Тег: minarhizam

Da li je država potrebna, koje funkcije ona može (treba) da obavlja, zašto minarhija nije dovoljna?

anonimno pitanje

Znate, mogao bi se banalno odgovoriti da država nije potrebna, jer – i dalje sledi dug spisak problema koje ona uzrokuje. Moglo bi se pozvati na to da što je manja mera državne intervencije, to više cveta i miriše ekonomija. Ali vrednosti su subjektivne, i ne može se za sve na bilo koji način odgovoriti da država nije potrebna. Ljubitelja čavura u dupčetu trenutno ima punih lavica, i mnogi zahtevaju da im se on gurne još dublje. Nije im dovoljna minarhija, dajte im socijalizam, učili su u školi da je u socijalizmu sloboda, jednakost i bratstvo, ili barem red i bezbednost.

dobrovoljno i uz pesmu!

Ipak, ni takav pristup ne prolazi kao argument. U društvu je uvek visok procenat konformista koji će odobravati status kvo, kakav god on bio čudan, tako da bi tvrdnja da većina direktno, iskreno i aktivno želi državu, pa čak i da će izaći u njenu odbranu, takođe bila nepromišljena.

Pitati predstavnike države o tome da li je država potrebna, i kako bi bilo da se ovde malo pomerimo i oslobodimo komadić zemlje za ankap – to bi bilo sasvim naivno.

Dakle, da bi se dobio korektan odgovor na pitanje da li je država potrebna, prvo će se morati ipak postići pojavljivanje negde nekog normalnog, relativno čistog ankap-a, a onda neka tržište odluči u obliku migracioniih i novčanih tokova. Ako će se u ankap-u stabilno pojavljivati oni koji žele to make the state great again, to znači da je država potrebna. Na primer, jednostavno zato što je potrebno imati na koga da se besni. A ako će nakon jedne generacije života pod ankap-om država biti percipirana kao čudan, drevni, varvarski institut poput ordalije ili neke druge omerta, to znači da je čoveku ipak nije potrebna kao takva, samo što je trenutno ona po činjenicama tu, i mnogi se mire sa njom.

Zar Švajcarska nije najbolji primer uspešnog minarhizma?

anonimno pitanje

Švajcarska je najbolji primer uspešne konfederacije, uspešnog delovanja direktne demokratije, uspešnog suprotstavljanja širenju funkcija države. Međutim, čak ni Švajcarska nije minarhizam. Porezi umesto dobrovoljnih doprinosa, postojanje centralne banke, državne ekonomske i neekonomske regulacije – sve je to izvan minarhističkog ideala.

Ipak, Švajcarska je odlična orijentacija praktično za svako moderno društvo koje želi više slobode i manje države.

Ankap ili minarhizam?

Anonimno pitanje

Minarhizam je legalan, pa zvanično ne mogu, niti postavljam, ništa više od minarhističkih zahteva. Ankap je logički dosledniji, pa u bilo kojim teorijskim studijama lako pobeđuje minarhizam, međutim, svaki put se mora naglasiti da je to čista teorija, druže major, nikakav ekstremizam.

Postoje dva stava o načinu prelaska na ankap. Jedan način je politički, preko minarhizma. U svetu postoje primeri dolaska libertarijanaca na vlast, sprovođenja uspešnih, iako nepotpunih, minarhističkih reformi; preostalo je postići da to postane mejnstrim, i tada će se moći nastaviti politički pritisak na minarhističke države u pravcu potpunog ankapa.

Drugi način je kontrakulturni, zaobilazeći minarhizam. U svetu ne postoji nijedan primer gde se nakon minarhističkih reformi nije desio povratak ka većem etatičnosti, stoga se postavlja teza da je model ograničene države po definiciji nestabilan, nema nade da će ostati u tom stanju, a da ne govorimo o daljem dobrovoljnom odricanju od svojih ovlašćenja. Umesto toga, pretpostavlja se razvoj mehanizama direktnih vandržavnih interakcija i izbacivanje države pre svega iz glave. I kada mejnstrim postane stav da država u bilo kom svom obliku nije ništa drugo do štetni parazit i da ljudi savršeno mogu bez nje, taj parazit će jednostavno otpasti, jer ga niko neće hraniti.

To je donekle slično dva različita pristupa borbi protiv trolovanja u komentarima: možeš banovati, a možeš i ne hraniti.

