Aktivista Montelibera Stas Karkavin dao je intervju izdanju Plot, gde je odgovorio na niz pitanja o zajednici, što me je, sa svoje strane, navelo na određena razmišljanja.
Kada sam nailazio na mrvice informacija o aktivnostima Free State Project u New Hampshire-u, u početku me je čudila labavost zajednice: evo, na primer, imaju veliki festival PorcFest, imaju određajan uticaj na lokalnu politiku, što se ogleda u izboru učesnika projekta u lokalne predstavničke organe – ali nema nikakve jasnoće. Nejasno je koliko ljudi učestvuje u projektu, ko su njegova javna lica, gde pročitati razumljiv hronološki pregled njegove realizacije i kako nabaviti franšizu.
Ali kada smo počeli da pravimo Montelibero, brzo je postalo jasno da ove specifičnosti nisu baš bag, niti baš „feature“, već pre granični uslovi. Što se jače pokušava projekat ugurati u okvire jedne organizacije ili makar samo svi prebrojati, to će njegovi učesnici jače pružati otpor. Jednostavno zato što su oni volonteri, a što znači da nikome ništa nisu dužni.
Malo kasnije, nakon upoznavanja sa knjigom „Umetnost bycia nepodložnim“ Džejmsa Skota, shvatio sam da je ova taktika izbegavanja toga da se bude uzeta u obzir, prebrojana, pripisana nekom šefu i opskrbljena šefovim naređenjima – svojstvena čovečanstvu još od vremena neolitske revolucije i predstavlja nepromenljiv odgovor ljudi na potencijalnu mogućnost primene moći nad njima.
Upravo iz tog razloga ja, za razliku od Stasa, ne verujem u Asocijaciju Montelibero – normalan libertarijanac se neće dobrovoljno zapisivati u bilo koju jurisdikciju, kako god ona sebe nazivala ugovornom – naročito ako se taj ugovor ne može raskiniti po prvom ćudi. Libertarijancu nije potrebna vlast nad drugim ljudima, čak ni u formi učešća u vlasti nad javnim resursom. Njemu je potrebno da nad njim ne mogu proizvoljno primeniti vlast.
Uprkos svemu tome, libertarijanac odlično ume dobrovoljno da se asocira sa ljudima po konkretnim pitanjima koja ga zanimaju. Na primer, na sajtu prethodno pomenutog FSP-a može se videti kalendar sa rasporedom najrazličitijih događaja, koje organizuju najrazličitije organizacije, biznisi i inicijativne grupe. Izgleda veoma stihijski i decentralizovano (ako ne računamo to što su sve ove informacije predstavljene na jednom sajtu, što je, naravno, potencijalna tačka kvara). Isto tako, vremenom očekujem neki sličan kalendar i na sajtu Montelibera, kako bi onaj ko želi mogao brzo da proveri: sutra idem iz Budve u Bar, ima li tamo nečeg zanimljivog – u Prvom klubu, u Tihom Omutu, u baru Tortuga ili na još nekoliko manje istaknutih lokacija.
Na MTL-Festu, koji će ove godine biti održan od 4. do 6. oktobra, Stas će nastupiti u ime Montelibera. To ne znači da je on glavni u Monteliberu, da on sve zna i da je svi ovlastili. Ne, jednostavno je on iz Montelibera, on je dobar pripovedač i pristao je da nastupi. Isto tako će biti nastupi Sondrea Bjellosa iz Liberštada i Jurija Polozova iz Free State Project-a – i obojica nastupaju u ime svojih projekata, ali će moći ispričati samo mali deo onoga što se tamo dešava, pri čemu će sigurno nekome iz odgovarajućih projekata te priče delovati nepravilno. I to je to: ako deluju tako – biće o čemu diskutovati.
U narednim danima nameravam ukratko ispričati o svih šest govornika na MTL-Festu: kako ja vidim predavače i šta očekujem od njihovih nastupa.
Na ovo kratko šaljivo pitanje imam kratak šaljiv odgovor: probali smo, ne pomaže.
Sada malo ozbiljnije i opširnije. Pod socijalističkim režimima praktikuje se sistemsko nasilje nad bilo kakvom preduzetničkom aktivnošću, ali to se obično izliva u potiskivanje bilo kakve lične inicijative – jer je lična inicijativa obično usmerena ka ličnoj koristi, a to se previše lako tumači kao preduzetnička деятельность. Ishod je, naravno, degradacija društva koje se nalazi pod vlašću bilo kog takvog režima, postepeni gubitak aktivne podrške režimu i, na kraju, transformacija režima u nešto slobodnije. Zapravo, odakle će doći aktivna podrška režimu koji potiskuje ličnu inicijativu? Podrška režimu će vremenom sve više biti iznuđena silom, a to je prilično krhko stanje.
Nažalost, kada takav režim uruši od sopstvene neefikasnosti i nedostatka aktivne podrške, on za sobom ostavlja apatično društvo ljudi sa potisnutim osećajem sopstvenog dostojanstva, ali koji odlično vladaju zavistju, spletkama i kočenjem svakoga ko se istakne. Takvo društvo je lak plen bilo kog političkog režima. Ako ima sreće – onda manje-više libertarijanskog. Obično, naravno, nema sreće, i novi režim ispadne samo malo manje depresivna smeć koji je bio i stari.
Ono što dodatno komplikuje ljubiteljima klasne čistoće zadatak slanja svih libertarijanaca u koncentracioni logor na kasnije spaljivanje – jeste to što su libertarijanci obično malo inicijativniji, i sami teže da osnuju sopstveni libertarijanski koncentracioni logor, presele se tamo i odatle pokazuju srednji prst svima koji iz nekog razloga sanjaju da ih spale. U mom koncentracionom logoru Montelibero, naravno, libertarijanaca još uvek nije toliko koliko u logoru Free State Project, ali su se i oni već prilično dobro smestili. Letnje sunce, naravno, pokušava da nas spali u pičku materinu, ali neko se spasava klima uređajem, neko kupanjem, a nekome se to uopšte dopada. Kao što se kaže, Jedem das Seine, što u prevodu na crnogorski znači Jedem čevap, a ti jedeš nacionalni ponos.
Usput, ako ste ruski libertarijanac i više volite da jedete ćevape nego nacionalni ponos, onda je specijalno za vas nedavno pojavila se ponuda za pomoć pri relokaciji u naš koncentracioni logor. Koristite je dok vas nisu zatvorili u koncentracioni logor RF.
17.05.2024. objavila sam pregled telegram kanala MEREXP analytics. Za razliku od mnoštva drugih kanala sa analizom tržišta kriptovaluta, ovde je, prvo, kripto posmatran jednostavno kao još jedna vrsta valuta, i analiziran je uglavnom uticaj globalne likvidnosti na njega – a drugo, korišćene su sopstvene metrike zasnovane na ekonomskoj teoriji, što je, paradoksalno, nimalo jednostavno sprovesti u okvirima berzanske analize. Uglavnom, kanal mi se dopao. Zato, kada je kompanija koja vodi ovaj kanal pristupila meni sa predlogom za intervju, nisam morala dugo da razmišljam, naročito što sam u okviru pregleda imala upravo pitanja koja nisu našla odgovor. I evo šta smo dobili:
Ankap-tjan: Tokom pregleda kanala Merexp, za mene je ostalo nejasno u čemu sastoji vaš biznis. Nazvali ste se investicionim fondom, ali iz objavljenih materijala je potpuno nejasno kako i u šta investirate. Čitalac vidi samo analitiku, ali ne može da razume koliko vi sami nju kompetentno koristite, a samim tim ne može da se orijentiše da li vredi da vam poveri svoj novac. Možda ste jednostavno još u procesu formiranja, i kasnije će poslovni model postati očigledan. Dakle, na čemu tačno Merexp planira da zarađuje?
