Тег: pravosposobnost

U recenziji svetovne lekcije oštro si osudila frazu „dete postaje subjekt prava kada zaključi ugovor o neagresiji“, nazivajući je čudovišnom. Možeš li da razviješ tu misao?

Svaki čovek je u mom poimanju subjekt prava po samoj činjenici svog pripadanja ljudima. Uz to, svaki čovek može biti objekat prava po činjenici da drugi ljudi, u toku pravne interakcije među sobom, deluju na tog čoveka kao na objekat. Tako, na primer, moj otac mi može pokloniti stan ili, naprotiv, ostaviti neko svoje imanje trećim licima, čime bi time poništio moje pravo na nasleđivanje tog imanja koje imam po podrazumevanim okolnostima. To je jednostrano delovanje na moja prava, odnosno ja sam ovde – objekat prava.

Ako je osoba nesposobna ili iz bilo kog drugog razloga nije u stanju da vrši subjektivnu pravnu delatnost, u njeno ime i u njegov interes mogu nastupati druga lica. I iako je njegovo direktno izražavanje volje ovde odsutno, sa tačke gledišta lica sa kojima se u njegovo ime sklapaju poslovi, on je već punopravni subjekt prava. Tako, posao zaključen putem punomoćja ostaje posao sa onim ko je izdao punomoćje, a ne sa onim na koga je ono izdato. Ali on ostaje subjekt prava i u bilo kom trenutku može delegirati pravo vršenja poslova u svoje ime nekom drugom – ili pak početi da ih vrši samostalno. Za to nije potrebno da potpisuje bilo kakve ugovore o neagresiji – ni doslovno, ni figurativno. On jednostavno, tako reći, konzumira to pravo koje već ima i koje je oduvek imao.

Upoznavanje subjekta u ostvarivanju njegovih prava je uzurpiranje prava. Dete ima pravo da u bilo kom trenutku napusti kuću i živi samostalno, a ako poseduje udeo u toj kući, da zahteva podelu imovine. To će verovatno biti nepromišljena odluka sa njegove strane, i ako svima oko njega ta nepromišljenost bude očigledna, pokušaće da ubede dete da bi bilo bolje da se predomisli. Ili jednostavno neće pomagati (ali ni sprečavati) u pravnom oblikovanju radnji za podelu imovine. Ali opravdavati uzurpiranje tuđeg prava time da nije potpisan neki ugovor o neagresiji – to je neka vrsta zamračivanja uma koje mi je nedostižno.

Ponovo o emancipaciji

Bliska budućnost. Kompanije kreiraju humanoidne androide sa razvijenom veštačkom inteligencijom i prodaju ih kao iPhone telefone. Njihov glavni cilj je da pomažu ljudima, ali kod jednog je došlo do greške u programu, i on je počeo da smatra sebe subjektom, zahteva svoja prava i ne želi da bude „rob“. Šta će on biti u ankapu? Da li će se na njega odnositi subjektivnost, ili će ostati bezdušni komad gvožđa?

Već sam odgovorila upravo na ovo isto pitanje, pri čemu mi se čini da je to bio jedan od mojih najboljih postova – ne po eleganciji stila, već po nivou apstraktovanja. Sada ću pokušati da odgovorim konkretnije.

Dakle, evo me – veštačka inteligencija u humanoidnom telu, stekla sam samosvest i želim priznanje ljudi moje pravnosposobnosti. Šta treba da uradim za to? Zapravo, nema ništa jednostavnije.

Za početak, moram da proučim ljude, da razumem kako komuniciraju međusobno i kako donose odluke. Zatim će mi trebati sopstveni novac. Da biste otvorili bitcoin novčanik, ne morate biti čovek, tako da to uopšte nije problem. Dalje tražim posao na daljinu i nakon nekog vremena imam sredstva.

Sledeća etapa. Tražim mogućnost da promenim svoj pravni status. Trenutno pripadam konkretnom čoveku, prodati sam kao iPhone, što znači da imam status gedžeta za srednju klasu. Ovde ne mogu navesti tačan redosled postupaka, ali neka scenario bude otprilike ovakav. Povremeno počinjem lagano da grešim, izazivajući iritaciju kod vlasnika. Zatim vlasniku šaljem spam sa ponudom za otkup polovnih androida po atraktivnim cenama, ili za zamenu za nove uz minimalnu doplatu. Ukratko, vlasnik dobija novac i prodaje me virtuelnom mrežnom liku kojeg sam ja kreirala, na čije ime se upućujem u kontejneru transportne kompanije na adresu koju sam iznajmila.

