Автор: Анкап-тян

Pitanje o tokenomiki Montelibera

Zašto je Montelibero stvorio interni finansijski sistem sličan fiatu (sa veštačkim tokenima i poverljivom trećom stranom), i zašto ti podržavaš tu odluku uključujući ljude? Ako vlasti Crne Gore ocene interne platne tokene Montelibera kao hartije od vrednosti i zatvore radnju, da li ćeš preuzeti obavezu da nadmesiš ljudima njihove finansijske gubitke? Jer je očigledno da je odustajanje od bitkoina u korist sopstvenog internog shitkoina samo način zarade za vlasnika i članove njegovog politbiroa.

Vito

Da bismo razumeli logiku pojave EURMTL, hajde da uporedimo Crnu Goru, recimo, sa Salvadorem.

Obe države nemaju sopstvenu suvereno emitovanu nacionalnu valutu. U Salvadoru su legalna sredstva plaćanja američki dolar i bitkoin. U Crnoj Gori – evro. Formalno, cirkulacija drugog fiata, kao i kriptovaluta, nije nikako regulisana, međutim u praksi vidimo potpuno odsustvo uličnih menjačnica (za razliku od susedne Srbije, gde su menjačnice na svakom koraku) i potpuno odsustvo kriptomata (bio je jedan za celu zemlju, i taj je država zaplenila, jer u nedostatku regulacije jedno telo je smatralo „da je ono što nije dozvoljeno, zabranjeno“, drugo „da je ono što nije zabranjeno, dozvoljeno“, a zapravo su vlasnici kriptomata jednostavno imali nedovoljno jaku zaštitu).

U Salvadoru vlasniku biznisa, u velikoj meri, nije bitno da li će klijent platiti dolarom ili bitkoinom. Berzanski spread u paru BTC/USDT je zanemarljiv, a razmena između USDT-a i dolarskog keša se takođe sigurno vrši sa minimalnim provizijama. Tako preduzetnik može lako prebacivati novac iz jednog oblika u drugi bukvalno u hodu, polazeći od svojih preferencija u kojem obliku mu je zgodnije čuvati vrednost.

A šta je u Crnoj Gori? Preduzetnik ima pravo da prihvata samo evro, u gotovinskom ili bezgotovinskom obliku. Ako umesto evra prihvati bilo šta drugo, na primer bitkoin, mora da položi u kasu evroski ekvivalent dobijenih vrednosti iz sopstvenih rezervi, inače će mu država napisati ogromnu kaznu. Znači, potrebni su mu instrumenti za zgodnu konverziju. Berzanski spread u paru BTC/EUR je malo viši nego u paru sa dolarom, ali podnošljiv. Međutim, u prirodi ne postoji dovoljno likvidan stejblkoin u evrima, svi koriste dolarske stejble. A da bi se novac povukao sa berze na bankovnu karticu, potrebno je imati bankovnu karticu i banku koja neće blokirati takvu operaciju. Na taj način, našem potencijalnom bitkoin-maksimalisti bilo bi sigurnije da pronađe nekog menjača koji će kupovati njegove bitkoine za evrokeks, a zatim preduzetnik može koristiti kupljeni evrokes da ga položi u sopstvenu kasu i kaže državi: evo, vidi, prodao sam svoju robu za evre i spreman sam da ti podnesem izveštaj. Provizija pri takvoj uličnoj razmeni iznosi oko 5%, a otprilike u istoj meri slobodno oscilira dnevni kurs bitkoina u odnosu na evro, tako da se u loš dan može ozbiljno izgubiti novac.

Naravno, pri neformalnim obračunima nema nikakvih problema u tome da jedni drugima govore cene u bitkoinu i računaju se njima. Zapravo, za velike transakcije to redovno činimo, jer neće biti mnogo manijaka koji su spremni da čuvaju velike sume u fiatu; instrument za štednju je upravo bitkoin. Ali zamislite druženje u restoranu. Sedam ljudi je izlazilo tri sata, potrošili su dvesta evra, a vlasnik lokala uopšte neće pomisliti da podeli račun, jer po lokalnim običajima uvek plaća jedan. Može se, naravno, otvoriti kalkulatori i početi računati: ovaj nesrećni vlasnik novčanice od dvesta evra plaća za sve, kurs bitkoina prema evru je toliki i toliki, zato neka sada svakom saputniku pošalje invois preko Lightning mreže za bitkoin ekvivalent duga izraženog u evrima. Veoma je, dođavola, zgodno, naročito kada su svi neprijatno pijani.

