Za samo par nedelja počinje MTL-fest 2024. Prvi MTL-fest održan je prošle godine, i dalje će se, očigledno, nastaviti godišnje. Od festivala se očekuju sasvim razumljive stvari:
gužve i atmosfere
zanimljivih priča
razmene praktičnog iskustva
netvorkinga
Što se tiče gužve i atmosfere, 2023. godine je bilo oko 250 ljudi, i malo je verovatno da će ih ove godine biti manje. Uz to, festival sada postaje trodnevni.
U vezi sa zanimljivim pričama: prošle godine je bilo pet govornika, ove godine se očekuje šest. Glavni govornik tada je bio Svetov, ove godine Požarski. Od srodnih projekata prošle godine je bio Edlička iz Liberlenda, a ove će biti Bjellas iz Liberštada i Polozov iz FSP. Od Crnogoraca je bio pravnik, sada se očekuje bitkojner. Od teoretičara je bio Usanov, biće Šustov. Od Montelibera se očekuje Stas Karkavin, a on izgleda nešto prirodnije u javnim nastupima nego ja.
Poseban blok za razmenu praktičnog iskustva prošle godine nije postojao, umesto njega je bio predviđen muzički blok, koji uopšte nije uspeo. Ali sada će praksi biti posvećen ceo treći dan festivala.
U pogledu netvorkinga, želim da razumem glavno: kakvu zapravo korist mogu doneti jedni drugima raznovrsni libertarianski projekti rasuti po Zemlji. Pronaći tu korist i naučiti kako da se izvuče.
Onima koji su već isplanirali put u Crnogoru na MTL-fest – ostaje mi samo da vam se radujem. Oni koji mogu iznenada da krenu i dođu – iznenada krenite i dođite. Oni koji žele, ali ne mogu, moraću se zadovoljiti transmitovanjima i snimcima nastupa, reportažama i intervjuima, pričama onih koji se vrate sa festa i primenom iskustva koje su sa festivala poneli. To je prilično dosta.
4. oktobra, prvog dana festivala, zvanični program će se svesti na gledanje dokumentarnog filma o porazu pokreta za nezavisnost Hong Konga u Montelibero Spejsu. Paralelno sa tim, u tihom omutu se planira okupljanje i neformalno ćaskanje o sudbinama libertarianske emigracije uopšte i Montelibera posebno.
U sledećem postu ću ukratko ispričati šta očekujem od nastupa govornika u subotu, 5. oktobra, glavnog dana festivala.
31. avgusta objavila sam intervju sa predstavnicima kompanije MEREXP, u kojem sam pokušala da razumem na koji način se može zaraditi na trgovini kriptovalutama koristeći metrike koje se ne zasnivaju samo na matematičkoj magiji, već i na ekonomskoj teoriji. I pored intervjua, ostao sam sa osećajem određene nedoumice oko toga kako teorija prelazi u praksu, pa smo odlučili da nastavimo sa istraživanjem ponuđenog proizvoda.
Za početak sam se registrovala na sajtu merexp.com. Ovde, treba reći, proces mi se učinio prilično nesigurnim: lozinka je jednostavno poslata na mejl, a kasnije u ličnom kabinetu nisam uspela da pronađem nikakvu mogućnost da je promenim. U svakom slučaju, dok servis samo nudi plaćenu pretplatu na određene indikatore, a ne uzima novac na upravljanje, to nije toliko kritično.
U perspektivi, predstavnici kompanije obećavaju veliki set analitičkih alata, ali za sada je u prodaji samo Swallow. To je AI koji „gutaju“ vesti koje se odnose na bitkoin (i posebno na ostale kriptovalute) i izbacuje ocenu: koliko se pozitivnih, a koliko negativnih vesti pojavilo tokom dana. Zatim se informacija prikazuje u vidu jednostavnog streličastog indikatora koji pokazuje kakav je novinski ambijent upravo sada, u trenutku.
Za one koji žele da razumeju dinamiku novinskog ambijenta, predviđeni su grafici koji izgledaju otprilike ovako:
Mesečna pretplata za pristup indikatoru iznosi 17 dolara. Meni je za prvi mesec obezbeđena besplatno, kako bih mogla da ga isprobam i napišem ovu recenziju. Za one koji se registruju preko mog referalnog linka https://merexp.com/?ref=ankap_tyan, cena pretplate će biti 12 dolara mesečno (ako se plaća mesečno, dok postoje dodatni popusti za kvartalno ili godišnje plaćanje). Plaćanje se vrši preko eksternog servisa cryptocloud.plus u USDT ili USDC, po izboru.
Nameće se prirodno pitanje: koliko je smisleno kupiti pristup samo jednom indikatoru. Čak su i autori servisa uvereni da nije naročito smisleno, pa zato kao bonus uz njega idu nedeljni pregledi u kojima se analiza vrši pomoću dodatnog seta metrika (same te metrike još uvek nisu spremni da prodaju).
Dakle, imam mogućnost trenutnog monitoringa novinskog ambijenta i detaljne preglede koji, međutim, izlaze samo jednom nedeljno. Postavila sam sebi zadatak da utvrdim da li je to dovoljno da bih se osećala sigurno tokom trgovine. Od prodaje DOGS tokena dobijenih na airdrop-u, imala sam na berzanskom računu 0,00123149 BTC (oko 65 dolara), i upravo oni su korišćeni za probnu trgovinu uz pomoć ponuđenih analitičkih alata, s obzirom na to da je to definitivno bio novac koji mi nije žao izgubiti.
4. septembra MEREXP je objavio novi pregled: „Bitkoin: Vreme neizvesnosti i skrivenih mogućnosti“. Sadržaj pregleda se svodio na sledeće teze: na tržištu raste pritisak prodavaca, dok aktivnost kupaca ostaje stabilno niska. Novinski ambijent je stabilno pozitivan, stoga su padovi plitki i nakon nekog vremena kurs se vraća na svoje mesto. Ali čim novinski ambijent postane negativan, sve, očekujte kolaps. Na taj način, stvorila se idealna situacija za testiranje upravo novinskog indikatora, pošto je cena trebalo da zavisi prvenstveno od njega.
Tada, 4. septembra, otvorila sam poziciju, long sa polugom 5, po ceni 58071, na četvrtinu depozita. Kurs je skoro odmah počeo da pada. Dnevni monitoring novinskog ambijenta pokazivao je da on ostaje pozitivan, ponekad se pomerajući ka žutoj zoni. Verujući onome što je napisano u pregledu, tumačila sam to kao signal „pad je kratkotrajan, može se prosekirati, uskoro idemo gore“. I prosekirala sam. Otprilike ovako izgleda moja trgovina na grafikonu sa dnevnim svećama:
Pozicija je zatvorena 10. septembra sa neznačajnim plusom. 11. septembra je ponovo otvorena po nižem kursu i konačno zatvorena 13. septembra po ceni 58454, jer sam već morala da počnem da pišem ovaj izveštaj. Uzimajući u obzir sva prosekiranja, polugu i trgovinske provizije, neto profit je iznosio 0,00009351 BTC (oko 5 dolara), što u relativnim vrednostima znači 7,6% za 9 dana. S obzirom na svesno izabran nepovoljan trenutak za ulazak, eksperiment smatram uspešnim. Naravno, da sam pošteno kupila indikator preko sopstvenog referalnog linka za 12 dolara, kupovina se za tako kratko vreme ne bi isplatila. Međutim, da u igri nije bio igrački depozit, već barem hiljadu, indikator bi se više nego isplatio, i ostalo bi još za vino.
