Тег: ponuda

Perspektive političkog delovanja u Rusiji

Demokratija u Rusiji je formalno još uvek nije potpuno uništena. Ni u jedan zakonodavni organ iznad opštinskog nivoa ne može se izabrati bez dozvole aktuelnog režima, jer im neće dozvoliti čak ni da uđu u listić za glasanje. Ali na opštinskom nivou, nezavisni kandidati još uvek ulaze u listić. Upravo iz tog razloga, tokom poslednjih nekoliko godina, priličan broj opozicionara se izabrao za opštinske deputate.

To je veoma slabo uticalo na to kakve se odluke donose na nivou opština. Nezavisni deputati su obično u manjini. Obično ih ne puštaju u bilo kakve značajne komisije. Ne daju im reč na sednicama. Praktično, oni mogu nešto isključivo u onim okruzima u kojima su izabrani, ali su ovlašćenja deputata na tom najnižem nivou potpuno neznatna. Uz to sve, kao rezultat svake dovoljno velike protestne akcije, deputati zajednički odlaze iza rešetaka, jer su ili učestvovali u njoj, ili su pozivali na učešće, ili su mogli da pozivaju na učešće.

Danas su se u Moskvi opštinski deputati iz preko pedeset regiona okupili na forumu „Opštinska Rusija“ sa ciljem da se upoznaju, druže i diskutuju o mogućnostima horizontalne interakcije. Sada, umesto u konferencijskoj sali, oni izvršavaju predviđeni program u transportnim vozilima za hapšenje i policijskim stanicama.

Svaki pokušaj bavljenja neovlašćenim političkim aktivnostima u legalnom ili ilegalnom polju danas u Rusiji režim tumači kao zločin protiv režima i kažnjava prilično proizvoljno – od preventivnih zadržavanja bez sastavljanja zapisnika do ubistava. Iz nejasnog razloga, mnogi opozicionari tvrde da bi, da nisu herojski suzdržavali napad Leviatana, sada bilo još gore. Ova tvrdnja je u očiglednoj protivrečnosti sa uočenom stvarnošću, u kojoj se zaostavljanje režima odvija striktno kao odgovor na protestne nastupe. Potiskivanje aktivnosti sa dna je resursno zahtevna aktivnost, i oni koji bi radije trošili resurse ne na pendle, već na palate, angažuju nosioce pendli isključivo po potrebi. U odsustvu protesta, trošili bi na palate otprilike isto toliko, ali ne bi razmnožavali toliko pripadnika silovnih struktura i toliko zakona koji omogućavaju silovcima bilo kakav razboj.

Najbolje što možemo da uradimo u ovoj situaciji jeste da odemo iz zemlje i uspemo na novom mestu. Režim u Rusiji to nikako neće srušiti. Na vaše mesto će dovesti pokornog Uzbeka – njih ima osamdeset miliona, i kod njih je još gore, to je dovoljno da popuni slobodna radna mesta. Ali to nije važno. Ako ste za volanom, vodite se principom tri „D“ i dajte put ludaku. Dajte tim ludacima put u politici. Ako budete trubili – oni će vas pregaziti i nastaviti dalje. Imamo šansu samo ako smo u većini. Dakle, treba se koncentrisati tamo gde je tu većinu lakše obezbediti. Upravo zato smo izabrali malo naselnu Crnu Goru.

Sada ću dovoljno redovno pričati o tome kako napreduje projekat stvaranja libertarijanskog utvrđenja na Balkanu. Izvinite, ali meni se to čini daleko važnijim od pokušaja političkog delovanja u Rusiji.

Političko delovanje u Rusiji izgleda ovako

Ukrajina kao zakonodaviteljka mode

U ovom pretežno teorijskom kanalu do sada je bilo samo jedna objava posvećena ukrajinskim presidentialnim izborima, gde sam obaveštavala čitaoce o kandidaturi libertarijanca Gennadija Balašova. Ali, kao što smo svi videli, u prvom krugu pobedio je malo drugačiji čovek – Volodimir Zelenski, glavni junak serije „Sluga naroda“ o putu populiste iz naroda u predsednike.

