Тег: Praktična anarhija

Stefan Molynieux. Praktična anarhija. Glava 17.

Prošlo je dosta vremena otkako sam se bavila prevodom „Praktične anarhije“ Molinjua, ali s vremena na vreme treba objavljivati čak i one tekstove za koje nema donacija, inače publika zaboravi da oni postoje.

U 17. poglavlju, Bezdržavno društvo: istraživanje alternativa, autor razmatra nekoliko grupa tipičnih argumenata koje zagovornici države iznose u odbranu prava države na postojanje, i za svaku grupu daje kratko obrazloženje njihovog neuspeha. Kao i obično, on zadržava živahan polemički stil, ali se, naravno, oseća usmerenost argumenata ka zapadnjem čitaocu.

Podsećam da nastavljam projekte prevoda nekoliko knjiga na ruski jezik:

  1. Libertarijanizam Erika Maka – prevedeno 20 od 23 poglavlja
  2. Praktična anarhija Stefana Molinjua – prevedeno 18 od 29 poglavlja
  3. Pravni sistemi koji se značajno razlikuju od naših Dejvida Fridmana – prevedeno 9 od 22 poglavlja

Takođe, uskoro ću završiti sopstvenu knjigu o ankapu.

I na svemu ovome se mnogo bolje radi kada postoje donacije.

Stefan Molynieux. Praktična anarhija. Redakcija poglavlja 13-15.

Objavljujem urednicu još tri poglavlja Praktične anarhije Stefana Molinju.

Anarhija, nasilje i država – ovde se vrši analiza ekonomskih stimula za nasilje (što se u nekim aspektima preklapa sa poglavljem iz Fridmanove Mehanike slobode o ekonomiji poroka i vrline) i pokazuje se da je najbolji način da se višestruko poveća količina nasilja uspostavljanje države, jer ona upravo najuspešnije se bori protiv onih ekonomskih faktora koji sprečavaju sveprisutnu primenu nasilja u privatnom životu.

Rat, profit i država – ovde je teza još više naglašena i navode se objašnjenja zašto je uključivanje države jedini način da se savremeni rat učini profitabilnim, dok privatnik nema nikakve šanse da ozbiljno ratuje i ostane u plusu.

Uspešna operacija (mrtav pacijent) – ovde autor razmišlja o tragediji zajedničkih resursa i o tome da se ona u većini slučajeva odlično rešava privatizacijom, a ne regulacijom javnog. Ali čak i ako se smatra da se u nekim slučajevima tragedija zajedničkih resursa ne može izlečiti privatizacijom, država u svakom slučaju ne može biti recept, pošto je ona sama najjasniji primer te iste tragedije.

Stefan Molynieux. Praktična anarhija. Redakcija poglavlja 10-12.

Prošli put sam obećala da ću najaviti finalnu redakciju odjednom šest poglavlja, ali proces se nekako odužio (možda zbog nedovoljne motivacije?), tako da evo za sada tri.

U drugom delu Praktične anarhije Molinjo prelazi na argumentaciju o tome zašto je anarhija bolja od države. U uvodu on nabraja šest osnovnih pitanja koja ima smisla postaviti prilikom razmatranja bilo kakve kritike anarhističkih rešenja sa pozicija etatizma. Zatim u prilično opsežnom FAQ-u o anarhizmu odgovara na najtipičnije prigovore (putevi, nacionalna bezbednost – i sve to). A u poglavlju o četiri argumenta protiv države zapravo se ne daju četiri argumenta, već četiri moguća odnosa između loših i dobrih ljudi u društvu, i pokazuje se zašto u svakom od tih odnosa pojavljivanje države samo pogoršava stvari. Meni nije bliska ideja deljenja ljudi na dobre i loše, i protiv države se sasvim može izneti koherentan sistem prigovora zasnovan, na primer, na analizi ekonomskih podsticaja – ali propovednici moralnih sistema imaju svoju publiku, i Molinjo najbolje zna kako s njom da radi.

Stefan Molynieux. Praktična anarhija. Prevod poglavlja 9, ponovo o kolektivnoj odbrani.