Jasno je da jedan uspeh ne garantuje buduće profitove. Međutim, znate, biti u ozbiljnom padu je veliki test za nerve, kada morate da nagađate: da li je kurs spreman da uruši, pa se mora hitno zatvarati u minusu kako bi se izbegla likvidacija – ili je spreman da odskoči, pa treba dokupovati na dnu. Indikator novinskog ambijenta upravo odgovara na to pitanje. Bez pristupa njemu, ne bih rizikovala trgovinu sa polugom, a na spot trgovini se ne može ostvariti ozbiljan profit.
Šta bih mogla da posavetujem kompaniji MEREXP za kraj. Pokušajte takođe da otvorite testni depozit i ilustrujte svoje nedeljno preglede demonstracijom kako trgujete u svetlu sopstvene analitike. Tada će, prvo, potencijalni kupci Swallow-a ili drugih budućih indikatora postepeno dobijati sve jasniju predstavu o tome kako koristiti takve stvari. A drugo, do momenta kada rešite pravna pitanja i budete spremni da primate novac na poverenje, imaćete potvrđenu istoriju uspeha. Ne treba prikazivati trgovinu u realnom vremenu, kako ljudi ne bi besplatno kopirali transakcije, ali izveštavanje u nedeljnom režimu izgleda kao sasvim dobra reklamna strategija.
Bilo bi prilično očigledno reći da je vođenje bilo kakvih ličnih odnosa sa osobom koja može lako biti nemilosrdna, bez srca, manipulativna, lažna i neempatična prema drugim ljudima, krajnje sumnjiv poduhvat. Uostalom, važno je nabrojati kako se konkretno manifestuju psihopatične osobe u odnosima, kao i istaknuti neke od njihovih karakteristika kako bi se potvrdila takva tvrdnja.
Psihopatične osobe umeju vešto da manipulišu osećanjima drugih. Da bi ostvarile odnose, sklone su da pribegnu obmani, demonstrirajući dobre osobine koje zapravo ne poseduju. Naravno, u određenoj meri mnogi su skloni tome, ali psihopate to rade intenzivnije nego drugi ljudi. Oni vešto predstavljaju sebe kao privlačne romantične partnere, čak i ako su apsolutno nezainteresovani za „odane“ odnose.
Kada psihopatične osobe dobiju ono što su želele, mogu lako početi da se ponašaju okrutno. Psihopatične predispozicije kod partnera su najjači predznak dugotrajnog nasilja u odnosima. Zbog disfunkcionalnog mehanizma inhibicije nasilja, psihopate lako ignorišu patnju svojih partnera, osim u slučajevima kada to mogu iskoristiti u svoje manipulativne svrhe. Na primer, manipulišući strahom, mogu zastrašivati svog partnera, primoravati ga na seksualni kontakt ili konzumaciju supstanci. Sve to lako dovodi do psihičkih trauma kod žrtava takvog tretmana.
Psihopatične osobe u pitanju odnosa češće preferiraju kvantitet, a ne kvalitet. Oni u proseku imaju tri puta više partnera, ali to se dešava zato što su njihovi tipični odnosi kratkotrajni, burni, ispunjeni neverstvima i ljubomorom, a da bi zadržali partnere pribegavaju obmani, manipulaciji i agresiji, što, naravno, teško može biti strategija koja vodi do stabilnih dugoročnih odnosa. Podrazumeva se da su skloni rizičnom seksualnom ponašanju, a njihovo psihičko stanje je koren niza seksualnih zločina, uključujući silovanja i serijska ubistva na seksualnoj osnovi.
Odnosi sa psihopatičnim osobama obično se ocenjuju kao nezadovoljavajući. Uključujući to, njihovi partneri su skloniji da ishvale seksualnu nezadovoljenost. S obzirom na to da psihopate često varaju, manipulišu, prevaraju, pa čak i vrše nasilje nad svojim partnerima, to nije iznenađujuće.
Kao što je poznato, neki ljudi ne mogu lako da odu od psihopatičnih partnera, čak i ako su apsolutno nezadovoljni odnosima sa njima. Prvenstveno se to dešava zbog manipulacija, sugestija i pretnji. Svoju ulogu može imati i sklonost osobe da se s vremenom veže za druge ljude. Takođe, na situaciju može uticati sindrom kao što je hiper-empatičnost, zbog čega će osoba žaliti svog partnera potpuno nezavisno od njegovog ponašanja.
Psihopatične osobe su sklone formi odnosa kao što je „sugar dating“. U njima jedan od partnera, koji je bogatiji i po pravilu znatno stariji od drugog, obezbeđuje drugom novac, privilegije, status i druge materijalne blagodati u zamenu za društvo ili intimnost. Pritom, spremnost na takve odnose ima vezu sa psihopatičnošću, bez obzira na to koju ulogu osoba u njima igra. Takođe je utvrđeno da do nezadovoljstva u odnosima dovodi ne toliko samo postojanje, već razlika u psihopatičnim predispozicijama partnera. Očigledno je da nepsihopatična osoba neće biti zadovoljna odnosom sa psihopatom. Ali to može funkcionisati na isti način i za samog psihopatu. Kako smatraju istraživači, ljudi sa visokim pokazateljima „tamnih crta“ (psihopatije, narcizma, makijavelizma) su više zadovoljni odnosima sa osobama koje su kao oni sami.
Aktivista Montelibera Stas Karkavin dao je intervju izdanju Plot, gde je odgovorio na niz pitanja o zajednici, što me je, sa svoje strane, navelo na određena razmišljanja.
Kada sam nailazio na mrvice informacija o aktivnostima Free State Project u New Hampshire-u, u početku me je čudila labavost zajednice: evo, na primer, imaju veliki festival PorcFest, imaju određajan uticaj na lokalnu politiku, što se ogleda u izboru učesnika projekta u lokalne predstavničke organe – ali nema nikakve jasnoće. Nejasno je koliko ljudi učestvuje u projektu, ko su njegova javna lica, gde pročitati razumljiv hronološki pregled njegove realizacije i kako nabaviti franšizu.
Ali kada smo počeli da pravimo Montelibero, brzo je postalo jasno da ove specifičnosti nisu baš bag, niti baš „feature“, već pre granični uslovi. Što se jače pokušava projekat ugurati u okvire jedne organizacije ili makar samo svi prebrojati, to će njegovi učesnici jače pružati otpor. Jednostavno zato što su oni volonteri, a što znači da nikome ništa nisu dužni.
