Тег: izveštaj

Mehanika slobode, Poglavlje 57

Primila sam mali donat za prevod Friedmana, razumev naznake, evo vam nove oblasti.

Poglavlje 56 sam objavila ranije, zajedno sa Poglavljem 34, pošto su im teme bliske. Tako da oni koji žele da čitaju po redu mogu da osveže u pamćenju temu nacionalne odbrane, a zatim da pređu na Poglavlje 57.

Prvobitna apsorpcija, kratak osvrt na moralnu filozofiju. Poglavlje je posvećeno odgovoru na pitanje o tome kakve uopšte osnove libertarijanci mogu imati za apsorpciju onoga što nije proizvedeno, naročito zemlje. Istražuju se dva pristupa: po Brodiju (ako ne može, ali je veoma isplativo, onda može, ali budi ljubazan da platiš kompenzaciju) i po Loku (pomešavši med sa katranom, vlasnik meda polaga prava na celu burad).

Pomešavajući Lokovu argumentaciju sa svojom, autor dolazi do zaključka da je dobijeni proizvod malo jestiv, ali je u principu sposoban da prođe kao libertarijanska osnova za apsorpciju neproizvedenih resursa.

Mehanika slobode, Glava 55.

Novo poglavlje Mehanike slobode, Podrazumevana pravila, efekat razmere i problem stabilnosti predstavlja detaljniju analizu mogućnosti kolapsa bezdržavnog društva u poređenju sa prvim izdanjem knjige. Pre četrdeset godina autor je bio optimističniji, ali kasnije su stigli ozbiljni prigovori na predloženi model, pa je morao da unese niz preciziranja.

Ključno preciziranje bila je ideja da, bez obzira na to da li država postoji ili ne, društveni ugovor je jednostavno mirni sporazum o tome kakva raspodela prava neće izazvati kod ljudi želju da nasilno promene status kvo. To na neki način odjekuje mojom formulacijom da su prava potraživanja koja se tolerišu. Zatim Fridman dodaje aparat Šelingovih tačaka, koji je koristio u nekoliko prethodnih poglavlja, i pokazuje da je bezdržavno društvo zaista izloženo opasnosti od kolapsa u fazi svog nastanka, ali ako se pravila manje-više utvrde, tada će razvijena inercija obezbediti potrebnu stabilnost.

Mehanika slobode, poglavlje 54. Anarhija i efikasno pravo.

Predstavljam prevod još jednog poglavlja Mehanike slobode, Anarhija i efikasno pravo. Ovde Fridman podseća na svoj opis pravnog sistema na slobodnom tržištu i primenjuje na njega uobičajenu analizu ekonomske efikasnosti. Dobija se zaključak da korist pružalaca prava i njihovih izvršilaca na tržištu prava nije uvek precizno povezana sa koristiom klijenata odgovarajućih agencija. Drugim rečima, ankap ne dovodi do stopercentne pravde za sve, a i oblast privatnog prava je podložna tržišnim neuspesima (njih Fridman detaljno analizira u prethodnom poglavlju). Ipak, pokušaji uspostavljanja pravnih normi pomoću političkih mehanizama su podložniji sličnim neuspesima u mnogo većoj meri, tako da tržište ipak rešava stvari.

Mehanika slobode, poglavlje 53. Neuspesi tržišta: argumenti za i protiv države.

Friedmanov prevod je nedavno ohrabren donacijom, pa evo vam sledećeg poglavlja Mehanike slobode.

Najčešći argument ekonomista u korist države je tvrdnja da je spoljno prisiljavanje korisno za rešavanje problema tržišnih neuspeha. Neki ankapi, poput Vladimira Zolotoreva, u odgovoru jednostavno poriču postojanje samog fenomena, ukazujući na to da ako se nešto ne radi, to znači da se to zapravo i nije želelo. Friedman predlaže da se ne raspravlja sa ekonomistima, već da se njihov argument protiv države jednostavno preusmeri, pokazujući da upravo zbog tržišnih neuspeha država nanosi toliku potpuno neizbežnu štetu.

Inače, preporučena mi je priča fantastičara Vernora Vingea Nekontrolisani, napisana 1985. godine pod ozbiljnim uticajem Mehanike slobode. U njoj je izložen klasičan zaplet „država napada Ankapistan“. Uglavnom mi se dopao stil autora. Priča se ispostavila kao deo većeg ciklusa, pročitaću ga u celosti u slobodno vreme.

Praktična anarhija, poglavlje 5

Nedavno su me ohrabrivali malim donacijama za prevod Stefana Molinja, tako da sam nastavila sa urednicom, i sada objavljujem čistu verziju petog poglavlja, Argument Apokalipse.

Prvo autor za zagrevanje analizira sam argument Apokalipse, za šta nije potreban veliki intelektualni trud, ali zatim počinje ono zanimljivo. Ako je u prethodnom poglavlju anarho-kapitalista stručno objasnio zašto putevi nisu tako važni, sada postavlja novu lestvicu i podjednako stručno objašnjava zašto anarhija nije tako važna. Zaista, nikada ranije nisam srela nijednog kritičara ankap-a sa tako ubedljivom kritikom kao kod onoga ko taj isti ankap dosledno propoveda, i to je, ako razmislimo, sasvim logično.