Zato smo jednostavno izmislili sopstveni stejblkoin u evrima i počeli da ga koristimo, pre svega za takve sitne međusobne obračune. A da bi kontragent rado prihvatao ove tokene, neki učesnici projekta su preuzeli besplatno socijalno opterećenje – obavezu da zamene svima željećim EURMTL za evrokes bez provizije. To je težak teret. Ja, na primer, ne usuđujem se da preuzmem takve obaveze za bilo kakav značajan iznos, jer za to treba zamrznuti sopstveni kapital u evrokesu i EURMTL-u, i jednostavno mi je odvratna ta užasna perspektiva da ću imati toliko novca koji ne stoji u bitkoinu.

Nadam se da sam uspeo da pojasnim da održavanje infrastrukture EURMTL nije profit emitenta, već njegov trošak. Za šta ih on snosi? Emitent muleka je investicioni fond Montelibero. Naravno, on neće graditi tako impresivnu i skupu infrastrukturu besplatne razmene muleka u keš i obrnuto samo da bi članovima zajednice Montelibero dao instrument za zgodno deljenje računa u kafiću. Glavni zadatak infrastrukture je da ljudima bude zgodno kupovati akcije fonda i primati dividende po njima. Zašto ne voditi sve obračune u bitkoinima? Zato što fond, privlačeći investicije, ulaže ih u lokalne biznise. Lokalni biznis, dobivši investicije u bilo kojoj valuti, biće primoran da ih konvertuje u evre kako bi ih dalje trošio na svoje operativne aktivnosti. Profit će takođe dobijati u evrima. U ovim uslovima, fiksiranje dugovskih obaveza biznisa u bitkoinima značilo bi unapred odrediti njegov budući bankrot, jer dugoročni tempo rasta kursa bitkoina premašuje prihode praktično svakog biznisa.

Naravno, predstojeća hiperbitkoinizacija će značiti prelazak na sveprisutne obračune u bitkoinima, ali i značajno smanjenje tempa rasta kupovne moći bitkoina; sada pak, u prelaznom periodu, mora se voditi obračun i držati određene zalihe u valutama čija vrednost dugoročno opada.

Sada ćemo razgovarati o rizicima direktnog mešanja crnogorske države u tokenomiku Montelibera putem proglašavanja bilo kakvih tokenizovanih obaveza hartijama od vrednosti, čija cirkulacija zahteva saglasnost državnog finansijskog regulatora.

Da, određeno vreme je svetski trend upravo bio takav, i to se odrazilo u tome što je jurisdikcija SAD-a postajala sve toksičnija za kriptovalute. Do čega je to dovelo? Do toga da je vladajuća stranka pretrpela poraz u svim granama vlasti pod obećanjima njenih opozicionara da će značajno deregulisati oblast. Predviđam suštansno smanjenje ovlašćenja američke komisije za hartije od vrednosti u odnosu na kriptovalute, sleđenje evropskih regulatora istim putem i potpuni gubitak interesovanja crnogorskog regulatora za odgovarajuću sferu, jer više nije moderno.

Pretpostavimo, međutim, da umesto sleđenja američkih trendova, EU i Crna Gora stanu, recimo, uz Kinu. Zabraniće kriptovalute ili ih opteretiti velikim brojem regulacija. Jasno je da će u tom slučaju svi kripto-korisnici u Crnoj Gori sebe osećati podjednako nervozno kao i, recimo, prodavci marihuane. Drugim rečima, za ovaj, nesumnjivo zabranjeni biznis, biće privođen odgovornosti samo mali broj ljudi, čisto da se označi da država vredno radi u tom pravcu. Naravno, u tom slučaju Montelibero će morati da prenese svu svoju infrastrukturu sa jednostavnog, zgodnog, jeftinog, ali previše transparentnog Stellara na neki drugi blokčejn. Iskustvo rada sa tokenima na Liquid sidečejnu već smo imali. Užasna komplikacija, ali bolje nego ništa.

Kompenzovati finansijske gubitke učesnika tokenomike Montelibera mi, stoga, neće biti potrebno, zato ću morati da učestvujem u razvoju priručnika za prelazak na sisteme sa višim nivoom privatnosti. Resursa da to uradim unapred nemam, ali smatram takav scenario veoma malo verovatnim. A i u slučaju njegove realizacije, mi ćemo verovatno jednostavno staviti tokenomiku na pauzu dok se ne razvije novo rešenje, a do tada ćemo se snalaziti sa plaćanjima preko Lightning mreže.

