23. januara na Aleksandrovom Jutjub kanalu održaće se debate Aleksandra Litreeva i Vladimira Milova na temu poslednjih događaja u SAD i različitih ideoloških interpretacija onoga što se dešava.
Aleksandar Pljušev je voditelj Eha Moskve, koji je nedavno na potpuno bezobrazno tehničkom nivou organizovao debatu Mihaila Svetova i Maksima Kaca na istu tu temu, a sada, očigledno, želi da uzme revanš koristeći softver za organizaciju strimova za više osoba.
Aleksander Litreev je estonski IT preduzetnik, poznat po kreiranju mobilne aplikacije Crvena кнопka i servisa Vee VPN. Član je Čajnog kluba, uz tehničku podršku kojeg će se debate održavati, pa se nadam da će Pljušev moći da se fokusira na šou, a ne da se bori sa zvukom.
Vladimir Milov je ekonomski komentator kanala Navaljni Live, takođe vodi sopstveni Jutjub kanal. U prošlosti je bio zamenik ministra energetike. Koautor izveštaja Putin.Rezultati i još nekoliko drugih, kao i ekonomskog dela Navaljnog predsedničkog programa. Fan Baraka Obame, zbog ljubavi prema kojem je spreman da voli čak i pokojnog Džoa Bajdena, koji je služio kao potpredsednik za vreme Obame.
Povod za debatu je postao Milov tvit o tome da je tviter ipak privatna kompanija, i zašto, navodno, libertarijanci gnušaju zbog blokiranja Trampa. Litreev je odgovorio, da je tviter u potpunosti u svom pravu, a da svi mi imamo pravo da budemo ogorčeni blokiranjem sa aspekta morala. Vladimir je parirao pitanjem, da li bi imao pravo da ubije Aleksandra ako bude predvodio privatnu vojnu kompaniju koja ima monopol, a drugima ostane samo da budu ogorčeni zbog toga sa aspekta morala. Aleksandar je ostao zatečen takvim izvrtanjem činjenica i pozvao Vladimira na debatu. Ovaj se prvo izbegavao, pozivajući se na to da sa Svetovom nije prošlo najbolje, ali je zatim promenio stav i pristao. A kada je Svetov, sa svoje strane, počeo da se nameće da izađe umesto Litreeva, Milov je odgovorio da stavljate se u red, mladi čoveče.
Hvala Čajnom klubu na molbi da promovišem događaj, ušla sam na tviter da istražim odakle je šta došlo, i bilo je uzbudljivo, ali odakle vam toliko vremena da sedite tamo stalno?
Kada je krajem februara Aleksandra Litrejeva uhapsila policija zbog supstanci, ja sam objavila post, u kojem sam pozivala da se fokus ne stavlja toliko na konkretan slučaj, koliko na ukidanje samog člana 228. Predlagalo se da se požuri sa pritiskom na državu putem masovnih akcija, dok informativni povod ne bude zamenjen nečim drugim. Nažalost, informativni povod je ipak bio zamenjen, i masovne akcije se sada mogu desiti samo kao rezultat sabotaže strane države, kao što se dogodilo u beogradskom metrou na dan premijere sistema propuštanja.
Dakle, dok je zemlja polako odlazila u kućni pritvor, grupa za podršku Litrejevu je tiho radila na njegovom oslobađanju i uspela je: Aleksandar je izašao na slobodu. Ali ni pravac delovanja kao što je podkopavanje državne narkopolitike nije zaboravljen, i danas je pokret Čajni klub objavio veoma dobar, detaljan longread o tome kako država bori protiv droga i kako bi to trebalo da radi.
U toku sam da je Libertarijanska partija u napetim odnosima sa Čajnim klubom, ali u ovom konkretnom slučaju smatrala bih velikim propustom sa strane LPR-a da ne promovišu ovaj članak – čak i ako je za to potrebno prebaciti ga na svoj sajt, kao i ukloniti iz njega pominjanje ČK i potpise svih autora koji nisu članovi partije. Kao što Ekaterina Šulman voli da ponavlja, za politički uspeh je potrebno ujedinjavati se oko zajedničkih interesa, a ne oko zajedničkih simpatija. Zato, molim vas, pomozite svojoj redakciji da donese ispravnu odluku.
