Автор: Анкап-тян

Od teorije do prakse: slučajevi socijalne podrške u ankp zajednici Montelibero

Ovo je moj drugi članak iz prvog izdanja časopisa Jož, koji se distribuira po modelu plaćene pretplate. Izdanje je bilo posvećeno libertarianskom pogledu na socijalnu podršku.

Pišem ovu objavu u libertarianskom klubu, pijuckajući „suspended“ pivo. Nedavno su mi trebali novac, pa sam na berzi prodala svoje dugnice. Nekoliko puta su mi besplatno pomogli u prevozu stvari u novi stan. U ranoj fazi postojanja Montelibera primala sam bezuslovni osnovni dohodak. A sasvim na početku projekta, kada sam tek došla u Crnu Goru, dobila sam velikodušan početni novac od jednog od ideologa zajednice – on je cenio to što svojim ličnim primerom ubeđujem ljude da se pridruže pokretu. Konačno, preko jednog od učesnika projekta uspela sam da pronađem stabilan udaljeni posao sa pristojnim prihodom koji mi omogućava da živim i čak malo štedim, a da pritom nisam IT stručnjak.

To su bili samo oni slučajevi socijalne podrške gde sam ja bila primalac. Mogu se setiti još nekoliko. Moja poznanica je od privatnog dobrotvornog fonda dobila zajam za razvoj svog privatnog vrtića, a drugoj pomažem da dobije investicije za otvaranje sopstvene zlatarske radionice. A kada je jedan budala pozajmio gomilu novca i nije žurio sa vraćanjem, pomogli su mu da tokenizuje svoj dug, i sada su sve njegove obaveze dostupne javnosti u blokčejnu. Manje strpljivi poverioci prodaju njegove dugnice sa velikim diskontom. A kada neko otkupi dovoljno mnogo ovih dugovnih obaveza, za njega će postati tržišno opravdano otići kod dužnika i vrlo ljubazno ga zamoliti da preispita svoje prioritete u trošenju za lične potrebe, kako bi u najkraćem roku otkupio svoje menice po nominalnoj vrednosti.

Ankap zajednica Montelibero je mlada. Zbog toga se velika socijalna podrška ovde obično svodi na zajmove ili ulazak u udeo u biznisu. A mala podrška poprima oblik usluga u naturi ili jednokratnih poklona. Još uvek nismo došli do toga da razmišljamo čime zameniti (i treba li uopšte zameniti) državne penzijske isplate za naše članove. Za sada nam je mnogo aktuelnije pomagati jedni drugima u pronalaženju načina za zaradu.

Naš zadatak kao libertarianske zajednice je da nabavimo dovoljno resursa kako bismo preoblikovali svet oko sebe po svom ukusu, a da pritom ne dozvolimo državi da nam te resurse oduzme. Pored toga, veoma nam je važno da druge zajednice preuzimaju i repliciraju naše iskustvo, a da oni koji znaju za nas, ali nisu deo zajednice, gajnu prema nama naklonost.

Zato je potrebno, s jedne strane, biti ponosni i samostalni, ne tražeći novac od države ili nejasnih spoljnih nevladinih organizacija, a s druge strane – ne steći imidž karikaturalnih ankapaca koji mogu pomoći samo za novac.

Kao rezultat toga, kreirali smo prilično originalnu internu tokenomiku na blokčejnu, gde se tokeni izdaju za označavanje bilo kakvih javnih obaveza, koje se kasnije mogu slobodno trgovati. S jedne strane, to omogućava lako privlačenje slobodnih resursa zajednice za privatne potrebe. A s druge strane, za državu, naročito tako arhaičnu kao crnogorska, svi ovi blokčejni su mračna šuma. U tokenomiki je pohranjena prilično ozbiljna vrednost, ali ona je teško analizabilna za spoljnog posmatrača, uprkos potpunoj transparentnosti blokčejna.