MEREXP Analytics: Da, ranije smo govorili o investicionom proizvodu fonda, ali u ovoj fazi nismo spremni da prihvatimo aktivu na upravljanje od masovnih klijenata. I to uopšte nije povezano sa našim trgovinskim strategijama i analitikom. Strategije i analitika su se odlično pokazale, što se lako može proveriti analizirajući našu raniju analitiku na istorijskim podacima. Štaviše, konstantno unapređujemo i dopunjujemo svoju analitiku i trgovinske strategije novim sopstvenim razvojem, kao što je na primer AI Swallow. Naše trenutno odustajanje od investicionog proizvoda fonda više je povezano sa pravnom stranom; odlično razumemo teret odgovornosti za sredstva klijenata i nismo spremni da preuzmemo aktivu na upravljanje bez sigurnosti da su sredstva klijenata bezbedna i da je sve pravno ispravno regulisano. Ali ovaj problem rešavamo, i čim rešimo pravne momente, naši klijenti će videti investicione proizvode u tarifama fonda. Što se tiče zarade, plan prodaje investicionih proizvoda nije nestao, ali pored toga planiramo da prodajemo i analitiku i druge proizvode, kao što je AI Swallow, jer mogućnosti fonda ne završavaju samo na investicijama. Takođe bismo želeli da pokažemo kvalitet naših modela i našeg pristupa pre nego što ponudimo investicione proizvode.
Ankap-tjan: Znači, radite u nekoliko pravaca odjednom: težite ka mogućnosti prihvatanja investicija, pripremate svoju analitiku za prodaju, a takođe nastavljate da je usavršavate. Želela bih da razgovaramo o tome odakle ova analitika dolazi. Obična analitika izgleda ovako: evo grafikona cene, a evo našeg nagađanja po grafikonu kuda će ona dalje ići. Ili: očekuje se određeni događaj, on bi trebalo da utiče na kurs na određeni način. Kod vas metrike izgledaju potpuno drugačije: evo balansa ponude i potražnje, evo odnosa bikova i medveda, i tako dalje. A odakle nabavljate primarne podatke? Da li su oni uopšte dostupni javnosti? Čak i ako negde postoje, vi ne pratite sve berze, već samo neke. Zar to ne uvodi izobličenja?
MEREXP Analytics: Tačno primećeno, naše metrike se zaista razlikuju i za to postoje opravdani razlozi. Ali za početak hajde da razjasnimo uobičajenu analitiku, gde se crta grafikon cene i, kao što ste primetili, vrši se neka vrsta „nagađanja“ kuda će cena ići. To je zaista nagađanje, jer se takva analitika zasniva na istorijskim podacima, na onome što se već desilo. Sve ostalo su samo pretpostavke i pokušaji da se trenutna situacija uporedi sa sličnim situacijama iz prošlosti. Ali čak i to je nekorektno, jer nikada ne postoje apsolutno identične situacije; uvek postoji faktor koji može promeniti ishod, čak i ako uslovi na prvi pogled deluju identično. Mi pristupamo tržištu sa druge strane. Analiziramo fundamentalne podatke ponude i potražnje, uz duboko zaranjanje. Upravo ti podaci formiraju trenutno stanje na tržištu. Naravno, koristimo i klasične metrike kao što su order book, traka i grafikon, ali nam oni služe više da razumemo kako je tržište reagovalo na događaj za koji smo već unapred znali. Ove podatke dobijamo zahvaljujući proračunima našeg analitičkog modela. Što se tiče primarnih izvora podataka, naravno, deo njih su javno dostupni izvori. Međutim, drugi deo su naši složeni proračuni, rezultat rada naših AI sistema i analitičara. Da, zaista još uvek ne obuhvatamo sve berze, ali je i to dovoljno, jer je dobro poznato gde su koncentrisani glavni obemi tržišta kriptovaluta. Zato bi bilo pogrešno reći da ograničen broj izvora izobličuje podatke. Pravilnije je reći da to stvara određenu marginu greške, ali ona je toliko mala da ne utiče na kvalitet naše analize.
Ankap-tjan: Posebno želim da saznam detalje o primeni AI. Poznato je da se AI koristi za trgovinske robote. Na primer, hrane ga grafikonima, a on izmišlja nejasne heuristike o tome kako je mogao zarađivati novac u prošlosti, pod pretpostavkom da će ista ta heuristika raditi i u budućnosti. Drugim rečima, to je napredna tehnička analiza. Vi ne koristite tehničku analizu. Pa kakvu primenu ste uspeli da pronađete za AI u analitici tržišta kriptovaluta?
MEREXP Analytics: Zapravo, imamo mnogo pravaca primene AI u analitici tržišta kriptovaluta, i mnogi od njih su u fazi razvoja. Na primer, uzmimo naše indekse ponude i potražnje. Nakon formiranja odgovarajućeg matematičkog modela, možemo koristiti neuronske mreže za predviđanje na osnovu tih indeksa, kreirajući novi proizvod zasnovan na AI. Važno je napomenuti da se ne oslanjaju svi AI modeli na učenje iz istorijskih podataka uz pretpostavku da će budućnost ponoviti prošlost. Takve pristupe smatramo previše primitivnim, naročito za naše zadatke. Naš cilj je da razvijemo analitičke modele koji će raditi ne samo juče i danas, već i sutra, bez obzira na stanje tržišta i spoljne faktore. Prvo kreiramo ispravne analitičke modele, zatim obučavamo AI na njihovoj osnovi, i tek nakon toga dobijamo finalni proizvod. Dobar primer takvog proizvoda je naš AI Swallow, koji redovno analizira vesti i procenjuje trenutno raspoloženje (sentiment) na tržištu kriptovaluta. Odlučili smo da ponudimo ovaj proizvod našim klijentima kako bi bolje razumeli kako novinski kontekst utiče na tržište. Danas su vesti jedan od najvažnijih faktora koji formiraju tržišne kretnje, ali daleko od svakoga može iz ogromnog toka informacija izdvojiti, obraditi i pravilno interpretirati potrebne podatke za svoju trgovinsku strategiju. Upravo zato nudimo AI Swallow kao idealno rešenje za trenutnu analizu vesti, što štedi mnogo vremena i minimizira greške.
Ankap-tjan: Da li za analizu koristite samo određene proverene izvore vesti, ili AI ume da povlači podatke i iz povremenih spoljnih izvora? Vaša analitika je do sada posvećivala mnogo pažnje fiatnim makroekonomskim podacima. Da li će AI takođe analizirati fiatne makroekonomske vesti, donoseći zaključke o tome kako će se to odraziti na svet kriptovaluta, ili tu analizu za vas treba da rade kripto novinske agencije?
