Prijatelji, biće mi drago ako se pridružite mom Telegram chatu. Napravila sam ga bukvalno sinoć, u trenutku pisanja posta ima oko pedeset ljudi i za sada mi se veoma dopada tamošnja atmosfera.
Za šta je chat? Volela bih da tamo diskutujemo o novim objavama sa kanala, da me zanimaju vaša mišljenja o razvoju projekta, da odgovaram na neka kratka pitanja o libertarijanstvu – a ako pitanje zahteva detaljniji odgovor, tada ga možete postaviti na sajtu, kao i ranije. Naravno, nemam ništa protiv toga da učesnici chata diskutuju o libertarijanizmu i bez mog učešća, moje mišljenje je samo jedan glas u opštoj intelektualnoj diskusiji.
Šta bih još volela da vidim u chatu? Želim da postavim standard poštovanja u komunikaciji. Imamo predmet razgovora, a to je libertarijanizam u svim njegovim aspektima. Ispitivanje ličnih odnosa međusobno ili javno deklarisanje ličnog stava prema trećim licima nije interesantno. Postoji mnogo sjajnih platformi za svađe, ali one su van mog chata. Ne bih želela da bilo kome kratim reč, pa će moderacija biti koliko god je to moguće neupadljiva. Možda ću je poveriti još nekom od učesnika chata, ali samo u slučaju da budem imala ozbiljne razloge da pretpostavim da to neće narušiti postojeću atmosferu poverenja.
Napisali ste recenziju mog predloga o reputaciji, ali se čini da niste razumeli tačnu suštinu ideje. Pišete:
A što se tiče sistema koji ste predložili, ljudi će biti spremni da uzmu u obzir njegove preporuke samo u slučaju da im iz nekog razloga postane veoma važno da osoba, radi povećanja svoje reputacije, bude spremna da daje novac u humanitarne svrhe.
Glavni cilj sistema nije da pokaže sopstvenu velikodušnost drugima, već da stvori mehanizam vrednosti reputativnog entiteta, koji će kasnije biti šteta izgubiti. Ovde na scenu stupa teorija igara, čineći obmanu drugih ljudi ekonomski neisplativom. Originalna ideja je predložena od strane developera projekta OpenBazaar, a ja sam je modifikovao za primenu u stvarnom društvu.
Reputation Pledges OpenBazaar implements proof-of-burn in a different way. On the OpenBazaar network, users can choose to be pseudonymous, meaning you don’t know their true identity. As such, it can sometimes be difficult to determine if they are trustworthy or should be avoided. A reputation system is important to help inform the network of which participants have acted honestly in the past, and which haven’t. There are several facets to the OpenBazaar reputation system, which is still being built, and you can read about the overall system here. One part of this system is Reputation Pledges. This means that a user has chosen to prove their commitment to their OpenBazaar identity by burning a certain amount of bitcoin. The act of burning coins shows the network that the user is committed to their identity because they’ve now expended resources on it, and if they incur a negative reputation then those resources will have gone to waste.
Zaista, reputacija funkcioniše otprilike tako. „Niko ne pamti Makfarena – graditelja mostova! Ali trebalo mi je samo jednom da j*** kozu…“
Hvala na pojašnjenju da humanitarni rad u predloženom mehanizmu nije toliko bitan, već je ključna sama spremnost da se potvrdi pouzdanost trošenjem resursa. To zaista može biti važno za uspeh autsajdera na nekom od tržišta. On može potrošiti novac na reklamu, a može umesto toga, ili pored toga, potrošiti ga na izgradnju karme, i to će takođe odlično demonstrirati njegovu spremnost da igra poštenu igru.
Ali smatrala sam važnim da napomenem da je uzalud pokušavati bilo kakve ovakve mehanizme primeniti na sve životne situacije. Čovek može biti iskren i moralan, poput Alekseja Karenina, ali će njegova žena ipak skočiti pod voz zbog njega, jer je u njenim očima on bezlična mašina.
— Ne razumem zašto me toliko mrzite? Šta sam vam loše uradila? — J*** kozu, Onegin!
Juče sam objavila model reputacionog mehanizma za ankap koji mi je ponuđen na razmatranje, a danas ću reći šta ja mislim o tome
Počeću, kao i obično, od definicije. Reputacija su zaključci koje donosipotencijalni ugovorni partner nekog subjekta u pogledu perspektive saradnje sa njim na osnovu celokupnog svog znanja o njemu. Dakle, reputacija nije osobina subjekta. Moja reputacija u očima socijalizam-tjan i reputacija u očima minarhimizam-tjan su dve potpuno različite reputacije, i razlika između njih nije manja od razlike između pojmova „strijeljanje“ i „novčana kazna“.