U tokenomici čovek može lako potvrditi svoju poslovnu reputaciju: pokaže link ka svojim ugovorima, a zatim ka transakcijama u blokčejnu koje su izvršene u skladu sa ugovorima. U tokenomici je lako dati u zalog neku imovinu sa niskim likviditetom kako bi se dobio zajam nominiran u visokolikvidnim euro-stejblkoinima. U tokenomici, konačno, može se jednostavno prikupljati mikro-donacije. Na primer, kada je staza do kluba počela da zarasta kupinom, jedna od aktivistkinja je organizovala zajedničko uređenje. Desetak ljudi je došlo i radilo makazama par sati, a mnogi drugi su poslali donacije za ovo plemenito delo na novčanik aktivistkinje. Zatim je ona podelila prikupljeni novac podjednako između učesnika. Tako se, bukvalno u prolazu, stvaraju javna dobra u ankapu.

Ne mogu se spomenuti svi slučajevi, ali opšti princip je sledeći: ideološko srodstvo stvara poverenje, instrumenti tokenomike ga učvršćuju, preduzetnički duh omogućava njegovo korišćenje za rešavanje socijalnih zadataka.

Kako funkcioniše nedržavna socijalna podrška

Ovo je moj članak iz prvog izdanja časopisa Jož, koji se distribuira po modelu plaćene pretplate. Izdanje je bilo posvećeno libertarianskom pogledu na socijalnu podršku.

1. Zašto je ona potrebna?

Iako slobodno tržište doprinosi opštem bogaćenju, sama trgovina neće dovesti do toga da svako postane imućan. Neko neće uspeti ili stići da uštedi dovoljno za pokrivanje iznenadno nastalih hitnih potreba. Čije potrebe mogu biti veće od njihovog kreditnog limita, stoga mogućnost zajma neće rešiti problem.

Takvi ljudi imaju potrebu za milosrđem okoline.

2. Mogu li oni računati na njega?

U društvu neznanaca ljudi pokazuju milosrđe radohladnije što su imućniji, što im njihov položaj deluje stabilnije i što im nesrećni položaj onoga ko moli deluje nezaslužnije.

U sjedinjenim zajednicama važnu ulogu igraju dodatni faktori: zahvalnost zajednice, dalji rast njene povezanosti i to što će primer milosrđa podstaći na milosrđe i druge članove zajednice.

3. Ko može računati na milosrđe?

3.1. Pre svega – svoje. Odnosno članovi porodice, prijateljski krug, učesnici sjedinjene zajednice.

3.2. Oni koji su i sami milosrdni. Pomaganje njima je takođe povod da se izrazi sopstvena zahvalnost. Ovde se mogu svrstati i svi oni koji se smatraju dostojnim zahvalnosti iz nekih drugih razloga. Obično su to pozitivni spoljni efekti povezani sa njihovim delovanjem. Tako, na dobrotvornost mogu sigurno računati umetnici, cenjeni radnici u sferi usluga i slično.

3.3. Oni koji umeju da izraze zahvalnost. To je valuta koju može pronaći apsolutno svako.

3.4. I, na kraju, oni koji su pokušavali sami da se brinu o sebi, a nisu živeli samo za taj dan. To je posebno aktuelno ako teška vremena nastupe za mnoge.

4. Kakav efekat daje ovaj sistem stimulansa?

Kao što nije teško pogoditi, ovi stimulansi će doprineti tome da se ljudi okupljaju u zajednice, trude se da budu korisni i zahvalni drugima, ali da ne zaborave i sami da se osiguraju. Ozbiljna odstupanja od opisanog socijalno odgovornog ponašanja moći će sebi da priušte uglavnom veoma ponosni i samostalni ljudi, koji zapravo sami odbijaju socijalnu podršku, a ko smo mi da im je namećemo?

5. Koje oblike će poprimiti socijalna podrška pri ankapu?

Napomenimo: ponašanje tržišta se ne može planirati, stoga, opisujući budućnost samoregulišućih sistema, možemo graditi samo verodostojna pretpostavke.

5.1. Spontana podrška

Čoveku je iznenada potrebna pomoć, on šalje zahtev svom krugu poznanika, i željni ili zadovoljavaju zahtev bez dodatne komunikacije, ili stupaju u kontakt i preciziraju optimalnu varijantu za sebe i objekat pomoći.

