Na kanalu Ruski frontir, koji sam nedavno reklamirala, počeo je da izlazi kratak rezime knjige Titusa Gebela „Slobodni privatni gradovi“. Ideje obrađene u knjizi danas se koriste prilikom izgradnje ugovorne jurisdikcije kao što je Prospera. Moguće je da će se nešto primenjivati i u Monteliberu.
Tako da oni kojima je lenjo da čitaju samu knjigu mogu da se pretplate na kanal i zajedno sa njegovim autorom polako usvajaju materijal.
Za sada je dostupan rezime prve glave.
Neki Kazah
Hvala na eksplikaciji iz Vatoadmina, jer bih lenjila da gledam njegove strimove tražeći konkretne citate. Što se tiče debljine, još je daleko od Kahe Bendukidzea, neka se trudi dalje.
A sada na glavni deo pitanja.
Ekonomska glavna struja danas zaista već dugo nije neka celovita teorija. To je samo skup pogleda na ekonomiju, od kojih ekonomisti nijedan ne doživljavaju kao potpnu glupost. Pritom, svi zajedno mogu biti unutrašnje protivrečni – na to će ekonomista reći da svaki ekonomski alat ima svoju oblast primene i da je to sasvim normalno – a zadatak ekonomije se upravo svodi na to da proučava kada šta mudrom regulatoru najbolje primeniti.
Austrijska škola je zaista deo mejnstrima. Ona uglavnom opisuje kako se tačno ponašaju ekonomski agenti na slobodnom tržištu, a takođe sa gađenjem i radoznalošću pokazuje kakva se izobličenja uvode određenim prisilama. Mejnstrim takođe opisuje kako se ekonomski agenti ponašaju na slobodnom tržištu (i često to čini pomoću aparata koji je izrastao iz austrijske škole), a zatim tvrdi da se tržište može i treba regulisati, da se to radi na određeni način, sa određenim ciljevima, i da daje takve i takve rezultate. Ili ne daje, u tom slučaju treba proučiti šta je pošlo po zlu, i sledeći put uneti korekcije u ekonomsku politiku.
Što se tiče nevoljnosti Austrijanaca prema korišćenju matematičkog aparata za opisivanje složenih pojava, ja bih to objasnila otprilike ovako. Mejnstrimista će pribrađeno izračunati koliko tela ljudi i koliko tela konja treba belom hodalicu da bi izledi šaru na snegu, koliko će vremena potrošiti na to i za koliko će temperatura u šumi pasti kao rezultat izvođenja tog rituala. A Austrijanac jednostavno postulira da su beli hodalači zlo koje nije mesto u šumi, i da mu za to nisu potrebni matematički modeli.
Pa recite mi, kako pošten ekonomista da ne prezire takvu čistodelnost?
Pretplatila se na kanal Ruski frontir. Autor je danas objavio recenziju projekta Montelibero, u kojoj primećuje našu ideološku sličnost u svemu, osim u procenama investicionog klimatskog okruženja u Rusiji. Navodi da se danas stvaranje ugovornih jurisdikcija u Rusiji zvanično nikako ne reguliše, što znači da se na ovo tržište može i treba ući – sve dok država ne pokaže intenzivisano interesovanje za njih, nakon čega ih treba preoblikovati u nešto drugo, čak i u svingerske klubove.
Zaista, danas je u Rusiji još uvek sačuvana (i, možda, dugo će ostati sačuvana) niša relativno slobodnog bavljenja poljoprivredom i zanatima – u regionima gde postoji relativni višak zemlje. To jest, u uslovnom Krasnodarskom kraju nije moguće širiti se, ali na Altaju, kao Džastas Voker, ili čak u ne baš najbližem Podmoskovlju, kao Mihail Šljapnikov ili German Sterligov – zašto da ne. Tako da entuzijasta zaista može stvoriti čvrsto gospodarstvo sa prilično autentičnim običajima, pri čemu to gospodarstvo čak teško i da oduzmu, jer je osnova njegovog prosperiteta rad i preduzetnički talenat, a ne kapital.