Mnogi su čuli za kineski sistem socijalnog rejtinga. Država prikuplja ogromnu količinu najrazličitijih podataka o građaninu, a zatim pomoću izuzetno složenog i netransparentnog algoritma procenjuje situaciju i donosi zaključak o tome koliko se taj građanin njoj, državi, čini pouzdanim. Što je rejting veći, to je država spremna da građaninu pruži više sloboda, a što je niži, to ga u većoj meri ograničava. Cilj celog ovog sistema je socijalni inženjering, vaspitanje predivnog čoveka budućnosti. Ne znam da li su se već pojavile tržišne ponude za manipulaciju rejtingom, ali ako i nisu, uskoro bi morale da se pojave.
Svi znaju za ruski sistem ЕГЭ. Država primorava škole da polaze jedinstveni test monstruoznog obima, a zatim primorava univerzitete da primaju kandidate prema jedinom kriterijumu: rezultatu tog testa. Kakve fenomenalne rezultate pokazuju u ovom testu pripadnici određenih nacionalnih republika, ne moram vam ja govoriti.
Primeri se mogu množiti, ali čini mi se da je već jasno da silna namena sopstvenih procena nečije reputacije drugim ljudima nije istinsko dao. Nije stvar čak ni u tome da će takve sisteme pokušavati da prevare, već u samom prisilu. Kod ankap-a se, pak, bilo koji sistem koji prikuplja određene podatke o ljudima i iz njih izvodi procene može implementirati samo u slučaju da ljudi dobrovoljno počnu da koriste taj sistem.
Kako ja vidim sistem reputacije koji je blizu idealu? Otprilike ovako: — Siri, pogledaj ponudu od Bitarcha, može li se ovom momku verovati? — Obavila sam brzu analizu same ponude i onoga što postoji o Bitarchu u otvorenim izvorima. Na osnovu vaših prethodnih preferencija, Ankap-sama, verovatnoća da ćete mu ukazati poverenje iznosi 85%. Verovatnoća da će izneveriti vaše poverenje u slučaju početka saradnje iznosi 7%. Naveli ste prag poverenja od 80%, mogu li mu odgovoriti potvrdno, ili želite da se upoznate sa detaljima? — Daj detalje. — Haj!
Naravno, baš kao što ljudi pokušavaju da dobiju maksimalan broj poena na državnom ispitu ili maksimalni društveni rejting u Kini, oni će želeti da optimizuju svoje zahteve prema tom sistemu ocenjivanja reputacije koji ja koristim, u ovom primeru to je Siri. Ali isto tako će težiti da osvoje moje poverenje i sada, kada mnogo podataka moramo prikupljati ručno.
Što više rutine poželim da uklonim iz svog života, to će više tipičnih rešenja biti povereno mom virtuelnom konsilijeriju. Ali prvo ću morati, na jedan ili drugi način, da obučim ovu neuronsku mrežu svojim preferencijama, inače rezultat teško da će me stabilno radovati.
Siri, počešraj mi leđa, molim te!
A što se tiče sistema koji ste predložili, ljudi će biti spremni da uzmu u obzir njegove preporuke samo u slučaju da im iz nekog razloga postane veoma važno da je čovek, radi povećanja svoje reputacije, spreman da uplaćuje novac za humanitarne svrhe. Sumnjam da bi me opsegla takva kvalifikacija ako, na primer, tražim dečka za jednu noć ili biram model planinarskih cipela. Ali ako treba da nađem dom leglu beskućnih mačića, onda je to druga priča.
Danas imam neobičan format. U suštini, ne radi se o odgovoru na pitanje, već o recenziji jedne potpune, detaljne ponude. Zato bih želela da podelim temu na dva posta. U današnjem će biti izložena sama ponuda, a u sutrašnjem bih želela da dam detaljan pregled teme reputacije i izgradnje reputacionih sistema. Diskusija u komentarima je svuda dobrodošla.
Kao što svi razumemo, u ankapu će značajnu ulogu igrati institut reputacije. Zamislimo da je neka osoba još malo poznata u zajednici ili želi da iskupi svoje prošle „greškice“, kreirajući ili obnavljajući reputaciju. Postoji organizacija ili blockchain projekat u koji ta osoba može donirati novac i zauzvrat dobiti ID sa reputacionim poenima. Taj ID može pokazivati drugim ljudima prilikom sklapanja poslova sa njima kako bi povećala poverenje sa njihove strane. Ako je prevarila, žrtva će moći da podnese žalbu tom sistemu, i prevarant će izgubiti reputacione poene za koje je ranije donirao (tačnije, njegov ID sa negativnim recenzijama će biti beskoristan za sklapanje poslova u budućnosti). Da bi se isključila prevara od strane žrtve, reputaciona usluga može od nje takođe zahtevati da donira analogan iznos (i ona će takođe učiniti svoj reputacioni ID beskorisnim ako ne istinu i tako bude uhvaćena). Na kraju dobijamo sistem reputacije u kojem stranama nije isplativo da varaju jedna drugu iz perspektive teorije igara. Dobijene donacije se mogu usmeriti na finansiranje javnih dobara (škole, bolnice, putevi, nauka, ekologija itd.), istovremeno konačno rušeći glavni argument etatista protiv libertarijanaca: „Ako čovek nema osiguranje i prijatelje, ko će se brinuti o njemu u starosti, obezbediti lečenje, besplatno obrazovanje deci i slično?“.
