Тег: izveštaj

Praktična anarhija, Stefan Molinyu. Poglavlja 1-3.

Uredila sam prve tri ranije objavljene glave Praktične anarhije Stefana Molinja. Uostalom, to su formalno samo tri glave, a po smislu su to prvo predgovor, zatim uvod, a na kraju još granični uslovi. Sumnjam da Molinje mora biti veoma sposoban ljubavnik, sa takvim pristupom predigri.

Stil knjige je veoma živ i emotivan, ali pomalo preopterećen. Trudila sam se da ga učinim dovoljno čitljivim i nadam se da sam uspela.

U predgovoru autor se opravdava pred čitaocem što se usudio da objavi knjigu u otvorenom pristupu, a još više što ima drskosti da pretpostavi da će čitalac, plativši nula novca, izdvojiti više od nula vremena za čitanje.

Iz uvoda u prvi deo, posvećen metodologiji, čitalac saznaje da zapravo ima posla sa drugom knjigom trilogije, a takođe dobija novu porciju autorovih izvinjenja – ovog puta zbog toga što će knjiga verovatno izazvati frustraciju.

U poglavlju o ograničenjima autor objašnjava da ne namerava da detaljno opisuje koje će boje mantije sudije nositi u ankapu, i generalno bi radije da se knjiga doživljava kao udžbenik, a ne kao priručnik. Hajde da odmah primenimo to znanje na ranije objavljena poglavlja o organizacijama za rešavanje sporova i o bezdržavnim zatvorima.

Rezerva za ranije prevedena poglavlja još uvek postoji, ali do završetka rada na preliminarnom prevodu još je daleko, i svojim novcem biste mogli da ohrabrite proces. Svi podaci za uplatu su — pre sadržaja.

Mehanika slobode, poglavlje 48

Završila sam poslednje poglavlje drugog izdanja Mehanike slobode, iz 1989. godine. Ostala su samo relativno sveže glava trećeg izdanja, objavljenog 2015. godine. Poglavlje je čudno i u ovoj knjizi deluje pomalo van teme, jer se umesto mehanike slobode u njemu govori o malo poznatom autoru detektiva sa početka 20. veka – G. K. Čestertonu. Završetak prvog izdanja je, po mom mišljenju, izgledao nešto logičnije, dok ovo poglavlje deluje kao neka proširena dodatak knjizi.

U recenziji se priča o tome koliko je Česterton bio odličan, pravi liberal stare škole, koji uspešno kombinuje to sa katolicizmom i određenom empatijom prema Jevrejima. Verovatno je to zanimljivo ljubiteljima Čestertona, a meni se, u suštini, sviđaju priče o ocu Braunu – ali, po mom mišljenju, u Mehanici slobode ovo poglavlje je višak.

Dalje ću vam na neko vreme omogućiti odmor od Fridmana i prebaciti se na Molinju.

Mehanika slobode. Poglavlje 46

U četrdeset šestoj glavi Mehanike slobode, Dejvid Fridman analizira ideju privatnog novca, slobodnog bankarstva i svega toga što se osamdesetih godina prošlog veka činilo daleko udaljenijim i manje izvodljivim nego što je to sada.

Glavni deo poglavlja, Tržište novca, predstavlja izlaganje same konceptualne ideje privatnog novca. Još uvek nisam pročitala Hajekovo istoimeno delo, ali čini se da se Fridman u velikoj meri oslanjao upravo na njega. Autor analizira zašto će održavanje monetarnog sistema od strane države uvek biti loše i zašto ne postoji nikakav problem u tome da se time bave privatnici.

Prvo dodatno podpoglavlje, Koju tačno robu?, bavi se pitanjem na kojoj se tačno robi treba bazirati monetarni sistem u Prelepoj Americi Budućnosti. Fridman predlaže korišćenje korpe berzanskih robe čija će cena što bolje korelirati sa nivoom potrošačkih cena. Ukratko, bumer je izmislio stablecoin. Savremeni mehanizmi omogućavaju lako izdavanje tokena vezanih za bilo koju korpu robe, ali praksa pokazuje da su najpopularniji tokeni koji su u odnosu jedan prema jedan vezani za običan fiatni dolar.

Drugo dodatno podpoglavlje, Preferencije nisu predviđanje, sadrži autorove žalbe na to da je sistem koji je izumeo sjajan, ali neizvodljiv, i da će privatni novac pre biti vezan za zlato, čija neelastična ponuda Fridmanu iz nekog razloga deluje kao tragedija – nego za indeks potrošačkih cena.

