Тег: izveštaj

Još jedno čudovišno piratstvo

Ne tako davno publika telegramskog čata po mom imenu posmatrala je uživo kako pokušavam da polomim audio fajl u Amazonovom vlasničkom aaxc formatu i konvertujem ga u ljudski mp3. Zahvaljujući pomoći čitalaca i trunčici sreće, uspela sam da se izborim tokom večeri.

Sada je svako poglavlje originalnog teksta knjige Davida Fridmana The Machinery of Freedom praćeno audio zapisom gde sam autor čita odgovarajuće poglavlje. Zapravo, audio knjigu sam malo polomila iz drugog razloga, ali o tome neka bude kasnije, a za sada sam međuviđeni rezultat upregla u posao.

Takođe je objavljen prevod prvog od tri dodatka knjizi, ali to je sitnica, potrebna samo da bi se broj na progress-baru promenio. Uglavnom sam sada zauzeta finalnom redakcijom i složenjem prevoda u epub format.

Inače, o audio snimcima. Ako postoje voljni da snime prevod knjige, hajde da sarađujemo. Pročitajte glasom stihove iz epigrafа svih delova knjige, pošaljite mi snimak u privatnu poruku, a zatim, ako izbor bude dovoljno raznolik, sprovešćemo glasanje o tome čiju ćemo tačno verziju objaviti na mom sajtu i, shodno tome, „zalogovati“ je samom Fridmanu za njegov sajt. On je čak i odeljak već pripremio za svoje stihove na ruskom, ali je trenutno prazan, i trebalo bi ispraviti tu nepravdu. A ako pobednik takmičenja bude imao snage da snimi celu knjigu (to je više od dvanaest sati), to bi bilo prosto mega kul, i to će skoro sigurno biti nagrađeno od strane zahvalne publike.

Zar je počelo?

Današnji mitinzi su razveli moju melanholiju. Izašao je veliki broj ljudi, narod narod narod was zol i vesel. Policajci su bili mnogo više nego prethodnih godina. Radili su bez žestine, ali dovoljno odlučno. Ljudi su u hodu učili kako se povezuju, pokušavali su da odbrane svoje. Plakata i zastava je bilo malo, nisu izlazili da se cure, ali da pritiskaju masom.

Posebno motivišu video snimci gde policajce prskaju biberom, gađaju snežkama ili jednostavno tuku po licu. Malodušno sam izbacila sprej iz džepa pre polaska, ali sledeći put ću ga obavezno poneti. I, možda, ću čak tražiti povod da ga primenim. Oseća se da će ovog puta, ako dođe do krivičnih prijava, one više neće biti izmišljene, ne zbog plastičnih čaša, već pošteno. I imam čudan osećaj da će takve krivične prijave pre podgrejati narod, nego što će ga zastrašiti. Da, naravno, ovo zapisujem sada dok su još vreli sledeći, dok su adrenalinova sećanja sveža. Ali ljudi se već sada moralno pripremaju da izađu za nedelju dana, ako ne ranije, i njima su takođe adrenalinova sećanja sveža. Tako da je eskalacija sa strane protestujućih sasvim verovatna, a to je upravo ono što je potrebno za pojavljivanje šansi za njegov uspeh.

Posebno hvala onom, i dalje mi nepoznatom, mladom čoveku koji je sprečio moje hapšenje, zgrabiivši me uz vik: „ajde, skloni ruke, to je moja devojka!“. I policajac je, što je karakteristično, sklonio ruke. Tako radi homested)))

Ovo je Moskva, čini se. Kod nas nije bilo takvih ohrabrujućih kadrova, nažalost.

Erik Mak. Libertarijanizam. Poglavlje o Milu.

Pre ot mesec dana dobio sam mali donat za prevod Erika Meka. Nisam baš žurila sa ovim prevodom, ali nisam želela ni da potpuno ignorišem činjenicu da je neko smatrao važnim da malo ohrabri proces. Tako da evo vam je novo poglavlje, pretposlednje u delu posvećenom filozofskim pretpostavkama za nastanak libertarijanizma. Sa prevodom sam se morala pomučiti: Džon Stuart Mil je pisao prilično zamršeno.