Rezimiram.

  1. Tokenomika Montelibera se razvijala evolutivnim putem, prateći stvarne potrebe zajednice u većoj meri nego teoretska razmišljanja bitkoin-maksimalista.
  2. Tokenomika Montelibera će se bez posebnih poteškoća preurediti kako na obračune u bitkoinu pri optimističkom scenariju hiperbitkoinizacije, tako i na korišćenje sigurnih šema evidencije međusobnih obaveza pri pesimističkom scenariju naglog pojačanja regulatorne kontrole države.

Pozdrav Francu Oppenheimeru

Danas su u MTL-Siti diskutovali o razvoju biznis akceleratora pri investicionom fondu Montelibero. Tamo je promenjen rukovodilac, sada novi preuzima poslove, pokušava da shvati u šta se upustio i da proceni šta s tim raditi.

Na osnovu diskusije, čini se da je postalo jasno da bi trebalo fokusirati pažnju ne na privlačenje novih biznisa, već na reviziju onih u koje je već investirano, kako bi se ili uverili da je sve u redu, ili nagađali kako izroniti.

Ali to je tako, usput. Želim samo da podelim razmišljanje koje sam izneo na ovom sastanku.

Kada je projekat Montelibero tek počinjao, sprovedeno je istraživanje o tome zašto je baš Crna Gora najbolje mesto za njegov start. Tamo je navedeno mnoštvo povoljnih faktora. I zemlja je mala, i multietnička, i ima izlaz na more, i ima demokratiju – sve je tu da bi Rusi mogli doći i sprovesti političke transformacije u pravcu slobode, a za početak – moćno se ekonomski podići. U stvarnosti se ispostavilo da je mala zemlja zapravo sićušno tržište. Da odsustvo bezrezervne dominacije crnogorske nacionalne većine znači nemogućnost dobijanja državljanstva. Da izlaz na more ne pomaže ničemu u ekonomskom smislu, jer je zemlja potpuno ograđena visokim carinama na skoro sve. I da nikakve političke transformacije ovde Rusima niko neće dozvoliti, jer se ovde čak i građani međusobno grizu i menjaju vlade svake dve godine, pa je u takvim uslovima ići pod udar – krajnje glupa odluka.

Zato je, u suštini, jedino zbog čega sada ima smisla za Rusa ići u Crnu Goru to što ovde postoji Montelibero. Da, mesto možda nije izabrano najsrećnije, ali smo već ovde investirali, već postigli ozbiljne uspehe, i sada su druga mesta definitivno gora. Ispalo je kao sa Izraelom: i mesto tamo nije naročito dobro, i komšije su agresivne, ali kada su Jevreji već došli i već mnogo toga izgradili, tada se za one za koje je sve to građeno zaista pojavio smisao da idu baš tamo.

A slogan obnovljenog biznis akceleratora Montelibero postao je „ekonomija bez politike“. Takav evo povratak libertarianskoj klasici.

Šta misliš o DOGE-u? Zar nije ideja da se osnuje ministarstvo za smanjenje ministarstava krajnje efikasna?

Anonimno pitanje

Ironija je sasvim razumljiva, međutim pred nama je primer Argentine: Milei je takođe kreirao strukturu zaduženu za deregulaciju, i smanjenje državnog aparata tamo zaista teče punim hodom. A on još uvek nema parlamentsku većinu, dok se u SAD problem provođenja potrebnih zakona teorijski može rešiti mnogo jednostavnije.

Naravno, mi čak približno ne možemo ni da zamislimo kakve skrivene prepreke krije američka duboka država, zato je ona i duboka. Ipak, čini mi se dobrim znakom to što je za sve zajedno novom departmanu određeno veoma malo vremena, svega do 2026. godine, a to znači da će delovati brzo. Državna mašina sabotaze je prilično troma, i upravo u tom zamahu postoji određena šansa da se prevaziđe njen otpor. Posebno ako se deluje u mnogim pravcima istovremeno, uklanjajući iz planiranog sve ono što se može smanjiti odmah, a ono što se ne može, neka čeka drugu pogodnu priliku.