Mehanika slobode, poglavlje 45

Nakon duže pauze objavljujem samo jedno poglavlje iz knjige „Mehanika slobode“ Davida Friedmana, ali se nadam da ću se uskoro ubrzati. Kao i obično, podsećam vas da projekat prevoda možete podržati svojim donacijama na novčanik 1AFkD2bazCs5YZBBrSD7HsRMWLmRbg6QBo

Poglavlje 45, Postoji li libertarijanska spoljna politika, posvećeno je razmatranjima o moralnoj dilemi koja se nalazi pred potencijalnom libertarijanskom vladom Sjedinjenih Država. S jedne strane, za odbranu od tako ozbiljnog protivnika kao što je Sovjetski Savez, potrebni su značajni napori, što implicira mrežu međunarodnih saveza. S druge strane, svaki savez podrazumeva mogućnost da će se morati ratovati za tuđe interese u ratovima koji nemaju nikakve veze sa libertarijanskim vrednostima. Na kraju, Friedman dolazi do zaključka da je politika nemešanja ipak poželjnija za libertarijance.

Od tada je Sovjetski Savez prestao da postoji, i time su argumenti u korist politike nemešanja samo ojačali.

Erik Mak. Libertarijanstvo. Poglavlje o Loku.

Veliko hvala Mihailu Požarskom, koji je promovisao naš projekat prevoda Libertarijanizma Erika Maka. Kao rezultat toga dobili smo nagli skok poseta sajtu i dva nova prevodioca, ali kiša donacija još uvek nije počela da pada. Ipak, rad se odvija.

Drugi deo knjige posvećen je filozofskim pretpostavkama libertarijanizma. Danas objavljujem kratak Uvod u drugi deo, kao i prvo poglavlje: Lok o prirodnim pravima, građanskom društvu, otporu i verskoj toleranciji.

Autor objašnjava kojim doktrinama koje su tada postojale Lok protiviči svojim idejama, odakle ih izvodi, kakve zaključke donosi, kojim parom napomena prati koncept primarnog prisvajanja imovine, radi čega ljudi formiraju svoju vladu, u kom trenutku treba da počnu da je pobunjuju – i zašto će to biti pravedno pobunjivanje.

Obavezno šaljite vaše donacije na adresu 1AFkD2bazCs5YZBBrSD7HsRMWLmRbg6QBo – i sledeći put ćemo moći da vam kažemo šta je to zapravo Yum pisao o principima međusobno korisne saradnje.

P.S. Ispostavilo se da se uz tekst knjige koji smo nabavili nalazi još jedan bonus odeljak, otvoren za sve zainteresovane. Ali, radi doslednosti, i njega smo objavili na našem sajtu, i vremenom ćemo ga prevesti. Zbog toga se u našem progres-baru promenio ukupan broj poglavlja.

Prevod Mehanike slobode, poglavlje 44

Nastavljam da vam isporučujem sadržaj za polagano čitanje u karantinu, ovog puta se vraćajući dedu Fridmanu. Poglavlje 44, Privatno sprovođenje zakona, srednjovekovna Islandija i libertarijanstvo, naravno, nije uporedivo sa prethodnim po veličini, ali je takođe prilično veliko. Ipak, čita se neuporedivo lakše, jer ovog puta to nije teorija, već istorija, i to zasnovana na beletristici.

Uopšte, doba saga na Islandu je možda moj omiljeni istorijski period, posle možda samo antičke Helade, tako da sam tekst uređivala sa velikim zadovoljstvom, volela bih da je uvek tako. Nadam se da će i vas čitanje obradovati, a zatim možete odmah preuzeti sagu o Egilu – i krenite, uronite u svet proto-anka!

Prevod „Libertijanizma“ Erika Maka. Uvod.

Svet odlazi u karantin, i to je dobro vreme da se posvetite manje vestima, a umesto toga bavite nečim suštinskim. Ako slobodno čitate na engleskom, preporučujem da upoznate se sa knjigom Erika Macka Libertarianizam, koju je naš tim „povučeo“ i postavio na moj sajt bez pitanja autora. Ali ako više volite da čitate na ruskom, imate odličnu priliku da sponzorišete prevod knjige. Za sada objavljujem uvod, kako biste mogli da steknete okvirnu predstavu o tekstu.

Knjiga opisuje kako je svetska filozofska misao stigla do ideja libertarijanizma, kako su se te ideje formulisale, kakvu su kritiku susretale i kako se toj kritici suprotstavljaju. Ako su Mehanika slobode Fridmana ili Praktična anarhija Molinija više primenjeni radovi koji mogu biti sporni u pojedinim detaljima, onda smo mi ovde u prostoru manje-više čiste teorije.

Jezik knjige je prilično težak, ali mi ne pravimo akademsko izdanje, tako da ćemo po mogućnosti prilagođavati autorov govor kako bi ostao donekle čitljiv.

Za ceo prevod biće potrebno oko 75 hiljada rubalja. Za sada sam spremna da primam samo bitkoine, na vam već poznatu adresu 1AFkD2bazCs5YZBBrSD7HsRMWLmRbg6QBo , ali u skladu sa mogućnostima istražujem i anonimne fiat platne sisteme, pa će vam možda uskoro postati dostupna relativno jednostavna opcija da uplatite novac u fijat novcu.