Tržište je ovde u stanju da obezbedi potrebne instrumente: verifikaciju potrebe, pogodnost prenosa novca, izbor pružalaca usluga u naturi – besplatno ili putem sredstava koja su prebacili dobrotvori.

5.2. Regularna podrška

Čoveku je potrebna stalna pomoć, ili su sredstva potrebna za održavanje neke infrastrukture sa visokim troškovima održavanja koja se ne isplati direktnim uplatama onih koji je koriste.

Tržište ovde obezbeđuje konkurentno okruženje u kojem deluju (a) fondovi koji akumuliraju jednokratne i regularne dobrovoljne uplate i troše ih na dobrotvorne projekte; (b) izvođači spremni da realizuju ove projekte na komercijalnoj osnovi.

6. Ograničenja socijalne podrške pri ankapu

Dobrotvornost je razmena resursa za moralno zadovoljstvo. U uslovima odsustva prisile, podršku neće dobijati oni kojima je najpotrebnija, već oni čija će podrška doneti više moralnog zadovoljstva. To pokreće konkurenciju među onima kojima je potrebna pomoć, u kojoj pobeđuju oni koji bolje zadovoljavaju kriterijume iz tačke 3.

Da li će svi dobiti pomoć? Ne može se tačno reći, ali verovatnoća je veća što je društvo bogatije i što je tržište razvijenije, uključujući i tržište dobrotvornosti.

Hoće li obim pomoći biti veći nego pri državnoj raspodeli? Sasvim je moguće da ne, ali će se ona sigurno trošiti efikasnije, i takva raspodela će se sigurno osećati kao pravednija .

Mrežna država. Prevod poglavlja 5.1 i 5.2.

Prevod Mrežne države neumoljivo se bliži kraju. Spremni su poglavlje 5.1 (kratka preambula za peti deo knjige) i poglavlje 5.2, gde Baladži Šrinivasan detaljno analizira fenomen nacionalne države: šta je nacija, šta je država, po čemu se razlikuju, kako utiču jedna na drugu, šta predstavlja njihova kombinacija, i još mnogo toga u tom smislu.

Iz prilično novih misli: različite strategije državnog upravljanja se upoređuju sa različitim paradigmama programiranja.

Sledeći deo će već sigurno, sasvim sigurno biti poslednji, i nadam se da će biti najzanimljiviji, jer konačno treba razumeti šta autor predlaže u praktičnom smislu – nakon što se toliko dugo i detaljno raspyao o svetskoj situaciji i predstojećim izazovima!

Partneri i ja smo osnovali investicioni fond MEREXP i delimo deo naše analitike u telegram kanalu. Možeš li da oceniš kanal?

Lisoz Tech (pitanje je praćeno donacijom u iznosu od 15 USDC)

Evo linka do kanala: https://t.me/merexp_analytics

Počeo je da se puni tek nedavno, od 2. maja, i za sada to radi u dnevnom režimu (nekada je i u mom bila podjednako blagotvorna slika). Materijale može se okvirno podeliti u dve kategorije: pregledi konkretnih tržišta i članci koji objašnjavaju prednosti Merexp Analytics.

Koliko se može razumeti, prednosti sastoje u tome što kompanija koristi svoje autorske metrike. Meni je, konkretno, veoma dopao analiza rada ovih metrika na istorijskim podacima o bitkoinu. Istina je da iz materijala kanala ostaje nejasno kako se prikupljaju sirovi podaci za sve ove metrike, ali možda kompanija ove informacije deli sa svojim klijentima.

Fond posmatra bitkoin jednostavno kao još jednu imovinu na berzi, što pregledima daje poseban šarm, jer se o tržištu bitkoina obično piše ili u kontekstu vesti iz sveta kriptovaluta, ili u kontekstu tehničke analize, dok se ovde uglavnom diskutuje o uticaju oscilacija fiducijarne likvidnosti i sličnim stvarima.

Strogo govoreći, ovo je već najmanje drugi pokušaj pokretanja kanala fonda, prvi se desio u decembru 2023, a u februaru 2024 objave su već prestale. Tamo su objave bile mnogo manje regularne i odnosile su se isključivo na bitkoin.