MEREXP Analytics: Da, koristimo ogroman broj pažljivo odabranih izvora koji ne mogu pružiti lažne informacije, čime se smanjuje mogućnost smanjenja preciznosti našeg AI-ja. Što se tiče AI analize na drugim tržištima (fiatno, berzansko, robno itd.), ovde je važno razumeti da su sva tržišta tesno međusobno povezana. Kao primer takve veze, jasno vidimo korelaciju između cene bitkoina i globalne likvidnosti, i to se veoma lako može pratiti kroz naše analitičke izveštaje. Zato ćemo, naravno, pratiti te međusobne veze. Štaviše, rad u tom pravcu se već odvija. Međutim, treba uzeti u obzir da je to veoma složen i kompleksan sistem koji se sastoji od mnoštva AI modela. Svaki njegov deo mora biti posebno razvijen i integrisan u veći zajednički model. Za poređenje može se uzeti naš AI Swallow koji analizira vesti. Takav model je samo jedan mali zupčanik u složenom sistemu. Ovaj proces nije brz, ali po našem mišljenju, upravo je takav pristup najpravilniji, jer je za analitičke instrumente najvažniji kvalitet, s obzirom na to da je reč o rizicima.
Ankap-tjan: Vaši pregledi od svih kriptovaluta odnose se samo na kurs bitkoina u odnosu na dolar. Međutim, mnogi trguju i na drugim valutnim parovima, što znači da bi mogli očekivati analitiku i za njih, naročito kada je reč o parovima „altcoin/bitcoin“. Da li vaše metode analitike rade u ovoj oblasti? Planirate li da proširite analitiku u tom pravcu?
MEREXP Analytics: Danas možemo sa sigurnošću reći da je značajan udeo tržišta kriptovaluta koncentrisan upravo u bitkoinu, i to samo po sebi je pokazatelj toga da podaci o bitkoinu imaju ogroman uticaj na tržište u celini. Upravo zato smo počeli sa analizom bitkoina i njegovih najlikvidnijih parova, kao što su BTC/USD i BTC/USDT. Svakako planiramo da proširimo našu analitiku i pratimo druga tržišta, uključujući parove sa altkoinima. Infrastruktura našeg softvera je već spremna za rad sa ovim podacima. Prvenstveno planiramo da dodamo analitiku parova „altkoin/stejkoin“. Što se tiče efikasnosti naših metoda, mi analiziramo fundamentalne tržišne zakone, kao što su ponuda i potražnja. To su analitički modeli koji će raditi na bilo kom tržištu, jer je svaki pomak posledica promena u ponudi i potražnji. Na taj način, naš model je primenljiv ne samo na bitkoin, već i na druge kriptovalute, kao i na različita finansijska tržišta uopšte, jer zakon ponude i potražnje radi svuda
Ankap-tjan: Zanimljivo se razvija. Prvo je berzanski analitičar Karl Menger u 19. veku izveo subjektivnu teoriju vrednosti, razumevajući da su teorije koje su do tada dominirale potpuno neprimenljive na berzansko trgovanje. Iz toga je izrasla cela austrijska ekonomska škola. Zatim se čovečanstvo, radi objašnjavanja ekonomskih pojava, zapalilo za matematičke modele koji su imali sve manje veze sa stvarnim svetom. A sada vi, na novom nivou matematičkih mogućnosti, ponovo donosite u berzansku analizu upravo taj zakon ponude i potražnje, koji je prvobitno i formulisan na osnovu berzanske analize. Tipičan spiralni razvoj.
Dakle, stojite na čvrstoj teorijskoj bazi, ali praktične instrumente pravite bukvalno u hodu. Nametnuo se zaključak o dobrom popustu za rane kupce, pošto im je zapravo dodeljena i uloga testera novog proizvoda koji će nastaviti da se ozbiljno unapređuje. Kakva uopšte predviđena cenovna politika vašeg servisa? Hoćete li prodavati svaki instrument pojedinačno ili ceo set u jednom paketu?
MEREXP Analytics: Spoljnom posmatraču može izgledati da „pravimo instrumente u hodu“, ali zapravo, pre nego što ponudimo proizvod klijentima, obavljamo dug i mukotrpan posao. Svaki instrument prolazi kroz detaljnu proveru i testiranje u različitim tržišnim uslovima. Na primer, Swallow je razvijen još u jesen 2023. godine, a indeksi ponude i potražnje u proleće iste godine. Posvećujemo ogromnu pažnju kvalitetu naših proizvoda i pridržavamo se strogih, višestepenih kriterijuma provere pre izlaska na tržište. Važno je naglasiti da naši klijenti ni u kom slučaju ne nastupaju u ulozi testera. Naprotiv, odbacujemo mnoštvo instrumenata u različitim fazama razvoja ako ne odgovaraju našim visokim standardima. To je deo normalnog radnog procesa koji nam omogućava da budemo sigurni da naši proizvodi zaista rade i odgovaraju deklarisanom kvalitetu. Što se tiče cenovne politike, razumemo potrebe tržišta i znamo da korisnici žele prvo da isprobaju proizvod pre nego što se odluče za kupovinu. Zbog toga smo spremni da ponudimo akcije, besplatne probne periode, demo verzije, kao i da pripremimo edukativne materijale za naše proizvode. U našim tarifnim planovima će biti kako pojedinačnih proizvoda, tako i paketnih ponuda, kako bi svaki klijent mogao da odabere optimalan set instrumenata i ne plaća više za one koje ne planira da koristi.
Ankap-tjan: Pa, mislim da smo za preliminary upoznavanje razgovarali dovoljno. Dozvoliću sebi da ukratko rezimiram:
U perspektivi Merexp treba da postane investicioni fond, odnosno da prima novac od klijenata i uvećava ga. Međutim, pre toga vam je preostalo da rešite niz pravnih poteškoća.
Da biste vršili uspešne investicije, kreirali ste i nastavljate da unapređujete sopstveni analitički instrumentarijum. U trenutnoj fazi planirate da zarađujete tako što ćete klijentima pružiti ove instrumente, pomoću kojih će oni sami moći uspešno da investiraju.
U osnovi ovih instrumenata leže one osnovne postavke ekonomske teorije koje do sada nije bilo moguće u potpunosti primeniti u berzansku analizu, što proizvod čini jedinstvenim, barem u ovom trenutku. To je pre svega analiza ponude i potražnje, kao i automatska analiza novinskog konteksta pomoću AI.
Planirate da ponudite klijentima fleksibilnu mrežu tarifa u zavisnosti od toga koje instrumente oni realno planiraju da koriste.
U perspektivi Merexp treba da postane investicioni fond, odnosno da prima novac od klijenata i uvećava ga. Međutim, pre toga vam je preostalo da rešite niz pravnih poteškoća.
Da biste vršili uspešne investicije, kreirali ste i nastavljate da unapređujete sopstveni analitički instrumentarijum. U trenutnoj fazi planirate da zarađujete tako što ćete klijentima pružiti ove instrumente, pomoću kojih će oni sami moći uspešno da investiraju.
