L29Ah
Tamo je na nekim mestima prilično veliki obim teksta, tako da će samo titlovi verovatno biti nedovoljni, morao bi se ponovo crtati slike. Ali snimci su zaista prijatni, bilo bi sjajno ako bi se neko preuzeo za to. Prva dva objavljujem onakva kakva jesu, a treći, o kejnzijanstvu, jedan od mojih stalnih čitalaca i donatora, Viktor Parhomets, je u međuvremenu uspeo da opremi ruskim titlovima.
Na sajtu panarchy.ru objavljen je manifest o startu projekta za preseljenje evropskih libertarijanaca u Crnu Goru – analogu američkog Free State Project. Neočekivano za sebe, pristala sam da uđem u ovaj projekat u ranoj fazi. Ako se ništa ne izgubi zbog nekih novih covid ograničenja, u aprilu nameravam da otputujem u tu zemlju i počnem da se smeštam.
Kada govorim o ranoj fazi – to znači bukvalno sam početak, jer je u okviru projekta do sada u zemlju preselila bukvalno samo jedna porodica, dok ostali potencijalni učesnici još uvek diskutuju o perspektivama u telegram-čatu, koji se odvojio od glavnog čata panarhijista, i koji je prvobitno bio posvećen sistidingu.
Tako će moj kanal, koji je do sada bio pretežno teoretski, za neko vreme steći odlike travel-bloga. Naravno, daleko sam od misli da ću čim stignem učiniti da cela zemlja krene ogromnim koracima ka libertarijanizmu. Pre će biti potrebno da ja nekako naučim da preživim na novom mestu, pošto su troškovi života tamo ipak veći nego u mojoj trenutnoj zapadnjaci. Ali ako onima koji će se preseliti posle mene bude malo lakše zahvaljujući meni – to će već značiti da se nisam uzalud pokrenula.
Vaš ljubazni komšija iz LPR
Hvala, veoma dobar kanal, zapratila sam. Sada o snimku.
Zapravo, ubedljivo i sa ilustracijama nam je demonstrirano da se moderne korporacije malo razlikuju od država, i obrnuto. Megakorporacije, sposobne da se efikasno šire, ne postaje svaki biznis, već onaj koji obavlja funkciju platforme za druge biznise. Troškovi skaliranja platformskog biznisa su relativno mali, a profit prvenstveno zavisi od mrežnog efekta. Zato korporacije starog tipa, poput nekog Gazproma, neće promeniti stanje na novom globalnom tržištu, ali onaj isti Yandex – to je ozbiljan igrač sa perspektivama daljeg rasta, naročito ako mu uspe da proguta Rusku Federaciju koja mu se mota pod nogama.
Ali šta se dobija. Zapravo, zaposlenih u takvim korporacijama ima relativno malo. Ali razvoj platformi je faktor koji doprinosi uspehu malog biznisa, pa čak i frilansera koji zarađuju na tim samim platformama. Sa svakom novom platformom biva sve više ljudi koji na njima zarađuju. Same platforme imaju, naravno, neuporedivo više, ali šta, žao nam je li?
Ne, nije žao, sve dok igra izgleda pošteno. U snimku se upravo govori o nekoliko slučajeva kada je igra bila žestoka, pri čemu su igrači bili u znatno različitim težinskim kategorijama. Korporacije, postajući uporedivi sa državama po snazi, sasvim mogu sebi da priušte i metode koje su pre više prikladne za kriminalne grupe. Da li treba da očekujemo da će stari dobri teritorijalni bandita dati lekciju mladom, drskom i eksteritorijalnom? Da li treba da se bojimo novog bandite više od starog?
Sve je moguće. Sasvim je moguće zamisliti zle korporacije na slobodnom tržištu, kakve nam je Holivud u mnoštvu nacrtao. Ali oko takvih kompanija se ipak vidi neki prizvuk teatralnosti. Mnogo je lakše zamisliti korporaciju koja je srasla sa klasičnom državom u simbiozi, koristeći političke metode za uklanjanje konkurencije kada je zgodnije brute force, i ekonomsku moć kada je zgodnije blaži pristup. Takve korporacije vidimo već sada, jedu predsednike SAD za doručak. Ali vidimo i snagu građanskog otpora protiv prljavih trikova, čemu primer je nedavna istorija sa GameStop-om.