Nešto me je iznenadilo to što nigde u materijalima kanala nema linka ka sajtu investicionog fonda ili njegovog analitičkog sektora. To nije veoma praktično u pogledu prezentacije materijala (na primer, sajt bi mogao sadržati zgodan arhiv pregleda podeljen po rubrikama za pojedinačna tržišta), kao i nedostatak informacija o fondu koje je nezgodno predstavljati u formatu telegram kanala (na primer, informacije o obimu privučenih investicija i o portfoliju fonda). Umesto sajta, za sva pitanja se predlaže obraćanje botu za podršku. Ne razumem baš najbolje ovakav model prezentacije materijala i interakcije sa potencijalnim klijentima, mada je to možda jednostavno trenutni trend. Evo, ljudi čak i na Instagramu uspevaju da vode biznis.

Bot za povratne informacije sam testirala u najnepovoljnije vreme – u petak uveče. Vreme odgovora iznosilo je 40 minuta, što je veoma dobro.

A možda se sajt i ostali interaktivni alati upravo sada aktivno dovršavaju i uskoro će se pojaviti. Ako je tako, ovakav pristup mi čak i dopada: prvo potpuno razviti sopstvene ključne „know-how“ koji obezbeđuju prednost nad konkurentima, i tek onda obratiti pažnju na to kako ih predstaviti javnosti. To je mnogo poštenije nego prvo napraviti lepu prezentaciju i sajt, zatim privući venture investicije, i tek onda, možda, potrošiti investicije na razvoj metrika i algoritama.

U svakom slučaju, prijavila sam se na kanal jer je sadržaj tamo prilično originalan. Kod bitkoina će čak biti moguće pratiti kako se ostvaruju prognoze, i ako se pokažu kao pouzdane, ko zna, možda počnem da tražim tačke ulaska, a ne samo da kupujem novčiće na slepo, odmah po dobijanju prihoda koji prelaze minimalni životni standard.

Kao desni libertarijanac i pravni individualista, mogu li da podržim Ruski dobrovoljački korpus?

Maks Stirner

Sa predloženih pozicija uopšte je čudno postavljati pitanja o tome da li se nešto sme raditi. Naravno da sme, pitanje je samo mere odgovornosti.

Ako je reč o sankcijama od strane ruske države, onda se rešavanje zadatka svodi na traženje dovoljno bezbednih načina za prebacivanje novca, objavljivanje propagande, isporuku municije i tako dalje.

Međutim, verujem da je pitanje pre o tome da li će drugi desni libertarijanci i pravni individualisti, saznavši za vašu takvu aktivnost, smatrati da su obavezni da vas podvrgnu opstrukciji.

RDK je poluautonomna naoružana formacija u sastavu Oružanih snaga Ukrajine (OSU): u nečemu se potčinjava centralnom komandovanju, u velikoj meri zavisi od njega u snabdevanju, a čini se prilično autonomna u pitanjima regrutovanja i u pitanjima informisanja o svojim aktivnostima. Ali u sastavu OSU postoje i druge jedinice koje samostalno sprovode regrutovanje i k crowdsourcing. Po čemu se RDK toliko razlikuje da Nemac Stirner pita o dopustivosti pomoći baš RDK-u, a ne nekom Azovu?

Azov je pomenut s razlogom. I ova brigada i Ruski dobrovoljački korpus dobijaju brojne optužbe da u njima služe nacisti. Ekonomska teorija nam govori da su vrednosti subjektivne. Svaki čovek ima potpuno pravo da preferira jednu naciju u odnosu na sve ostale, samo po sebi to ne daje osnove za njegovu osudu. Da li momci iz Azova i RDK-a istrebljuju predstavnike svih ostalih nacija radi veličine one nacije koju preferiraju nad ostalima? Ne, oni istrebljuju ljude po drugom kriterijumu, i taj kriterijum se ne razlikuje od onog kojim se rukovode druge vojne formacije u sastavu OSU.