Takođe bi bilo sjajno ako bi Jegor Žukov prosledio članak svom nedavnom sagovorniku, Evgeniju Rojzmanu. U svom februarskom postu naivno sam tvrdila da čak i u okviru njegove kanibalističke logike, korisnik droga nije kriminalac. Ma nema šanse. U emisiji Žukove emisije „Uslovno vaš“ Rojzman je tvrdio upravo suprotno. Takođe je ukazao da uopšte nije u toku sa istim portugalskim iskustvom – a o tome se u članku takođe piše.
Zahvaljujući koronavirusu pojavio se još jedan perspektivan pravac pritiska na državu. Može se zahtevati potpuno ili delimično ukidanje člana 228, a takođe se može zahtevati amnestija svih koji sede po ovom članu, s obzirom na preteću epidemsku situaciju. Kada zvaničnici imaju opcije „da“ i „ne“, njima je lakše da odbiju. Kada postoji izbor između ukidanja člana i amnestije onih koji su po njemu zatvoreni, šansa za amnestiju se naglo povećava. Uz amnestiju se odmah može insistirati na moratoriumu – koja je svrha puštati gomilu ljudi iz zatvora da bi se odmah počelo popunjavati oslobođena mesta po istom tom članu. A od moratoriuma do ukidanja nema daleko. Ali čak i ako do ukidanja ne dođe, to već nije toliko strašno – ionako već mnogo godina živimo u režimu moratorijuma na primenu smrtne kazne.
Fabula. Aleksandar Litreev (autor aplikacije Crvena dugme, servisa Connecto-VPN, projekta Ruski slon, kanala Cybersecurity i Ko i tako dalje) skočio je na jedan dan u Jekaterinburg pre nastupa na konferenciji u Piteru, kako bi se sastao sa devojkom – i uhvatila su ga policajci sa dve tablete MDMA. Nakon toga je poslat na dva meseca u pritvor, a ako rok privremenog pritvora ne bude produžen, 22. aprila će održati suđenje na kojem mu preti do tri godine.
Trenutno Čajni klub, čiji je Aleksandar bio član, skuplja novac za advokata, Navaljni iz nekog razloga, bez da se razume u situaciju, krivi devojku za sve, koja, sudeći po uveravanjima Aleksandrovih saradnika, zaista nije umešana – ukratko, svi burno diskutuju o događaju, ali kao da je to neka svakodnevna priča, poput one koja se desila sa docentom Sokolovom. I još se pojavljuju komentari u smislu da je našao gde da kupuje supstance – u gradu Rojzmana (što je karakteristično, niko ne pominje aktuelnog gradonačelnika Jekaterinburga, kome je on uopšte zanimljiv).
Čini mi se da ovde svi za sada ratuju na pogrešnom mestu. Pošto su svi uvereni da je ovo političko progon, to treba iskoristiti, i društvena reakcija takođe treba da bude maksimalno politizovana. Ne „slobodu Aleksandru Litreevu!“, već „dole član 228!“
Mislim da bi za isti Čajni klub sada bila stvar časti da organizuje protest u Jekaterinburgu za ukidanje člana 228 Krivičnog zakonika RF i, shodno tome, za potpunu dekriminalizaciju psihoaktivnih supstanci. Da, upravo u Rojzmanovom okruženju. I ako protest, bože brani, ne odobre, onda treba da ga sramote (shame) onim prokletim Rojzmanom iz svih cevi, kao da je on lično zabranio protest i stavio Litreevu tablete u čarapu. Neka koristi svo svoje uticaje da bi dobili odobrenje. Neka, gad, sam nastupi na tom protestu i zahteva da barem korisnike ostave na miru, jer korisnik nije kriminalac čak ni u njegovoj kanibalističkoj logici.