Poglavlje je posvećeno utilitarianističkim argumentima u korist slobode, drugim rečima, pokušajima da se opravda njena neophodnost ne samo takozvanim prirodnim pravima (to uopšte nije opravdanje, već jednostavan postulat, da postoji takvo pravo i tačka), već i društvenom koristi. Naravno, sa prelaskom na metodološki subjektivizam, direktna razmišljanja o opštem dobru počela su da izgledaju kao određeni anahronizam, ali ne u potpunosti, što me je donekle iznenadilo. U suštini, u svojim utilitarianističkim razmatranjima, iz kojih se po želji lako izvodi bilo koja totalitarna doktrina, Mil dolazi do naše stare poznanice samovlasništva, primata individualne bezbednosti i ostalih liberalnih atributa.

Sa naše trenutne perspektive, to naravno izgleda kao pokušaj silom opravdanja nečega što ne odgovara. Mill je a priori bio uveren u vrednost individualne slobode, a dalje je njegov zadatak sveden na odabir argumentacije zašto je ona potrebna radi obezbeđivanja najvišeg zajedničkog dobra. Da je a priori bio uveren u vrednost šerijatskih normi ili potrage za vanzemaljskim razumom, mogao je na potpuno isti način izgraditi argumentaciju koja dokazuje da su za postizanje najvišeg zajedničkog dobra upravo te izuzetno važne stvari.

Ne zaboravite da ohrabrite proces prevođenja svojim donacijama.

Mehanika slobode, Poglavlje 66

Sve, objavljujem poslednje poglavlje Mehanike slobode, Dobrodošli u budućnost, ura! Ovde Friedman razmatra šta obezbeđuje digitalnu privatnost i šta sprečava njenu široku primenu, zašto anonimni altkoinovi pružaju manju anonimnost od bitcoin miksera, kao i temu koju sam pokretala u Digitalnom identitetu – da nije važno koliko su tvoji šifri jaki ako je posmatrač svuda prisutan.

Ostalo mi je da uredim i objavim priloge. Nakon toga će biti potrebno proći kroz ceo tekst kako bi se uneli finalni ispravci – prevod je trajao više od godinu dana, tako da je određena stilsko neskladnost za sada neizbežna. Zatim će biti potrebno složiti tekst u formatu za elektronske knjige, kao i za štampu. Nakon toga, sve to bogatstvo postaviti na sajt, poslati Friedmanu, ponuditi verziju za štampu obema LPR i Čajnom klubu – ukratko, neka se širi što je šire moguće, svima na radost.

Da bi radost bila potpunija, možete mi baciti podsticajnu porciju bitkoinа. Ah, da, ne smem zaboraviti da u gotovoj knjizi napravim stranicu sa zahvalnicama: onima koji su uplaćivali donacije, onima koji su prevodili, onome ko je nabavio od autora punu verziju teksta – neka, ukratko, niko ne ode uvređen.

Mehanika slobode, Poglavlje 65

Objavljujem pretposlednje poglavlje Mehanike slobode, Vanškolsko obrazovanje: libertarijanski pristup deci. Fridman detaljno priča kako je bacao knjige u svoju decu, posmatrajući koje će im se zalepiti, i druge fora koje su svakom ankapu drage srcu. Ako je u prvim poglavljima knjige, napisanim dok autor još nije imao sopstvenu decu, agitovao za sasvim vegetarijansku ideju o uvođenju školskih vaučera, onda se kasnije pretvorio u mnogo većeg ekstremistu i počeo da napada škole kao takve.

Mehanika slobode, Poglavlje 64

Poglavlje 64, Nepravilna upotreba argumenata o eksternalijama, posvećeno je pitanju kako je mozak čak i najobjektivnijeg istraživača sklon prilagođavanja činjenica unapred postavljenoj konceptu kada je reč o traženju argumenata za određene namerne postupke. A da ne govorimo o težini pripisivanja određenih mogućih posledica pozitivnim ili negativnim, kao i o mogućem svesnom pristrasnom odabiru činjenica. Sve to ozbiljno podriva utemeljenje utilitarnih razmatranja kojima se opravdava neka politika, pa je u takvim stvarima prikladnije rukovoditi se pre opšteteorijskim, pravnim i etičkim kriterijumima, a spekulacije o tome da će se desiti kraj sveta ako se odmah ne krene u pravčenju u željenom smeru, ostaviti demagogima.

Mehanika slobode. Poglavlje 62.

U malom poglavlju sa čudnim naslovom Kapitalistički kamioni Friedman odgovara na pitanje o tome u čemu se država razlikuje od kondominijuma, a takođe savetuje potencijalne kupce kamiona o tome da li vredi uzeti Kamaz.