U osnovi ovih instrumenata leže one osnovne postavke ekonomske teorije koje do sada nije bilo moguće u potpunosti primeniti u berzansku analizu, što proizvod čini jedinstvenim, barem u ovom trenutku. To je pre svega analiza ponude i potražnje, kao i automatska analiza novinskog konteksta pomoću AI.
Planirate da ponudite klijentima fleksibilnu mrežu tarifa u zavisnosti od toga koje instrumente oni realno planiraju da koriste.
Mislim da bi trebalo takođe dati čitaocima ključne linkove: ka vašem sajtu i drugim platformama preko kojih planirate da objavljujete svoje materijale. Postoje li još neki važni momenti koje smo propustili u prethodnom razgovoru, a koje bi trebalo pomenuti?
MEREXP Analytics: Verovatno vredi dodati da smo bukvalno upravo pokrenuli naš sajt. A AI Swallow, kojeg smo danas više puta pominjali, biće pokrenut 1. septembra. I oni koji stignu da do 15. septembra kupe pretplatu na Swallow, platiće za prvi mesec pretplate 5 dolara umesto 15.
Ankap-tjan: To je lepa tradicija – nuditi poklone za one koji su pročitali do kraja. Hvala vam na detaljnim odgovorima. Obavezno ću pronaći vremena da prošetam vašim sajtom i isprobam taj AI – a zatim ću se sigurno javiti sa utiscima.
Neki istraživači su uvereni da pripadnici elitnih ili specijalnih jedinica poseduju značajne psihopatske predispozicije. Na primer, kao što piše Kevin Daton u svojoj knjizi „Mudrost psihopata“, selekcija u SAS (Specijalnu vazdušnu službu Ujedinjenog Kraljevstva) je brutalna i zverska. On navodi jednu od faza selekcije u kojoj osobi, već izmučenoj drugim testovima, stave vreću preko glave, nakon čega kamion priđe u neposrednu blizinu i simulira situaciju u kojoj postoji navodna pretnja da mu mogu slučajno pregaziti glavu. Tokom ovakvih testova, kod kandidata se namerno traže osobine koje su svojstvene psihopatama. Pojedinci sa takvim osobinama su korisni po tome što su sposobni lako ubijati, ne osećajući ni najmanje žaljenje. A osobi bez njih bi, najverovatnije, čak i samo učešće u ovakvoj selekciji dugo ostajalo u noćnim morama.
Takođe se može obratiti članku novinara Kortnija Verlemana. Boraveći u Izraelu i na teritoriji Palestine, želeo je da sazna kakav psihološki uticaj na vojnika ima prvo iskustvo ubistva izbliza. I iako iz određenih razloga njegovo istraživanje nikada nije napisano, oslanjajući se na prikupljena svedočanstva i materijale drugih istraživača, on zaključuje da su pripadnici elitnih ili specijalnih jedinica „visoko funkcionalni“ psihopate.
Verleman navodi primer svog razgovora sa bivšim pripadnikom američke specijalne jedinice „Delta“, koji je pričao kako je u Avganistanu zaklao 14-godišnjeg dečaka, zgrabiivši ga i zatvorivši mu usta kako ne bi pravio buku i poremetio operaciju. Na pitanje o svojim osećanjima nakon toga, odgovorio je da nije osećao nikakvo žaljenje jer je „to rat i operacija je bila uspešna“. A sudeći po curenju tajnih materijala, za američke specijalne jedinice ovakva ubistva civila nisu bila ništa neobično. Takođe se može navesti primer specijalnih jedinica iz Australije koje su, boraveći u Avganistanu, otvoreno pokazivale nacističke poglede i vozile se sa svastikom na patrolnom vozilu. Naravno, pogledi čoveka su jedna stvar, a ubijanje nevinih ljudi koji ne učestvuju u borbenim dejstvima i ne predstavljaju pretnju – sasvim druga. Ali, kao što je proisteklo iz curenja tajnih dokumenata odbrambenih snaga Australije, pogledi pripadnika njihovih specijalnih jedinica odgovarali su njihovim delima – namerno su ubijali nenaoružane muškarce, žene i decu, nakon čega bi im na tela ostavljali oružje kako bi prikrili svoje zločine.
Takođe, Verleman pokreće temu tiranskih i autoritarnih režima. Pozivajući se na radove profesora Timotija Snajdera, on napominje da upravo ljude navikle na vršenje nasilja u inostranstvu takvi režimi kasnije privlače za vršenje nasilja protiv stanovništva unutar zemlje. Militarizovane formacije sastavljene od psihopata mogu se koristiti, na primer, za brutalno suzbijanje onih koji protestuju protiv korumpiranih vlasti. Ovde vredi napomenuti da je u takvim formacijama veoma rasprostranjena „kultura nekažnjivosti“ i da se prema civilnom stanovništvu odnose sa potpunom hladnokrvnošću.
Postojanje ovakvog problema ponovo otvara pitanje kako treba da se odnosimo prema hladnokrvnim, bezsrcnim i nemilosrdnim pojedincima koji mogu lako naneti štetu drugim ljudima, tj. prema pojedincima sa očiglednom disfunkcijom mehanizma inhibicije nasilja i psihopatskim predispozicijama. Očigledno je da oni predstavljaju neverovatno visoku opasnost za društvo. Ljudi sa zlonamernim namerama, na primer, korumpirani političari, mogu ih koristiti kako bi maksimalno efikasno vršili nasilje nad običnim, neviniim ljudima. To još jednom pokazuje da ovakvo stanje pojedinca moramo jednoznačno posmatrati kao patologiju i bolest koju je potrebno iskoreniti.
Povodom hapšenja Durova, na mreži se nastavlja aktivna diskusija.
Za nas, libertarijance, pozicija je jednostavna: države po svojoj prirodi vrše agresivno nasilje i stoga nemaju pravo na postojanje. (Privatna lica koja pružaju bilo koje zamislive usluge koje država pruža ili je ikada pružala, ali to rade na dobrovoljnoj osnovi – imaju pravo na postojanje)
Svet, međutim, ne sastoje se samo od libertarijanaca. Postoje brojni predstavnici ideologija koje tvrde pravo kolektiva da krše bilo koja zamisliva prava pojedinca radi blaga ovog ili onog kolektiva, uključujući takve apstraktne kolektive kao što je, na primer, „čovečanstvo budućnosti“. Sa njima se ponekad mogu voditi smisleni razgovori na temu „a kako tačno ovo konkretno kršenje individualnih prava pomaže postizanju vašeg predivnog kolektivističkog cilja, i zar vam nije smešno što toliko resursa bacate na zadatke sa tako malim odnosom efikasnosti i cene, ako evo vam odmah mnogo efikasnija rešenja vašeg istog zadatka sa daleko manjom potrebom za kršenjem individualnih prava“. Čim sagovornik počne gnevno da odbacuje ovakvu ekonomsku analizu, razgovor se može prekinuti, u smislu: dođi kada pomudriš, a do tada nema o čemu pričati.