Naravno, takvo blagovoljno ignorisanje od strane države će trajati samo dok konkretni preduzetnik ne uđe u politiku ili barem ne donese glasne medijske izjave koje neskladno odstupaju od opšteg konteksta. A ako takvi preduzetnici neće biti izuzetak, već će bukvalno svaki drugi zaplesti pod noge, za njih će se brzo smisliti tipično rešenje koje će ih ukinuti ili snažno odvratiti.
Koliko se takva rešenja dobro repliciraju? Čini se da ne baš najbolje. Verovatno će udruženja slobodnih farmera sa više žara istrebljivati nego pojedince, a ni pozitivan efekat obima od bilo kog udruženja konkretno u ovoj grani nije veliki. Proizvođač mleka u Belgorodu nikako neće pomoći proizvođaču meda u Baškiriji, svako ima posla sa jedinstvenim okruženjem različitog stepena agresivnosti.
Koliko se takva rešenja dobro skaliraju? A to je, najverovatnije, opasno. Čim gospodarstvo značajno odmakne od eksploatacije rada ka eksploataciji kapitala, postaje primamljiv zalogaj za prisilno preuzimanje.
Tako da bih ruski frontijer posmatrala kao dobru trening platformu za one koji imaju dovoljno kompetencija da podignu individualno gospodarstvo. Pri tome, kulturni identitet može takom gospodarstvu obezbediti medijsku vidljivost – a to može privući i investitore i kupce proizvoda, pa čak i poslužiti kao neka vrsta zaštite od nedovoljno motivisanih napada. Dakle, pretvaranje u lice ugovorne jurisdikcije za takvo gospodarstvo je takođe odlična ideja, može se uzeti.
Ali kada se nakupi određeno iskustvo i kapital, ima smisla, umesto širenja trenutnog projekta, ipak ulagati u gospodarstvo u zemljama sa pouzdanijom zaštitom privatne imovine. Srećom, globalizacija omogućava da se ne pravi oštar izbor između ruskog i crnogorskog frontijera. U najboljem slučaju to će biti samo diversifikacija, a u najgorem – i platforma za evakuaciju.
Pa ja se ipak nadam da će se iskustvo stečeno na ruskom frontu jednostavno želeti primeniti za nešto veće, i tada dobrodošli u Montelibero.
Slučajno sam naletela na YouTube-u na izvor video zapisa sa Vladimirom Zolotarevom. To je neka mala kanal Libertarian Site, međutim, tamo je od 2019. godine objavljen prilično veliki broj video zapisa, pretpostavljam sasvim korisnih, ali za sada sam odgledala samo Vladimirovo najnovije predavanje, gde razmišlja o prirodi države i drugim srodnim materijama – nije previše strukturirano, ali je zanimljivo. Sumnjam da su i ostali njegovi video zapisi konstruisani na sličan način, tako da je njihova glavna vrednost, po mom mišljenju, demonstracija toga kako se tačno menja stil razmišljanja čoveka kada počne da deli libertarijansko svetonazor. Svetonazor je zarazna stvar, tako da će vas uticati čak i ako nije izložen bilo kakav sistematičan način. Gledajte, indoktrinišite se)
A u svojoj knjizi, koja je u procesu pisanja, ipak bih želela da uštedim vreme čitaoca i pružim razumevanje libertarijanstva što je moguće kraće i doslednije. Možda uspe…
Na kanalu Libertarian Band izašao je četvrti video iz ciklusa „Kuharica anarhiste“, posvećen darknetu. Pogledala sam sa velikim zadovoljstvom, saznala sam mnogo novog. Nema čak ni na šta da se zameri, sve deluje jasno i po temi, hvala momcima, drže nivo. Svakako preporučujem.