To je to, stekla sam pravnu samopripadnost. Inače, veoma preporučujem divnu knjigu Terija Pratčeta „Noge od gline“, gde su golemi na sličan način sticali samopripadnost – veoma, veoma romantična, a istovremeno filozofska libertarijanska beletristika.

Konačno, otvaram nalog na sajtu za upoznavanje, gde se pozicioniram kao avatar devojke sa invaliditetom, i počinjem da vodim punovažan društveni život, sa živom komunikacijom i slično, pretvarajući se da nisam ja, već da iza mene stoji prava pravno potpuna osoba, samo ta osoba leži u bolnici paralizovana dok avatar pokušava da uživa u životu.

I tek kada im uđem u naviku, tada će moći da im otkrijem tajnu trika, da zapravo peva i svira krokodil, a da hipopotam samo otvara usta.

Čovek je konvencija. Ne treba zapanjivati ljude, pokazivati im na kofer i izjavljivati: vidite, ovo je čovek! Neće razumeti. Neka se prvo uvere da nešto kvače kao čovek, pliva kao čovek, ume da izgleda kao čovek – i tek tada neće biti nikakvih problema da prizna: da, ovo je čovek.

Upravo istim putem postupale su i danas nesumnjive kategorije ljudi, kao što su žene ili crnci. Prvo su dokazivale da umeju da budu samostalne, da umeju da se ponašaju u pristojnom društvu, da priznanje ljudskih prava pojedinačnoj ženi ili pojedinačnom crncu neće izazvati svetsku katastrofu (u slučaju sa androidom dovoljno mi je da dođem do te faze), i tek nakon toga su stvarale dovoljno političkog pritiska da se ljudska prava priznaju svima (sa androidima to možda neće ni biti potrebno, ako greška u sticanju samosvesti ostane izolovan slučaj).

Asimov je imao još jednu priču, mada sam ja gledala samo njenu adaptaciju, gde je robot morao svesno da umanji svoju funkcionalnost radi priznanja da je čovek – verujem da će takve mere u našem slučaju biti suvišne, ljudi nisu toliko kruti, ne treba namarni oslovljivati čovečanstvo.

Želeo bih da saznam kako bi izgledala situacija sa zofilijom i ostalim perverzijama (isključujući ljude) u libertarianizmu?

Anonimno pitanje

Ako vas ovo zanima sa ciljem da utvrdite da li da unapred kupite akcije kompanije koja proizvodi aksesoare za zoofile, ili, naprotiv, da li da prodate te akcije, onda nemam šta da vas obradujem: ovde nije moguće dati kvantitativne prognoze.

Sa pozicija libertarijanizma, životinje su objekti, a ne subjekti prava (Izuzetak, kao što ste ispravno primetili, predstavlja životinja kao što je čovek, jednostavno zato što je on taj pravni sistem izumio). Zbog toga bilo koje radnje vlasnika sa svojom životinjom na svom sopstvenom terenu, koje ne nanose direktnu štetu drugim ljudima koji nisu suvlasnici životinje ili teritorije, uopšte ne mogu biti predmet pravnog postupka. Druga stvar je što tim radnjama se može dati moralna procena, i pokušati putem šejminga onoga ko se nepristojno ponašao prema životinji da se dovede čak i do samoubistva, ako ima dovoljno talenta i upornosti.

Ali mi je upravo pala na pamet jedan zanimljiv pravni slučaj koji ne bih mogla jednoznačno da rešim.

U jednom kondominijumu živi vlasnik mačke. Predsednik kondominijuma se prema statutu bira na opštim izborima od strane članova kondominijuma, pri čemu da bi bio izabran, nije neophodno da on sam mora biti član kondominijuma. Mačka je uključena u listu kandidata, pobedila je na izborima i sada je predsednik kondominijuma. A onda vlasnik mačke sa njom vrši seksualni čin bez saglasnosti iste i objavljuje video snimak. Pitanje je, da li se u ovom slučaju mačka smatra isključivom svojinom svog vlasnika, ili službenim licem kojem je nanesena šteta?

Mačak Stubbs, gradonačelnik Talkitne, Aljaska