Konačno, postoje realisti. Oni condescendingly objašnjavaju da se vrednosti zato i zovu vrednostima jer imaju cenu. Da se može kupiti bilo ko. Da je Durov već više puta išao na kompromise sa veoma odvratnim političkim režimima. I ako ovi režimi putem pretnji kreatorima Telegrama lako čine ga oružjem na strani zla, onda je glupo zahtevati da manje odvratni politički režimi ne koriste pretnje kreatorima Telegrama kako bi ga učinili oružjem na strani dobra (ili, ako želite, manjeg zla). Veoma jasno i dosledno ovu poziciju izneo je u svom videu Majkl Naki.
On, zapravo, tvrdi da, prvo, čak i ako je Durov zaista uhapšen i ako će ga, uz kršenje svih pravnih normi, optužiti za sve one gluposti o kojima se toliko bruji na mreži, to je opravdano ukoliko će rezultat biti njegova aktivna pomoć antiputinskoj koaliciji u ratu na strani Ukrajine. A drugo – da hapšenje izgleda kao inscenacija, i da više liči na to da je Durov tako tražio zaštitu Zapada i zapravo sam obećao pomoć u ratu u zamenu za zaštitu od pritiska diktatorskih režima, i pre svega putinskog.
K čemu to može dovesti, sam Majkl sasvim trezveno zaključuje: dalje će, navodno, Telegram početi da koriste protiv Trampa. I odmah odgovara na to razmišljanje: a hoće li biti mana? Drugim rečima, ono što se može primeniti iz izvanrednih povoda, lako će biti primenjeno iz bilo kog povoda. Rat je nastavak politike, i ako se Telegram može preuzeti pod kontrolu u totalnom ratu, zašto ga sutra ne preuzeti pod kontrolu i za uticaj na izborne procese, zašto se ustručavate, jer je Tramp, po Majklovom mišljenju, fašista i on je podjednako dostojan toga da mu se objavi totalni rat. A prekosutra se preuzima kinesko iskustvo, i šta je tu problem, jer pošten čovek nema šta da krije. U svetu ima toliko užasnih stvari dostojnih objave totalnog rata: trgovina drogom, trgovina ljudima, država, zar ne, Majkle? A, šta, država ne ulazi na taj spisak? Čudno, čudno.
Realisti odlično razumeju da je njihova pozicija logički ranjiva, jer je nedosledna. Njima je svejedno, jer su logičke konstrukcije idealna konstrukcija, a ne realna. Neke trenutne želje proglase vrhovnom vrednošću, druge besmislenim ćudima, neke metode preuzmu u upotrebu, o drugima samo slatko sanjaju – i jedini kriterijum za opravdanje takvog pristupa ispostavlja se kao rezultat. Dobro je ako je rezultat unapred najavljen, ali to nije obavezno, jer se meta može nacrtati tek oko tačke gde je metak pogodio.
Šta se može suprotstaviti realistima? Samo promena stvarnosti. Predugo smo živeli u svetu centralizovanih sistema, i zato se lako zanesemo herojima, tražeći nadu čas u Durovu, čas u Masku. Ali stvarnu nadu donosi drugi tip heroja – anonimni Satoši. Onaj koji otvara novu tehnologiju i čini je opštim dobrom. Predugo smo se oslanjali na centralizovane sisteme, jer je to brzo, jeftino i udobno. A takođe ih može brzo, jeftino i udobno polomiti. Vreme je da shvatimo da nismo toliko bogati da kupujemo jeftine stvari.
Mali centralizovani sistem koji konkuriše na slobodnom tržištu sa milionom sličnih sistema – zašto da ne. Ali kada je reč o globalnoj razmeni vrednosti ili mišljenja – zaboravimo na centralizaciju. Bitcoin i njegova proširenja – kao protokoli za prenos vrednosti. Nostr ili nešto slično – kao protokol za prenos izjava. Neki još uvek nerasprostranjeni entitet – kao protokol za pravne transakcije (moramo i tu funkciju Levijatana zameniti nečim decentralizovanim). U novom svetu će biti manje heroja, a samim tim – manje mogućih tačaka otkazivanja. Na jednom konkretnom čoveku neće viseti prokleta gomila odgovornosti. A samim tim, neće biti smisla hapsiti Durova.
A dok se to ne desi – pravimo hajp oko našeg heroja i zahtevamo njegovo oslobađanje. Zašto? Čudno pitanje. Budimo realisti, to je sada tako moderno. Države kao način prisilnog ujedinjavanja ljudi moraju biti uništene. Šta će više doprineti smrti ove institucije – ako bude Durov držan u zatvoru dok ne pristane na nametnute uslove – ili ako će kao rezultat kampanje pritiska francuska država biti ozbiljno diskreditovana i primorana da pusti svog zatvorenika? Naravno, ono drugo. Ali čak i ako pritisak ne pomogne ciljevima oslobađanja – to nije razlog da se ne vrši pritisak. Moralno srušenu državu je mnogo prijatnije posmatrati nego ponosnu i trijumfalnu.
Jedan od zahteva države je identifikacija osoba koje učestvuju u finansijskim operacijama i izvora porekla njihovih sredstava. KYC procedure (poznaj svog klijenta) i AML (borba protiv pranja novca, koja se sastoji u analizi istorije transakcija) direktno su navedene u zakonima mnogih zemalja. Obično, kada neko želi da izvrši zamenu kriptovaluta preko „belog“ menjačnice ili berze, njegova transakcija se proverava AML sredstvima i, ako se oceni kao visokorizična, klijent je obavezan da prođe KYC – dostavi svoje podatke iz pasoša i podatke o izvoru porekla sredstava. Sve se ovo obrazlaže borbom protiv različitih zločina, prevara i čak terorizma. Međutim, kao što ćemo sada videti, slične procedure mogu, naprotiv, podsticati prevarantske aktivnosti.
Jednu od prevarantskih šema, direktno povezanih sa AML/KYC, otkriva kreator monitoringa kripto menjačnica antiswap.info. Kada neko želi da izvrši zamenu kriptovaluta, menjačnice vrše AML proveru transakcije preko spoljnih servisa. Ali metode rada takvih servisa izazivaju sumnje. Na primer, vi sami možda uopšte ne učestvujete u kriminalnim aktivnostima, ali ako su novčići koji su sada kod vas, deset transakcija pre toga bili uključeni u njih, oni će već biti smatrani „prljavim“, i moraćete da se deanonimizujete i nekako dokažete legalnost porekla sredstava.
Jedan od korisnika monitoringa kurs.expert ukazuje na slučajeve kada su ljudi jednostavno povlačili sredstva sa berzi koje se zatvaraju, a AML servisi za proveru su ih označili kao ukradena. Takođe, suštinu AML provera dobro je opisao jedan od komentatora foruma miningclub.info: „Prodao sam Vasi bicikl i kupio od Maše auto. Posle godinu dana se ispostavilo da je Vasa trgovao drogom i ostavljao pakete vozeći bicikl koji je kupio od mene novcem od drogaša. Ispada da sam ja saučesnik, a Maša vlasnica ‘prljavog’ novca. Zbog čega će joj blokirati račun, kao i kasu prodavnice gde je juče kupila kobasicu?“. Pored toga, mnogi komentatori tamo ukazuju na to da AML servisi mogu utvrditi rizik transakcije uopšte bez ikakvih osnova, jer niko ne proverava kako oni sprovode ovu proceduru.