Ostaje jedina razlika RDK-a (i još nekoliko manjih jedinica) u odnosu na ostale delove: oni su fizički, pešaka, prešli međunarodno priznatu rusko-ukrajinsku granicu kako bi se borili protiv ruske vojske na ruskoj teritoriji. I šta, to ih čini agresorima? Ne, oni su i dalje učesnici odbrambenog rata. Isto kao i operateri dronova koji pogađaju rafinerije u dubokoj ruskoj pozadini.

Ah, da, takođe imaju ruske pasoše, ili su ih barem imali na početku rata. I šta, to nekako menja njihov pravni status? Ne, čak ni po ruskim zakonima. Oni i dalje ostaju vojnici OSU, u odnosu na koje važe svi mogući prava i ograničenja povezana sa zakonima i običajima rata koje je RF obavezala da poštuje (ali ne poštuje). Ali čak i da u RF postoji zakon prema kojem svaki građanin RF koji stupi u redove stranih oružanih snaga podleže streljanju bez suđenja, kakvo bi značenje to imalo za pravnog individualistu?

Uostalom, verujem da je čitalac sa nadimkom Maks Stirner ruski državljanin. Zbog toga se njegovo pitanje može preformulisati strože: opravdava li libertarianski moral rat protiv sopstvene države? Zapravo, libertarianski moral opravdava rat protiv bilo koje države. Čak i protiv država predvođenih libertarijancima, kao što su Havijer Milej, Naib Bukele ili Hans-Adam II. Boriti se protiv sopstvene je čak i smislenije, jer upravo sa njom imaš glavne račune, upravo ona nanosi neposrednu štetu, dok su svi ostali samo neki grabežljivci koji lutaju u blizini, kojima naravno takođe ne bi trebalo da bude mesta na zemlji. Međutim, uspešan rat zahteva saveznike. Većina nas ih nema. RDK ih ima. Radujmo se za njih.

Mrežna država. Završen je prevod četvrtog dela

Da ne bih zamarao čitaoce vestima o svakom sitnom detalju, predstavljam odmah veliki deo prevoda Mrežne države.

Poglavlje 4.4. Predvidiva budućnost: ovde se autor jednostavno zabavio par zanimljivih tehničkih predviđanja. Ona imaju prilično indirektnu vezu sa temom knjige.

Poglavlje 4.5. Američka anarhija, kineska kontrola i međunarodni centrizam. Tekst monstruoznih razmera, gde autor uglavnom, naravno, piše o SAD-u, analizirajući korak po korak kako će upravo u Štatu rasti stepen sukoba između pristalica establišmenta i pristalica decentralizacije, i javlja da to, uopšte govoreći, uopšte nije smešno niti romantično (išreno govoreći, činilo mi se tokom čitanja da je autor od Bitcoin-maksimalista napravio slamenu lutku, i da oni nipošto ne propagiraju društva totalnog nepoverenja, ali ko zna kakvi se frikovi zapravo tamo vrti, u tim njihovim Amerikama). Alternativa u vidu kineskog recepta za digitalni gulag ga, razumljivo, takođe ne privlači. Kao i obično, on se nada da će mu inostranstvo pomoći, i uglavnom se oslanja na Izrael i Indiju. Međutim, to je, po njegovom мнению, samo baza za izgradnju mnoštva startup zajednica, od kojih će deo dostići visoki status mrežnih država.

Poglavlje 4.6. Uslovi pobede i neočekiviti završeci. Ovde je autor razmotrio alternativne scenarije u kojima pobeđuje jedan od ekstremnih polova, a ne željeni centrizam.

Poglavlje 4.7. Na putu ka recentralizovanom centru. Pa ovde je Balajiju Šrinivasanu ostalo samo da još jednom naglasi da institucije nisu strašne, centralizacija je normalna, samo ne treba biti opsednut time da staro više ne radi, već će biti ispravnije pokrenuti tržišni proces izgradnje novih institucija.

Potrudiću se da ne odudim previše sa prevodom završnog, petog dela knjige, gde se pretpostavlja nalaze recepti onoga što autor predlaže da se uradi.

Asocijacija Montelibero, moj pogled

Kanal je još uvek na odmoru, ali posetio nas je najveći investitor Montelibera, pa sam imao priliku da provedem veče ćaskajući sa njim, i bilo bi irgendwie čudno ne objaviti svoja razmišljanja u vezi sa tim.

