Тег: PAV

Državna narkopolitika

Kada je krajem februara Aleksandra Litrejeva uhapsila policija zbog supstanci, ja sam objavila post, u kojem sam pozivala da se fokus ne stavlja toliko na konkretan slučaj, koliko na ukidanje samog člana 228. Predlagalo se da se požuri sa pritiskom na državu putem masovnih akcija, dok informativni povod ne bude zamenjen nečim drugim. Nažalost, informativni povod je ipak bio zamenjen, i masovne akcije se sada mogu desiti samo kao rezultat sabotaže strane države, kao što se dogodilo u beogradskom metrou na dan premijere sistema propuštanja.

Dakle, dok je zemlja polako odlazila u kućni pritvor, grupa za podršku Litrejevu je tiho radila na njegovom oslobađanju i uspela je: Aleksandar je izašao na slobodu. Ali ni pravac delovanja kao što je podkopavanje državne narkopolitike nije zaboravljen, i danas je pokret Čajni klub objavio veoma dobar, detaljan longread o tome kako država bori protiv droga i kako bi to trebalo da radi.

U toku sam da je Libertarijanska partija u napetim odnosima sa Čajnim klubom, ali u ovom konkretnom slučaju smatrala bih velikim propustom sa strane LPR-a da ne promovišu ovaj članak – čak i ako je za to potrebno prebaciti ga na svoj sajt, kao i ukloniti iz njega pominjanje ČK i potpise svih autora koji nisu članovi partije. Kao što Ekaterina Šulman voli da ponavlja, za politički uspeh je potrebno ujedinjavati se oko zajedničkih interesa, a ne oko zajedničkih simpatija. Zato, molim vas, pomozite svojoj redakciji da donese ispravnu odluku.

Takođe bi bilo sjajno ako bi Jegor Žukov prosledio članak svom nedavnom sagovorniku, Evgeniju Rojzmanu. U svom februarskom postu naivno sam tvrdila da čak i u okviru njegove kanibalističke logike, korisnik droga nije kriminalac. Ma nema šanse. U emisiji Žukove emisije „Uslovno vaš“ Rojzman je tvrdio upravo suprotno. Takođe je ukazao da uopšte nije u toku sa istim portugalskim iskustvom – a o tome se u članku takođe piše.

Zahvaljujući koronavirusu pojavio se još jedan perspektivan pravac pritiska na državu. Može se zahtevati potpuno ili delimično ukidanje člana 228, a takođe se može zahtevati amnestija svih koji sede po ovom članu, s obzirom na preteću epidemsku situaciju. Kada zvaničnici imaju opcije „da“ i „ne“, njima je lakše da odbiju. Kada postoji izbor između ukidanja člana i amnestije onih koji su po njemu zatvoreni, šansa za amnestiju se naglo povećava. Uz amnestiju se odmah može insistirati na moratoriumu – koja je svrha puštati gomilu ljudi iz zatvora da bi se odmah počelo popunjavati oslobođena mesta po istom tom članu. A od moratoriuma do ukidanja nema daleko. Ali čak i ako do ukidanja ne dođe, to već nije toliko strašno – ionako već mnogo godina živimo u režimu moratorijuma na primenu smrtne kazne.

Litrejev. Šta činiti.

Fabula. Aleksandar Litreev (autor aplikacije Crvena dugme, servisa Connecto-VPN, projekta Ruski slon, kanala Cybersecurity i Ko i tako dalje) skočio je na jedan dan u Jekaterinburg pre nastupa na konferenciji u Piteru, kako bi se sastao sa devojkom – i uhvatila su ga policajci sa dve tablete MDMA. Nakon toga je poslat na dva meseca u pritvor, a ako rok privremenog pritvora ne bude produžen, 22. aprila će održati suđenje na kojem mu preti do tri godine.

Trenutno Čajni klub, čiji je Aleksandar bio član, skuplja novac za advokata, Navaljni iz nekog razloga, bez da se razume u situaciju, krivi devojku za sve, koja, sudeći po uveravanjima Aleksandrovih saradnika, zaista nije umešana – ukratko, svi burno diskutuju o događaju, ali kao da je to neka svakodnevna priča, poput one koja se desila sa docentom Sokolovom. I još se pojavljuju komentari u smislu da je našao gde da kupuje supstance – u gradu Rojzmana (što je karakteristično, niko ne pominje aktuelnog gradonačelnika Jekaterinburga, kome je on uopšte zanimljiv).