Prateći autora snimka, i ja u ovoj objavi mnogo putujem rukama, okrećući se, jer vidimo da se pravila menjaju bukvalno pred očima i nije potpuno jasno kako će tržište to tačno rešiti. Ali za sada mogu da dam opreznu pretpostavku da će tržište države sve više potiskivati u stranu, kako ne bi smetale, a vlasnici raznih platformi će, kako tržište zasićuje, sve manje biti uznemireni i sve više ceniti predvidljivost pravila. A za to će i sami morati da ih poštuju. Pritom, pod pravilima mislim na ono što vlasnik platforme zahteva od svojih korisnika – već na ono o čemu su se sami vlasnici platformi dogovorili. A sa pojavom prava, konflikti se rešavaju mnogo lakše i nanose mnogo manju štetu.
Mnogi znaju za Bitcoin Pizza Day, koji se slavi 22. maja, u čast prve kupovine robe za bitkoin, kada je 18. maja 2010. godine jedan lik iz Floride po imenu Laslo Hanic uputio poziv, rekavši da želi picu i plaća 10000 bitkoina; čekao je četiri dana, i tek tada je pronašao nekoga ko će mu u zamenu za bitkoine kupiti baš tu picu.
A 24. februara slavi se Lightning Pizza Day. 24. februara 2018. godine isti taj Laslo Hanic ponovo je kupio picu koristeći tek tada pokrenutu lightning mrežu – protokol drugog sloja iznad bitkoin blokčejna. Ovog puta cena dve pice iznosila je svega 649000 satoshija, odnosno 0,00649 bitkoina. Po današnjim cenama to je približno 330 dolara. Takođe, kupovinu je obavio znatno brže, nije morao dugo da čeka prodavca.
Tehničke detalje je opisao na resursu za lightning programere, i iz teksta se vidi koliko je to tada bila nezrela tehnologija. Sada je korišćenje lightning-a i dalje daleko od jednostavnosti, ali je ipak napredak značajan.
Kako sam ja sve to saznala? Na Telegramu postoji praktičan kustodijalni lightning novčanik @lntxbot, opremljen brojnim spoljnim servisima. Konkretno, tamo se možete pretplatiti na slanje plaćenih reklamnih oglasa. Pošaljete botu komandu /sats4ads on 15 – i s vremena na vreme ćete od bota primati poruke sa veoma kratkim reklamama i dugmetom „claim“. Klikom na dugme dobijate nagradu u iznosu od 15 milisatoshija po karakteru (to je veoma malo, ali možete eksperimentisati sa cenom – možete primati skuplje oglase, ali u manjem broju). I tako, danas je stigla obaveštenje u kojem su me čestitali za praznik, ispričali mi celu ovu priču i ponudili cashback u satoshijima za svaku kupljenu picu. Nažalost, ponuda nije važila za Rusku Federaciju, tako da bot nije baš najbolji sa targetiranjem reklama.
Zauzvrat, danas sam dobila još jednu ponudu za reklamno postavljanje. I, pošto je takav dan, tražila sam plaćanje putem lightning-a, 10000 satoshija – tačno sto miliona puta manje nego što je pica koštala u maju 2010. godine.
Zato sa zadovoljstvom objavljujem oglas za predavanje o kriptovalutama, koje će se održati predstojećeg subote u Jekaterinburgu. Nadam se da među mojim čitaocima ima stanovnika ovog grada koji još uvek nisu informisani i da reklamni budžet predavača nije propao uzalud. Povucite i svoje poznanike na predavanje, ako im naravno želite dobro, jer ovladavanje upotrebom bitkoina je definitivno dobro. U suprotnom, ne bi pokušavali da nas zbog toga kažnjavaju i oporezuju.
A sam oglas ide u sledećoj objavi, kako bih ga nekako odvojila od ove razvučene preambule.
Drago mi je što predstavljam novi video Libertarian Band-a – momci su započeli dugo očekivani ciklus o alatima agorizma. I mada više ne pišem scenarije za njih, oni se odlično snalaze, čemu sam veoma drago.