Ako u vodećoj filmskoj imperiji sveta bar malo prate inostrane predizborne tehnologije, onda mislim da se u dubinama Demokratske partije već sazreva odluka da se Kevin Spacey, glavni junak prve pete sezone „House of Cards“, pozove da se kandiduje na primærima. Ko, ako ne on, može da pobedi Trampa 2020. godine?

Ali to su okeanske stvari, koje nisu previše zanimljive. U međuvremenu, kod nas u Rusiji, a još više među ruskim libertarijancima, postoji svoj profesionalni filmski scenarista. Šta kažete na to da se do 2024. godine snimi TV serija „Novi federalni ugovor“? Koliko god da se tresem ispred kamere, ovde sam čak spremna i na epizodnu ulogu „devojčice sa plakatom“. Već sam i plakat smislila. Tamo će biti Zalina Maršenkulova i natpis „Pozicija ‘Federacija’: narod odozgo“.

Inače, o plakatima. Snimanje epizode, naravno, treba da bude na Leninovom trgu u Novosibirsku (centralni trg gde nikoga ne puštaju osim komunista), i to je takođe zanimljiva tehnologija za koju ranije nisam čula. Zamislite oglas: „Filmska ekipa serije ‘Novi federalni ugovor’ poziva voloteljice i volotelje da učestvuju u snimanju kao statisti u ulozi učesnika mitinga. Snimanje će se održati tada i tada, na toj i toj lokaciji, trg prima do 10 hiljada ljudi. Ne možemo obezbediti plaćanje, ali će svaki učesnik dobiti suvenirnu značku. Plakate, zastave i drugu atributiku nosite sami.“

Pređi sa moskovske flaše na federalizaciju Sibira

Reputacija uz ankap, deo 2

Juče sam objavila model reputacionog mehanizma za ankap koji mi je ponuđen na razmatranje, a danas ću reći šta ja mislim o tome

Počeću, kao i obično, od definicije. Reputacija su zaključci koje donosi potencijalni ugovorni partner nekog subjekta u pogledu perspektive saradnje sa njim na osnovu celokupnog svog znanja o njemu. Dakle, reputacija nije osobina subjekta. Moja reputacija u očima socijalizam-tjan i reputacija u očima minarhimizam-tjan su dve potpuno različite reputacije, i razlika između njih nije manja od razlike između pojmova „strijeljanje“ i „novčana kazna“.

Mnogi su čuli za kineski sistem socijalnog rejtinga. Država prikuplja ogromnu količinu najrazličitijih podataka o građaninu, a zatim pomoću izuzetno složenog i netransparentnog algoritma procenjuje situaciju i donosi zaključak o tome koliko se taj građanin njoj, državi, čini pouzdanim. Što je rejting veći, to je država spremna da građaninu pruži više sloboda, a što je niži, to ga u većoj meri ograničava. Cilj celog ovog sistema je socijalni inženjering, vaspitanje predivnog čoveka budućnosti. Ne znam da li su se već pojavile tržišne ponude za manipulaciju rejtingom, ali ako i nisu, uskoro bi morale da se pojave.

Svi znaju za ruski sistem ЕГЭ. Država primorava škole da polaze jedinstveni test monstruoznog obima, a zatim primorava univerzitete da primaju kandidate prema jedinom kriterijumu: rezultatu tog testa. Kakve fenomenalne rezultate pokazuju u ovom testu pripadnici određenih nacionalnih republika, ne moram vam ja govoriti.

Primeri se mogu množiti, ali čini mi se da je već jasno da silna namena sopstvenih procena nečije reputacije drugim ljudima nije istinsko dao. Nije stvar čak ni u tome da će takve sisteme pokušavati da prevare, već u samom prisilu. Kod ankap-a se, pak, bilo koji sistem koji prikuplja određene podatke o ljudima i iz njih izvodi procene može implementirati samo u slučaju da ljudi dobrovoljno počnu da koriste taj sistem.