Čini mi se da ovde svi za sada ratuju na pogrešnom mestu. Pošto su svi uvereni da je ovo političko progon, to treba iskoristiti, i društvena reakcija takođe treba da bude maksimalno politizovana. Ne „slobodu Aleksandru Litreevu!“, već „dole član 228!“

Mislim da bi za isti Čajni klub sada bila stvar časti da organizuje protest u Jekaterinburgu za ukidanje člana 228 Krivičnog zakonika RF i, shodno tome, za potpunu dekriminalizaciju psihoaktivnih supstanci. Da, upravo u Rojzmanovom okruženju. I ako protest, bože brani, ne odobre, onda treba da ga sramote (shame) onim prokletim Rojzmanom iz svih cevi, kao da je on lično zabranio protest i stavio Litreevu tablete u čarapu. Neka koristi svo svoje uticaje da bi dobili odobrenje. Neka, gad, sam nastupi na tom protestu i zahteva da barem korisnike ostave na miru, jer korisnik nije kriminalac čak ni u njegovoj kanibalističkoj logici.

Zbog ovog prokletog člana u Rusiji se nalazi nekoliko stotina hiljada ljudi, a još nije poznato koliko ih je prošlo sa uslovnom kaznom, novčanim kaznama ili je podmićeno policajce na licu mesta. Svet ide ka dekriminalizaciji supstanci. Stanje u kojem je ista radnja potpuno legalna u jednoj jurisdikciji, a strogo kažnjiva u drugoj – to je normalno kada su jurisdikcije ugovorne. Ali sve dok to nije slučaj, status quo se može i mora menjati u pravcu manje kanibalističkih normi.

Sa svoje strane spremna sam da doniram za održavanje mitinga i na svaki način promovišem ovu kampanju. Pozivam sve koji smatraju da član 228 treba da bude uništen, da šire ovaj tekst i pridruže se ovom pozivu. Mitinzi u drugim gradovima će takođe biti korisni, ali to će zavisiti od situacije.

Sada je važno ne gubiti vreme dok ovaj informativni povod ne bude zamenjen nečim drugim. Vlast se ozbiljno kompromituje svaki put kada pokuša da primeni opšte krivične članove na političke aktiviste. Najbolji način za odgovornu reakciju je uništenje samih članova.

Da li je moguće pokupiti tuđe blago?

Evo vidi. Moja prijateljica radi u restoranu (nešto kao) kao admin. Ona je sama iskusan korisnik. Tamo stalno ostavljaju „kladove“ (skrivene pakete), a ona, kao iskusna, to naravno primeti i uzme pakete. Posle ti likovi dođu i osete se izolovano.

goldstein

Zakladke (skriveni paketi) su genijalna tehnologija logičkog prekida trgovinsko-logističkih lanaca pri nabavci robe koja je zabranjena u prometu. Anja pakuje robu koja pripada Borisu i skriva je svuda gde joj se učini prikladno, dobijajući od Borisa nagradu za svaki sakriveni paket. Vera prenosi bitkoin Hidri i dobija algoritam za pronalaženje paketa. Potvrdivši da je paket pronađen, ona naređuje Hidri da prebaci Borisu ranije deponovane bitkoinove. Sve to dodatno učvršćuju mehanizmi sporova, povrataka, kazni za Anju od strane Borisa zbog loših paketa i druga lukava mehanika.

Na svakoj od faza, sve učesnike vrećaju rizici. Anja može biti uhvaćena sa robom. Vera može biti uhvaćena sa robom. Vera može ne pronaći paket. Nepronađeni paket se mogu ponovo sakriti, a mogu i odbiti, što znači troškove bilo za Borisa, bilo za Veru. Na kraju, Boris može nositi policijsku uniformu, i od toga koliko brzo Hidra banuje njegovu prodavnicu zavisiće već njena reputacija.

Naravno, paket, s obzirom na to da posedovanje istog povlači sankcije od strane države, pravno se ispostavlja kao ničiji. I Anja, i Vera, i Boris će žestoko poricati bilo kakvu vezu između njih i komadića supstance zakačenog magnetom ispod stola, i odricati se prava vlasništva nad njim – ako ih o tome pita država, koja je formalno i garant prava privatnog vlasništva na svojoj teritoriji. Daša, koja je pronašla tuđi paket, će poricati svoje pravo vlasništva nad njim podjednako žestoko. Ona je samo čistila na teritoriji pod svojom nadležnošću, pronašla neku gadost, nema pojma šta je to, mašinski je stavila u džep i zaboravila da je baci u kantu.