Moj prethodni pregled Montelibera ticao se tokenomike. Sada želim da razmotrim tako zagonetni entitet kao što je Asocijacija Montelibero. Prvi put sam je pomenuo u šesnaestom (i, očigledno, poslednjem) izdanju vesti – od tada više ne pišem o Monteliberu uopšte, već samo o pojedinim aspektima.

Razlog pojave Asocijacije bio je taj što se u zajednici Montelibera nagomilali problemi:

  1. Određivanje ciljeva. Ciljevi projekta Montelibero prvobitno su bili deklarisani kao libertarianske transformacije u Crnoj Gori. Međutim, oni koji dolaze u zemlju su više opterećeni pitanjima svoje legalizacije u toj državi, zarađivanjem za život, povećanjem kvaliteta tog istog života kroz razvoj unutrašnje kulture u zajednici, i tako dalje. Ankapistij ne žele da grade ankap za druge, sasvim im odgovara da grade ankap za sebe, uz određene minimalne troškove kako im država ne bi smetala pod nogama.
  2. Nedostatak aktivista za stvaranje javnih dobara. Ko će graditi puteve – to nije previše oštar problem, jer se lako može definisati krug glavnih budućih korisnika izgradnje puta. Ali ko će (preciznije, radi kojih stimulansa) pisati kod novčanika za našu tokenomiku, ko će organizovati veliki godišnji festival i mnoštvo manjih međuperiodnih aktivnosti, ko će plaćati hosting, ko će se baviti sadržajem i promocijom info-resursa – i tako dalje? Administriranje prikupljanja malih namenskih doprinosa za bilo kakvu takvu sitnicu bilo bi preskupo, isplativije je nekako agregirati administrativne troškove.
  3. Nedovoljna jasnoća mehanizama za donošenje kolektivnih odluka. Na primer, ko će i kako odlučiti koga poslati da drži izlaganje na konferenciji, ako su organizatori konferencije kontaktirali jednog od učesnika Montelibera i pozvali nekog predstavnika Montelibera?

Može se jednostavno odmachnuti od ovakvih problema, tvrdeći da će ih tržište rešiti. Ali tržište je zapravo uopšteni naziv za celokupnost dobrovoljnih privatnih inicijativa. I upravo jedna takva inicijativa je glasila otprilike ovako:

Pošto labava zajednica bez fiksnog članstva loše odgovara na ovakve izazove, hajde da od njenih učesnika napravimo organizaciju sa fiksnim članstvom, prikupimo u nju aktiviste, uvedemo tamo likvidnu demokratiju, i već u okviru asocijacije oni mogu raditi na stvaranju različitih kul infrastrukturnih stvari za celu zajednicu, kao i donositi kolektivne odluke koje će potom preneti celoj zajednici.

Polovinu prošlog leta Asocijacija je bila u fazi preliminarnog razmatranja. Na festivalu je zvanično osnovana. Trenutno u svom sastavu ima nešto više od sto ljudi. Pokušaću ukratko da nabrojim njena osnovna dostignuća:

  1. Stvaranje mehanizma verifikacije identiteta svojih učesnika i standardizovanog zapisa u blokčejn informacije o toj činjenici
  2. Stvaranje suda koji je već uspeo da razmotri nekoliko predmeta
  3. Stvaranje otvorenog standarda blokčejnizacije odnosa – ličnih, imovinskih, kolaborativnih i slično
  4. Stvaranje konkursne komisije za izbor organizacionog komiteta festivala Montelibero 2024. godine
  5. Stvaranje unutrašnjih frakcija ujedinjenih zajedničkim pravcem interesovanja (stvara asocijacije sa svetovnim građanskim društvom)

Još u fazi preliminarnog razmatranja Asocijacija se suočila sa ozbiljnim poteškoćama, a neke od njih su tek jasnije postale vidljive nakon početka njenog rada.