Takođe, mnogi se podsmeju duumviratu Ramaswami/Mask, ali ovde se čini da se nameće prilično logična podela rada, gde prvi pruža analitiku, medijnu podršku i, ako bude potrebno, novac, a drugi zna s kojim od birokrata o čemu razgovarati kako nalozi manje koče. Hoće li pokušavati da jedno drugo potisnu? Sumnjam. Mask je rođen van SAD, i stoga ne može imati predsedničke ambicije, njemu uopšte nisu potrebni politički poeni. Viveku Ramasvamiju će pak, ako odluči da se kandiduje za predsednika za nešto više od tri godine, biti krajnje neophodna istorija maksimalno konstruktivne saradnje sa Maskom, tako da će mu, ako zatreba, lizati pete.

Tako ja vidim. Izvinite zbog, možda, preterane naivnosti i optimizma, ipak politička analiza nije moja oblast, meni je u politici više uobičajeno da pišem fanfikcije.

Kako je uređena kultura libertarijanskog političkog mišljenja?

Rinat Enikeev

Politika je način na koji je u određenoj zajednici prihvaćeno preduzimati kolektivne akcije. Političko razmišljanje je kompleks predstava i ocena koje se tiču politike. Libertarijansko političko razmišljanje je političko razmišljanje zasnovano na libertarijanskim principima. Kultura libertarijanskog političkog razmišljanja je način na koji se ono reprodukuje i promoviše.

Sada cela definicija: kultura libertarijanskog političkog razmišljanja je način na koji se reprodukuje i promoviše kompleks predstava i ocena, zasnovan na libertarijanskim principima, koji se tiče toga kako je u društvu prihvaćeno preduzimati kolektivne akcije. Kako je ova kultura uređena?

U savremenom društvu politika izuzetno retko odgovara libertarijanskim principima, zbog čega se libertarijanac obično nesvesno kloni politike. U kojim slučajevima se neće kloniti nje?

Prvo, kolektivna akcija mora biti dobrovoljna za njene učesnike. Mitinge po naređenju, obavezne izbore i slično, libertarijanac će po mogućnosti sabotirati.

Drugo, kolektivna akcija mora težiti očiglednoj koristi za njene učesnike. Libertarijanac teško da će biti sklon tome da rizikuje sebe radi drugih.

Treće, kolektivna akcija može biti povezana sa nanošenjem štete samo ako se pritom podrazumeva uspostavljanje pravde. Linčovanje ili ulični sukobi sa policijom koja vrši protivpravne radnje sasvim mogu biti u skladu sa libertarijanskim političkim razmišljanjem. Pogromi – teško.

Kako se sve ove vrednosti reprodukuju i promovišu? Kao i mnoge druge kulturne predstave: ličnim primerom, pozivanjem na uspešne političke akcije, agitacijom.

Kanal menja format

Za početak želim da saopštim da je epub Mrežne države ponovo otpremljen – tamo je bio dinamički gif koji čitači nisu prepoznavali, pa sam morao da ga zamenim statičnim png-om.

Odlazak s posla se ipak dogodio, i sada želim da svom kanalu posvetim više vremena. Međutim, ispostavilo se da me on u trenutnom obliku više opterećuje, zbog čega se objave pojavljuju retko i bez naročite želje. Zato je glavno čemu sada želim da dođem – to je da ponovo počnem da uživam u njemu. U vezi sa tim, nameravam da ga vodim drugačije. Umesto retkih članaka koji se jedva uklapaju u format standardne telegram objave, biće čestih beleški, uglavnom bez slika – jednostavno određene misli kojima želim da podelim sa čitaocima. U narednim danima ću se potruditi da se vratim svakodnevnim objavama, samo da uspostavim naviku, a onda ćemo videti.

Ne nameravam da potpuno skliznem u format bloga, za to imam instagram. Moguće je takođe da sada daleko od svake objave neće biti duplirana u sve društvene mreže, videćemo.

Pišite u komentarima koje bi vam teme beleški bile najzanimljivije.

Mrežna država. Verzija u EPUB-u

Letom sam završila prevod knjige Baladjija Šrinivasanovog Mrežna država. Nije svima zgodno čitati sa ekrana pretraživača, a automatski generisani PDF je imao određene greške u formatiranju i pojedine izostavljene delove teksta. Tako sam polako, radi zabave nakon posla, pripremila verziju u EPUB formatu za elektronske čitače (usput ispravivši još nekoliko grešaka u prevodu). S obzirom na to koliko je linkova rasutih kroz tekst, ova aktivnost je bila veoma meditativna i trajala je nekoliko meseci. A vi ste baš za tih nekoliko meseci uspeli da uštedite novca kako biste mi donirali.