Poglavljem 9 završava se prvi deo Praktične anarhije Stefana Molinjua, posvećen metodologiji, a zatim sledi drugi deo, o argumentaciji, čiji je znatan deo već preveden i objavljen u gruboj verziji od strane volontera, tako da ću u slobodno vreme malo doterati narednih šest poglavlja, a obavestiću vas već po činjenici, kako ne bih pisala previše sitno.

Ako u osmom poglavlju Molinju objašnjava zašto je kolektivna odbrana od spoljne invazije pri anarhiji efikasnija nego pri državi, onda u devetom pokazuje na nekoliko istorijskih primera šta nije u redu sa državnom takozvanom odbranom.

Za prevod ove konkretne knjige nije se stvorio stalni sponzor, za razliku od Erika Maka, za kojeg donira Aleks Dvoreckij, i Dejvida Fridmana, za kojeg donira Dima Kovalenko. Ovde je bio Bitarh, ali je on, očigledno, izgubio interes, bila bih srećna ako neko preuzme inicijativu.

Stefan Molynieux. Praktična anarhija. Prevod poglavlja 8, o kolektivnoj odbrani.

Aleks Dvorecki je ljubazno sponzorisao prevod još jednog poglavlja Erika Maka, ali donacija me je zatekla u procesu prevoda poglavlja Stefana Molinju-a, koje sam pisala po nagonu sopstvene duše (i u nadi da će donacije uslediti naknadno). Tako sam prvo završila sa Molinju-om, a sada ću preći na Maka.

U poglavlju Kolektivna odbrana: primer metodologije Molinju analizira treće po popularnosti pitanje o ankapu, posle sudova i puteva: kako će se ankapci braniti od napada zao susedne države. Knjiga je pisana pre nego što je Putin dovoljno glasno proglasio svoje pravo da bude svetski zlikovac broj jedan, zato se kao model zlikovca koristi Nemačka, a ne Rusija, i tamošnji diktator staje pred težak izbor: da li da pokori etatističku Poljsku ili ankapističku Francusku. Rekla bih da u svojim fantazijama o tome kako se rešava problem odbrane, Molinju deluje samouverenije nego Fridman, koji barem smatra problem ozbiljnim, i čak dopušta da bi za ovu konkretnu potrebu, uz grmasnje i mrštenje, pristao da hrani državu.

Stefan Molynieux. Praktična anarhija. Glava 7

Nakon nepriistojno dugog prekida, vraćam se prevodu Praktične Anarhije Stefana Molinjua. Već sam uspela da zastakujem za njegov stil, pa sam odustala od nedostatka donacija i prevela sledeće poglavlje tek tako, stignućete još da doprinesete.

Sedmo poglavlje nastavlja prvi deo knjige posvećen metodologiji – momak pristupa pitanju objašnjenja svoje teme veoma temeljno, ali istovremeno prilično živopisno. Konkretno, ovde on pokazuje u čemu je glavna snaga postojećeg svetskog poretka, u kojem je sve podeljeno između država – u tome što ne možemo zamisliti da može biti drugačije, iako da sada počnemo da izmišljamo od nule najbolji mogući svetski poredak, nikome ne bi palo na pamet da dobrovoljno konstruiše svu ovu glupost. Naprotiv, rešenje koje bismo smislili verovatno bi ličilo na nešto anarhističko – jednostavno zato što ti recepti odlično rade u privatnom životu. Uglavnom, pročitajte, prilično dobro i ubedljivo je izloženo.

Zatim se ponovo prebacujem na prevod Libertarijanizma Erika Maka, jer je stigla donacija dovoljnog iznosa za prevod sledećeg poglavlja, iz kojeg ćemo saznati šta je zapravo Hajek mislio o ekonomskoj pravdi.

Stefan Molinyu. Praktična Anarhija. Poglavlje 6

Nije prošla ni godina kako sam se vratila prevodu ove knjige. Sledeće poglavlje se skromno zove Jedno lično priznanje i predstavlja feeriju poetskih metafora iz kojih saznajemo mnogo o sabranjima i ramenima, o ribama i pustinji, o kraljevima i o kupusu…

Nešto slično – opis ličnog osećaja autora o neverovatnoj vrednosti stečenog znanja – sreće se kod mnogih libertarijanskih autora; ni ja nisam izuzetak. A na kraju poglavlja je prilično precizno opisano zašto se selim u Crnu Goru i šta želim tamo da gradim.