Kao prvo, mnogim ankapistima se ispostavilo strano samo ideja zvaničnog stupanja negde, potčinjavanja odlukama kolegijalnog organa i tako dalje. Radna grupa oko konkretnog projekta – koliko god želite! Članstvo u klubu – izvolite! Ali Asocijacija je po dizajnu izgledala kao nešto previše slično političkoj partiji, i zbog toga je bila odbačena čak i bez obzira na argumente u njenu korist.

Kao drugo, Asocijacija ima unutrašnje kontradiktorne ciljeve. S jedne strane, da bi se bavila konstruktivnim radom, potrebna joj je visoka koncentracija aktivista. S druge strane – da bi prenosila legitimne odluke celoj velikoj zajednici, mora biti što brojnija. S treće strane, principijalni protivnici asocijacije doživljavaju svaki pokušaj Asocijacije da prenese svoje odluke spolja kao napad na sopstvenu slobodu i pokušavaju da ih na svaki način delegitimizuju.

Posebno treba pomenuti likvidnu demokratiju. U savet Asocijacije, ako malo pojednostavimo model, ulazi dvadeset njenih učesnika sa najvećim brojem glasova delegiranih od strane ostalih članova Asocijacije. To stvara stimulans za one koji žele da uđu u Savet da agitiraju sopstvene simpatizere da stupe u Asocijaciju, po mogućnosti pasivno, kako bi se sva njihova aktivnost u organizaciji svela na stupanje, verifikaciju i delegiranje glasa.

Kao rezultat, nastala je kontradiktorna situacija.

S jedne strane, Asocijacija obavlja određene korisne aktivnosti. Na primer, sud koji je ona osnovala rešio je nekoliko konflikata koji su do tada bili u neizvesnosti. Međutim, u jednom od tih konflikata tuženi (član Asocijacije) nije priznao nad sobom jurisdikciju suda, čime je doveo u pitanje tvrdnju da je Asocijacija kontraktna jurisdikcija. Potencijalno još korisniji projekat je razvoj standarda blokčejnizacije odnosa. Konačno, upravo Asocijacija planira da preuzme teret organizacije festivala.

S druge strane, sve to izgleda kao pokušaj stvaranja monopola na praznom mestu, objedinjavajući pod jednim brendom potpuno različite aktivnosti, čak i na štetu efikasnosti. Tako, za razvoj standarda blokčejnizacije i pripadajućih alata potrebna je kompaktna radna grupa, a ne birokratska struktura. Za stvaranje tradicije rešavanja konflikata na sudu potrebni su primeri uspešnog rešavanja konflikata, a ne pokušaji prisilnog vođenja na sud pod pretnjom gubitka članstva u Asocijaciji. Glomazne procedure demokratskog usaglašavanja odbijaju entuzijaste, a ne privlače ih. Pokušaji da se naduvan prestiž članstva postigne ekonomskim stimulisanjem članova Asocijacije i ograničenjima za ne-članove dovode pre do suprotnog efekta: svaki anti-etatista zna da ako pokušavaju da ti nametnu neki besplatan servis, preteći sankcijama zbog njegovog nekorisćenja, od takvih poklona treba bežati što dalje.

Sada moji zaključci.

  1. Stvaranje Asocijacije bilo je odgovor malog aktivnog dela zajednice na sasvim stvarne izazove pred kojima zajednica stoji.
  2. Ovo rešenje je neuspešno po dizajnu i sasvim je prirodno da ga deo zajednice odbacuje.
  3. Pokušaji infiltracije u Asocijaciju sa strane u cilju ispravljanja nedostataka njenog dizajna su štetni: grešno je pokušavati da se tržište zameni politikom.
  4. Pokušaji da se uništi Asocijacija u cilju povratka u prošlost su kontraproduktivni, jer čak i ako cena deluje prihvatljivo, zajednica će na kraju svakako morati da rešava iste probleme koje je Asocijacija pokušavala da reši.
  5. Jedina strategija koja mi deluje razumno: ignorisati samo njeno postojanje kao nekog celovitog entiteta, bez ikakvog odbacivanja ljudi koji su u njoj. Članstvo u Asocijaciji nije ni dobro ni loše, ono nema više smisla od minđuše u uvu.
  6. A problemčiće ćemo morati da rešavamo sopstvenim snagama, dobar ujak neće doći i pomoći, a zli ujak neće doći i smetati. Ne postoji on, taj kolektivni ujak.