Takođe, konačno napuštam svoj stalni posao, koji mi je oduzeo dosta vremena i snage tokom poslednje tri godine. Tako da za još par nedelja ću imati mnogo više mogućnosti za vođenje kanala. Mislim da ga očekuje određko preformatisanje.

Inspirisano letećim neboderom

Nisam uspela da pogledam let Starship-a u direktnom prenosu jer sam bila na poslovnom putovanju koje je uključivalo druženje i degustaciju alkohola. Međutim, pri prvoj prilici sam se raspitala kako stvari stoje i burno sam se obradovala uspehu.

U vezi sa tim, želim da razmislim o tome što se u poslednje vreme posebno jasno ocrtava tendencija koja postaje potpuno svakodnevna, gde preduzetnik u praktično svakoj državi može imati mnoštvo problema povezanih sa njegovim političkim stavovima, i što je taj preduzetnik veći inovator, to je veća verovatnoća da će njegov politički stav biti u suprotnosti sa mejnstrimom – teško je zamisliti potpuno sistemskog inovatora. Džek Ma u Kini, Pavel Durov u Francuskoj i Ilon Mask u SAD-u – to nije čak ni blizu iscrpan spisak, već samo preseč koji pokazuje da je tendencija sasvim globalna, i da ovi preduzetnici, zapravo, nemaju gde da pobegnu.

Nameće se sasvim očigledno pitanje. Među libertarijancima kruži ideja o Libertarijanskoj Interncionali – svest o zajedničkim interesima nosilaca libertarijanskih vrednosti i zajedničko odbranjivanje tih istih zajedničkih interesa, uprkos individualističkom karakteru same libertarijanske ideologije. Postavlja se pitanje: da li među preduzetnicima koji nailaze na sistemsko protivljenje države onim vrednostima koje hrane njihov biznis, postoji potražnja za Preduzetničkom Interncionalom? U čemu bi moglo biti zajedničko odbranjivanje zajedničkih interesa preduzetnika i da li su oni u stanju da ih osveste, uprkos individualističkom karakteru svake preduzetničke aktivnosti, a naročito inovatorske?

U zamišljenom društvu slobodnog tržišta, čovek je bogatiji i poštovaniji što više koristi donosi okolini. U stvarnom društvu, gde se slobodno tržište meša sa politikom, pored bogatstva i poštovanja, takav čovek dobija i zavist, koja se brzo pretvara u mržnju, i to veoma aktivnu mržnju.

Naravno, najočigledniji potez za preduzetnike je premeštanje biznisa u maksimalno slobodnu jurisdikciju. To jest – pod okrilje onog političara koji deli njihove vrednosti. Kod nekog uslovnog Mileja. Međutim, koliko političkih sistema može da se pohvali dugotrajnim kontinuitetom političkog kursa? Smenjivost vlasti je poznati demokratski fetiš. Zbog toga preduzetnik ne može verovati političaru koji ga mami u svoju jurisdikciju obećanjima ekonomske slobode. On zna da će političar za nekoliko godina nestati sa scene, da će na njegovo mesto isplivati neki levjak i početi da ruši sve što je prethodnik izgradio. A relokacija biznisa je gubitak vremena i novca.

Na sve to, libertarijanac će pretražiti svoj priručnik i ponuditi sasvim dostojan, teoretski dobro razrađen recept: eksteritorijalne kontraktne jurisdikcije. Ali i to je biznis. I ova usluga može se razviti samo u slučaju pojave stabilne platne potražnje. To znači da uslovni Durovi i Maskovi moraju, kao minimum, iskazati spremnost da zaključe ugovor sa onim ko će znati i pristati da obezbedi zaštitu njihovih biznisa od apetita teritorijalnih država sa njihovim pohlepnim i zavidnim biračima. I tada će se, možda, naći par-tri ludaka koji će se usuditi da pokrenu ovaj časni, ali krajnje opasan i odgovoran biznis.

Naravno, moguće su varijacije. Na primer, takav „silni“ preduzetnik može prvo pokrenuti svoju uslugu, a tek potom ponuditi svoje usluge onima kojima je potrebno. Ili preduzetnici mogu sopstvenim snagama organizovati eksteritorijalnu zaštitu.