Malo kasnije, nakon upoznavanja sa knjigom „Umetnost bycia nepodložnim“ Džejmsa Skota, shvatio sam da je ova taktika izbegavanja toga da se bude uzeta u obzir, prebrojana, pripisana nekom šefu i opskrbljena šefovim naređenjima – svojstvena čovečanstvu još od vremena neolitske revolucije i predstavlja nepromenljiv odgovor ljudi na potencijalnu mogućnost primene moći nad njima.
Upravo iz tog razloga ja, za razliku od Stasa, ne verujem u Asocijaciju Montelibero – normalan libertarijanac se neće dobrovoljno zapisivati u bilo koju jurisdikciju, kako god ona sebe nazivala ugovornom – naročito ako se taj ugovor ne može raskiniti po prvom ćudi. Libertarijancu nije potrebna vlast nad drugim ljudima, čak ni u formi učešća u vlasti nad javnim resursom. Njemu je potrebno da nad njim ne mogu proizvoljno primeniti vlast.
Uprkos svemu tome, libertarijanac odlično ume dobrovoljno da se asocira sa ljudima po konkretnim pitanjima koja ga zanimaju. Na primer, na sajtu prethodno pomenutog FSP-a može se videti kalendar sa rasporedom najrazličitijih događaja, koje organizuju najrazličitije organizacije, biznisi i inicijativne grupe. Izgleda veoma stihijski i decentralizovano (ako ne računamo to što su sve ove informacije predstavljene na jednom sajtu, što je, naravno, potencijalna tačka kvara). Isto tako, vremenom očekujem neki sličan kalendar i na sajtu Montelibera, kako bi onaj ko želi mogao brzo da proveri: sutra idem iz Budve u Bar, ima li tamo nečeg zanimljivog – u Prvom klubu, u Tihom Omutu, u baru Tortuga ili na još nekoliko manje istaknutih lokacija.
Na MTL-Festu, koji će ove godine biti održan od 4. do 6. oktobra, Stas će nastupiti u ime Montelibera. To ne znači da je on glavni u Monteliberu, da on sve zna i da je svi ovlastili. Ne, jednostavno je on iz Montelibera, on je dobar pripovedač i pristao je da nastupi. Isto tako će biti nastupi Sondrea Bjellosa iz Liberštada i Jurija Polozova iz Free State Project-a – i obojica nastupaju u ime svojih projekata, ali će moći ispričati samo mali deo onoga što se tamo dešava, pri čemu će sigurno nekome iz odgovarajućih projekata te priče delovati nepravilno. I to je to: ako deluju tako – biće o čemu diskutovati.
U narednim danima nameravam ukratko ispričati o svih šest govornika na MTL-Festu: kako ja vidim predavače i šta očekujem od njihovih nastupa.
Na ovo kratko šaljivo pitanje imam kratak šaljiv odgovor: probali smo, ne pomaže.
Sada malo ozbiljnije i opširnije. Pod socijalističkim režimima praktikuje se sistemsko nasilje nad bilo kakvom preduzetničkom aktivnošću, ali to se obično izliva u potiskivanje bilo kakve lične inicijative – jer je lična inicijativa obično usmerena ka ličnoj koristi, a to se previše lako tumači kao preduzetnička деятельность. Ishod je, naravno, degradacija društva koje se nalazi pod vlašću bilo kog takvog režima, postepeni gubitak aktivne podrške režimu i, na kraju, transformacija režima u nešto slobodnije. Zapravo, odakle će doći aktivna podrška režimu koji potiskuje ličnu inicijativu? Podrška režimu će vremenom sve više biti iznuđena silom, a to je prilično krhko stanje.
Nažalost, kada takav režim uruši od sopstvene neefikasnosti i nedostatka aktivne podrške, on za sobom ostavlja apatično društvo ljudi sa potisnutim osećajem sopstvenog dostojanstva, ali koji odlično vladaju zavistju, spletkama i kočenjem svakoga ko se istakne. Takvo društvo je lak plen bilo kog političkog režima. Ako ima sreće – onda manje-više libertarijanskog. Obično, naravno, nema sreće, i novi režim ispadne samo malo manje depresivna smeć koji je bio i stari.
Ono što dodatno komplikuje ljubiteljima klasne čistoće zadatak slanja svih libertarijanaca u koncentracioni logor na kasnije spaljivanje – jeste to što su libertarijanci obično malo inicijativniji, i sami teže da osnuju sopstveni libertarijanski koncentracioni logor, presele se tamo i odatle pokazuju srednji prst svima koji iz nekog razloga sanjaju da ih spale. U mom koncentracionom logoru Montelibero, naravno, libertarijanaca još uvek nije toliko koliko u logoru Free State Project, ali su se i oni već prilično dobro smestili. Letnje sunce, naravno, pokušava da nas spali u pičku materinu, ali neko se spasava klima uređajem, neko kupanjem, a nekome se to uopšte dopada. Kao što se kaže, Jedem das Seine, što u prevodu na crnogorski znači Jedem čevap, a ti jedeš nacionalni ponos.
Usput, ako ste ruski libertarijanac i više volite da jedete ćevape nego nacionalni ponos, onda je specijalno za vas nedavno pojavila se ponuda za pomoć pri relokaciji u naš koncentracioni logor. Koristite je dok vas nisu zatvorili u koncentracioni logor RF.
17.05.2024. objavila sam pregled telegram kanala MEREXP analytics. Za razliku od mnoštva drugih kanala sa analizom tržišta kriptovaluta, ovde je, prvo, kripto posmatran jednostavno kao još jedna vrsta valuta, i analiziran je uglavnom uticaj globalne likvidnosti na njega – a drugo, korišćene su sopstvene metrike zasnovane na ekonomskoj teoriji, što je, paradoksalno, nimalo jednostavno sprovesti u okvirima berzanske analize. Uglavnom, kanal mi se dopao. Zato, kada je kompanija koja vodi ovaj kanal pristupila meni sa predlogom za intervju, nisam morala dugo da razmišljam, naročito što sam u okviru pregleda imala upravo pitanja koja nisu našla odgovor. I evo šta smo dobili:
Ankap-tjan: Tokom pregleda kanala Merexp, za mene je ostalo nejasno u čemu sastoji vaš biznis. Nazvali ste se investicionim fondom, ali iz objavljenih materijala je potpuno nejasno kako i u šta investirate. Čitalac vidi samo analitiku, ali ne može da razume koliko vi sami nju kompetentno koristite, a samim tim ne može da se orijentiše da li vredi da vam poveri svoj novac. Možda ste jednostavno još u procesu formiranja, i kasnije će poslovni model postati očigledan. Dakle, na čemu tačno Merexp planira da zarađuje?