Takvog bi banovao, da…

Kako će izgledati krivični i građanski sudovi u libertarianizmu (uzimajući u obzir da se državi dodeljuje samo uloga izvršenja sudskih odluka)?

Anonimno pitanje

Sa građanskim sudovima je jednostavno: komercijalni arbitraža već sada izgleda onako kako bi građanski sudovi trebalo da izgledaju u libertarianizmu. Strane se dogovaraju koga će pozvati da ih presudi, taj presudi, a zatim strane izvršavaju odluku. Ko odbije, snosi reputacijske troškove, a u minarkističkoj državi se stvar ne bi tu završila, ona bi poslala izvršitelje da sprovedu arbitražnu odluku.

Sa krivičnim delom je malo komplikovanije.

Kada onaj ko je upotrebio nasilje ne beži, zadatak se svodi na prethodni: on i predstavnici stranke koja je pretrpela štetu dogovaraju se o tome ko će suditi, a zatim se sudska odluka izvršava – dobrovoljno ili prinudno.
Ako onaj ko je upotrebio nasilje nije poznat, strana zainteresovana za istragu će ili sama istražiti pitanje ili angažovati detektive, a tek nakon što prekršilac NAP-a bude pronađen, može uslediti ili sud ili osveta.

Nadvagnuti sud bilo kome nije moguće, jer je odluka suda čija jurisdikciju nad sobom ne priznaju sve stranke u sporu, pravno ništavna. Ali ako umesto suda došlo samo do osvete, strana koja je izvršila osvetu će sada morati sama da dokaže da to nije bilo kršenje NAP-a. Ona će se sudi sa onima koji su spremni da je osude zbog osvete, predložiti sudu prikupljene dokaze o kršenju NAP-a od strane žrtve osvete i biće oslobođena. Ili neće, ako dokazi ispostave se nedovoljnim.

Na taj način, ako kriminalac koji beži od pravde shvati da mu već dišu za vratom, on je izuzetno zainteresovan da stigne do najbližeg zatvora i tamo kupi utočište od osvete dok traju pregovori o sudu.

A ako si u zatvoru dobrovoljno, onda ćeš radije iznajmiti komfornu sobu

Kada libertarijanci dođu na vlast, hoće li odmah dozvoliti seks s djecom i prodaju heroina?

Anonimno pitanje

Ako razmatramo scenario „libertarijanci su došli na vlast“, to znači da imamo sledeću sliku: u manje ili više liberalnoj državi, na manje ili više demokratski način, pojavila se vlada koja deklarisat cilj prelaska na minarhijističku državu.

Teško je reći šta će takva vlada uraditi odmah, a šta malo kasnije. Jasno je da reforme treba sprovesti što je brže moguće, ali će brzina u velikoj meri zavisiti od kredita poverenja te iste minarhijističke vlade.

Pošto kredit poverenja nije apsolutan, važno je ne protraćiti ga na razne nebitne stvari, kao što je to učinio Ukrajinski predsjednik nakon narandžaste revolucije.

Ja bih počela sa sledećim merama:

  • trenutna dekriminalizacija upotrebe i čuvanja bilo kojih droga, dekriminalizacija prodaje lakših droga, rehabilitacija svih osuđenih po dekriminalizovanim članovima. To će omogućiti veoma značajno rasterećenje zatvora, policije, istražitelja i sudova, ali neće mojim protivnicima dati ozbiljne adute u ruke, jer je dekriminalizacija lakših droga svetski trend koji je odobren od strane UN.
  • raspuštanje svih organizacija koje se završavaju na -nadzor.
  • ukidanje gomile nebitnih, ali komplikovanih za administraciju, poreza i taksi: transportnog poreza, državnih taksi, Platona, poreza na imovinu, svih izvoznih i uvoznih carina.
  • trenutno povlačenje trupa iz Sirije, Ukrajine, Pridnestrovlja, Abhazije, Južne Osetije.

I ako moja vlada uspe ne samo da sve ovo brzo sprovede, već i da zadrži vlast, onda će se moći baviti manje hitnim stvarima, poput ukidanja starosne granice za pristanak i dekriminalizacije prodaje teških droga, ali će to i dalje biti manje prioritetan zadatak nego, na primer, ukidanje PDV-a, sudska reforma i još mnogo toga.

A ako se ne govori o vladi minarhijista, već o evolucionom prelasku na ankap, zaobilazeći stadijum minarhijizma, onda je sam termin „doći na vlast“ jednostavno neadekvatan.