Kako ja vidim sistem reputacije koji je blizu idealu? Otprilike ovako:
— Siri, pogledaj ponudu od Bitarcha, može li se ovom momku verovati?
— Obavila sam brzu analizu same ponude i onoga što postoji o Bitarchu u otvorenim izvorima. Na osnovu vaših prethodnih preferencija, Ankap-sama, verovatnoća da ćete mu ukazati poverenje iznosi 85%. Verovatnoća da će izneveriti vaše poverenje u slučaju početka saradnje iznosi 7%. Naveli ste prag poverenja od 80%, mogu li mu odgovoriti potvrdno, ili želite da se upoznate sa detaljima?
— Daj detalje.
— Haj!

Naravno, baš kao što ljudi pokušavaju da dobiju maksimalan broj poena na državnom ispitu ili maksimalni društveni rejting u Kini, oni će želeti da optimizuju svoje zahteve prema tom sistemu ocenjivanja reputacije koji ja koristim, u ovom primeru to je Siri. Ali isto tako će težiti da osvoje moje poverenje i sada, kada mnogo podataka moramo prikupljati ručno.

Što više rutine poželim da uklonim iz svog života, to će više tipičnih rešenja biti povereno mom virtuelnom konsilijeriju. Ali prvo ću morati, na jedan ili drugi način, da obučim ovu neuronsku mrežu svojim preferencijama, inače rezultat teško da će me stabilno radovati.

Siri, počešraj mi leđa, molim te!

A što se tiče sistema koji ste predložili, ljudi će biti spremni da uzmu u obzir njegove preporuke samo u slučaju da im iz nekog razloga postane veoma važno da je čovek, radi povećanja svoje reputacije, spreman da uplaćuje novac za humanitarne svrhe. Sumnjam da bi me opsegla takva kvalifikacija ako, na primer, tražim dečka za jednu noć ili biram model planinarskih cipela. Ali ako treba da nađem dom leglu beskućnih mačića, onda je to druga priča.

Reputacija uz ankap

Bitarh (otkrivanje teme plaćeno u iznosu od 0,005btc)

Danas imam neobičan format. U suštini, ne radi se o odgovoru na pitanje, već o recenziji jedne potpune, detaljne ponude. Zato bih želela da podelim temu na dva posta. U današnjem će biti izložena sama ponuda, a u sutrašnjem bih želela da dam detaljan pregled teme reputacije i izgradnje reputacionih sistema. Diskusija u komentarima je svuda dobrodošla.

Kao što svi razumemo, u ankapu će značajnu ulogu igrati institut reputacije. Zamislimo da je neka osoba još malo poznata u zajednici ili želi da iskupi svoje prošle „greškice“, kreirajući ili obnavljajući reputaciju. Postoji organizacija ili blockchain projekat u koji ta osoba može donirati novac i zauzvrat dobiti ID sa reputacionim poenima. Taj ID može pokazivati drugim ljudima prilikom sklapanja poslova sa njima kako bi povećala poverenje sa njihove strane. Ako je prevarila, žrtva će moći da podnese žalbu tom sistemu, i prevarant će izgubiti reputacione poene za koje je ranije donirao (tačnije, njegov ID sa negativnim recenzijama će biti beskoristan za sklapanje poslova u budućnosti). Da bi se isključila prevara od strane žrtve, reputaciona usluga može od nje takođe zahtevati da donira analogan iznos (i ona će takođe učiniti svoj reputacioni ID beskorisnim ako ne istinu i tako bude uhvaćena). Na kraju dobijamo sistem reputacije u kojem stranama nije isplativo da varaju jedna drugu iz perspektive teorije igara. Dobijene donacije se mogu usmeriti na finansiranje javnih dobara (škole, bolnice, putevi, nauka, ekologija itd.), istovremeno konačno rušeći glavni argument etatista protiv libertarijanaca: „Ako čovek nema osiguranje i prijatelje, ko će se brinuti o njemu u starosti, obezbediti lečenje, besplatno obrazovanje deci i slično?“.

Kako ocenjujete ovaj sistem?