MEREXP Analytics: Da, ranije smo govorili o investicionom proizvodu fonda, ali u ovoj fazi nismo spremni da prihvatimo aktivu na upravljanje od masovnih klijenata. I to uopšte nije povezano sa našim trgovinskim strategijama i analitikom. Strategije i analitika su se odlično pokazale, što se lako može proveriti analizirajući našu raniju analitiku na istorijskim podacima. Štaviše, konstantno unapređujemo i dopunjujemo svoju analitiku i trgovinske strategije novim sopstvenim razvojem, kao što je na primer AI Swallow. Naše trenutno odustajanje od investicionog proizvoda fonda više je povezano sa pravnom stranom; odlično razumemo teret odgovornosti za sredstva klijenata i nismo spremni da preuzmemo aktivu na upravljanje bez sigurnosti da su sredstva klijenata bezbedna i da je sve pravno ispravno regulisano. Ali ovaj problem rešavamo, i čim rešimo pravne momente, naši klijenti će videti investicione proizvode u tarifama fonda. Što se tiče zarade, plan prodaje investicionih proizvoda nije nestao, ali pored toga planiramo da prodajemo i analitiku i druge proizvode, kao što je AI Swallow, jer mogućnosti fonda ne završavaju samo na investicijama. Takođe bismo želeli da pokažemo kvalitet naših modela i našeg pristupa pre nego što ponudimo investicione proizvode.
Ankap-tjan: Znači, radite u nekoliko pravaca odjednom: težite ka mogućnosti prihvatanja investicija, pripremate svoju analitiku za prodaju, a takođe nastavljate da je usavršavate. Želela bih da razgovaramo o tome odakle ova analitika dolazi. Obična analitika izgleda ovako: evo grafikona cene, a evo našeg nagađanja po grafikonu kuda će ona dalje ići. Ili: očekuje se određeni događaj, on bi trebalo da utiče na kurs na određeni način. Kod vas metrike izgledaju potpuno drugačije: evo balansa ponude i potražnje, evo odnosa bikova i medveda, i tako dalje. A odakle nabavljate primarne podatke? Da li su oni uopšte dostupni javnosti? Čak i ako negde postoje, vi ne pratite sve berze, već samo neke. Zar to ne uvodi izobličenja?
MEREXP Analytics: Tačno primećeno, naše metrike se zaista razlikuju i za to postoje opravdani razlozi. Ali za početak hajde da razjasnimo uobičajenu analitiku, gde se crta grafikon cene i, kao što ste primetili, vrši se neka vrsta „nagađanja“ kuda će cena ići. To je zaista nagađanje, jer se takva analitika zasniva na istorijskim podacima, na onome što se već desilo. Sve ostalo su samo pretpostavke i pokušaji da se trenutna situacija uporedi sa sličnim situacijama iz prošlosti. Ali čak i to je nekorektno, jer nikada ne postoje apsolutno identične situacije; uvek postoji faktor koji može promeniti ishod, čak i ako uslovi na prvi pogled deluju identično. Mi pristupamo tržištu sa druge strane. Analiziramo fundamentalne podatke ponude i potražnje, uz duboko zaranjanje. Upravo ti podaci formiraju trenutno stanje na tržištu. Naravno, koristimo i klasične metrike kao što su order book, traka i grafikon, ali nam oni služe više da razumemo kako je tržište reagovalo na događaj za koji smo već unapred znali. Ove podatke dobijamo zahvaljujući proračunima našeg analitičkog modela. Što se tiče primarnih izvora podataka, naravno, deo njih su javno dostupni izvori. Međutim, drugi deo su naši složeni proračuni, rezultat rada naših AI sistema i analitičara. Da, zaista još uvek ne obuhvatamo sve berze, ali je i to dovoljno, jer je dobro poznato gde su koncentrisani glavni obemi tržišta kriptovaluta. Zato bi bilo pogrešno reći da ograničen broj izvora izobličuje podatke. Pravilnije je reći da to stvara određenu marginu greške, ali ona je toliko mala da ne utiče na kvalitet naše analize.
Ankap-tjan: Posebno želim da saznam detalje o primeni AI. Poznato je da se AI koristi za trgovinske robote. Na primer, hrane ga grafikonima, a on izmišlja nejasne heuristike o tome kako je mogao zarađivati novac u prošlosti, pod pretpostavkom da će ista ta heuristika raditi i u budućnosti. Drugim rečima, to je napredna tehnička analiza. Vi ne koristite tehničku analizu. Pa kakvu primenu ste uspeli da pronađete za AI u analitici tržišta kriptovaluta?
MEREXP Analytics: Zapravo, imamo mnogo pravaca primene AI u analitici tržišta kriptovaluta, i mnogi od njih su u fazi razvoja. Na primer, uzmimo naše indekse ponude i potražnje. Nakon formiranja odgovarajućeg matematičkog modela, možemo koristiti neuronske mreže za predviđanje na osnovu tih indeksa, kreirajući novi proizvod zasnovan na AI. Važno je napomenuti da se ne oslanjaju svi AI modeli na učenje iz istorijskih podataka uz pretpostavku da će budućnost ponoviti prošlost. Takve pristupe smatramo previše primitivnim, naročito za naše zadatke. Naš cilj je da razvijemo analitičke modele koji će raditi ne samo juče i danas, već i sutra, bez obzira na stanje tržišta i spoljne faktore. Prvo kreiramo ispravne analitičke modele, zatim obučavamo AI na njihovoj osnovi, i tek nakon toga dobijamo finalni proizvod. Dobar primer takvog proizvoda je naš AI Swallow, koji redovno analizira vesti i procenjuje trenutno raspoloženje (sentiment) na tržištu kriptovaluta. Odlučili smo da ponudimo ovaj proizvod našim klijentima kako bi bolje razumeli kako novinski kontekst utiče na tržište. Danas su vesti jedan od najvažnijih faktora koji formiraju tržišne kretnje, ali daleko od svakoga može iz ogromnog toka informacija izdvojiti, obraditi i pravilno interpretirati potrebne podatke za svoju trgovinsku strategiju. Upravo zato nudimo AI Swallow kao idealno rešenje za trenutnu analizu vesti, što štedi mnogo vremena i minimizira greške.
Ankap-tjan: Da li za analizu koristite samo određene proverene izvore vesti, ili AI ume da povlači podatke i iz povremenih spoljnih izvora? Vaša analitika je do sada posvećivala mnogo pažnje fiatnim makroekonomskim podacima. Da li će AI takođe analizirati fiatne makroekonomske vesti, donoseći zaključke o tome kako će se to odraziti na svet kriptovaluta, ili tu analizu za vas treba da rade kripto novinske agencije?