Kako će se Molinju sam sebi odgovoriti na ovu kritiku, još uvek ne znam: Šahrazadu je stigao kraj poglavlja i prestala je sa dozvoljenim govorom. Zato šaljite vaše donacije za prevod sledećeg dela teksta. Tamo nema grubog prevoda, pa ću raditi sa izvornika, ali prilično sam se uvežbala i to me sada neće naročito usporiti, tako da ću vaše donacije sada stavljati pravo u svoj džep. Šta se može, korona-kriza, novca je postalo manje.

Mehanika slobode, poglavlje 52

U Poglavlju 52, Pozitivna predstava o pravima, David Friedman, koristeći konceptualni aparat koji je uveo u prethodnom poglavlju, razvija ideju Schellingovih tačaka i strategija potraživanja sa modela mikrosocijuma od dve osobe na društvo proizvoljne složenosti.

U stvarnosti, Friedman detaljnije i utemeljenije uvodi upravo onu definiciju prava koju ja redovno koristim u svojim tekstovima: prava su potraživanja koja se tolerišu. Nije iznenađujuće što smo otkrili ovakav paralelizam u razmišljanju: da ga nije bilo, retko da bih se odlučila da prevedem njegovu knjigu nakon što sam pročitala bukvalno samo par poglavlja.

Stefan Molinyu, Praktična anarhija. Poglavlje 4.

Uredila četvrto poglavlje Praktične anarhije Stefana Molinjua. Tekst je impresivna vežba retorike. Autor nastavlja da nas motiviše da odustanemo od države u korist anarhije, koristeći sledeću logičku konstrukciju: država je užas-užas, znači, odsustvo države može biti super; ako se ispostavi da je koordinacija u društvu bez države uopšte moguća – treba to uzeti. Ako to izazove manje neprijatnosti – može se izdržati, ali poenta je u tome da neće, naprotiv, biće samo bolje, i tada će ispasti da ste trpeli zlu i ružnu državu da bi vam život bio još neprijatniji, zar nismo idioti.

Mehanika slobode, poglavlje 51

Nastavljam da objavljujem prevod Mehanike slobode Dejvida Fridmana.

U poglavlju Pregovaranje u uslovima anarhije autor analizira na koji način u Hobsovskom prirodnom stanju, gde nema nikakvih mogućnosti da se prisili neko drugi na poštovanje dogovora, ti sami dogovori uopšte mogu nastati i biti poštovani. Drugim rečima, kako ljudi uopšte izlaze iz stanja rata svih protiv svih bez ikakve države. Za objašnjenje se koristi prilično zanimljiv koncept iz teorije igara, kao što su Šelingove tačke. Ne znam kako je vama, ali za mene je materijal bio potpuno nov, tako da sam iskreno uživala u procesu uređivanja teksta.

Erik Mak. Libertarijanizam. Poglavlje o Hju-mu.

Danas je u našem programu obećano poglavlje iz knjige Erika Meka „Libertarijanstvo“, posvećeno stavovima Dejvida Huma, kao još jednog od preteča ove ideologije. Uprkos tome što je Hum, protiveći se Lokovim stavovima razmatranim u prethodnom poglavlju, negirao i društveni ugovor i prirodna prava, on je prilično razumno dopunio njegove poglede na društveno uređenje svojim opisom morala, koje se kod čoveka javlja kao društvenog bića. Takođe, Hum formuliše sledeće principe pravde koji iz toga proizlaze, a koji vode ka uzajamno korisnoj društvenoj saradnji.

Mehanika slobode, poglavlja 49-50

Počinjem da objavljujem prevod petog dela Mehanike slobode.

Kao i obično, sve počinje poetičkim epigrafom. U njemu Friedman ironično komentariše Hobbesovu ideju o mitskom prirodnom poretku u kojem se odvija rat svih protiv svih, i gde je samo država sposobna da zaštiti ljude od tog primordijalnog užasa. A ja sam morala da se setim kako se sastavljaju soneti.

Poglavlje 49, Prvi pravni sistem. Friedman najavljuje svoju novu knjigu o pravnim sistemima koji se značajno razlikuju od našeg. Tada je još uvek bila u procesu pisanja, sada je već napisana, ali još uvek nisam počela sa njenim prevodom. On tvrdi da bukvalno svi (ili skoro svi) današnji pravni sistemi izvode svoje poreklo iz prilično jednostavne za razumevanje tradicije krvne osvete, a zatim to demonstrira na nekoliko primera.

Poglavlje 50, Anarho-kapitalizam: verzija za vrtić. Ovde Friedman ukazuje kako se ovaj početni pravni sistem, putem jednostavne modifikacije, pretvara u osnovni model pravnog poretka kod ankap-a – koji ima otprilike takav odnos prema stvarnim savremenim modelima bezdržavnog obezbeđivanja prava, kakav ima ekonomija Robinsona Krua prema stvarnoj ekonomiji.

Zatim ću se nakratko prebaciti na prevod Erika Maka. Za njega je još uvek prikupljeno veoma malo, ali nadam se da ćete me ohrabriti svojim donacijama. Podaci za uplatu su na stranici prevoda.

I jedna mala kuriozitet, koja ilustruje popularno mišljenje da ankap-i obično nisu jaki u matematici. Kada je rad počeo da se bliži završetku, jasno sam videla da mi se statistika prevedenih poglavlja nekako ne poklapa, ponovo sam izbrojala i ispostavilo se da je ukupno poglavlja nešto više, a prevedeno nešto manje nego što sam ranije pokazivala na slikama. Sve teče…