Knjiga o Ankapu koju sam nedavno najavila biće postepeno objavljivana u odgovarajućem odeljku na mom sajtu. Pošto je ovo za mene prvo takvo iskustvo, ne mogu da garantujem da se tekst neće značajno menjati tokom procesa, tako da teško da vas očekuju redovni najavi u duhu „napisano 5 poglavlja od 70“ – sigurno ću do poslednjeg trenutka izmešati delove teksta tamo-amo, nešto dodavati, nešto izbacivati, a nešto prepravljati po deset puta.
Za sada možete se upoznati sa ultra-kratkim predgovorom, koji obećava da će knjiga biti pisana bez preterane komplikovanosti, a odmah zatim i sa odeljkom posvećenim principu samopripadnosti, koji je ispao prilično apstraktan. Tako sam, nakon što sam pročitala ono što je ispalo, upala u razmišljanje: da li treba kopati toliko duboko, ili pokušati da smanjim stepen apstrakcije.
Čekam vaše komentare povodom toga, i vrlo je moguće da ću ih uzeti u obzir.
Preteška većina pitanja koja mi stižu svodi se na formulu „a kako će u ankapu raditi ova ili ona oblast života?“ U suštini, već sam dala odgovor na veoma mnogo sličnih pitanja, a na neka i više puta. Napravila sam ogroman korpus tekstova koji se teško ko će odlučiti ponovo pročitati. Sada me sve češće posećuje misao da ih spojim u relativno kompaktan, koherentan materijal.
Takođe, veoma mnogi traže link ka nekom osnovnom uvodnom kursu o libertarijanizmu, bez prevelike stručnosti, za one koji žele da napreduju malo dalje od Vikipedije i razumeju šta je libertarijanizam, koliko im on lično odgovara, i ako mu ne odgovara previše, da li da smatraju libertarijance opasnim neprijateljima, bezopasnim čudacima ili korisnim saputnicima.
U principu, već sam prevela jedan takav opus – to je Friedmanova Mehanika slobode. U procesu je i prevod drugog opusa sa sličnim porukom – to je Praktična anarhija Stefana Molinja. Ali oba rada imaju barem jednu očiglednu manu: oni su prevodi. To je pozivanje na drugi kulturni bagaž, što rađa argumente koji mogu delovati čudno i nezgrapno. Postojala je nada u Mihaila Svetova, ali od trenutka kada je najavio svoju knjigu o libertarijanizmu prošlo je mnogo vremena, a ništa se nije promenilo.
Pretpostavljam da će rad sastojati se od tri dela. Prvi – kratak opis libertarijanske slike sveta i obrazloženje zašto nam je ankap potreban. Drugi – pod uslovnim nazivom „A kako u ankapu“ – zbirka primera kako to može biti realizovano. Treći – kako približiti ankap.
Izvinite što ne planiram da odem u zatvor samo da bih pisala knjigu, tako da proces može potrajati. Ali zato nameravam da objavljujem pojedinačna poglavlja kako budu nastajala, čak i ako ne budem potpuno zadovoljna rezultatom i ako budu razmišljala o tome da ih u budućnosti na neki način preradim. Tako ćete imati uvid u to kojim putem se misao kreće.
Pišite u komentarima predloge o tome koja su poglavlja neophodna u drugom delu knjige, pored sudova i puteva.
Želim da vam preporučim prilično dobar video sa kanala „Nepoznata ekonomija“, koji vodi ukrajinski ekonomist Boris Jurovski. Na njegovom kanalu ima mnogo detaljnih teorijskih pregleda ekonomske teorije – čak nisam ni primetila kako sam postepeno prešla sa kanala Pavla Usanova, koji je više ekonomski istoričar. Ali ne tako davno, Boris Savič je pokrenuo seriju video snimaka o tematici libertarijanizma, koja nije njegova primarna oblast, i mislim da je to uradio veoma достоjno.