Libertarijanstvo se može prodavati svima, ali naravno, na različite načine.
Najjednostavnije i najočiglednije je prodavati ga onima koji su već spremni da ga kupe, samo to još uvek ne znaju. To jest, jednostavno objašnjavati već spremnim spontanim libertarijancima da su oni libertarijanci, i zašto njihova pogled na svet nije nešto užasno ili egoistično, i da ne treba da se stide toga; ukratko, čoveče, nisi loš, već si gej, i to zvuči ponosno. U principu, time se i bavim. Čekam pitanje, odgovaram na njega. Zatim drugi, čuvši slično pitanje, pozivaju se na moje gotove odgovore, ili čak mogu samo reći: „pogledaj kod Ankap-tjan, sigurno je bilo nešto o tome“. Iako, ako razvijemo metaforu o tržištu, kod mene to nije prodaja kao takva, već više postprodajska podrška.
Najvažnije što treba preneti takvim kupcima jeste njihova korist od toga da sebe definišu kao otvorene libertarijance. Nekome će biti relevantno da dobije jasne predstave o teoriji, i time sistematizuje svoje razumevanje sveta, koje će kasnije sam primeniti na bilo koje životne situacije. Nekome je važnije da se oseća u krugu srodnih duša. Nekome su osećanja premala i on je usmeren na zajedničko delovanje. Pričati o prednostima proizvoda pažljivom, zainteresovanom klijentu je lako i prijatno, dovoljno je imati sigurno znanje o proizvodu.
Teže je prodavati libertarijanstvo onima koji generalno imaju aktivan životni stav, osećaj pravde i sopstvenog dostojanstva, ali im njihova teorijska pozadina konfliktuje sa libertarijanstvom. Upravo takvima na početku dobro prolazi materijal poput uslovnih svetskih predavanja i kratkih edukativnih videa, kao i drugi prosvetiteljski video snimci. Dalje počinju konkretna pitanja, kod kojih se može ući u bilo kakvo detaljno objašnjavanje. Nije sigurno da ćete uspeti da prodate svoj proizvod, ali ostavićete utisak kod klijenta da je proizvod generalno dobar, i da su sami libertarijanci pristojni ljudi sa kojima se sasvim može sarađivati. Tako se postepeno u našu orbitu uključuju i socijaldemokrate, socijalni liberali, anarho-komunisti, razni rodni aktivisti, ekolozi i još mnogo ko.
Nemoguće je u potpunosti prodati libertarijanstvo onima koji su korisnici trenutnog režima, koji to shvataju, otvoreno priznaju i odobravaju taj poredak stvari. Ja sam, recimo, služio na podmornici, sada sam sa 35 godina u penziji, a vi želite da me lišite i novca i svesti o sopstvenoj moralnoj nadmoći, idite u pičku materinu. Takvima se mogu samo postepeno ubacivati pojedinačne teze u oblastima koje ne konfliktuju sa njihovom platformom. Na primer, pomenuti podmornik može savršeno da usvoji libertarijanski pristup oružju.
I potpuno je uzaludno sada prodavati libertarijanstvo onima koji će pod bilo kojim režimom odobravati status kvo iz razloga „da ne bi bilo nevolje“, „nismo živeli bogato, ne treba ni da počinjemo“ i tako dalje. Dok je na prvom kanalu Kiseljev, oni su gluvi na naše argumente, a kada mi završimo tamo, zauzeće našu stranu samo zato što je nadređenima bolje. Maksimum koji se trenutno može uraditi povodom njih je da im se pojavljujemo pred očima, da sijamo negde na ivici svesti. Kako bi, kada reforme počnu, Praskovija Ilijinisna setila da je nešto čula o nama, pa već sama objašnjavala Pelageji Kuzminjni: ne boj se, to nisu boljevici, to su libertarijanci, oni su mirni, oni su za to da se semenkom može trgovati bez patenata. A ona bi odgovarala: ah, libertarijanci! Meni je, staroj, zvučalo kao „proletarijci“. Pa, ako su libertarijanci, onda u redu.
