Čestitam svima na desetoj godišnjici začeća bitcoina! 31. oktobra 2008. godine prvi put je objavljen white paper prve kriptovalute na svetu, i sve je počelo…
Od tada se svet radikalno promenio, iako mnogi to još uvek nisu osvestili. Sada svako može otvoriti sopstveni račun, ne pitajući nikoga i ne predstavljajući se nikome, nakon čega može slati i primati novčane transfere koje je nemoguće blokirati, bez obzira na to kakva državna ovlašćenja imao bilo koji regulator.
U novom svetu imamo mnogo više slobode i mnogo više odgovornosti. Niko još uvek nije učinio više za predstojeću proslavu ankapa od Satoshija Nakamotoca, ali i ja ću se truditi)))
Jezik je jedan od najvizuelnijih primera spontanog reda koji nastaje u društvu. Ljudi imaju želju da razumeju jedni druge, koriste za to različita dostupna sredstva, i u većini slučajeva to se ispostavlja kao glas, iako važna uloga ostaje i kod gestova i mimike. Praktičnost prenosa informacija glasom je veoma velika, i ova uspešna praksa se učvršćuje u kulturi, pretvarajući se u punopravan jezik i postepeno se polirajući: leksika teži složenosti, a sintaksa pojednostavljenju.
U svakoj dovoljno izolovanoj populaciji ljudi formira se sopstveni jezik. U minijaturi to možete videti čak i na primeru sopstvene porodice, gde sigurno postoji mnoštvo idioma za unutrašnju upotrebu, koji se ne koriste u spoljnom svetu. Istovremeno, kako globalizacija napreduje, javlja se i suprotan trend – ka unifikaciji jezika, jer sada postoji potreba da se razumeju ne samo najbliži susedi, već i oni sa kojima kontakti dolaze vrlo povremeno, a dugotrajno prilagođavanje uz razvoj protokola komunikacije nije bilo prisutno.
Esperanto je veštački stvoren jezik, namenjen upravo izvršenju ovog zadatka: pomoći međusobnom razumevanju u globalnom svetu uz minimalne zajedničke troškove učenja jezika. Sudbina esperanta se razvila otprilike onako kako bi se mogla razviti sudbina bitkoina, da se pojavio u svetu sa zlatnim standardom. Da, bitkojin je praktičniji za transfere od zlata, ali gde je njegova zlatna garancija? Zašto su potrebni još jedan nezavisni od poverenog posrednika decentralizovani novac, ako već postoji i aktivno se koristi zlato? Isto je i sa esperantom: da, može se naučiti i on, postajući jedan od stotina hiljada govornika jezika, ali i engleski je raširen širom sveta ne manje, i ima milijarde govornika, pri čemu je za stotine miliona to maternji jezik.
Dakle, ideja je nesumnjivo duhovita i zaslužuje ogromno poštovanje, ali ljudi prirodnim redom nisu krenuli za tom idejom. Ipak, smisla da se uči esperanto definitivno ima – neki, glede, uče sindarin, i govornika ovog veštačkog jezika u svetu je sigurno više nego govornika nekog vepskog jezika. Dakle, nekome je to potrebno.
Naravno, prisiliti čovečanstvo da komunicira na esperantu je rešiv zadatak. Na kraju krajeva, postoje presedani u svetu kada su Irci veštački obnovili svoj gelik, a Jevreji hebrejski. Ali troškovi za one koji će biti prisiljani na to biće veoma veliki, i ja bih radije volela da društvo prođe bez takvog silovanja spontanih poretaka – nema potrebe za tim, prirodna konvergencija jezika i razvoj mašinskog prevoda će se nositi sa zadatkom mnogo jednostavnije.
Mises, kreirajući teoriju novca, formulisao je teorem regresije, prema kojem se današnja vrednost novca određuje njegovom jučerašnjom vrednošću, i tako se može pratiti do trenutka kada je novac bio obična roba koja ima samo jednostavnu potrošačku vrednost. To što je baš zlato postalo jedinstveni standard obezbeđenja novca do 20. veka, bio je plod državnih regulacija; u slobodnom bankarskom sistemu je ranije zaživeo bimetalni standard, što je dovoljno detaljno opisao vama pomenuti Rothbard.
To su detalji, istorija bimetalizma je zasebna tema. Bilo kako bilo, novac su bili ili sami plemeniti metali ili obaveze njihove isplate određenog stepena pouzdanosti.
Kriptovaluta je lišena takvih svojstava, kao i bilo koja druga savremena fiat valuta.
Još jedan klasik libertarijanizma, Hayek, je čak i otvoreno zagovarao privatni novac…
Zagovarao je privatni novac koji emituju banke sa obavezom da kotiraju njegovu vrednost, vezanu za deklarisanu korpu dobara. Očigledno, bitcoin je lišen tog svojstva.