S jedne strane, Friedmanovi argumenti bi mogli ohrabriti pristalice ugovornih jurisdikcija. S druge strane, on u istom trenutku ukazuje i na njihova ograničenja: takve zajednice će neizbežno biti kompaktne i maločlane, jer je u demokratijama veoma izražena negativna ekonomija obima. Tako da entuzijasti charterskih gradova imaju o čemu da razmišljaju. Na primer, da li je u njihovim gradovima potreban jedinstven pravni sistem, ili ipak prepustiti izradu većeg dela normi kondominijumima i drugim lokalnim organizacijama.

Mehanika slobode, Poglavlje 61

Stigao mi je još jedan donat za projekat prevođenja Fridmana, a takođe je stiglo i pitanje: da li će prevedena Mehanika slobode biti objavljena u fb2 formatu. Zapravo, planirala sam da se ograničim na epub, ali pošto je već tako, biće i fb2. I pošto je stigao novac, ovo je odlična prilika da objavim novo poglavlje.

Poglavlje 61 ima svečano ime: Moj izgubljeni spor: odakle počinje moja moralna filozofija. Fridman deli sećanja stara pola veka, o tome kako se sporio sa filozofom Isajom Berlinom i nije uspeo da mu dokaže da su moralne sudove više stvar ukusa nego objektivne činjenice.

Ugledni filozof je studentu Dejvidu kao dva i dva jasno objasnio da je, sve dok se oslanjamo na opažanja naših čula, objektivnost bilo kojih činjenica krajnje uslovna. Dalje je razvijena ideja da je, možda, dovoljno korisno međusobno usaglašena opažanja smatrati činjenicama, pošto se dobro slažu jedna sa drugom, kao i sa opažanjima drugih ljudi. Na isti način, međusobno usaglašene moralne sudove hrabro možemo smatrati moralnim činjenicama, a one koji nisu sposobni da ih primete smatrati ludacima.

Kao rezultat toga, Fridman je u velikoj meri promenio svoj stav u vezi sa moralom, i sada je mnogo skloniji tome da osnovne moralne tvrdnje doživljava slično činjenicama fizičke stvarnosti. Međutim, pritom je svestan da nema pristojne argumentacije protiv moralnog nihilizma, i da se ona teško može pojaviti.

Mehanika slobode, Poglavlje 60

Poglavlje 59, o problemu izvlačenja onoga što treba iz onoga što jeste kod Ajn Rend, objavila sam pre otprilike godinu dana. U njemu je Fridman razmatrao argumentaciju za objektivističku etiku u govoru Džona Golta, pronašao je mnogo logičkih rupa i konstatovao da se pomoću same retorike one ne mogu zatvoriti.

U Poglavlju 60, Ekonomija poroka i vrlina, autor analizira moralne osobine i postupke sa pozicije ekonomske analize i teorije igara, nudeći na taj način sopstveni pristup objektivizmu – odnosno izvlačenju onoga što treba iz onoga što jeste. I ranije sam nebrojeno puta konstatovala u diskusijama i odgovorima na pitanja čitalaca da je tržišno društvo bogatije i blagoludnije, te da je stoga manje sklono dominaciji težnje da se uspe na tuđi račun nego društvo sa jakim državnim intervencijama. Fridman je pod ovo empirijsko zapažanje postavio strožu osnovu, hvala njemu.

Mehanika slobode, poglavlje 58

Poglavlje 58, Welfare i imigracija: drugi deo argumentacije, završava peti deo Mehanike slobode. Ako je u Poglavlju 14 Friedman dokazivao da radnička imigracija koristi i samim migrantima i građanima, sada se on fokusira na to da migranti mogu težiti jednostavnom cilju – da se oslone na socijalnu pomoć. On tvrdi da upravo slobodna migracija dovodi do toga da vlada dobije podsticaj da smanji socijalna davanja, dok visoke imigraciono barijere omogućavaju da nivo redistribucije ostane visok. Dakle, za zagovornike male države sasvim je opravdano početi sa smanjenjem socijalnih davanja, a zatim otvoriti vrata, ili početi sa olakšavanjem migracija, nakon čega će zahtev za smanjenjem socijalne pomoći doći sa svom neizbežnošću.

Čini mi se da ovde Friedman previše insistira na ekonomiji, ne uzimajući u obzir faktor populizma u demokratskim zemljama.

Pa, završivši sa petim delom, odmah sam prešla na šesti, i za početak sam prevela poetični uvod, tako da je sa poezijom u ovoj knjizi sada, izgleda, gotovo.