Čestitam svima na desetoj godišnjici začeća bitcoina! 31. oktobra 2008. godine prvi put je objavljen white paper prve kriptovalute na svetu, i sve je počelo…
Od tada se svet radikalno promenio, iako mnogi to još uvek nisu osvestili. Sada svako može otvoriti sopstveni račun, ne pitajući nikoga i ne predstavljajući se nikome, nakon čega može slati i primati novčane transfere koje je nemoguće blokirati, bez obzira na to kakva državna ovlašćenja imao bilo koji regulator.
U novom svetu imamo mnogo više slobode i mnogo više odgovornosti. Niko još uvek nije učinio više za predstojeću proslavu ankapa od Satoshija Nakamotoca, ali i ja ću se truditi)))
Telegram ne pruža mogućnosti da se dobiju podaci o svojoj audiciji i razume kako se ti podaci razlikuju od apriorijih predstava. Tako da primenjujem kao improvizaciju svoju omiljenu metodu – anketu. Kako ću primeniti znanje o tome da je, na primer, moja glavna publika hiljadugodišnje bake? Pa, dođavola, ne znam, možda ću više pažnje posvetiti tekstovima o dizajnu klupa i ulaza, kao i razlikama između narkomana i prostitutke.
Prvo i najvažnije što bih želeo da savetujem: ne izmišljajte stvari umesto nje. Veoma je lako ubediti sebe u nešto poput: „pogledala me je nekako čudno, verovatno mi se ne sviđam, bolje da se ubijem metlom“. Moraćete mnogo toga da ispitate sa sigurnošću.
Setite se svih fragmenata vašeg znanja o oglašavanju, marketingu, uličnoj agitaciji, pregovorima i tako dalje. Razmislite o tome u čemu se proces zavodjenja liči na sve navedeno, kojim od tih metoda više ili manje raspolažete i kako bi se sve to moglo primeniti. To je potrebno prvenstveno kako biste se postavili na analitički način i napali problem sa najneočekivanijih strana.
Kao rezultat ćete razviti nekoliko taktičkih ideja, na primer: — dodaću je u prijatelje, istražiti šta lajkuje, lajkovaću je i sama, ali ne sve redom, ostaviću nekoliko komentara. — uspostaviću komunikaciju sa njom u nekoj situaciji koja ne nameće obaveze, na primer, prošetati zajedno do zaustavke; ubaciti temu za razgovor iz onih koje je čini zainteresovanom na društvenim mrežama, više ću pitati nego što ću sama pričati, i obavezno ću postavljati otvorena pitanja; prva ću se oprostiti, obavezno joj zahvaljujući na zanimljivom razgovoru, kako bi joj poželela da to ponovi nekako drugi put. — zatim ću u nekom trenutku pozvati da sednemo u kafić, zauzeti udoban sto i polako odvesti razgovor na iskren, poverljiv ton; dotaknuti temu da su momci, naravno, simpatična bića, ali pomalo neukvičeni i da te ionako nikada neće u potpunosti razumeti, te da je sjajno što postoje drugarice; podelitićim uspomene na svoju bliskost sa devojkom i to da malo žalim zbog raskida, i da mi ponekad po volji se želi da sve vratim; pokušaću da dobijem neku priču o njenom sopstvenom iskustvu sa devojkama. — nabaviću neke empatogene i u nekom trenutku, kada se okupimo zajedno u stanu, organizovati žurku sa supstancama; ili jednostavno uz koktele. — a dalje će samo od sebe krenuti!
Zatim izdahnite, isključite analitiku, uhvatite stanje blagog uzbuđenja i krenite da sprovodite svoje ideje u delo.
Naravno, sve će krenuti drugačije nego što ste zamislili. Ispostaviće se da je protivnica supstanci, ili pravoslavna aktivistkinja, ili stalno zauzeta, ili ima ljubomornog dečka koji će sam početi da vas zavodi, ili nešto drugo. Svaki neuspeh je najbolji povod da se veselo nasmejete sebi.
Tek ili netek, dobićete masu utisaka i životnog iskustva, i potpuno je nebitno do čega ćete na kraju doći. Možda ćete joj oteti dečka. Možda ćete pokrenuti zajednički posao sa njom. Možda će ona sama napasti vas na drugom sastanku i odvući vas u seks. Možda ćete jednostavno postati dobre drugarice, bez prelaska na bilo kakvo senzualno iskustvo. Možda će vam to brzo dosaditi i prebacićete se na nešto drugo. Bilo koji od ovih ishoda je bolji nego gledati i uzdisati, a ne činiti ništa da biste ispunili svoju želju.