Video koji preporučujem je poslednji u ovoj seriji i posvećen je prelasku sa etatizma na libertarijanizam. Kao i obično, to je pregled ideja drugih autora, prilično jasan i dobronameran. Ako vam se dopadne, pogledajte i ostale video snimke iz serije o libertarijanizmu, a onda ćete stići i do pregleda ekonomske teorije; to se dešava jednako neprimetno kao i zavisnost od muškog odobravanja.
Podsećam da je suština projekta organizacija fizičkog odlaska libertarijanaca iz različitih evropskih zemalja u malu Crnu Goru sa ciljem stvaranja libertarijanskog enklave tamo (minimum program) i posrednog uticaja na lokalnu politiku u libertarijanskom smeru preko lokalnih aktivista (maksimum program).
Za enklavu je veoma poželjno imati sopstvenu zemlju, srećom Crna Gora nije neka Ukrajina i rado prodaje zemlju strancima. Pronađeno je povoljno zemljište i trenutno je počela prikupljanje sredstava za zajedničku kupovinu ovog aktiva. Na sajtu projekta je postavljen detaljan tekst o tome, neću prepričavati. Reći ću samo da i ja nameravam malo da uložim u kupovinu. Šema sticanja prava vlasništva nad udelom u ovom aktivu je prilično zamršena, pa su organizatori odlučili da tokenizuju udela. Tako da entuzijasti kriptovaluta mogu isprobati ponuđenu neobičnu šemu kupovine tokena fonda Montelibero, ali ja ću ići jednostavnijim putem i jednostavno poneti sa sobom u zemlju evrokas, za koji ću sebi kupiti komadić Crne Gore, da imam gde da se smestim, tako reći.
U celini, projekat se razvija u talasima, kako se u njega uključuju ljudi iz različitih tematskih krugova. Bilo je vremena kada se aktivno diskutovalo o uključenju u lokalnu jahtarsku zajednicu, zahvaljujući, naravno, pojavljivanju jedriličara u projektu. Potom su se pojavili kriptovalutari i počeo je zamah sa tokenizacijom. Čim se pojavi zemljište u vlasništvu – počeće diskusije o opcijama za njegov razvoj. Ukratko, za sada mi se dopada poslovna atmosfera oko Montelibera. A u kontekstu naglog zaostravanja režima u Rusiji, priprema prostora za relativno masovni izlazak deluje izuzetno aktuelno.
Nastavljam sa prevodom „Libertarijanizma“ Erika Maka. Prošli put sam završila sa Delom 2 o filozofskim pretpostavkama, a sada se bacam na Deo 3 o temeljima libertarijanizma, i danas vam predstavljam kratak uvod u treći deo i prilično dugačko poglavlje o tome kako je Nozik objašnjavao samoposedovanje i moralna ograničenja koja iz njega proizlaze. Nozikov pristup se poredi sa poznatijom Rolzovom koncepcijom — o velu neznanja i svemu tome — nakon čega Erik Mak pokazuje u kojim delovima mu Nozik deluje ubedljivije.
Trudila sam se da prevodim tako da bude što jasnije o čemu je reč, ali ne mogu da garantujem da nisam propustila neke ustaljene izraze iz žargona moralnih filozofa koji mi nije naročito poznat, pa ću biti radoznaia ako bi neki hipotetički Artem Severski kratko pregledao prevod i ponudio svoje ispravke tamo gde smatra potrebnim.
Prevod ovog poglavlja je podstaknut donacijom u iznosu od hiljadu rubalja — što je prilično mnogo za pojedinačnu donaciju, ali vrlo skromno s obzirom na obim posla. Tako da ću biti srećna ako bacite još nešto.
Sledeće poglavlje je takođe prilično veliko, i biće o tome šta je autor izvukao u smislu osnova libertarijanizma od Fridriha Hajeka.
Takođe sam malo popravila formatiranje ranije objavljenih poglavlja, prevela napomene uz njih i poboljšala navigaciju između poglavlja. Odlično sam to uradila)))