Poglavlje je prevedeno uz finansijsku podršku Bitarcha u iznosu od 0.00110501btc.

Praktična anarhija, poglavlje 5

Nedavno su me ohrabrivali malim donacijama za prevod Stefana Molinja, tako da sam nastavila sa urednicom, i sada objavljujem čistu verziju petog poglavlja, Argument Apokalipse.

Prvo autor za zagrevanje analizira sam argument Apokalipse, za šta nije potreban veliki intelektualni trud, ali zatim počinje ono zanimljivo. Ako je u prethodnom poglavlju anarho-kapitalista stručno objasnio zašto putevi nisu tako važni, sada postavlja novu lestvicu i podjednako stručno objašnjava zašto anarhija nije tako važna. Zaista, nikada ranije nisam srela nijednog kritičara ankap-a sa tako ubedljivom kritikom kao kod onoga ko taj isti ankap dosledno propoveda, i to je, ako razmislimo, sasvim logično.

Kako će se Molinju sam sebi odgovoriti na ovu kritiku, još uvek ne znam: Šahrazadu je stigao kraj poglavlja i prestala je sa dozvoljenim govorom. Zato šaljite vaše donacije za prevod sledećeg dela teksta. Tamo nema grubog prevoda, pa ću raditi sa izvornika, ali prilično sam se uvežbala i to me sada neće naročito usporiti, tako da ću vaše donacije sada stavljati pravo u svoj džep. Šta se može, korona-kriza, novca je postalo manje.

Stefan Molinyu, Praktična anarhija. Poglavlje 4.

Uredila četvrto poglavlje Praktične anarhije Stefana Molinjua. Tekst je impresivna vežba retorike. Autor nastavlja da nas motiviše da odustanemo od države u korist anarhije, koristeći sledeću logičku konstrukciju: država je užas-užas, znači, odsustvo države može biti super; ako se ispostavi da je koordinacija u društvu bez države uopšte moguća – treba to uzeti. Ako to izazove manje neprijatnosti – može se izdržati, ali poenta je u tome da neće, naprotiv, biće samo bolje, i tada će ispasti da ste trpeli zlu i ružnu državu da bi vam život bio još neprijatniji, zar nismo idioti.

Praktična anarhija, Stefan Molinyu. Poglavlja 1-3.

Uredila sam prve tri ranije objavljene glave Praktične anarhije Stefana Molinja. Uostalom, to su formalno samo tri glave, a po smislu su to prvo predgovor, zatim uvod, a na kraju još granični uslovi. Sumnjam da Molinje mora biti veoma sposoban ljubavnik, sa takvim pristupom predigri.

Stil knjige je veoma živ i emotivan, ali pomalo preopterećen. Trudila sam se da ga učinim dovoljno čitljivim i nadam se da sam uspela.

U predgovoru autor se opravdava pred čitaocem što se usudio da objavi knjigu u otvorenom pristupu, a još više što ima drskosti da pretpostavi da će čitalac, plativši nula novca, izdvojiti više od nula vremena za čitanje.

Iz uvoda u prvi deo, posvećen metodologiji, čitalac saznaje da zapravo ima posla sa drugom knjigom trilogije, a takođe dobija novu porciju autorovih izvinjenja – ovog puta zbog toga što će knjiga verovatno izazvati frustraciju.

U poglavlju o ograničenjima autor objašnjava da ne namerava da detaljno opisuje koje će boje mantije sudije nositi u ankapu, i generalno bi radije da se knjiga doživljava kao udžbenik, a ne kao priručnik. Hajde da odmah primenimo to znanje na ranije objavljena poglavlja o organizacijama za rešavanje sporova i o bezdržavnim zatvorima.

Rezerva za ranije prevedena poglavlja još uvek postoji, ali do završetka rada na preliminarnom prevodu još je daleko, i svojim novcem biste mogli da ohrabrite proces. Svi podaci za uplatu su — pre sadržaja.