MEREXP Analytics: Da, koristimo ogroman broj pažljivo odabranih izvora koji ne mogu pružiti lažne informacije, čime se smanjuje mogućnost smanjenja preciznosti našeg AI-ja. Što se tiče AI analize na drugim tržištima (fiatno, berzansko, robno itd.), ovde je važno razumeti da su sva tržišta tesno međusobno povezana. Kao primer takve veze, jasno vidimo korelaciju između cene bitkoina i globalne likvidnosti, i to se veoma lako može pratiti kroz naše analitičke izveštaje. Zato ćemo, naravno, pratiti te međusobne veze. Štaviše, rad u tom pravcu se već odvija. Međutim, treba uzeti u obzir da je to veoma složen i kompleksan sistem koji se sastoji od mnoštva AI modela. Svaki njegov deo mora biti posebno razvijen i integrisan u veći zajednički model. Za poređenje može se uzeti naš AI Swallow koji analizira vesti. Takav model je samo jedan mali zupčanik u složenom sistemu. Ovaj proces nije brz, ali po našem mišljenju, upravo je takav pristup najpravilniji, jer je za analitičke instrumente najvažniji kvalitet, s obzirom na to da je reč o rizicima.
Ankap-tjan: Vaši pregledi od svih kriptovaluta odnose se samo na kurs bitkoina u odnosu na dolar. Međutim, mnogi trguju i na drugim valutnim parovima, što znači da bi mogli očekivati analitiku i za njih, naročito kada je reč o parovima „altcoin/bitcoin“. Da li vaše metode analitike rade u ovoj oblasti? Planirate li da proširite analitiku u tom pravcu?
MEREXP Analytics: Danas možemo sa sigurnošću reći da je značajan udeo tržišta kriptovaluta koncentrisan upravo u bitkoinu, i to samo po sebi je pokazatelj toga da podaci o bitkoinu imaju ogroman uticaj na tržište u celini. Upravo zato smo počeli sa analizom bitkoina i njegovih najlikvidnijih parova, kao što su BTC/USD i BTC/USDT. Svakako planiramo da proširimo našu analitiku i pratimo druga tržišta, uključujući parove sa altkoinima. Infrastruktura našeg softvera je već spremna za rad sa ovim podacima. Prvenstveno planiramo da dodamo analitiku parova „altkoin/stejkoin“. Što se tiče efikasnosti naših metoda, mi analiziramo fundamentalne tržišne zakone, kao što su ponuda i potražnja. To su analitički modeli koji će raditi na bilo kom tržištu, jer je svaki pomak posledica promena u ponudi i potražnji. Na taj način, naš model je primenljiv ne samo na bitkoin, već i na druge kriptovalute, kao i na različita finansijska tržišta uopšte, jer zakon ponude i potražnje radi svuda
Ankap-tjan: Zanimljivo se razvija. Prvo je berzanski analitičar Karl Menger u 19. veku izveo subjektivnu teoriju vrednosti, razumevajući da su teorije koje su do tada dominirale potpuno neprimenljive na berzansko trgovanje. Iz toga je izrasla cela austrijska ekonomska škola. Zatim se čovečanstvo, radi objašnjavanja ekonomskih pojava, zapalilo za matematičke modele koji su imali sve manje veze sa stvarnim svetom. A sada vi, na novom nivou matematičkih mogućnosti, ponovo donosite u berzansku analizu upravo taj zakon ponude i potražnje, koji je prvobitno i formulisan na osnovu berzanske analize. Tipičan spiralni razvoj.
Dakle, stojite na čvrstoj teorijskoj bazi, ali praktične instrumente pravite bukvalno u hodu. Nametnuo se zaključak o dobrom popustu za rane kupce, pošto im je zapravo dodeljena i uloga testera novog proizvoda koji će nastaviti da se ozbiljno unapređuje. Kakva uopšte predviđena cenovna politika vašeg servisa? Hoćete li prodavati svaki instrument pojedinačno ili ceo set u jednom paketu?
MEREXP Analytics: Spoljnom posmatraču može izgledati da „pravimo instrumente u hodu“, ali zapravo, pre nego što ponudimo proizvod klijentima, obavljamo dug i mukotrpan posao. Svaki instrument prolazi kroz detaljnu proveru i testiranje u različitim tržišnim uslovima. Na primer, Swallow je razvijen još u jesen 2023. godine, a indeksi ponude i potražnje u proleće iste godine. Posvećujemo ogromnu pažnju kvalitetu naših proizvoda i pridržavamo se strogih, višestepenih kriterijuma provere pre izlaska na tržište. Važno je naglasiti da naši klijenti ni u kom slučaju ne nastupaju u ulozi testera. Naprotiv, odbacujemo mnoštvo instrumenata u različitim fazama razvoja ako ne odgovaraju našim visokim standardima. To je deo normalnog radnog procesa koji nam omogućava da budemo sigurni da naši proizvodi zaista rade i odgovaraju deklarisanom kvalitetu. Što se tiče cenovne politike, razumemo potrebe tržišta i znamo da korisnici žele prvo da isprobaju proizvod pre nego što se odluče za kupovinu. Zbog toga smo spremni da ponudimo akcije, besplatne probne periode, demo verzije, kao i da pripremimo edukativne materijale za naše proizvode. U našim tarifnim planovima će biti kako pojedinačnih proizvoda, tako i paketnih ponuda, kako bi svaki klijent mogao da odabere optimalan set instrumenata i ne plaća više za one koje ne planira da koristi.
Ankap-tjan: Pa, mislim da smo za preliminary upoznavanje razgovarali dovoljno. Dozvoliću sebi da ukratko rezimiram:
U perspektivi Merexp treba da postane investicioni fond, odnosno da prima novac od klijenata i uvećava ga. Međutim, pre toga vam je preostalo da rešite niz pravnih poteškoća.
Da biste vršili uspešne investicije, kreirali ste i nastavljate da unapređujete sopstveni analitički instrumentarijum. U trenutnoj fazi planirate da zarađujete tako što ćete klijentima pružiti ove instrumente, pomoću kojih će oni sami moći uspešno da investiraju.
U osnovi ovih instrumenata leže one osnovne postavke ekonomske teorije koje do sada nije bilo moguće u potpunosti primeniti u berzansku analizu, što proizvod čini jedinstvenim, barem u ovom trenutku. To je pre svega analiza ponude i potražnje, kao i automatska analiza novinskog konteksta pomoću AI.
Planirate da ponudite klijentima fleksibilnu mrežu tarifa u zavisnosti od toga koje instrumente oni realno planiraju da koriste.
U perspektivi Merexp treba da postane investicioni fond, odnosno da prima novac od klijenata i uvećava ga. Međutim, pre toga vam je preostalo da rešite niz pravnih poteškoća.
Da biste vršili uspešne investicije, kreirali ste i nastavljate da unapređujete sopstveni analitički instrumentarijum. U trenutnoj fazi planirate da zarađujete tako što ćete klijentima pružiti ove instrumente, pomoću kojih će oni sami moći uspešno da investiraju.
