Objavljen je prevod trećeg dela knjige Baladži Šrinivasana Mrežna država. Za razliku od drugog dela, ovaj je prilično kratak i posvećen je opisu trenutnog tropolarnog sveta:

• 3.1. NYT, KPK, BTC
• 3.2. Zastarelo i vanvremensko
• 3.3. Bipolarna Amerika i tropolarni svet
• 3.4. Moralna sila, vojna sila, novčana sila
• 3.5. Potčinjenost, Saosećanje, Suverenitet
• 3.6. Konflikti i savezi

Autor tvrdi da svetom danas vladaju tri ideje – američki liberalni narativ, brutalan i pragmatičan kineski komunizam, kao i ideja ličnog suvereniteta, koja je našla svoj maksimalni izraz u Bitkoinu. Dodatno, on se dotiče tropolarne konfiguracije prve polovine 20. veka, u kontekstu analize glavne sile svakog od trenutnih polova.

Uglavnom, ako se u drugom delu govorilo prvenstveno o prošlosti, u trećem je autor prešao na sadašnjost, a potom će, pretpostavljam, preći na budućnost.

Na glavnom poslu trenutno imam totalni haos, a u kratkim pauzama je teško koncentrisati se na nešto potpuno kreativno, zato se održavam prevodom, jer ga je sasvim realno raditi u kratkim intervalima.

Spremano je novo poglavlje Mrežne države, ovog puta znatno kompaktnije od prethodnog. Ono završava drugi deo knjige, u kojem se istorija predstavlja kao trajektorija, neka vrsta narativa koji se stvara kako bi se opravdale promene u sadašnjosti. U poglavlju formulisano je jednostavno pravilo koje autor poziva osnivače startap zajednica da poštuju: zasnovajte je na samo jednoj zapovesti, ne pokušavajte odmah da uvedete složenu ideologiju sa mnoštvom nezavisnih moralnih tvrdnje – kasnije ćete stići idejno da se promešate sa saveznicima, a u početku je bolje koncentrisati se.

U principu, libertarijanizam se sasvim može svesti na Jednu zapovest, i obično u toj ulozi nastupa princip „agresivno nasilje je loše“ (ovo prilagođavam stilu autora). Dakle, gradite libertarianske startap zajednice, Baladži je dozvolio.

Zatvaram prednovogodišnji dug i objavljujem prevod sledećeg poglavlja knjige Baladžija Šrinivasana Mrežna država. Ona ima potpuno monstruozne dimenzije, ali je pritom, po mom ukusu, veoma zanimljiva. Svežih misli u ovom poglavlju ima u izobilju, ali ključna je u tome da levi i desni nisu neke statične grupe, već jednostavno taktike određene zajednice u odnosu na vlast. Postoji leva taktika – smeniti postojeću vlast. I postoji desna – sačuvati postojeću vlast. I nosioci ovih taktika konstantno smenjuju jedni druge: bivši levi, došavši na vlast, postaju desni.

Autor logično ne uvrštava libertarijance ni u leve ni u desne, ali oni, po njegovom mišljenju, imaju sopstveni ciklus: od startapa do birokratizovane korporacije, a zatim do odlaska najslobodnomišljavijih zaposlenih iz nje radi osnivanja novog startapa. Recepte za kontracikličnu politiku on u ovom poglavlju ne navodi, videćemo šta će biti dalje.

Gotov je prevod redovnog poglavlja knjige Baladžija Šrinivasana Mrežna država. Ako mi se prethodno poglavlje učinilo razvučenim, prenapunjenim činjenicama i nedovoljno idejama, ovde se balans manje-više izravnao.

Autor ukazuje na to da, pošto svet uskoro više neće vrteti oko SAD, ima smisla pripremiti se za to unapred, počevši od širenja novih narativa i koncepata koji objašnjavaju stanje stvari. Nakon čega iznosi čak četiri, evo ih, sleva nadesno, u naslovu.

Neki od njih, poput teze o frontiru, bili su mi manje-više poznati, dok su se neka razmišljanja, uprkos svojoj jednostavnosti, ispostavili kao prilično nova – kao, na primer, teza da će budućnost, u odnosu na opšti nivo centralizacije, u narednim godinama u ogledalu ponavljati prošlost.

Nikako ne uspevam da odvojim vreme za prevod redovnog poglavlja knjige Erika Maka, a trebalo bi, jer je za njen prevod stigla mala donacija. Ali Mrežna država je hitna porudžbina, i već sada ne uspevam da održim dogovoreni tempo. Tako da osećam blage griže savesti, ali ću morati da ih trpim još neko vreme.

Gotov je prevod redovnog poglavlja knjige Baladžija Šrinivasana Mrežna država. Prevod je išao veoma, veoma teško. Ipak, ova tradicija detaljnog razlaganja materijala mi je pomalo strana. U tekstu ima previše činjenica i premalo misli; takve stvari bih ja spakovala u dodatke, tu je mesto činjenicama.