Naravno, ako ne prođete AML proveru i menjačnici se ne svide vaši argumenti prilikom KYC-a (ili ako uopšte ne želite da se deanonimizujete), vaša sredstva mogu jednostavno biti ukradena, ili će vam odrediti ogromnu proviziju za njihov povraćaj. Kako piše kreator Antiswapa, trećina menjačnica navedenih na popularnom monitoringu Bestchange uhvaćena je u ovakvom ponašanju. Ali zašto onda skoro sve menjačnice tamo imaju idealan rejting? Stvar je u tome što oduzimanje novčića zbog neispunjavanja AML/KYC uslova Bestchange smatra isključivo krivicom klijenta, i sve žalbe po tom pitanju se prebacuju iz negativnih recenzija u neutralne, koje ne utiču na rejting menjačnica.
Pri tome, malo je verovatno da ćete otići da se žalite na takve menjačnice državnim organima, jer će i oni sigurno imati pitanja u vezi sa poreklom vaših sredstava, i tako možete samo sebi stvoriti nove probleme, a ništa ne vratiti. Na taj način, menjačnice sa nepoštenim vlasnicima i zaposlenima mogu praktično legalno baviti krađom i prevarama.
Na sajtu antiswap.info prikupljena je lista takvih prevarantskih menjačnica, kao i lista onih kojima se može verovati. Naravno, i među poverljivim menjačnicama je veoma malo onih koje otvoreno izjavljuju spremnost da vrše zamenu bez prisile na AML/KYC, jer se mnogi i dalje plaše represija od strane „stacionarnog bandita“ i javno izjavljuju da njihove aktivnosti odgovaraju njegovim zahtevima, čak i ako u stvarnosti ne vrše nikakve provere. To stvara poteškoće u pronalaženju menjačnica koje su zaista spremne da vrše anonimne transakcije. Ipak, važno je odvojiti otvoreno prevarantske menjačnice od onih kojima se sa velikom verovatnoćom može verovati.
Mihail Požarski je objavio snimak u kojem je opravdavao nasilje i rat kao potpuno normalne ljudske pojave i instrumente za rešavanje problema, dok je protivnike rata na svaki način vređao i optuživao za neodrživost njihovog stava. Naravno, pre svega neodrživim može se nazvati stav samog Požarskog, koji ćemo sada detaljnije razmotriti.
Dobro je počeo kritikom radova Stivena Pinkera, koji tvrdi da je nivo nasilja tokom istorije opadao, a da je praistorijski čovek patio od hroničnih ratova koji su mogli odneti živote većine stanovništva. Pinker je zaista grešio, donosio je zaključke uzimajući u obzir samo primere koji su odgovarali njegovoj argumentaciji. Ali ako uzmemo u obzir sve arheološke i antropološke dokaze, videćemo da praistorijsko stanovništvo nije patilo od ratova – samo 2% pripadnika plemena lovaca-sakupljača iz prošlosti poginulo je usled nasilja. Nakon agrarne revolucije i nastanka država, nivo lethalnog nasilja porastao je na 5%, nakon čega je počeo opadati, iznoseći svega 3% za 20. vek (i to uzimajući u obzir krvave konflikte koji su se u njemu dogodili). Kako smatra antropolog Daglas Fraj, nivo nasilja u istoriji se menjao po „krivoj n-tipa“. Ove podatke Požarski uopšte ne pominje, i oni se ne uklapaju u njegovu argumentaciju.
Zato je odlučio da detaljno priča o nasilnosti šimpanzi i pozove se na primatologa i antropologa Ričarda Rangema, koji smatra da čovek ima urođenu sklonost ka okrutnosti. Nju on objašnjava evolutivnim nasleđem. Ali kao što pišu Robert Sasman i Dona Hart, evolutivni putevi čoveka i šimpanze razdvojili su se pre 8 miliona godina. Pritom su se između šimpanzi i bonobo ovi putevi razdvojili pre svega 2,5 miliona godina, što nije sprečilo one druge da budu miroljubiva bića. Požarski je takođe pomenuo bonobo, ali je pričao samo o agresivnosti njihovih ženki, ne pominjući da je njihova agresija pretežno odbrambena, kao i da kod njih uopšte nema ubistava. Pored toga, mnogi istraživači, uključujući antropologa Brajana Fergusona, smatraju da veći deo nasilja kod šimpanzi provocira mešanje ljudi u njihovu sredinu staništa, i da oni nemaju nikakvu urođenu predispoziciju za vršenje ubistava, kao ni čovek.
Požarski takođe navodi kao primer narod Dani, među kojima su ratovi i ubistva prilično česta pojava. Međutim, sa istim uspehom se mogu navoditi primeri naroda Palijar, Semai i mnogih drugih, koji su potpuni pacifisti. Osim toga, kao što napominje Daglas Fraj, na osnovu istraživanja dobijamo da je većina kultura (376 od 590 proučenih) bila ili apsolutno nenasilna ili sklona miru (učestvujući samo u neznatnim vojnim akcijama). I samo jedna trećina kultura je značajno učestvovala u ratovima, težeći konkretnim političkim ili ekonomskim ciljevima.
Zatim Požarski navodi pojedinačne primere nasilja u istoriji, što je pristup sličan pristupu istog tog Pinkera (korišćenje epizoda pogodnih za sopstvenu argumentaciju, ignorišući kompletnu sliku), govori da rat može biti pravedan ako se prihvati niz pravila koja smanjuju nanošenje štete (ali samo savetuje da ih prate, ne garantujući njihovo izvršenje u stvarnosti), a takođe napada pacifiste, predstavljajući ih bukvalno kao najgore ljude na svetu kroz neutemeljeno pripisivanje baš njima takvih praksi koje samo podstiču nasilje, kao što su udobravljivanje agresora ili vođenje rata protiv proglasenog „zla“, ne štedeći nikakve sile i ignorišući pravila.
Naravno, Požarski nijednom nije pomenuo stav antropologa, koji sasvim opravdano ne smatraju rat nečim prirodnim za čoveka, niti stav vojnih eksperata, prema kojem većini zdravih ljudi pripada jak unutrašnji otpor prema vršenju ubistava (ili kako to nazivaju istraživači psihe i neurofiziologije čoveka – mehanizam inhibicije nasilja), i da je samo mizerni broj pojedinaca sa visokim psihopatskim predispozicijama sposoban da se lako time bavi. Sve je to bilo ignorisano.
U komentarima je postavljeno još jedno pitanje o temi, i ne želim da odgovaram isključivo sa teorijskih pozicija, jer već nešto više od tri godine imam mogućnost da pokušam nešto da implementiram. Zato želim da razmislim o problemima prava i zakona u ankap zajednici na primeru Montelibera.
Ograničiću pojmovni aparat koji koristim. Pravo – red rešavanja konflikata prihvaćen u zajednici. Zakon – pravna norma koju zajednica smatra dopustivim nametnuti silom. Sud – procedura rešavanja konflikata od strane treće strane koja nije uključena u konflikt. Jurisdikcija – podsudnost, odnosno krug konflikata koje je u zajednici uobičajeno rešavati određenim sudom.