U osnovi ovih instrumenata leže one osnovne postavke ekonomske teorije koje do sada nije bilo moguće u potpunosti primeniti u berzansku analizu, što proizvod čini jedinstvenim, barem u ovom trenutku. To je pre svega analiza ponude i potražnje, kao i automatska analiza novinskog konteksta pomoću AI.
Planirate da ponudite klijentima fleksibilnu mrežu tarifa u zavisnosti od toga koje instrumente oni realno planiraju da koriste.
Mislim da bi trebalo takođe dati čitaocima ključne linkove: ka vašem sajtu i drugim platformama preko kojih planirate da objavljujete svoje materijale. Postoje li još neki važni momenti koje smo propustili u prethodnom razgovoru, a koje bi trebalo pomenuti?
MEREXP Analytics: Verovatno vredi dodati da smo bukvalno upravo pokrenuli naš sajt. A AI Swallow, kojeg smo danas više puta pominjali, biće pokrenut 1. septembra. I oni koji stignu da do 15. septembra kupe pretplatu na Swallow, platiće za prvi mesec pretplate 5 dolara umesto 15.
Ankap-tjan: To je lepa tradicija – nuditi poklone za one koji su pročitali do kraja. Hvala vam na detaljnim odgovorima. Obavezno ću pronaći vremena da prošetam vašim sajtom i isprobam taj AI – a zatim ću se sigurno javiti sa utiscima.
Neki istraživači su uvereni da pripadnici elitnih ili specijalnih jedinica poseduju značajne psihopatske predispozicije. Na primer, kao što piše Kevin Daton u svojoj knjizi „Mudrost psihopata“, selekcija u SAS (Specijalnu vazdušnu službu Ujedinjenog Kraljevstva) je brutalna i zverska. On navodi jednu od faza selekcije u kojoj osobi, već izmučenoj drugim testovima, stave vreću preko glave, nakon čega kamion priđe u neposrednu blizinu i simulira situaciju u kojoj postoji navodna pretnja da mu mogu slučajno pregaziti glavu. Tokom ovakvih testova, kod kandidata se namerno traže osobine koje su svojstvene psihopatama. Pojedinci sa takvim osobinama su korisni po tome što su sposobni lako ubijati, ne osećajući ni najmanje žaljenje. A osobi bez njih bi, najverovatnije, čak i samo učešće u ovakvoj selekciji dugo ostajalo u noćnim morama.
Takođe se može obratiti članku novinara Kortnija Verlemana. Boraveći u Izraelu i na teritoriji Palestine, želeo je da sazna kakav psihološki uticaj na vojnika ima prvo iskustvo ubistva izbliza. I iako iz određenih razloga njegovo istraživanje nikada nije napisano, oslanjajući se na prikupljena svedočanstva i materijale drugih istraživača, on zaključuje da su pripadnici elitnih ili specijalnih jedinica „visoko funkcionalni“ psihopate.
Verleman navodi primer svog razgovora sa bivšim pripadnikom američke specijalne jedinice „Delta“, koji je pričao kako je u Avganistanu zaklao 14-godišnjeg dečaka, zgrabiivši ga i zatvorivši mu usta kako ne bi pravio buku i poremetio operaciju. Na pitanje o svojim osećanjima nakon toga, odgovorio je da nije osećao nikakvo žaljenje jer je „to rat i operacija je bila uspešna“. A sudeći po curenju tajnih materijala, za američke specijalne jedinice ovakva ubistva civila nisu bila ništa neobično. Takođe se može navesti primer specijalnih jedinica iz Australije koje su, boraveći u Avganistanu, otvoreno pokazivale nacističke poglede i vozile se sa svastikom na patrolnom vozilu. Naravno, pogledi čoveka su jedna stvar, a ubijanje nevinih ljudi koji ne učestvuju u borbenim dejstvima i ne predstavljaju pretnju – sasvim druga. Ali, kao što je proisteklo iz curenja tajnih dokumenata odbrambenih snaga Australije, pogledi pripadnika njihovih specijalnih jedinica odgovarali su njihovim delima – namerno su ubijali nenaoružane muškarce, žene i decu, nakon čega bi im na tela ostavljali oružje kako bi prikrili svoje zločine.
Takođe, Verleman pokreće temu tiranskih i autoritarnih režima. Pozivajući se na radove profesora Timotija Snajdera, on napominje da upravo ljude navikle na vršenje nasilja u inostranstvu takvi režimi kasnije privlače za vršenje nasilja protiv stanovništva unutar zemlje. Militarizovane formacije sastavljene od psihopata mogu se koristiti, na primer, za brutalno suzbijanje onih koji protestuju protiv korumpiranih vlasti. Ovde vredi napomenuti da je u takvim formacijama veoma rasprostranjena „kultura nekažnjivosti“ i da se prema civilnom stanovništvu odnose sa potpunom hladnokrvnošću.
Postojanje ovakvog problema ponovo otvara pitanje kako treba da se odnosimo prema hladnokrvnim, bezsrcnim i nemilosrdnim pojedincima koji mogu lako naneti štetu drugim ljudima, tj. prema pojedincima sa očiglednom disfunkcijom mehanizma inhibicije nasilja i psihopatskim predispozicijama. Očigledno je da oni predstavljaju neverovatno visoku opasnost za društvo. Ljudi sa zlonamernim namerama, na primer, korumpirani političari, mogu ih koristiti kako bi maksimalno efikasno vršili nasilje nad običnim, neviniim ljudima. To još jednom pokazuje da ovakvo stanje pojedinca moramo jednoznačno posmatrati kao patologiju i bolest koju je potrebno iskoreniti.
Povodom hapšenja Durova, na mreži se nastavlja aktivna diskusija.
Za nas, libertarijance, pozicija je jednostavna: države po svojoj prirodi vrše agresivno nasilje i stoga nemaju pravo na postojanje. (Privatna lica koja pružaju bilo koje zamislive usluge koje država pruža ili je ikada pružala, ali to rade na dobrovoljnoj osnovi – imaju pravo na postojanje)
Svet, međutim, ne sastoje se samo od libertarijanaca. Postoje brojni predstavnici ideologija koje tvrde pravo kolektiva da krše bilo koja zamisliva prava pojedinca radi blaga ovog ili onog kolektiva, uključujući takve apstraktne kolektive kao što je, na primer, „čovečanstvo budućnosti“. Sa njima se ponekad mogu voditi smisleni razgovori na temu „a kako tačno ovo konkretno kršenje individualnih prava pomaže postizanju vašeg predivnog kolektivističkog cilja, i zar vam nije smešno što toliko resursa bacate na zadatke sa tako malim odnosom efikasnosti i cene, ako evo vam odmah mnogo efikasnija rešenja vašeg istog zadatka sa daleko manjom potrebom za kršenjem individualnih prava“. Čim sagovornik počne gnevno da odbacuje ovakvu ekonomsku analizu, razgovor se može prekinuti, u smislu: dođi kada pomudriš, a do tada nema o čemu pričati.
