Dakle, zvanično pristupam prevodu „Mehanike slobode“ Davida Fridmana. Sav engleski tekst je postavljen na sajtu u odeljku „Mehanika slobode – original“. Tamo je uključen tekst drugog izdanja, kao i poglavlja koja je David Fridman pripremio za treće izdanje, a koja sam uzela sa njegovog sajta.
U odeljku „Mehanika slobode – prevod“ biće postepeno objavljivana prevedena poglavlja. Za početak, kao uvod, već sam prevela i objavila uvodne materijale, a sada radim na prvom poglavlju. Takođe sam objavila pet poglavlja koja je davno prevela Jelena Mokeeva po nalogu Libertarijanske partije Rusije, ali njima je još uvek potrebna redakcija kako bi se uskladila sa opštim stilom. Svako ko želi može preuzeti prevod nekog poglavlja, zatim mi poslati rezultat svog rada, ja ću ga urediti i dodati projektu. Pre nego što se odlučite za prevod, bolje se obratite u privatnoj poruci kako biste izbegli konflikte u radu.
Kada prevod bude potpuno završen, sbiću ga u jedan pdf za ljubitelje čitanja na papiru, i u epub za one koji cene čitanje sa ekrana. Takođe će na sajtu ostati tekst objavljen po poglavljima – to je praktično za citiranje određenog poglavlja u diskusijama.
Ako smatrate da je ovo dobra ideja, molim vas da ne zadržavate mišljenje za sebe, već da podržite projekat bitcoinima ili direktnim učešćem, zajedno ćemo brže uspeti. Kako budu objavljivana nova poglavlja, obavezno ću vas obaveštavati o tome na kanalu.
Za donacije i dalje je odličan moj bitcoin novčanik
1A7Wu2enQNRETLXDNpQEufcbJybtM1VHZ8.
Nedavno mi se na Facebooku javio Sergej Ankapov, interesujući se za moje mogućnosti da pomognem u organizaciji prevoda knjige Franca Oppenhajmera „Država“. Nažalost, nisam imala poznatih prevodilaca koji bi bili dovoljno slobodni da se pridruže projektu. A bukvalno juče sam saznala da se, zapravo, planira ne samo prevod, već i izdanje knjige u štampanom formatu, i da se za to vrši prikupanje sredstava (fundraising). Znam da mnogi cene upravo štampana izdanja, pa smatram svojom dužnošću da vas informišem kako možete pomoći projektu. Većina iznosa je prikupljena, samo vas nedostajete.
Takođe, nedavno je u okviru projekta „Hyde Park Library“ objavljena knjiga „The new autocracy“, gde se detaljno analizira savremena ruska politička mašinerija. Knjigu preporučuje Jekaterina Šulman, koja je učestvovala u njenom stvaranju. Pronašao se aktivista koji je odlučio da se bavi prevodom knjige, iako mi se čini pomalo čudnom ideja da se sa engleskog na ruski prevodi knjiga o Rusiji, koju su uglavnom napisali Rusi. Bilo kako bilo, on okuplja tim istomišljenika kako bi ovaj posao obavili kolektivno.
I za kraj. Počela sam da radim na prevodu knjige Dejvida Fridmana „Mehanika slobode“ – najfundamentalnijeg dela o doktrini anarho-kapitalizma. Nažalost, tempo je prilično nizak, jer se vreme za rad na projektu odvaja po principu ostatka. Mislim da se to može promeniti. U najskorije vreme napraviću na sajtu odeljak gde ću objavljivati tekst na engleskom po poglavljima, i kako prevod bude napredovao, dodavaću i prevedeni deo. Svako ko želi moći će da uzme bilo koji još neprevedeni fragment, pošalje mi prevod, ja ću ga urediti i dodati na sajt. Takođe, mnogo će mi pomoći vaše donacije: praksa je pokazala da radim sa znatno većim entuzijazmom kada vidim da ste spremni da platite ono što uradim.
Knjiga će se prevoditi prema tekstu drugog izdanja, objavljenog 1986. godine, sa dopunama objavljenim 2014. godine, koje još uvek nisu stekle široku slavu.
Bitarh (pitanje plaćeno u iznosu od 0,01btc)
Prilično lako se može zamisliti kako u uslovima absolutizacije prava privatnog vlasništva nad zemljom neki vlasnik zemlje zahteva apsolutnu nepovredivost zemlje, ne pristajući na nikakve pregovore. Čovek ima pravo na mizantropiju, sve dok je spreman da je plaća i ne narušava tuđe vlasništvo.
Međutim, veoma je teško zamisliti da će se takvom mizantropiji pridržavati komercijalne kompanije, naročito one koje imaju više vlasnika. Po pravilu, zadatak kompanije je ostvarivanje profita, a ne dominacija i samopotvrđivanje. Dakle, ako postoji potražnja za postavljanjem komunikacija preko teritorije kompanije, bilo da je u pitanju kabl ili staza, to će se po pravilu smatrati mogućnošću za zaradu na zadovoljenju potražnje.
Kod ankapa su legitimne bilo kakve dobrovoljne transakcije, a što se tiče prisilnih, one takođe mogu lako da se događaju, ali se za njih podrazumevaju izvinjenje i kompenzacija.
Dejvid Fridman u „Mehanici slobode“ navodi kao primer sasvim opravdanog ponašanja to kako se zalutali putnik upada u nečiju praznu kuću kako bi odatle pozvao i tražio pomoć, ali za odlazak ostavlja u kući gotovinu u iznosu dovoljnom za kompenzaciju nanetog neprijatnosti.
Ali ne moramo ići tako daleko kada imamo sopstvenu tajgu odmah pored nas. Svaka zimovnica u tajgi je privatno vlasništvo, ali se vrata tamo ne zaključavaju, i tamo se uvek čuva određena zaliha drva, žitarica i druge opreme. Svaki slučajni prolaznik može prenoćiti u zimovnici, a pre odlaska dopunjuje zalihe za sledećeg posetioca. Takav je nastao spontani red. Niko se namerno ne bavi prisiljavanja na njegovo poštovanje, jednostavno ova pravila pristojnosti pomažu ljudima da žive. Društvo koje ne razvija takve redove je manje uspešno.
Baš kao i u Rimu, sam pojam servituta je izmišljen bez bilo kakve države, u okviru privatnog prava, i nema nikakvih preduslova da se smatra da će bezdržavno društvo budućnosti biti manje razumno od bezdržavnog društva prošlosti.
Tako će, u slučaju ankapa, u malo naseljenim oblastima na straži potreba ljudi u pitanju tranzitnih teritorija stajati spekulativni „medved tužilac“, koji čuva „zakon tajge“, a u gusto naseljenim – težnja da se ostvari tržišna korist od obezbeđivanja tranzita kroz svoju teritoriju. Delovi pak malobrojnih misantropa, koji će se, iako neizbežno pojavljivati kao i svi drugi grubijani, u ogromnoj većini slučajeva moći zaobići nekim alternativnim rutama.