Za sada, međutim, stiče se utisak da preduzetnici nastavljaju da se uzdaju u tradicionalnu političku zaštitu, finansirajući određenih političara, uprkos očiglednoj nepouzdanosti ove metode. Nemam recept kako da promenim njihova raspoloženja. Ja samo uživam u filigranskom sletanju ubrzača petog Starship-a na startnu platformu i nastavljam da se čudim koliko su ipak društvene inovacije teže za implementaciju od inženjerskih…

MTL-Fest 2024, 4. oktobar, Tihi Omut. Upoznavanje sa Monteliberom.

Od 4. do 6. oktobra u crnogorskom Baru i njegovoj okolini održaće se MTL-Fest. Očekuju se libertarijanci iz najrazličitijih krajeva sveta, uključujući i predstavnike srodnih libertarijanskih projekata. Međutim, opis jednog ili drugog libertarijanskog zajednice obično se pravi prilično širokim potezima. Nešto poput „Montelibero je pokret za izgradnju slobodnog društva u Evropi, počevši od Crne Gore“. Kao da nisu ni lagali, ali nema garancije da će slika u glavi onoga ko pročita ovakav opis biti i najmanje slična onome što postoji u stvarnosti.

5. oktobra očekuje se mnogo zanimljivih priča o različitim pristupima izgradnji libertarijanskih zajednica. 6. oktobra – podjednako zanimljive priče o alatima koje koristimo. Ali sve je to pogled odozgo; on će omogućiti uočavanje trendova, ali neće dopustiti u potpunosti osetiti kakvi su ljudi okupili u tom Monteliberu i čime žive. A zapravo treba početi upravo od toga.

Zato 4. oktobra, prvog dana festivala, pozivamo sve zainteresovane u Tihi Omut (to je mali klub agorista Montelibera). Tamo će vas dočekati stvarni ljudi i malo vam ispričati o sebi: kako su se pridružili pokretu, šta su zatekli na licu mesta, kako su se smestili, čime se bave i kako komuniciraju sa zajednicom. Priče o strukturama i institucijama čekaće vas narednih dana, a za početak – čisto ljudska dimenzija.

Neće biti nikakvih prezentacija niti drugih atributa javnih predavanja. Sedećemo za stolom u neformalnoj atmosferi, nešto ćemo poslužiti i postepeno ćemo od priča preći na diskusiju, a možda uspemo i da dođemo do nekih zanimljivih ideja.

Okupljamo se u 19:00, rastajemo se kada odlučimo da se raziđemo. Onima kojima se učini teškim da se vraćaju kući noću, ponudićemo stan u centru Bara za prenoćevanje.

Ulaz u Omut je besplatan, donacije su dobrodošle. Adresa: ulica Muftije Murtezira Karađuzovića, broj 12, Bar.

MTL-fest 2024, očekivanja, deo 3

6. oktobra, poslednji dan festivala, održaće se u MTL-Siti-ju, i većina nastupa tog dana će se odnositi na razmenu praktičnog iskustva, mada je to moje lično, proizvoljno generalizovanje.

1. Ivan Gavrilov

Ivan vodi telegram kanal Ogurizam, pozicionira se kao profesionalni diletant i, sumnjam, njegova priča će biti apologija pokreta nezadržanih (da li smo u Jugoslaviji ili gde?). Neformalni centar ovog pokreta postao je Tihij Omut – klub bez natpisa, koji deli krov sa privatnim vrtićem i objedinjuje one kojima su tesni okviri onih organizacionih aktivnosti koje prate projekat Montellibero.

2. Valerij Utrosin

Valerij upravlja Mabizom, jedinicom investicionog fonda Montellibero, namenjenom pomaganju razvoja biznisa učesnika projekta. Po mom mišljenju, ovaj biznis akcelerator obavlja svoj zadatak na ocenu tri, ali možda će Valerij izložiti podatke koji će me naterati da revidiram ovu ocenu na više.

3. Igor Tolstov

Igor je naš Sondre. Većina tokenomike Montellibera su njegovi razvojni projekti. Voleo bih da čujem ne samo uvodnu priču o tokenomiki, već i koje novitete planira da implementira u svoj softver u bliskoj budućnosti.