Konačno, postoje realisti. Oni condescendingly objašnjavaju da se vrednosti zato i zovu vrednostima jer imaju cenu. Da se može kupiti bilo ko. Da je Durov već više puta išao na kompromise sa veoma odvratnim političkim režimima. I ako ovi režimi putem pretnji kreatorima Telegrama lako čine ga oružjem na strani zla, onda je glupo zahtevati da manje odvratni politički režimi ne koriste pretnje kreatorima Telegrama kako bi ga učinili oružjem na strani dobra (ili, ako želite, manjeg zla). Veoma jasno i dosledno ovu poziciju izneo je u svom videu Majkl Naki.
On, zapravo, tvrdi da, prvo, čak i ako je Durov zaista uhapšen i ako će ga, uz kršenje svih pravnih normi, optužiti za sve one gluposti o kojima se toliko bruji na mreži, to je opravdano ukoliko će rezultat biti njegova aktivna pomoć antiputinskoj koaliciji u ratu na strani Ukrajine. A drugo – da hapšenje izgleda kao inscenacija, i da više liči na to da je Durov tako tražio zaštitu Zapada i zapravo sam obećao pomoć u ratu u zamenu za zaštitu od pritiska diktatorskih režima, i pre svega putinskog.
K čemu to može dovesti, sam Majkl sasvim trezveno zaključuje: dalje će, navodno, Telegram početi da koriste protiv Trampa. I odmah odgovara na to razmišljanje: a hoće li biti mana? Drugim rečima, ono što se može primeniti iz izvanrednih povoda, lako će biti primenjeno iz bilo kog povoda. Rat je nastavak politike, i ako se Telegram može preuzeti pod kontrolu u totalnom ratu, zašto ga sutra ne preuzeti pod kontrolu i za uticaj na izborne procese, zašto se ustručavate, jer je Tramp, po Majklovom mišljenju, fašista i on je podjednako dostojan toga da mu se objavi totalni rat. A prekosutra se preuzima kinesko iskustvo, i šta je tu problem, jer pošten čovek nema šta da krije. U svetu ima toliko užasnih stvari dostojnih objave totalnog rata: trgovina drogom, trgovina ljudima, država, zar ne, Majkle? A, šta, država ne ulazi na taj spisak? Čudno, čudno.
Realisti odlično razumeju da je njihova pozicija logički ranjiva, jer je nedosledna. Njima je svejedno, jer su logičke konstrukcije idealna konstrukcija, a ne realna. Neke trenutne želje proglase vrhovnom vrednošću, druge besmislenim ćudima, neke metode preuzmu u upotrebu, o drugima samo slatko sanjaju – i jedini kriterijum za opravdanje takvog pristupa ispostavlja se kao rezultat. Dobro je ako je rezultat unapred najavljen, ali to nije obavezno, jer se meta može nacrtati tek oko tačke gde je metak pogodio.
Šta se može suprotstaviti realistima? Samo promena stvarnosti. Predugo smo živeli u svetu centralizovanih sistema, i zato se lako zanesemo herojima, tražeći nadu čas u Durovu, čas u Masku. Ali stvarnu nadu donosi drugi tip heroja – anonimni Satoši. Onaj koji otvara novu tehnologiju i čini je opštim dobrom. Predugo smo se oslanjali na centralizovane sisteme, jer je to brzo, jeftino i udobno. A takođe ih može brzo, jeftino i udobno polomiti. Vreme je da shvatimo da nismo toliko bogati da kupujemo jeftine stvari.
Mali centralizovani sistem koji konkuriše na slobodnom tržištu sa milionom sličnih sistema – zašto da ne. Ali kada je reč o globalnoj razmeni vrednosti ili mišljenja – zaboravimo na centralizaciju. Bitcoin i njegova proširenja – kao protokoli za prenos vrednosti. Nostr ili nešto slično – kao protokol za prenos izjava. Neki još uvek nerasprostranjeni entitet – kao protokol za pravne transakcije (moramo i tu funkciju Levijatana zameniti nečim decentralizovanim). U novom svetu će biti manje heroja, a samim tim – manje mogućih tačaka otkazivanja. Na jednom konkretnom čoveku neće viseti prokleta gomila odgovornosti. A samim tim, neće biti smisla hapsiti Durova.
A dok se to ne desi – pravimo hajp oko našeg heroja i zahtevamo njegovo oslobađanje. Zašto? Čudno pitanje. Budimo realisti, to je sada tako moderno. Države kao način prisilnog ujedinjavanja ljudi moraju biti uništene. Šta će više doprineti smrti ove institucije – ako bude Durov držan u zatvoru dok ne pristane na nametnute uslove – ili ako će kao rezultat kampanje pritiska francuska država biti ozbiljno diskreditovana i primorana da pusti svog zatvorenika? Naravno, ono drugo. Ali čak i ako pritisak ne pomogne ciljevima oslobađanja – to nije razlog da se ne vrši pritisak. Moralno srušenu državu je mnogo prijatnije posmatrati nego ponosnu i trijumfalnu.
Jedan od zahteva države je identifikacija osoba koje učestvuju u finansijskim operacijama i izvora porekla njihovih sredstava. KYC procedure (poznaj svog klijenta) i AML (borba protiv pranja novca, koja se sastoji u analizi istorije transakcija) direktno su navedene u zakonima mnogih zemalja. Obično, kada neko želi da izvrši zamenu kriptovaluta preko „belog“ menjačnice ili berze, njegova transakcija se proverava AML sredstvima i, ako se oceni kao visokorizična, klijent je obavezan da prođe KYC – dostavi svoje podatke iz pasoša i podatke o izvoru porekla sredstava. Sve se ovo obrazlaže borbom protiv različitih zločina, prevara i čak terorizma. Međutim, kao što ćemo sada videti, slične procedure mogu, naprotiv, podsticati prevarantske aktivnosti.
Jednu od prevarantskih šema, direktno povezanih sa AML/KYC, otkriva kreator monitoringa kripto menjačnica antiswap.info. Kada neko želi da izvrši zamenu kriptovaluta, menjačnice vrše AML proveru transakcije preko spoljnih servisa. Ali metode rada takvih servisa izazivaju sumnje. Na primer, vi sami možda uopšte ne učestvujete u kriminalnim aktivnostima, ali ako su novčići koji su sada kod vas, deset transakcija pre toga bili uključeni u njih, oni će već biti smatrani „prljavim“, i moraćete da se deanonimizujete i nekako dokažete legalnost porekla sredstava.