Zbog ovog prokletog člana u Rusiji se nalazi nekoliko stotina hiljada ljudi, a još nije poznato koliko ih je prošlo sa uslovnom kaznom, novčanim kaznama ili je podmićeno policajce na licu mesta. Svet ide ka dekriminalizaciji supstanci. Stanje u kojem je ista radnja potpuno legalna u jednoj jurisdikciji, a strogo kažnjiva u drugoj – to je normalno kada su jurisdikcije ugovorne. Ali sve dok to nije slučaj, status quo se može i mora menjati u pravcu manje kanibalističkih normi.
Sa svoje strane spremna sam da doniram za održavanje mitinga i na svaki način promovišem ovu kampanju. Pozivam sve koji smatraju da član 228 treba da bude uništen, da šire ovaj tekst i pridruže se ovom pozivu. Mitinzi u drugim gradovima će takođe biti korisni, ali to će zavisiti od situacije.
Sada je važno ne gubiti vreme dok ovaj informativni povod ne bude zamenjen nečim drugim. Vlast se ozbiljno kompromituje svaki put kada pokuša da primeni opšte krivične članove na političke aktiviste. Najbolji način za odgovornu reakciju je uništenje samih članova.
Danas imam svoj debi u žanru intervjua, i čini mi se da je ispalo prilično zanimljivo. Nadam se da ću povremeno moći dopunjavati novu rubriku svežim materijalima. Dakle, danas ne odgovaram na pitanja, već ih postavljam. Odgovara Ruski Slon.
Na mreži se mnogo piše o vašem projektu „Ruski slon“. Zvanično izjavljujete da je naziv projekta izabran zato što slon odlikuje pamet i reviktivnost (pamćenje zla). Međutim, mnogima je sasvim očigledna i aluzija na akronim SLON – smrt leğıvim od noža – koji je bio popularan u sovjetskom kriminalnom svetu. Teško da niste uzeli ovo u obzir. Možete li prokomentarisati u kojoj meri se mogu opravdati očekivanja onih koji naziv vašeg projekta tumače upravo u tom ključu?
Kada se jednom pojavi Prelepa Rusija Budućnosti, ispričaćemo celu priču o tome kako je Slon nastajao i, uveravamo vas, to će biti zaista uzbudljiv prikaz. Trenutno je takva priča, iz jasnih razloga, nemoguća.
Svako može bilo koje tumačenje, ali, razvijajući tu misao, neizbežno ćemo stići do onih opijujućih (ne) moralnih slagalica, kao što su: „Da li ljudi koji igraju kompjuterske šutere žele da ubijaju?“, „U pesmi grupe takve i takve peva se o silovanju. Da li ta grupa poziva na silovanje?“ i druge pokušaje da se Kolumbajn veže za alegorije.
Međutim, zvanični stav ruskog Slona ostaje isti: mi ne pozivamo na nasilje u bilo kom obliku. Mi pozivamo na obnovu institucije reputacije u Rusiji, i ovde se očigledno ne može proći bez pamćenja zla.
Kako biste prokomentarisali nedavni video Mihaila Požarskog „Maska zveri“, u kojem on ukazuje na to da je deanon potreban pre svega samim policajcima, kako ne bi izgubili ljudski oblik?
Požarski je očaravajuć u gotovo svemu što radi, a ovaj video sa referencom na Goldingovog „Gospodara muva“ nije izuzetak. Sa etičke tačke gledišta, sa stavom definisanim u videu, zaista se može složiti.
Pri čemu je zabavno što se ova naša objava vremenom objavljivanja gotovo poklopila sa vremenom objavljivanja novog videa od Whalesplaining.
Ruski silovici masovno sprečavaju svoju deanonimizaciju, drugim rečima, oni insistiraju na tome da umesto individualne odgovornosti snose kolektivnu. Da li iz toga, kao i iz Vašeg pristanka na glavnu poruku Pozarskog video snimka, ne sledi da projekti poput Russkog Slona treba da deanonimizuju ne samo one silovce čiji su zločini zabeleženi, već uopšte sve koji, kao predstavnici bezbednosnih agencija, kriju svoj identitet?