U videu je dat istorijski uvod o šifrovanju i o tome kako je sva ta strogo državna kuhinja iznenada dovela do kriptovaluta, odnosno alata za oslobađanje od države, a na kraju su date preporuke za njihovu upotrebu.
Aleksandar
Imala sam u wordu od autora, ali pošto je veoma potrebno, onda sam konvertovala u pdf. Želela sam ujedno i u epub, ali kvalitet automatske konverzije ostavlja mnogo toga da se želi, tako da neka se time pozabavi neki drugi entuzijasta, a ja u međuvremenu dorađujem prevod u ovom formatu.
анонимный вопрос
Smatram da je upravo Fridmanova Mehanika slobode takva knjiga, inače ne bih uložila toliko truda u nju. Autor se ne opterećuje izlaganjem istorije libertarijanizma ili barem samo ankapizma, ne prepričava ekonomsku teoriju, već upravo daje viziju: kako sve to funkcioniše na slobodnom tržištu i koje konkretne oblike će, po njegovom mišljenju, poprimiti (barem u SAD).
Tako da neka vaš poznanik počne da čita na sajtu, a za otprilike mesec dana se veoma nadam da ću konačno objaviti finalnu elektronsku verziju.
Mihail Svetov je objavio davno najavljeni video o metodama nestajanja s radara, kreiranja anonimnih i pseudonimnih identiteta. U odricanju se odgovornosti navodi da tehnički stručnjaci verovatno neće saznati mnogo novog iz njega. Ja nisam tehnički stručnjak, ja jesam saznala.
Moj pseudonimni identitet kreiran je sa mnoštvom ranjivosti, stoga ne očekujem da će izdržati bilo kakvu pažljiviju pažnju, i svoju aktivnost posmatram više kao intelektualnu igru. Ako mi iznenada bude potrebno da kreiram novi pseudonimni identitet od nule, koristiću Mihailove savete. U meri u kojoj već primenjujem metode koje je on predložio, nemam zamerki: to zaista radi. Znači, može se oprezno pretpostaviti da neće biti ozbiljnih rupa ni u onim momentima koje nisam isprobala.
Drago mi je što je Svetov preispitao svoj stav o tome u kojoj meri se može verovati anonimnim izvorima. Šteta je što je zbog tog zaključka morao mnogo puta da pogreši i izgubiti mnogo novca, ali šta remedy, to je cena za preterani snobizam i želju da što duže zadrži belinu svog plašta.
P.S. Gledaoci su primetili da Svetov u svom uputstvu nije dopisao komandu za ažuriranje paketa u terminalu, i kao rezultat je ažurirao samo njihovu listu. Ispravna komanda izgleda ovako:
sudo apt-get update && sudo apt-get dist-upgrade
анонимный вопрос
O ovoj temi bi trebalo za početak ponovo pogledati jedan naš video o stacionarnom banditu, gde izlažemo ovu jednostavnu teoriju i pokazujemo kako se prirodna država pretvorila u onu čudnu apsurdnost koju imamo sada.
Konkretno, u videu je navedeno gde smo skrenuli u pogrešnom pravcu. Skretali smo u pogrešnom pravcu svaki put kada smo menjali slobodu za bezbednost. U slučaju proto-ankapa Irske ili Islanda, radilo se o spoljnoj osvajaličkoj akciji prilično očiglednih „rupa u zemlji“, tako da se tamo još može reći da je potpuno nebitno šta su izabrali starosedelački stanovnici, zapravo nisu imali izbora, odlučivala je gruba sila. Ali u SAD-u se već ne može pozvati na faktor spoljne osvajanja, baš su rat za nezavisnost uspeli da dobiju u režimu anarhije. Ali nakon toga je usledio upravo preokret u pogrešnom pravcu. Na slobodnom tržištu potrošaču je korisna konkurencija proizvođača. A proizvođaču je, naravno, korisan monopol. Potrošača je više, ali su oni slabije organizovani. Sjedinjena manjina sposobna je da sebi obezbedi nesrazmerno veliki uticaj. Tako je u SAD-u počela da bubri federalna vlada koja uvodi ekonomske regulacije, i stanje u državama je sve manje podsećalo na ankap. Državi su stavili prst u usta, a ona je odsekla do lakta.