4. Soz Nov

Poznat pre svega kao osnivač Montellibero Spejs-a, kluba kroz čije su zidove prošlo mnoštvo učesnika i gostiju projekta Montellibero, Soz se, nakon što je bio primoran da se preseli u Bugarsku, prebacio na razvoj blockchain alata, i u toj ulozi je takođe ostvario određene uspehe. Mislim da mu će dvadeset minuta nastupa jedva biti dovoljno za uvodnu priču o tome šta je Blockchain Social Network, ali možda će ostati vremena i za odgovor na kratko pitanje „gde je normalan frontend?“

5. Ilja Kopičina

Na početku se MTL-Siti razvijao kako bog da mu da, što je za ancap potpuno prirodno. Sada se, zahvaljujući Ilji, razvija na isti način, ali sa prethodnim renderima koji daju neku predstavu o tome šta developeri žele da prikažu. Takođe, ima specifičan način pisanja, sa mnoštvom Velikih Slova, tako da je za mene prisustvo na njegovom izlaganju o MTL-Siti-ju pre svega cilj da utvrdim kakav je u njemu balans patosa i samironije.

6. Vladimir Bajdalov

Treba da priča o projektu internet radija M-Siti. Imam veoma jednostavan odnos sa klasičnim radijom: on uopšte ne postoji u mom životu. S druge strane, bilo kakva Jutarnja pošta mi je prilično prijala za slušanje, tako da, ko zna, projekat može ispasti veoma zanimljiv.

7. Dmitrij Epihin

On je ključni investitor/graditelj MTL-Siti-ja i tuženi u nekoliko sudskih sporova povezanih sa konfliktima između njega i njegovih zaposlenih. Govoriće o iskustvu tokenizacije biznisa i odgovaraće na pitanja o tome gde je voda u slavini.

8. Vladislav Ketov

Najiskusniji od Montellibero biciklista, obio je svet na biciklu. Možda je čak u stanju da objasni zašto mi prednji zupčanik škripi, ali neću se sramotiti i gnjaviti ga tako diletantskim pitanjima. Planira da na festivalu održi svoju personalnu umetničku izložbu. Pustićemo našeg umetnika na njega, neka se mere čija je izložba duža.

To je to sa moje strane što se tiče najava za MTL-Fest 2024.

MTL-fest 2024, očekivanja, deo 2

5. oktobra, drugog dana MTL-festa, nastupiće šest govornika.

1. Aleksej Šustov

Aleksej ima određeno iskustvo u političkim i politotehnološkim aktivnostima, i svoje libertarianske vrednosti pokušava da realizuje upravo kroz taj okvir. On je autor knjige „Posle države“, u kojoj je ponovo otkrio koncept panarhije, koji je u tom trenutku bio nepoznat ruskoj zajednici. Nedavno je izašlo značajno prerađeno drugo izdanje knjige – „Posle države 2.030“. Aleksej tvrdi da je, s jedne strane, svaka birokratska njuška zapravo živa osoba, sa svojim vrednostima i interesima, koja je otvorena za dijalog i ubeđivanje – a s druge strane, da država, čiji predstavnik je ta njuška, ume da razgovara samo jezikom struktura i organizacija, ali nikako ne pojedinaca ili amornih zajednica. Zato on insistira na neophodnosti stvaranja takvih struktura (među ruskojezikićnim panarhistima se obično koristi termin „ekstritoritijalne ugovorne jurisdikcije“) sa naknadnim uspostavljanjem dijaloga sa predstavnicima država.

Ovde ima o čemu se posvađati. Predložena metoda bi bila sasvim validna, da nismo libertarijanci.

2. Mihail Požarski

Ja se u svom radu postepeno pomeram od teorije ka praksi, dok se Mihail, naprotiv, budući više praktičar u mladosti, sada pomerio u oblast teorije. Njegove objave i video snimci obično predstavljaju kreativno promišljanje o određenim pametnim knjigama i člancima. Ako verovati nedavnoj objavi Požarskog, on namerava da objasni emigrantskoj zajednici zašto je emigracija svinjstvo. Nadam se da se nastup neće svesti na prepričavanje njegovog istoimenog i prilično poznatog snimka. Tim više što je sam Mihail kasnije objavio snimak suprotnog sadržaja, o tome da je migracija super.

Požarskog često posmatraju u suprotnosti sa Svetovim, i organizatori festivala su krenuli upravo tim utabanim putem: Svetov izlaganje se takođe ticalo emigracije i bilo je formulisano kao „šta ruski libertarijanci treba da rade u emigraciji“. Odgovor Mihaila Svetova svodio se na to da treba graditi libertariansku internacionalu. Šta će nam o tome reći Mihail Temnov?