Montelibero, kao i svaka druga ankap zajednica u eri dominacije država, ne može pretendovati na punu jurisdikciju nad svojim članovima. Da, svako pitanje može biti rešeno u jurisdikciji Montelibera – ali samo ako država nije svesna toga. U suprotnom, država može nametnuti svoje zahteve o tome šta strane u konfliktu moraju uraditi.
Zajednica Montelibero je mala. U njoj nema mogućnosti za punovrednu tržišnu konkurenciju mnoštva različitih sudova. Međutim, to nije razlog za poklanjanje državi. Na kraju krajeva, implementirali smo tokenomiku – i sada imamo sopstveni, veoma jeftin i efikasan finansijski sistem. Na jednom jedinom blokčejnu, bez konkurencije između njih (pokušali smo da dodamo druge, ali se nisu primili). Iako privatno ništa ne sprečava razmenu bilo kojih vrednosti: bilo robe, bilo fjat novca, bilo raznih kriptovaluta. Isto važi i za sudove: uz obostrano saglasje, sporove može rešavati bilo bacanje novčića, bilo medijacija kod unapred dogovorenog autoriteta, bilo dvoboj – ali ako nema saglasnosti, moraćemo se osloniti na neki unificirani sudski mehanizam po defaultu.
Svaka jurisdikcija je podložna snažnom pozitivnom efektu razmere: što se više konflikata u njoj rešava, to će za veći broj potencijalnih konflikata unapred biti dogovorena upravo ta jurisdikcija. To je razumljivo: ljudi štede kognitivne resurse i bez posebne potrebe neće držati u glavi mnogo različitih pravnih mehanizama, te će u krajnjoj liniji težiti jednoj opciji, čak i ako ona u konkretnom slučaju nije najoptimalnija. Postoje i negativni efekti razmere: čak i najefikasniji sudija teško može značajno da poveća svoju produktivnost, pa će pri povećanju potražnje verovatno podići cenu. Zbog toga je za skaliranje ovakvih usluga praktično primeniti mehanizam franšize: sudije mogu biti različite, ali će koristiti jedinstvenu proceduru i jedinstvene pravne norme.
Odakle da one dođu? Šelinova tačka ovde su procedure prihvaćene u nadležnoj jurisdikciji, odnosno u crnogorskim sudovima. Zašto? Barem zato što će se teoretski upravo njima obratiti oni koji budu nezadovoljni odlukom suda Montelibera. Ali, pošto je lokalno zakonodavstvo puno svakakvog etatističkog smeća, to se, naravno, mora izbaciti i zameniti sopstvenim domaćim pojmovima. Osnovnih principa u libertarianizmu je malo, ali konkretne pravne norme koje im ne protivreče mogu biti različite. I tu će Šelinove tačke biti presedanti. Svakom sledećem sudu će biti lakše da primeni prethodno korišćenu normu nego da izmišlja novu za svaki sledeći slučaj. Takođe, svim članovima zajednice Montelibero će biti lakše da polaze od ustaljene pravne prakse, jer je predvidljivost u poslovima osnova za poverenje.
Ali, kao što je poznato, malo je razumeti da li su zakoni dobri, treba pitati da li se oni izvršavaju.
Dokle god je sudska praksa mala, moramo se osloniti uglavnom na savesnost strana i neformalni autoritet sudije. Potencijalna mogućnost obraćanja državi za izvršenje sudskih odluka aktuelna je samo za najkrupnije slučajeve, gde iznos koji je u pitanju opravdava prateće troškove. U najsitnijim slučajevima, strana koja je izgubila će bez pitanja platiti, jer je iznos zanemarljiv. Problem su slučajevi srednje veličine, kada je angažovanje državnog izvršenja i dalje preskupo i sramotno, a strana koja je izgubila ne želi da plati.
Najcivilizovaniji način za postizanje izvršenja sudskih odluka je široka upotreba zaloga. Pri čemu ovde predviđam postepenu evoluciju od jednokratnih zaloga za obezbeđenje konkretnog tužbenog zahteva – ka stalnim zalozima koji potvrđuju spremnost na izvršenje odluka konkretne jurisdikcije.
U početku to može funkcionisati otprilike ovako. Član zajednice želi da stupi u pravne odnose sa drugim članom zajednice. Na primer, da iznajmi auto, stan, pozajmi novac, zaključi ugovor o radu. Pored direktnog ugovora kontraktenata jedno s drugim, oni takođe obaveštavaju sud o tome i prebacuju na račun koji kontroliše sud iznose zaloga, čija veličina zavisi od veličine odgovornosti koju nameće ugovor koji se zaključuje. Zatim iz ovog zaloga može biti naplaćena penala, recimo, od radnika za oštećenje opreme, kao i od poslodavca – za radnu povredu koja se desila njegovom krivicom.
Ali postepeno, kako sud gradi sopstvenu reputaciju, zalog će postati stalni: priznaješ jurisdikciju MTL-suda – postavljaš na račun koji on kontroliše određeni depozit, svojevrsnu „cenu časti“, ako koristimo staroirske termine. Sada svako može biti siguran da ti se u okvirima cene časti može bezrezervno verovati. Želiš da povećaš reputaciju – jednostavno povećaš depozit. Napuštaš zemlju, ili, recimo, poslednja odluka suda je izazvala tvoje nepoverenje – smanjiš depozit. Izlaziš iz jurisdikcije – povlačiš depozit u potpunosti (sa određenim zastojem, kako bi se utvrdilo da nemaš dugova po starim ugovorima).
Štaviše, na bazi ovog rešenja može se razviti, recimo, institut jamstva, kada jamac povećava poverenje u osobu za koju jamči, rizikujući sopstveni sudski depozit.
Bilo bi sjajno ako bi povećanje cene časti doprinelo poštovanju u zajednici, ali se takav odnos neće formirati sam od sebe – prvo će biti potrebno razviti tradiciju uključivanja ljudi sa visokom cenom časti u odgovorne pravne odnose, na primer, kao svedoka u velikim transakcijama ili kao tužitelja u slučajevima od društvenog značaja. Takođe, sasvim može pojaviti mehanizam povećanja tuđe cene časti putem uplata sudskih depozita na tuđi račun – ako lična poštenost osobe daleko prevazilazi njene finansijske mogućnosti. Rezultat će biti nešto poput hoppeanske prirodne aristokratije.
I, naravno, ceo ovaj mehanizam će raditi mnogo gore ako se ispostavi da postoji veliki broj članova zajednice koji ga potpuno ignorišu, ali na isti način stupaju u pravne odnose jedni s drugima. Oni mogu biti previše siromašni da bi zamrzli novac zarad reputacije. Mogu ne verovati konkretnom sudu. I, na kraju, mogu ne verovati samom mehanizmu.
Faktor siromaštva se do određene mere rešava kroz mehanizme jamstva. Faktor nepoverenja u konkretan sud – kroz konkurentske sudove. Faktor nepoverenja u mehanizam – jednostavno je pitanje navike. Poverenje se gradi, samo treba ne pokušavati da ga nametneš.