Uzimajući u obzir koliko su, sa aspekta institucije reputacije, niske pozicije autoriteta policije (ranije: milicija) u Rusiji, ovaj predlog zvuči maksimalno razumno. Kod nas je istorijski jaka ova (brrr!) robovska pozicija da je „šef uvek u pravu“ i slično „sva vlast dolazi od Boga“, i na policajce se to, nažalost, takođe odnosi, iako bi se činilo da je to isti posao kao, recimo, bankar, kasir ili taksi vozač.
A kada svaki dan čitate vesti iz serije „anapski policajci iz odeljenja za borbu protiv korupcije osuđeni zbog mitočinstva“, „policajci su podmetnuli drogu“ i „rosgvardijac je ubio dvogodišnjeg dečaka“, onda stvarno poludite i, da, definitivno želite bolju zaštitjenost od mogućeg nasilja, u ovom slučaju – državnog, monopolizovanog.
To je iz iste serije kao i: „Kada šetam Parizom, mogu da priđem policajcu da nešto pitam, skoro kao da samo ćaskam. Kada šetam Moskvom i vidim policajce koji mi idu u susret, radije ću preći na drugu stranu ulice“.
Rosgvardija je, u principu, Putinov zločin protiv naroda Rusije.
Odgovorili ste prilično neodređeno na prvo pitanje, pa hajde da razjasnimo na konkretnom primeru. Objavili ste lične podatke nekog silovca uz navođenje zločina koje je počinio, a nakon nekog vremena tom silovcu su zapalili auto, ili razbili prozor, ili su bravu napunili montažnom penom – ukratko, uradili su neku anonimnu sramotu od onih koje tako rado koriste protiv opozicionih aktivista u problematičnim regionima. Kako ćete zvanično prokomentarisati ono što se dogodilo na svom sajtu i u društvenim mrežama?
Niako. Čak i ako je to bio posledica, mi to nismo pozivali. Ako neko „samo izvršava naređenje“, ili, što je mnogo gore, zaista veruje u sve te propagandističke gluposti o Gosdepu, Majdanu i narandžastoj pretnji, i besno udara pendlekom čoveka koji leži na zemlji, neka se ne iznenađuje što će mu karma jednog dana vratiti bumerang.
Podsećam da su na protestima u Magasu 13 inguških policajaca odbila da izvršava naređenja i ide protiv svog naroda. Sada su na sudu.
Hajde da pričamo o tehničkim detaljima. Možete li ukratko reći šta se krije u unutrašnjosti Slona? Da li je kompjuterska magija zasnovana na vašem sopstvenom motoru i resursima, ili zavisi od spoljnih servisa? Koliki je udeo ručnog rada? Kolika je stopa grešaka u prepoznavanju i sa kojom dozom sigurnosti u to da je zlodjelac ispravno prepoznat odlučujete se da objavite njegove podatke? Proveravate li verodostojnost objava drugih projekata sličnih vašem, na primer, glasnu objavu Skenera o identitetu službenika MUP-a koji je udario devojku u stomak? Da li sarađujete sa srodnim projektima?
Kompjuterska magija je zasnovana kako na postojećim tehnologijama raznih giganta poput Amazona i Google-a, tako i na našim sopstvenim razvijenim rešenjima. Takođe smo tesno integrisani sa nizom projekata koji koriste tehnologiju sličnu FindFace, koju kompanija NTechLabs sada uspešno prodaje MUP-u. Preciznost je prilično visoka, iako za veću sigurnost proveravamo informacije i putem drugih indirektnih podataka. Naravno, niko nije oslobođen grešaka — za taj slučaj formiramo tim za kontrolu kvaliteta kako bismo identifikovali takve situacije i reagovali na njih. Konkretne brojke ću rado navesti malo kasnije.
Na sajtu obećavate ne samo da ćete obezbediti neophodnu dokaznu bazu za krivično gonjenje zlodjelaca po zakonu, već i finansiranje za ljudske pravnike i advokate koji će se baviti krivičnim gonjenjem onih koji krše prava. Da li nameravate sami da pokrenete krivično gonjenje angažujući advokate za to, ili ćete samo podržavati slične inicijative pojedinaca? Ako je ovo drugo, kako se planira kontrolisati kvalitet rada? Da li se neće desiti da, na vaš račun, vlast putem fiktivnih tužbi obkeme mogućnost stvarnog gonjenja?