3. Sondre Bjelas

Sondre se redovno pojavljuje u našem Baru, ali moj nivo konverzacijskog engleskog nije mi omogućio da se sa njim bolje upoznam. U principu, prilično ga je dobro predstavili na kanalu festivala.

On predstavlja Liberstad, projekat koji je po duhu najbliži našem Montelibero. Liberstad je malo stariji i dostigao je rezultate sasvim uporedivo sa našim: to je malo naselje koje služi kao vizit karta projekta, gde živi nekoliko desetina aktivista, plus onlajn zajednica koju projekat podržava i u čijem životu učestvuje. Isto tako, ogromnu ulogu u razvoju Liberstada igraju blokčejn tehnologije, ali dok mi koristimo spoljni blokčejn Stellar, u Liberstadu su razvili sopstveni POS-blokčejn i alat za njega, potpuno open-source, i nude svima zainteresovanim da prave forke kako bi koristili proizvod za potrebe sopstvenih zajednica.

Sondre je, koliko mogu da procenim, upravo jedan od programera celog tog alata. Brzi pregled njegovog naloga na Github-u pokazao je da je takođe pomagao u razvoju jednog od monteliberovskih novčanika za Stellar. Mene je, uostalom, više zainteresovalo to što se on takođe bavi razvojem za Nostr, uključujući kod za sopstveni relej. Definitivno nam je takav potreban za Montelibero!

4. Stanislav Karkavin

Stas će na festivalu predstavljati zapravo Montelibero. On je, kao i Sondre, IT stručnjak, dobar govornik, veoma aktivan u projektu i ima jednu manu: živi u Srbiji. Zbog toga, iako je u Crnoj Gori stigao da živi intenzivno i prilično dobro poznaje stanje na terenu, potpuno zakržljali monteliberovski autohtoni stanovnici ga ipak doživljavaju kao malog autsajdera.

S druge strane, u onoj meri u kojoj će se njegovo izlaganje ticalo blokčejn komponente projekta, njegov status udaljenog učesnika mu uopšte neće smetati.

U idealu, naravno, naši programeri treba nekako idejno da razmenjuju iskustva sa onima iz Liberstada. Možda će na festu doći do nekog pomaka u tom pravcu.

5. Božo Popović

Božo je pozvan kao crnogorski bitkoiner. Kriptovalute su u Crnoj Gori u sivoj zoni: premijer propagira njihovo široko uvođenje, ali je istovremeno obavezan da deklariše težnju ka Evropskoj uniji, a u EU kriptovalute uglavnom pokušavaju da drže pod kontrolom i ne puštaju ih.

Nadam se da su organizatori ukratko dočeli Božu da će publika sastavljati ljude koji nisu sasvim slučajni, i da od njega neće biti potrebna uvodna lekcija o bitkoinu, već pre neki ili drugi insajderi koji se tiču upravo crnogorske specifičnosti.

Božov Tviter se sastoji isključivo od repost-ova, druge društvene mreže nije bilo moguće pronaći. Tako da moram konstatovati da uopšte nemam predstavu o agendi koju on promoviše. Vrednosti su, sudeći po repost-ovima, naizgled slične, i to je već nešto.

6. Jurij Polozov

Jurij je veteran Libertarianske partije Rusije, koji se davno pridružio Free State Project i uspeo ne samo da dobije državljanstvo SAD, već čak i da bude izabran u kongres države.

U principu, iz otvorenih izvora prilično dobro poznajemo osnovnu ideju projekta slobodne države, kao i da imamo površno predstavljanje o njihovim uspesima: izabrali su toliko i toliko fri-stejtera u predstavničke organe, ukinuli su određene regulacije. Najveće čuđenje kod mene izaziva to što je u zemlji od trista miliona stanovnika, sa snažnom tradicijom socijalne mobilnosti i duboko ukorenjenim libertarianstvom (milioni ljudi glasaju za kandidata u predsednika iz libertarianske partije), u projekat slobodne države tokom dvadeset godina ušlo svega šest hiljada učesnika. Šta nije u redu sa FSP-om? To je pitanje koje želim da postavim Juriju.

U trećoj objavi želim da ocrtam svoja očekivanja od trećeg dana festivala