Malo sa drugih pozicija, ali mnogo detaljnije, ovaj proces je razmotren u knjizi Rodiona Belkoviča Krv patriota koju sam nedavno „piratizovao“ (ne zaboravite da donirate CRI-ju nakon čitanja, jer autor ne voli pirate, treba ga prevaspitati). U Evropi su isti procesi tekli uz još veću popustljivost društva, jer tamo nisu stigli ni da pomirišu miris stvarne anarhije, pa su pokušavali da izmisle nerealnu, zasnovanu na negiranju privatnog vlasništva.
Zatim pogledajte naš drugi video o uslovima održivosti anarhije.
Tamo pričamo o glavnom uslovu bez kojeg ništa neće uspeti. Ako gledamo na makronivou, stvar je u dominantnim vrednostima. Vrednost slobode ipak mora biti viša od vrednosti bezbednosti, inače skretanje ka ankapu neće biti moguće, a čak i ako se uspe stići do njega, bez lične zaštite sopstvenih prava lako se može vratiti u ropstvo.
Ali kako sloboda može ostati vrednija od bezbednosti ako vrednost ljudskog života raste? Stvar je u tome što i na strani agresora postoje živi ljudi, i oni takođe cene bezbednost. Spremnost da se prilikom odbrane napadaču nanese neprihvatljiva šteta je osnova doktrine odvraćanja, o kojoj smo takođe snimili video, kojim predlažem da završimo današnju temu.
Sutra, 31. januara, ponovo izlazimo na ulice. Posle 23. januara vidimo prilično jasnu taktiku režima: maksimalno otežati koordinaciju i izbaciti iz igre sve organizatore, kao i one koji teoretski mogli biti organizatori, čak i ako se konkretno sada ne izlažu, ali su u prošlosti bili primećeni u nečem sličnom. Na mestima održavanja akcija će biti gušena veza, ograničavano kretanje javnog prevoza, blokirani trotoari i putevi, a objekti zatvarani.
Navaljnov štab nastavlja da insistira na tome da predstojeća akcija bude mirna. To znači da se predlaže da se policajci ne šutiraju po stomaku, čak i ako im zapari vizir.
Kako se predlaže da se ponašamo u okviru onih ograničenja koja nam nameće neprijatelj i koja nam nameće sopstveno komandovanje?
Sve ove preporuke su za regione. Dve stolice imaju svoju specifičnost, ogromno iskustvo sa sličnim akcijama, plus potpuno drugačiji broj ljudi, oni će se sami snaći.
A razne banalnosti, poput toga kako se ponašati u policijskoj stanici, ostavljam pravnicima. Za početak, ne treba tamo ni dospeti.
Da, sve je ovo priprema za prošli rat. Ako nas sutra umesto pendreka dočekaju vodeni topovi, gas i gumeni meci, od ovih preporuka će malo šta biti od koristi. Ako se situacija pokaže kao toliko nepredviđena, treba jednostavno bežati što dalje sa mesta akcije, jer će to značiti da sledeći put treba poneti potpuno drugu opremu.
Prepostovanje ovog teksta je bolje raditi sa anonimnih naloga.
U kanalu Scipionov san pojavila se objava sa instrukcijama za donacije Centru za republikačka istraživanja. Rodion Belkovič tvrdi da podrška Centru služi upravo kao donacija za čitanje knjige Krv patriota. Zato sam dodala link ka objavi u izdavački predgovor, a ujedno sam navela da oni koji žele da podrže izdavačku kuću Vladimir Dalj mogu kupiti štampano izdanje – sam Belkovič, prema njegovim rečima, ne dobija novac od toga, tako da time sponzorišete upravo izdavača.
Preuzmite novu verziju knjige, gde su ujedno ispravljene neke greške pri skeniranju. Ostalo je još mnogo toga, samo je bilo važno što pre dodati podatke za donacije CRI, pa ću konačna doterivanja ostaviti za kasnije. Usput, ako bi neko preuzeo korekturu ove knjige i poslao ispravljen fajl, bila bih veoma zahvalna.