Ne moraju biti nužno privatni; ako tužba bude podneta u ime neke organizacije koja već ima uspešno iskustvo u suprotstavljanju državnom nasilju i represiji, može se pridružiti njihovoj inicijativi, čime će se stvoriti sinergijski efekat.
Kao privatna lica, mi već aktivno doniramo za zaštitu ljudskih prava i politički aktivizam. Smatramo da je maksimalno razumno usmeravati određeni deo donacija koje prima / će primati Ruski Slon na iste te ciljeve. I mi trošimo svoje vreme i rizikujemo i sve ostalo – ali nevino osuđeni, poput Jegora Žukova i ostalih aktera po članu 212 za 27. jul i 3. avgust, imaju mnogo veće potrebe za ovom pomoći
Za sada projekat postoji u vidu kratkog opisa na sajtu, kao i kanala na tviteru i telegramu, gde se povremeno objavljuju podaci deanonimizovanih pripadnika snaga bezbednosti. Kada će se projekat smatrati zvanično pokrenutim i koji će funkcional je tada uključivati?
O trenutnom stanju razvoja dobro će reći sledeći slogan: OSTVARI ̶Д̶Е̶С̶Т̶Р̶О̶Ј̶ DEPLOY.
Radni funkcional Ruski Slon koji svi očekuju biće dostupan u narednim danima, a možda će biti dostupan i u trenutku objavljivanja ovog intervjua. Štaviše: biće vizualizovana takozvana „mapa puta“ (roadmap), gde će biti prikazani svi stadijumi onoga što nameravamo da uradimo. To je takođe primer institucije reputacije – ako si nešto obećao, budi dobar i uradi to, ili onda ni ne treba da obećavaš.
Ipak, sve što se trenutno objavljuje na tg kanalu, tviteru i instagramu – zapravo je samo privlačenje pažnje i održavanje interesovanja. Nijedan od ovih servisa ne nudi dovoljan funkcionalitet za naše ciljeve, zato razvijamo sopstveni.
Slon ima mnogo prethodnika koji su se nadali da će na neki način iskoristiti instituciju reputacije. Na primer, Navaljni vodi Crnu beležnicu. Šta je, po Vašem mišljenju, nedostajalo ranijim projektima da bi institucija reputacije u Rusiji zaista počela da radi kao stvarna sila koja utiče na ponašanje predstavnika vlasti u smislu prevencije nezakonitih radnji, i kako želite da popunite te praznine?
Tek ovako ili drugačije, protest zaista prelazi u moralno-etičko polje, i kada pevačica Maniža kaže: „odbijam da nastupam na takvom i takvom festivalu, ja ne govorim o politici, ja govorim o muzici, a muzika treba da ujedinjuje, a ne da seje neprijateljstvo“ – to je jedno; dok kada isto to grupa Splin (uz sav svoj nesporni talenat i doprinos!) ne vidi kao problem u svom nastupu na istom tom festivalu – to je sasvim drugo. Tržište će, kako se kaže, odlučiti, a institucija reputacije je njegov prorok.
U Rusiji zaista počinje da se rađa civilno društvo. I od svih nas – mladih, inicijativnih, sposobnih, da između ostalog i da „glasamo rubljom“ – zavisi da li će ono formirati potpuno ili će uvenuti na pola puta.
Po kojim kriterijumima nameravate da procenite uspešnost svog projekta? Koliko će vaše procene biti javne? Sami razumete, za one koji odlučuju da ulože novac u nešto, važno je da ulaganje bude efikasno.
Dovoljno nam je prisutan perfekcionizam – uklapati se u nešto prosečno = trošiti svoje vreme, zato aut Caesar aut Nihil, ili biti najbolji, ili čemu to uopšte ovo?
