Ko je tražio prevod u formatu za e-knjige – izvolite. Tokom vrstiranja su ispravljene neke greške u prevodu. Od vas tražim donacije.
Od prevoda koji dugo traju, ostao mi je samo Molinju sa njegovom Praktičnom anarhijom, i sada više definitivno neće pobeći.
Prevod poslednjeg poglavlja je objavljen na mom sajtu. U ovom poglavlju analizira se skup prigovora protiv libertarijanizma od strane dobronamernih ljubitelja one divne atmosfere saradnje i jednakosti, koju toliko cenimo u malim zajednicama ujedinjenim zajedničkim ciljem. Kontrargumenti Erika Maka svedu se na to da pokušaj primene modela malih ideološki homogenih zajednica na globus raznolikog čovečanstva vodi ka pucanju tog modela: gube se upravo one vrednosti zbog kojih se ljudi drže tih malih zajednica.
Sada je ostao čisto tehnički zadatak – da se prevod složi u epub format za lakše čitanje. Zainteresovani mogu koristiti tekst za izdavanje tiraže štampanih kopija prevoda na papiru. Meni će odgovarati ako se pritom navede odakle je tekst preuzet i ako bude data veza za one koji žele da doniraju prevodiocu.
Nakon dugog, strašno dugog prekida, počinjem da zatvaram svoje nekada započete projekte prevoda. Danas je to predposlednje poglavlje iz Libertarijanizma Erika Maka, u kojem autor razmatra kritiku libertarijanizma od strane nekih meni nepoznatih Merfija i Nagela. Glavna poenta njihove kritike je u tome da prirodna prava ne postoje, već da su sva prava konvencija. I, budući da se postojeći sistem prava svojine uspostavlja putem države koja se finansira iz poreza, besmisleno je govoriti o nepravičnosti oporezivanja, jer je oporezivanje neraskidivo povezano sa samim postojanjem prava svojine. Zanimljiv sud, od kojeg bi svakog libertarijanca trebalo da počne „peći“. Način na koji im Erik Mak odgovara, naravno, neće zadovoljiti ove etatiste, ali će možda malo smiriti libertarijanski bes.
Dok je prevod bio na pauzi, zagonetne tehnologije drevnih su potpuno zaboravljene, tako da neće biti slika sa progress-barom.
Prevod knjige započeo je Dima Kovalenko pod uredništvom Vladimira Zolotoreva. Zatim sam nekoliko poglavlja preveo samostalno. Na kraju je prevod završen po nalogu izdavačke kuće Socium. Na sajtu izdavača možete nabaviti kako štampanu, tako i elektronsku verziju teksta. Od izdanja prevoda prošlo je oko pola godine – sasvim dovoljno vremena da se proda određeni broj primeraka i isplati projekat. Stoga sada kod sebe objavljujem originalnu verziju prevoda, pre nego što ju je izdavač uredio. Prevod je dostupan za čitanje onlajn, neću praviti epub verziju pošto je verzija za preuzimanje već u prodaji.
Knjiga nije o libertarijanizmu, već o konkurenciji pravnih sistema, i o tome da idealan pravni sistem ne postoji – postoje najrazličitiji konflikti koji se dešavaju u najrazličitijim okolnostima, a radoznala ljudska misao izmišlja veoma zanimljive načine za njihovo rešavanje.
Takođe podsećam da mi je ostalo još par projekata prevoda: „Libertarijanizam“ Erika Maka i „Praktična anarhija“ Stefana Molinjua. Mislim da je vreme da se ovi tekstovi završe, a najbolji način da se proces ubrza su vaše donacije. Uzgred, film Stefana Molinjua prikazan je na pre-party MTL-festa 2024, a nakon njegovog završetka gledaoci su imali priliku da malo razgovaraju sa autorom, a zainteresovani mogu pogledati snimak tog razgovora na kanalu MTL-TV.
Letom sam završila prevod knjige Baladjija Šrinivasanovog Mrežna država. Nije svima zgodno čitati sa ekrana pretraživača, a automatski generisani PDF je imao određene greške u formatiranju i pojedine izostavljene delove teksta. Tako sam polako, radi zabave nakon posla, pripremila verziju u EPUB formatu za elektronske čitače (usput ispravivši još nekoliko grešaka u prevodu). S obzirom na to koliko je linkova rasutih kroz tekst, ova aktivnost je bila veoma meditativna i trajala je nekoliko meseci. A vi ste baš za tih nekoliko meseci uspeli da uštedite novca kako biste mi donirali.