Prevod Mehanike slobode, poglavlje 43

Nakon veoma duge pauze, objavljujem editovanu verziju Poglavlja 43 Mehanike slobode Dejvida Fridmana. Sam prevod je davno uradila Jelena Makejeva po nalogu LPR-a. Morao sam da uskladim terminologiju ranog prevoda sa onom koju koristim u novom. Čini se da je stari prevod težio da materijal prikaže što jednostavnije. Pri tome, niz termina nije bio preveden, već rečenom opisano – otprilike kao da bih u članku o lingvistici umesto reči „sinonimi“ svuda pisala „reči sličnog značenja“. Morao sam da žrtvujem lakoću radi strože terminologije koja se koristi u ekonomskoj teoriji.

Poglavlje se zove Odgovori: ekonomska analiza prava i ima potpuno monstrumuznu veličinu. Nije iznenađujuće, jer je Fridman zapravo pokušao da ugura u jedno poglavlje materijal svog zasebnog dela pod nazivom Law’s Order, na koji je navedena referenca u prilogu knjige, a koji je, nažalost, trenutno dostupan samo na engleskom jeziku.

Specifičnost Fridmanovog pristupa je u tome što on izvodi pravo iz ekonomije, a ne iz libertarijanskih principa, pošto ovi poslednji nisu u stanju da daju jasne odgovore na mnoštvo konkretnih primenjenih pravnih zadataka (pozdrav svima zagovornicima mišljenja da se bilo koje pravno pravilo može izvesti iz jednog jednostavnog NAP-a).

Dobila sam molbu da organizujem mogućnost pretplate na redovne donacije za podršku projektu. Nažalost, nisam baš upoznata sa alatima koji se obično koriste za to. Zato, za početak, predlažem svima kojima je zanimljivo da projektu obezbede dovoljno široko i redovno finansiranje, da mi se jave u privatnoj poruci na Telegramu ili Fejsbuku. Zatim ćemo prodiskutovati o tome kako je najbolje to organizovati, tako da i vama bude zgodno da plaćate, i da ja ne bih morala da otkrivam svoj identitet.

Molière, Praktična anarhija, nacrti prevoda

Razbolela sam se, glava mi loše radi, pa sam se uhvatila za posao koji zahteva minimum intelektualnog napora: složila sam i objavila nacrte svih poglavlja Praktične anarhije Stefana Molinjija koja su volonteri već preveli – za redakturu još uvek nemam snage. Nestrpljivi mogu na taj način da se upoznaju sa tekstom, ne čekajući da ja sve to doteram do savršenstva.

Volonteri su se toliko ubrzali da su potrošili sve ranije prikupljene donacije za prevod, i za nekoliko poglavlja im čak dugujem. Zato vas molim da dopunite fondove kako ne bi stali na pola puta. Novac šaljite na novčanik 1AFkD2bazCs5YZBBrSD7HsRMWLmRbg6QBo . Kriza je odlična prilika da kupite bitkoine po jeftinoj ceni, ne propustite tu priliku. Nešto prebacite za plemenit cilj, ostalo sačuvajte za crne dane.

Mehanika slobode. Prevod poglavlja 41-42.

Počinjem da objavljujem prevod četvrtog dela Mehanike slobode Dejvida Fridmana. Ovaj deo je napisan za drugo izdanje knjige, između 1973. i 1989. godine, i zamišljen je kao prošireni postscriptum knjizi, po čemu se i zove. Čini se da autor prvobitno nije planirao pisanje još dva dela nakon ovog.

Kao i obično, novi deo se otvara poetičnim epigrafom, u kojem autor izjavljuje da mu je dosadno da objašnjava očigledne istine onima koji su već ubeđeni u istinitost učenja, pa će radije krenuti u oblast nerešenih problema i graničnih pitanja libertarijanizma.

Poglavlje 41 se zove upravo tako – Problemi. U njemu Dejvid Fridman detaljno razrađuje zašto je besmisleno pokušavati izvesti celo libertarijansko učenje iz jednog jedinstvenog, jednostavnog osnovnog principa u kojem bi se kasnije samo trebalo slediti. Naprotiv, on, prateći Makijavelijem, izjavljuje: nema ničega što je po sebi dobro ili loše, već je sve stvar okolnosti.

Poglavlje 42, Moja uverenja. Ovde autor nastavlja razmišljanja iz prethodnog poglavlja, razmatrajući pitanje: ako sve što je ispravno ne možemo izvesti iz jednog osnovnog libertarijanskog principa, da li onda ne treba preći na utilitarianizam i početi zahtevati prosto maksimiziranje ukupne koristi, na neki misteriozan način kalkulišući različite radosti i nesreće. I iako i tu ekstremnost na kraju odbacuje, ipak se oseća da mu je ekonomska računica draža od apstraktnih moralnih normi. I to me vraća na moje sopstvene prigovore protiv strategije ubeđivanja etatista da prestanu sa saradnjom sa državom, koja se zasniva na moralnoj argumentaciji.