Mrežna država, poglavlje 4.3. Tehnonomijske ose.

Čestitam svima Dan svetog Patrika, a ujedno i kraj Maslenice, dok ljubiteljima snimanja redova u ubrzanom režimu čestitam priliku da se posvete omiljenom hobiju. Toliko praznika u jednom danu – zar to nije sjajno, zar to nije panarhija!

Što se mene tiče, tiho je prevedeno još jedno poglavlje Mrežne države. Baladži Šrinivasan nastavlja da razmišlja o trendovima bliske budućnosti, i ako je u prethodnom poglavlju govorio o sociopolitičkim trendovima, sada se dotiče tehnoekonomskih posledica digitalizacije i internetizacije svega i svakog.

Tako on primećuje da naglo smanjenje praga publikovanja povećava disperziju: pored tradicionalnih, doteranih i odmerenih, ali malo zanimljivih pozicija, na površinu izbija mnoštvo najneobičnijih htonija. A pored kolebanja diskursa putem društvenih mreža, postoji i kolebanje finansijske stabilnosti putem bezbrojnih kriptovaluta.

Drugi zanimljiv aspekt koji autor razmatra jeste to što totalna digitalizacija svega i svakog dovodi do toga da digitalni entiteti postaju primarni, dok se fizički, u suštini, materijalizuju po narudžbini, ako postoji takva potreba.

Takođe, on se ukratko dotiče zagonetke: zašto u fizičkom svetu ne primećujemo tako lud skok produktivnosti kao u digitalnom svetu. Zatim, ponudivši čitav niz hipoteza, predlaže da među njima biramo samostalno.

Ukratko, poglavlje je prilično zasićeno idejama i generalizacijama, tako da ne vidim veliku svrhu u prepričavanju, jednostavnije je pročitati.

Još jedan pokušaj da vam preporučim monteliberovski jutjub-kanal

Dok je kanal na odmoru, ne opterećujem se autorskim materijalima, ali, kako ne biste bili dosadni, s vremena na vreme ću ubaciti nešto što nije moje.

Soz je snimio i objavio na MTL-TV veoma koristan video, gde objašnjava zašto je bukvalno svakome ko drži velike sume u kriptovalutama izuzetno korisno korišćenje novčanika sa višestrukim potpisima (multi-sig), i koliko je sve to lako i praktično organizovano u Stellar blockchain-u uopšte, a u tokenomiki Montelibera posebno. Srdačno preporučujem, i sama želim da isprobam predložene recepte kada budem imala malo više slobodnog vremena.

I ne zaboravite na rubriku Ankaposhnaya na istom kanalu, tamo su već stigli do objašnjavanja tržišta i čini se da nemaju nameru da stanu.

Možda kanal ide na odmor

Stigao je još jedan nalog za prevod, i to takođe prilično hitan. To znači da će mi možda biti potrebna pauza u vođenju kanala.

Zato vam za sada mogu preporučiti da poslušate podkaste na našem monteliberanskom kanalu MTL-TV, naročito, naravno, novu rubriku Ankapošnaja, tamo nije toliko reč o Monteliberu, već o raznoj libertarianskoj teoriji, pa ste se ovde i okupili da čitate o njoj, zar ne?

Montelibero je decentralizovana zajednica, zato kanal nema jednog vođe, njime se bavi onome kome je u datom trenutku najpotrebnije. Prvo je to bio Soz, zatim Birkin, sada je to Ivan sa kanala Ogurizam, a kasnije će se možda još neko preuzeti.

A takođe, kako ne biste previše bili dosadni, možete u međuvremenu boostovati kanal. Ranije bi mi to davalo samo mogućnost da objavljujem storiz, ali meni deluje divlje raditi na sadržaju koji je suđen da brzo nestane, takva je moja tašta priroda. A sada se dobro razvijen kanal može još i malo iziskanije oblikovati, a bolje je imati takvu mogućnost nego je nemati.