Takođe, konačno napuštam svoj stalni posao, koji mi je oduzeo dosta vremena i snage tokom poslednje tri godine. Tako da za još par nedelja ću imati mnogo više mogućnosti za vođenje kanala. Mislim da ga očekuje određko preformatisanje.
Dakle, dogodilo se. Poslednje, a ujedno i ključno, poglavlje Mrežne države je prevedeno. U njemu Baladži detaljno objašnjava:
Ako se neko još nije uhvatio za knjigu, sada je pravo vreme. Ne vidim veliki smisao u pravljenju audio-knjige – previše je eksternih linkova, od kojih je mnoge prilično zanimljivo pregledati. Iz istog razloga je malo verovatno izdavanje teksta u epub formatu – takva knjiga se ionako mora čitati dok ste onlajn, i poželjno u pretraživaču. Autor obećava da će povremeno dopunjavati knjigu. Ako neko bude pratio ažuriranja, šaljite mi linkove ka novim delovima teksta, ažuriraću prevod.
A za sada – hvala svima na dugom čekanju, kanal zvanično izlazi iz odmora. Trebaću da pročešljam da li se nakupilo zanimljivih pitanja od čitalaca, da napišem novi članak za Ježa, i da konačno završim sa prevodima Maka i Molinju, koliko se već može odlagati.
P.S. Čitaoci su brzo generisali pdf. On nije bez grešaka – unutrašnje napomene su u njemu postale eksterne linkovi – ali je u celini sasvim pogodan za čitanje.
Prevod Mrežne države neumoljivo se bliži kraju. Spremni su poglavlje 5.1 (kratka preambula za peti deo knjige) i poglavlje 5.2, gde Baladži Šrinivasan detaljno analizira fenomen nacionalne države: šta je nacija, šta je država, po čemu se razlikuju, kako utiču jedna na drugu, šta predstavlja njihova kombinacija, i još mnogo toga u tom smislu.
Iz prilično novih misli: različite strategije državnog upravljanja se upoređuju sa različitim paradigmama programiranja.
Sledeći deo će već sigurno, sasvim sigurno biti poslednji, i nadam se da će biti najzanimljiviji, jer konačno treba razumeti šta autor predlaže u praktičnom smislu – nakon što se toliko dugo i detaljno raspyao o svetskoj situaciji i predstojećim izazovima!
Da ne bih zamarao čitaoce vestima o svakom sitnom detalju, predstavljam odmah veliki deo prevoda Mrežne države.
Poglavlje 4.4. Predvidiva budućnost: ovde se autor jednostavno zabavio par zanimljivih tehničkih predviđanja. Ona imaju prilično indirektnu vezu sa temom knjige.
Poglavlje 4.5. Američka anarhija, kineska kontrola i međunarodni centrizam. Tekst monstruoznih razmera, gde autor uglavnom, naravno, piše o SAD-u, analizirajući korak po korak kako će upravo u Štatu rasti stepen sukoba između pristalica establišmenta i pristalica decentralizacije, i javlja da to, uopšte govoreći, uopšte nije smešno niti romantično (išreno govoreći, činilo mi se tokom čitanja da je autor od Bitcoin-maksimalista napravio slamenu lutku, i da oni nipošto ne propagiraju društva totalnog nepoverenja, ali ko zna kakvi se frikovi zapravo tamo vrti, u tim njihovim Amerikama). Alternativa u vidu kineskog recepta za digitalni gulag ga, razumljivo, takođe ne privlači. Kao i obično, on se nada da će mu inostranstvo pomoći, i uglavnom se oslanja na Izrael i Indiju. Međutim, to je, po njegovom мнению, samo baza za izgradnju mnoštva startup zajednica, od kojih će deo dostići visoki status mrežnih država.
Poglavlje 4.6. Uslovi pobede i neočekiviti završeci. Ovde je autor razmotrio alternativne scenarije u kojima pobeđuje jedan od ekstremnih polova, a ne željeni centrizam.
Poglavlje 4.7. Na putu ka recentralizovanom centru. Pa ovde je Balajiju Šrinivasanu ostalo samo da još jednom naglasi da institucije nisu strašne, centralizacija je normalna, samo ne treba biti opsednut time da staro više ne radi, već će biti ispravnije pokrenuti tržišni proces izgradnje novih institucija.