Ipak, i Anja, i Boris, i Vera, i Hidra iskreno i sa punim osnovom mrze Dašu, i to sve jače što je njeno delovanje sistematičnije: ona povećava troškove u celom lancu, i time doprinosi povećanju cena i ovako skupe robe. Ako Dašu uhvati Vera ili Anja, one se nimalo neće oklevati u svom pravu da primene nasilje nad Dašom.

To su, ukratko, običaji na ovom veoma specifičnom tržištu, gde svaki ponosno nosi svoje rizike, ali pri tome svako, vođen svojim ličnim interesima, čini sve da tržište nastavi svoj nesmetan rad, umnožavajući blagostanje svih njegovih učesnika. Čak i Daša.

Jer Daša ima i svog šefa, Fedora Ovčinkova. On uopšte nema veze sa tim, on ljudima prodaje ukusnu picu. A Daša, čisteći teritoriju picerije od opasnih blaga, doprinosi smanjenju njegovih rizika. Da je Daša to prijavila njemu, on bi joj zahvalio. Ali u sistemu su sve veze uzroka i posledice prekinute, tako da Fedor nikada neće saznati čemu je zahvalan svom hrabrom adminu.

P.S. Obično koristim anglosaksusku sekvencu imena likova za opisivanje ovakvih mehanizama, ali obeleživači su čisto ruska tehnologija, tako da danas imam sve razloge da pokažem patriotizam.

Pomogni Daši da pronađe blago

A kako će uz ankap biti sa prodajom heroina deci? Zabraniti neće moći. Ja kako razumem, institut reputacije. Kreten prodaje deci heroin, biće sve manje ljudi koji će mu se obraćati, i na kraju će morati da promeni trgovinsku politiku ili da se zatvori. Da li dobro razumem?

anonimno pitanje

Sve je još zanimljivije. Ne samo da zabrana neće uspeti, već neće uspeti ni primena institucije reputacije.

Sudite sami: imate dva biznisa, oba donose novac, ali oni koji saznaju da imate jedan biznis, odbijaju da posluju sa vama u vašem drugom biznisu, iz nekih svojih etičkih razloga. Na primer, imate veganski restoran i stejk-haus, i veganski ljudi vas su počeli manje ceniti, optužujući vas za dvostruku moralku. Mesožderima je generalno svejedno šta tamo prodajete veganima. Šta radite? Jednostavno skrivate postojanje vašeg stejk-hausa i ostajete pred celim društvom respektabilni vlasnik veganskog restorana. A stejk-hausom upravlja „Zic-predsednik Funt i Co“.

Isto je i sa prodajom droge deci i odraslima. Ako jedan biznis ometa drugi, on se jednostavno odvaja kako vas ne bi povezivali sa njim. Štaviše, ako se ispostavi da roditelji zabranjuju deci da kupuju vaš heroin od svog džepnog novca, uvek možete preći na šemu sa „zakladama“ (skrivanjem robe), koja odlično funkcioniše danas u uslovima totalne državne zabrane prometa psihoaktivnih supstanci.

Drugim rečima: metoda biča ne funkcioniše, koliko god je pokušavali da je optimizujete.

Ne možemo detaljno predvideti kakva će biti struktura ponude i potražnje na slobodnom tržištu, ali ako određena roba, uprkos svim svojim pozitivnim kvalitetima, ima gomilu različitih neprijatnih nuspojava, tada se pojavljuje potražnja za istom tom stvari, samo bez nuspojava. Čim se potrebna supstanca bude mogla dobiti po uporedivoj ceni, stara će morati da ode sa tržišta. Mislim da heroin na kraju čeka upravo takva sudbina, i nakon toga više neće biti važno da li se ono što će ga zameniti prodaje deci ili odraslima – to će biti nešto jednako društveno prihvatljivo kao, na primer, sladoled.

Ali, da bi tržišne sile uspešno radile u željenom pravcu, ne treba im smetati različitim nesmislenim zabranama. Jer trenutno u oblasti psihoaktivnih supstanci nelegalna nije samo prodaja, već i istraživanja.

I na kraju, želim još da napomenem da će se, uz potpunu deregulaciju industrije, problem širenja štetnih navika među ranjivim kategorijama stanovništva, čak i bez značajnih inovacija, biti potpuno zanemarljiv. Savetujem da pogledate iskustvo Portugalije u vezi sa dekriminalizacijom droge. Ona je imala brojne povoljne posledice, ali i naglo, što traje i do danas, smanjenje narkomanije među adolescentima. Dakle, cenim vašu brigu o deci, ali, zaista, u ovom slučaju nema razloga za brigu.

dekriminalizacija sladoleda