Moglo bi se pretpostaviti da je problem u tome što su činjenice ovde američke, a nama mnogo od pomenutog nije naročito blisko. Ali ne, čak i da je on detaljno obrađivao kineski ili ruski materijal, sumnjam da bi mi bilo zanimljivije.

Uglavnom, kratak sadržaj ovog poglavlja potpuno je iscrpljen njegovim naslovom, ali vaš ukus se može razlikovati od mog. Na kraju krajeva, i od mene s vremena na vreme traže da ispričam baš neke istorijske anegdote kao potvrdu svojih misli, tako da sasvim prihvatam da mnogima za ubeđivanje trebaju upravo anegdote. Njih ovde ima.

Završen je prevod novog poglavlja knjige Baladžija Šrinivasana Mrežna država. U njemu on razvija temu započetu u prethodnom poglavlju, pokazujući kako Levijatani međusobno interaguju, na primeru savremenog društva u SAD. Iskreno govoreći, ovo nije bilo najzanimljivije poglavlje. Ukratko, autor ukazuje na to da su, dok su ranije konflikti u američkom društvu bili uglavnom između desnice i levice, sada, sa tačke gledišta poznate metafore dvodimenzionalnog političkog kompasa, konflikti između vrha i dna, autoritarista i libertarijanaca.

U principu, kod nas primećujemo otprilike isto. U narod Montelibera lako se integrišu i desni i levi anarhisti, dok etatistima je daleko teže.

Rat je rat, ali knjiga se sama neće prevesti. Objavljujem sledeće poglavlje Mrežne države: Bog, Država, Mreža. U njemu autor razvija Hobsovu definiciju Levijatana kao veštačkog subjektivnog bića koje stoji iznad ljudske zajednice i ukazuje na to da u ovu metaforu zapravo savršeno uklapa ne samo Država, već i onaj veštački subjekt koji joj je prethodio, odnosno Bog, kao i onaj veštački subjekt koji je nasleđuje, odnosno Mreža.

Metafora je ispala sažeta i efektna, a autor prilično detaljno razvija ovu temu, opisujući tonom prirodnjaka kako se mali levijatani ukrštaju. Poglavlje je, po mom ukusu, ispalo prilično sveže i zanimljivo; volim stručno pakovanje značenja.

Objavljujem prevod sledećeg poglavlja Mrežne države. U njemu Baladži Šrinivasan razmišlja o tome da, ako se na istoriju gleda odozgo nadole, to je narativ diktiran od strane vlasti, koji omogućava establišmentu da i dalje zadrži svoju moć – a ako se gleda odozdo nagore, to je jednostavno besstrasna fiksacija činjenica iz prošlosti. I mada postoji iskušenje da se potpuno fokusiramo na pristup odozdo nagore, na čisto tehnološke aspekte istorije – ne, to je put ka političkom porazu. Ko želi da ima prihvatljiv svet oko sebe, obavezan je da gura sopstveni istorijski narativ, i ne može zaobići pristup odozgo nadole.

Rad na prevodu se, kao što možete videti, malo usporio. Nadam se da je to privremeno, čim se završi festival – nastaviću brže. Uzgred, na festivalu će se prodavati u papirnom obliku mali tiraž moje sopstvene knjige o ankapu, koju smo odlučili da odštampamo kao probu.

Nastavljam da drvim prevod knjige Balajija Šrinivasana (uskoro ću čak naučiti ovo prezime) Mrežna država.

U novom poglavlju Mikroistorija i makroistorija autor se kreće uskom i opasnim stazom duž granice jeresi scientizma, koja je, kao što je poznato, zasnovana na odobravanju primene metoda prirodnih nauka na društvene nauke. Za sada se čini da linija nije pređena, ali na sve to gledam sa velikom sumnjom i nadam se da ću na vreme primetiti metodičku nepravilnost.

Prvi put mi prilikom prevoda knjige skoro više vremena oduzima ne sam prevod, već priprema teksta – sve te beskonačne spoljne i interne veze i slično. Teško zamišljam kako će to izgledati na papiru, iako se, čini se, planira izdanje i papirne verzije.

Nastavljam prevod knjige Baladži Šrinivasana Mrežna država. U komentarima prevoda prvog dela iznete je ideje da se zatim odmah prevede peti deo, koji se odnosi na samo izgradnju mrežne države. Zanimljivo, ali ne: svako dovoljno originalno delo teži da uvede sopstveni konceptualni aparat (što je u mojoj knjizi o ankapu takođe veoma vidljivo), a bez njega čitanje u neporedku postaje teže.

Zato vam evo početka drugog dela knjige, gde autor izlaže svoja razmišljanja o tome da je istorija primenjena disciplina, da u istoriji nema nikakve predodređenosti i da prave zajednice treba stvarati upravo na bazi pravilno obrađene istorije. U prologu dat je kratak sažetak celog drugog dela.

Nadam se da ću ipak s vremena na vreme prekidati prevod knjige svojim originalnim objavama, inače ćete ovde potpuno doziveti dosadu i razbežati se. Ali prevodi će izlaziti prilično često.