Radnje koje su okrutne prema životinjama ili dovode do njihove smrti bez opravdanog razloga, na primer, mučenje, nanošenje povreda, trovanje ili odbacivanje, mnogima će izgledati kao jasan znak da osoba koja to čini ima psihičke poremećaje i sasvim može biti sposobna da podjednako lako vrši nasilje nad ljudima. Zapravo, mnoga istraživanja su otkrila vezu između okrutnog tretiranja životinja i različitih oblika nasilja. Takođe, jedno od njih je detaljno istražilo vezu sa nivoom psihopatije.
Kao što pokazuje jedno švajcarsko istraživanje, ljudi koji su bili okrutni prema životinjama u detinjstvu, tokom svog života 3 puta češće vrše teške činove nasilja, kao što su pljačka, otmica ili napad[1]. A drugo istraživanje, sprovedeno na dva uzorka žena, pokazalo je vezu sklonosti ka takvom tretmanu sa proaktivnom agresijom, sadizmom, psihopatičnim predispozicijama i crtama bezosećajnosti i beskrušnosti[2]. Oko 60% pojedinaca koji izjavljuju da su u detinjstvu bili svedoci ili učesnici u okrutnom tretiranju životinja, takođe izveštavaju o iskustvu zlostavljanja dece ili nasilja u domaćinstvu. Ispostavilo se da je okrutno tretiranje životinja „crveni alarm“ za nasilje u porodici[3]. Konačno, prema podacima različitih istraživanja, od 23% do 77% domaćinstava u kojima se javlja nasilje od strane intimnog partnera, takođe pokazuje prisustvo okrutnog tretiranja životinja (a ako se pored stvarnog okrutnog tretiranja dodaju i pretnje da će se ono primeniti, dobijamo od 21% do 89% takvih domaćinstava)[4].
Ljudi koji okrutno tretiraju životinje u proseku imaju više pokazatelja psihopatije. Pritom je sa psihopatijom najsnažnije povezana primena mučenja nad životinjama. Prosečan rezultat za pojedince koji su vršili takve radnje prema PPTS testu iznosio je 13,04 poena, dok je za one koji to nisu činili bio 10,19 poena (prosečna razlika je iznosila 2,85 poena). Sledeća po jačini takve veze je ubijanje životinja (prosečna razlika je iznosila 2,65 poena), a nakon toga nanošenje štete životinjama (prosečna razlika je iznosila 2,34 poena)[5].
Može se sa sigurnošću tvrditi da je okrutno tretiranje životinja zaista povezano sa većom sklonošću osobe ka vršenju nasilja nad drugim ljudima. Takođe postoji značajna veza sa psihopatičnim predispozicijama, što može ukazivati na prisustvo psihičkih poremećaja. Posebno treba obratiti pažnju na poremećaje u radu mehanizma inhibicije nasilja, čime neki istraživači objašnjavaju nesposobnost određenih pojedinaca da percipiraju patnju životinja, kao i bezosećajni i prezriv odnos prema njima[2].
Podsvesno shvatajući određenu komičnost svoje pozicije, onaj koji se raspravlja, u polemičkom zanosu, počinje da optužuje protivnike za kršenje čak i osnovnih vrednosnih principa.
I evo, sasvim nedavno, pišu mi u privatnoj poruci:
Smatram da je trenutni Sekretar prekoračio svoja ovlašćenja. Savet nije u stanju da samostalno reši ovu krizu, jer deo članova Saveta podržava postupke Sekretara, dok ostali ostaju ravnodušni prema onome što se dešava. Ovo nije jedini slučaj na koji postoje primedbe, ali ovaj slučaj je već jeziv.
Koji je to jeziv slučaj? Pa, admin Telegram četa je uključio „slow mode“ u četu. Zašto je slow mode potreban u četu od dve desetine ljudi, nemam pojma, ali ovaj slučaj upravo ilustruje kako se u strogo dobrovoljnoj organizaciji ljudi lako uvrede zbog najmanjeg znaka nepoštovanja od strane onih koji poseduju određena tehnička ovlašćenja.
A evo i drugog primera, već javnog – i takođe ogorčenost upućena sekretaru: jedan od sudija MTL-suda je uklonio sekretara suda sa vođenja slučaja, jer je on, po njegovom mišljenju, некоrektno vodio prepisku sa stranama, a takođe je bez potrebe prisustvovao u četu gde su sudije razgovarale o slučaju. A sekretar odluči da se ne ukloni, umesto toga su uklonili sudiju.
Ovaj obrazac se stalno ponavlja. Šta je potrebno za njegov nastanak?
Organizacija koja se sastoji od volontera
Postojanje jedinstvene administrativne pozicije u njoj
Postojanje tehničkih mogućnosti administratora da ograniči prava ostalih učesnika organizacije.
To je sve. Pre ili kasnije će nastupiti situacija u kojoj će administrator početi široko da tumači svoje funkcije i primeni svoje tehničke mogućnosti tako da ograniči prava drugih učesnika organizacije, pri čemu će deo učesnika taj postupak smatrati zloupotrebom.
Da u organizaciji postoje plaćeni zaposleni, postupci administracije bi se dočekali smirenije (svaka kapris za vaš novac). Da je umesto jednog administratora bilo celo kolegijum, moglo bi se apelovati na jednog, tražeći da poništi postupke drugog (takođe veoma bogata klasa konflikata, ali daleko manje oštrih). Konačno, da administrator nije imao tehničke mogućnosti kojima se može zloupotrebiti, bilo bi mu mnogo teže.
Ne diramo tačku 1, jer neka o konfliktima u hijerarhijskim komercijalnim organizacijama diskutuju Bitarch i Voluntarist.
Tačku 2 je mnogo lakše pobediti. Ako je grupa mala i sastoji se od formalno ravnopravnih učesnika, onda svi treba da budu admini (ako deo učesnika ima neki ekvivalent probnog perioda, admin prava im se mogu dodeliti nakon uspešnog završetka istog) – to je vidljivo potvrđivanje uzajamnog poverenja unutar organizacije. Kao opcija – potpuno zaobilaženje administratora.
Što se tiče tačke 3, ona previše zavisi od izabranih alata za komunikaciju. U Montelibero za to se koristi skoro isključivo Telegram. U njemu je jedina mogućnost da se isključe tehničke mogućnosti administriranja grupe ta da se grupa kreira pomoću servisnog naloga, dodaju učesnici, a zatim se iz grupe obriše njen kreator. U principu – i to je izlaz za malu, slogornu grupu koja želi da komunicira isključivo o poslu i ne želi da gubi unutrašnu povezanost zbog nečijeg povređenog ponosa.
Naravno, od administratora ima i koristi. Ali to je upravo ona linija argumentacije pomoću koje etatisti objašnjavaju korist od države. Ne, korist ne dolazi od administratora, već od tradicije poštovanja kolega. Primenjeno na radne grupe, to znači samootgraničenje u pogledu off-topic tema i stila komunikacije. Ako se takva tradicija uspostavi – administrator nije potreban. Ako se ne uspostavi – snagama samo jednog administratora ona se ne može uvesti. U svakom slučaju, potrebna je dobra volja ostalih učesnika.