Shodno tome, naš cilj je maksimalno osvećavanje delatnosti Russkog Slona, kako bi nas znali, govorili o nama, objavljivali, kako bi naša simbolika bila uočljiva, izvorno četiri puta promišljena – da bi bila prepoznatljiva i, izražavajući profesionalnim jezikom, viralna.
Što više ljudi zna za Russkog Slona, to više ljudi zna za one koji su povezani sa državnim nasiljem, pomaganjem u uzurpaciji vlasti i propagandom. Što više ljudi zna za te ljude, to smo bliže instituciji reputacije koja funkcioniše u punom kapacitetu. Upravo smo ka tome prvobitno težili, zar ne?
Kao primer: našem Instagramu traju 3-4 dana (intervju je snimljen 23. avgusta – Ankap-tjan). Drugog dana nas je zapratio nalog-agregator vesti sa 30k pratilaca – i naš poziv da pričamo ljudima o Russkom Slonu je saslušan – repost, par storija sa dodatnim pozivom „od sebe“…
Ukratko, 500 pratilaca za ta 3-4 dana, a, prema iskustvu, posle je samo lakše, pokazatelji dohvata rastu eksponencijalno.
Koliki bi bio vaš predviđeni budžet u trenutku kada dostignete očekivani učinak? Koliko dugo ste u stanju da radite u takvom režimu pre nego što vam počnu redovno donirati u neophodnom obimu?
Čemu ovaj pokušaj posmatranja Russkog Slona sa komercijalne tačke gledišta? Ali, uz reč, pošto već pokušavate – da li biste kupili akcije sa tickerom SLON, da smo izašli na IPO? 😉
Sposobni smo da održavamo operativnost projekta o sopstvenom trošku neograničeno vreme, ceo tim Slona, rekavši nežnije, nisu paraziti niti lenjci. Posao Aleksandra Litreeva je pritom apsolutno javan: u svrhu reklame – Connecto VPN – tvoj izbor za bezbedan i anoniman surfing po ceni šoljice kafe mesečno. Pretplatom na Connecto, podržavaš tržište i instituciju reputacije.
Međutim, ako (zamislite na trenutak najnegativniju, ali, srećom, apsolutno nerealnu varijantu) Ruski Slon ne dobije ni ijednu paru podrške tokom celog svog rada, to bi signaliziralo da društvu jednostavno nije potrebno suprotstavljanje državnom nasilju i obnova institucije reputacije. Osećate li ogorčenost dok čitate ove redove? Upravo tako – to je zaista nerealna varijanta. Društvo je spremno za promene, štaviše, društvo ih aktivno zahteva.
Zato ne brinemo o tome da li će Ruski Slon biti dovoljno cenjen (već jeste cenjen i biće još više). Brinemo o tome da opravdamo visoka – veoma visoka! – očekivanja koja su nam postavljena.
Kao što je davno rekao Konfučije (a popularizovao 2007. godine Pavel Durov): „Ne brini o tome što nemaš visoku funkciju. Brini o tome da li zaslužuješ da imaš visoku funkciju”.
Mislim da bih, kada bi ovakav projekat izlazio na IPO, pre bila oprezna da li njegovi kreatori nameravaju da zarađuju putem ucene. Zanimala me je upravo vaša mogućnost da potpuno realizujete i razvijete projekat sopstvenim snagama, i veoma sam srećna što takva mogućnost postoji..
Povodom nedelje proglašava se dan neozbiljnih pitanja=)
Neozbiljan odgovor 1
Kada se Mihail Svetov prebaci u pitsku ekspozituru LPR-a.
Neozbiljan odgovor 2
Kada video-blog Aleksandra Litreeva napuni 100 hiljada pretplatnika.
Ozbiljan odgovor
Uradili ste to kada ste postavili svoje pitanje. Svaka lokacija ima onoliko imena koliko se njih koristi. Postoji Nemcov most u Moskvi, postoji Navaljinski park u Novosibirsku, sada postoje i Lustralne kolone u Piteru. Možete usput i preimenovati nos svake jahte na svakoj koloni: ovo je Fotinja, a ovo je sveta kneginja Olga…