Jedan od korisnika monitoringa kurs.expert ukazuje na slučajeve kada su ljudi jednostavno povlačili sredstva sa berzi koje se zatvaraju, a AML servisi za proveru su ih označili kao ukradena. Takođe, suštinu AML provera dobro je opisao jedan od komentatora foruma miningclub.info: „Prodao sam Vasi bicikl i kupio od Maše auto. Posle godinu dana se ispostavilo da je Vasa trgovao drogom i ostavljao pakete vozeći bicikl koji je kupio od mene novcem od drogaša. Ispada da sam ja saučesnik, a Maša vlasnica ‘prljavog’ novca. Zbog čega će joj blokirati račun, kao i kasu prodavnice gde je juče kupila kobasicu?“. Pored toga, mnogi komentatori tamo ukazuju na to da AML servisi mogu utvrditi rizik transakcije uopšte bez ikakvih osnova, jer niko ne proverava kako oni sprovode ovu proceduru.
Naravno, ako ne prođete AML proveru i menjačnici se ne svide vaši argumenti prilikom KYC-a (ili ako uopšte ne želite da se deanonimizujete), vaša sredstva mogu jednostavno biti ukradena, ili će vam odrediti ogromnu proviziju za njihov povraćaj. Kako piše kreator Antiswapa, trećina menjačnica navedenih na popularnom monitoringu Bestchange uhvaćena je u ovakvom ponašanju. Ali zašto onda skoro sve menjačnice tamo imaju idealan rejting? Stvar je u tome što oduzimanje novčića zbog neispunjavanja AML/KYC uslova Bestchange smatra isključivo krivicom klijenta, i sve žalbe po tom pitanju se prebacuju iz negativnih recenzija u neutralne, koje ne utiču na rejting menjačnica.
Pri tome, malo je verovatno da ćete otići da se žalite na takve menjačnice državnim organima, jer će i oni sigurno imati pitanja u vezi sa poreklom vaših sredstava, i tako možete samo sebi stvoriti nove probleme, a ništa ne vratiti. Na taj način, menjačnice sa nepoštenim vlasnicima i zaposlenima mogu praktično legalno baviti krađom i prevarama.
Na sajtu antiswap.info prikupljena je lista takvih prevarantskih menjačnica, kao i lista onih kojima se može verovati. Naravno, i među poverljivim menjačnicama je veoma malo onih koje otvoreno izjavljuju spremnost da vrše zamenu bez prisile na AML/KYC, jer se mnogi i dalje plaše represija od strane „stacionarnog bandita“ i javno izjavljuju da njihove aktivnosti odgovaraju njegovim zahtevima, čak i ako u stvarnosti ne vrše nikakve provere. To stvara poteškoće u pronalaženju menjačnica koje su zaista spremne da vrše anonimne transakcije. Ipak, važno je odvojiti otvoreno prevarantske menjačnice od onih kojima se sa velikom verovatnoćom može verovati.
Mihail Požarski je objavio snimak u kojem je opravdavao nasilje i rat kao potpuno normalne ljudske pojave i instrumente za rešavanje problema, dok je protivnike rata na svaki način vređao i optuživao za neodrživost njihovog stava. Naravno, pre svega neodrživim može se nazvati stav samog Požarskog, koji ćemo sada detaljnije razmotriti.
Dobro je počeo kritikom radova Stivena Pinkera, koji tvrdi da je nivo nasilja tokom istorije opadao, a da je praistorijski čovek patio od hroničnih ratova koji su mogli odneti živote većine stanovništva. Pinker je zaista grešio, donosio je zaključke uzimajući u obzir samo primere koji su odgovarali njegovoj argumentaciji. Ali ako uzmemo u obzir sve arheološke i antropološke dokaze, videćemo da praistorijsko stanovništvo nije patilo od ratova – samo 2% pripadnika plemena lovaca-sakupljača iz prošlosti poginulo je usled nasilja. Nakon agrarne revolucije i nastanka država, nivo lethalnog nasilja porastao je na 5%, nakon čega je počeo opadati, iznoseći svega 3% za 20. vek (i to uzimajući u obzir krvave konflikte koji su se u njemu dogodili). Kako smatra antropolog Daglas Fraj, nivo nasilja u istoriji se menjao po „krivoj n-tipa“. Ove podatke Požarski uopšte ne pominje, i oni se ne uklapaju u njegovu argumentaciju.
Zato je odlučio da detaljno priča o nasilnosti šimpanzi i pozove se na primatologa i antropologa Ričarda Rangema, koji smatra da čovek ima urođenu sklonost ka okrutnosti. Nju on objašnjava evolutivnim nasleđem. Ali kao što pišu Robert Sasman i Dona Hart, evolutivni putevi čoveka i šimpanze razdvojili su se pre 8 miliona godina. Pritom su se između šimpanzi i bonobo ovi putevi razdvojili pre svega 2,5 miliona godina, što nije sprečilo one druge da budu miroljubiva bića. Požarski je takođe pomenuo bonobo, ali je pričao samo o agresivnosti njihovih ženki, ne pominjući da je njihova agresija pretežno odbrambena, kao i da kod njih uopšte nema ubistava. Pored toga, mnogi istraživači, uključujući antropologa Brajana Fergusona, smatraju da veći deo nasilja kod šimpanzi provocira mešanje ljudi u njihovu sredinu staništa, i da oni nemaju nikakvu urođenu predispoziciju za vršenje ubistava, kao ni čovek.
Požarski takođe navodi kao primer narod Dani, među kojima su ratovi i ubistva prilično česta pojava. Međutim, sa istim uspehom se mogu navoditi primeri naroda Palijar, Semai i mnogih drugih, koji su potpuni pacifisti. Osim toga, kao što napominje Daglas Fraj, na osnovu istraživanja dobijamo da je većina kultura (376 od 590 proučenih) bila ili apsolutno nenasilna ili sklona miru (učestvujući samo u neznatnim vojnim akcijama). I samo jedna trećina kultura je značajno učestvovala u ratovima, težeći konkretnim političkim ili ekonomskim ciljevima.
Zatim Požarski navodi pojedinačne primere nasilja u istoriji, što je pristup sličan pristupu istog tog Pinkera (korišćenje epizoda pogodnih za sopstvenu argumentaciju, ignorišući kompletnu sliku), govori da rat može biti pravedan ako se prihvati niz pravila koja smanjuju nanošenje štete (ali samo savetuje da ih prate, ne garantujući njihovo izvršenje u stvarnosti), a takođe napada pacifiste, predstavljajući ih bukvalno kao najgore ljude na svetu kroz neutemeljeno pripisivanje baš njima takvih praksi koje samo podstiču nasilje, kao što su udobravljivanje agresora ili vođenje rata protiv proglasenog „zla“, ne štedeći nikakve sile i ignorišući pravila.
Naravno, Požarski nijednom nije pomenuo stav antropologa, koji sasvim opravdano ne smatraju rat nečim prirodnim za čoveka, niti stav vojnih eksperata, prema kojem većini zdravih ljudi pripada jak unutrašnji otpor prema vršenju ubistava (ili kako to nazivaju istraživači psihe i neurofiziologije čoveka – mehanizam inhibicije nasilja), i da je samo mizerni broj pojedinaca sa visokim psihopatskim predispozicijama sposoban da se lako time bavi. Sve je to bilo ignorisano.