Potrudiću se da ne odudim previše sa prevodom završnog, petog dela knjige, gde se pretpostavlja nalaze recepti onoga što autor predlaže da se uradi.
Čestitam svima Dan svetog Patrika, a ujedno i kraj Maslenice, dok ljubiteljima snimanja redova u ubrzanom režimu čestitam priliku da se posvete omiljenom hobiju. Toliko praznika u jednom danu – zar to nije sjajno, zar to nije panarhija!
Što se mene tiče, tiho je prevedeno još jedno poglavlje Mrežne države. Baladži Šrinivasan nastavlja da razmišlja o trendovima bliske budućnosti, i ako je u prethodnom poglavlju govorio o sociopolitičkim trendovima, sada se dotiče tehnoekonomskih posledica digitalizacije i internetizacije svega i svakog.
Tako on primećuje da naglo smanjenje praga publikovanja povećava disperziju: pored tradicionalnih, doteranih i odmerenih, ali malo zanimljivih pozicija, na površinu izbija mnoštvo najneobičnijih htonija. A pored kolebanja diskursa putem društvenih mreža, postoji i kolebanje finansijske stabilnosti putem bezbrojnih kriptovaluta.
Drugi zanimljiv aspekt koji autor razmatra jeste to što totalna digitalizacija svega i svakog dovodi do toga da digitalni entiteti postaju primarni, dok se fizički, u suštini, materijalizuju po narudžbini, ako postoji takva potreba.
Takođe, on se ukratko dotiče zagonetke: zašto u fizičkom svetu ne primećujemo tako lud skok produktivnosti kao u digitalnom svetu. Zatim, ponudivši čitav niz hipoteza, predlaže da među njima biramo samostalno.
Ukratko, poglavlje je prilično zasićeno idejama i generalizacijama, tako da ne vidim veliku svrhu u prepričavanju, jednostavnije je pročitati.
Započet je prevod četvrtog dela Mrežne države. Kao što je i očekivano, završivši sa prošlim sadašnjim, autor je prešao na diskusiju o budućnosti.
U poglavlju 4.1, Moguće verzije budućnosti, Baladži Šrinivasan počinje pojašnjavanjem faktora koji ga sprečavaju da gradi precizne prognoze, zatim daje kratak opis pretpostavljenog scenarija budućnosti i, na kraju, procenjuje gde bi se on sa svojom idejom mrežnih država uklopio u taj scenario. Pri tome koristi odvratno trapav termin „recentralizovani centar“. Moje mogućnosti adaptacije teksta prilikom prevoda su ograničene, pa moram samo konstatovati da je termin užasan i teško ga je razumeti, ali mi još uvek ne pada na pamet čime ga zameniti. Šta autor uopšte želi time da kaže? Koliko mogu proceniti na osnovu nepotpunog čitanja, reč „centar“ se odnosi na centar trougla koji je nacrtao u trećem delu knjige i koji opisuje tropolarni svet – kao da je naše spasenje u tome da ne upadnemo u ekstremitete koji se nakupljaju na polovima. A „recentralizovano“ tek treba da pojasni. Možda se radi o tome da svaka startap zajednica mora imati svog vođu, inače neće uspeti. Bila bih srećna da grešim.
U poglavlju 4.2, Sociopolitičke ose, autor kratko napominje da za procenu budućnosti nije dovoljno gledati samo svima poznate i odavno formirane trendove, već vredi pogledati i one koji se tek formiraju. Kao primere sociopolitičkih faktora koji mogu ozbiljno uticati na budućnost, navodi tri potpuno različita primera: Indijce (dok svi gledaju u Kinu, Indija neprimetno smanjuje zaostatak i u narednoj deceniji bi trebalo da se oglasi dovoljno glasno, kako država, tako i dijaspora, odnosno Mreža, u autorovoj terminologiji), suočavanje anprima sa transhum-om (Klaus Švab je zapisan kao transhumanista) i stek identiteta (postoje nekoliko zanimljivih misli o tome odakle identiteti potiču, kao i neočigledna teza o tome da će jedan identitet nužno biti vodeći i određujući).
Poglavlja u četvrtom delu knjige nisu previše dugačka, pa ću se potruditi da ih ne objavljujem po jedno, kako ne bih previše smetala.