Da biste razumeli kako je i zahvaljujući čemu bitcoin stekao svoju vrednost, preporučujem da pročitate klasični članak Jeffreya Tuckera, koji je ljubazno preveo resurs Bitnovost 2014. godine.
Tucker je potpuno zaboravio na subjektivizam vrednosti i tražio čuvenu intracity value, nalazeći je u svojstvima blockchain-a kao platnog sistema nalik PayPal-u i vrednosti kriptovaluta kao virtuelnih akcija takvog sistema. Lepo rešenje, ali ne u duhu AEŠ i kontradiktorno.
Na taj način, bitcoin, koji nastupa kao digitalno peer-to-peer zlato, nimalo ne protivreči ekonomskoj teoriji kako u izlaganju klasika AEŠ, tako i njihovih savremenih sledbenika.
Poređenje sa zlatom ostaje problematično, jer je zlato jedinstvena roba, dok se beskonačan broj kripto-algoritama može izumeti, a vrednost nekom od njih na kraju daje samo novina ili interesovanje izazvano nepoverenjem u savremeni finansijski sistem.
Berzarski trejder je najbolji prijatelj svakog korisnika kriptovaluta, jer on, u nadi da kupi jeftinije i proda skuplje, obezbeđuje kriptovalutnom sistemu neophodnu likvidnost, a što je veća likvidnost, to je manja razlika između cene kupovine i prodaje valute (spread), i to su manja kolebanja kursa (volatilnost), i, shodno tome, to je veća privlačnost kripto valuta kao sredstva za plaćanje robe.
Klasična berza (valutna, robna, berza vrednosnih papira – nije važno) je uređena tako što berza nastupa kao posrednik koji vodi registar imovine na računima klijenata, obezbeđuje mogućnost postavljanja naloga za trgovinu i zatvaranja istih protivnim nalozima, kao i, naravno, uvoženja imovine na berzu i izvlačenja sa nje. Preteći broj transakcija u trgovini kriptovalutama i razmene kriptovaluta za fiat novac obavlja se upravo na takvim klasičnim centralizovanim berzama.
Naravno, svakog korisnika kriptovaluta počinje da nervira već sama reč „centralizovane“. Pogotovo što ove berze generalno opravdavaju svoju reputaciju: redovno ih hakuju, izvlačeći velike amounts novca sa novčanika, i protiv njih se pojavljuju prigovori u vezi sa mogućim manipulacijama tržištem, naduvanim obimima i tako dalje.
U čemu je specifičnost decentralizovanih berzi
Zbog toga već nekoliko godina u kripto zajednici postoji trend kreiranja decentralizovanih berzi. Najmanje, berzu je relativno lako učiniti hibridnom: na centralnom serveru se obrađuju nalozi, a privatni ključevi od novčanika ostaju u rukama korisnika, i, shodno tome, sve transakcije se beleže u blockchainu. Po ovom principu radi, na primer, najveća hibridna berza u Rusiji Waves. Ali odmah se postavlja pitanje: u kom, zapravo, blockchainu beležiti transakciju, ako kupujem, na primer, ether za bitkoine?
Kakvim kvalitetima bi blockchain trebalo da raspolaže kako bi omogućio rad decentralizovane berze? Prvo, blockchain bi trebalo da dozvoljava izdavanje bilo kojih tokena na svojoj bazi. To mogu i već pomenuti Waves, i Ethereum, i mnogi drugi. Drugo, blockchain bi trebalo da bude što brži. Ako se blokovi pišu, kao kod bitcoina, jednom u deset minuta – to uopšte nije ozbiljno. Lider performansi danas su blockchainovi na bazi Graphene motora – od 3000 operacija u sekundi, sa zapisivanjem novih blokova u blockchain na svakih tri sekunde. Sa takvim kašnjenjima već se može normalno trgovati. Štaviše, sa takvim motorom čak se i berzanske naloge može pisati u blockchain, a to znači mogućnost kreiranja ne hibridnih, već potpuno decentralizovanih berzi.
Najstariji i najugledniji Graphene blockchain je bitshares, ali postoje i svežiji konkurenti, čiji bi potpuni spisak bilo besmisleno davati. Napisaću samo za projekat deex, koji je zanimljiv po tri stvari. Prvo, na bazi Graphene blockchaina uvodi se ne samo decentralizovana berza, već i decentralizovani mesindžer, i još niz alata. Drugo, pokreće se sopstvena mreža bankomata, a na putu su i bankovne kartice. To, naravno, više nema veze sa decentralizacijom, ali ima ogromnu vezu sa prilikomom tehnologije masama. A treće, jedan od članova LPR učestvuje u radu na projektu, i to je, naravno, težak razlog da se deex izdvoji iz niza ostalih.
I, na kraju, o manama decentralizovanih berzi
Ako želite da trgujete tamo za fiat, to neće ići direktno. Prvo se preko posebnog prolaza (gateway) kupuju tokeni koji odgovaraju tom fiatu, a zatim se na njima vrši trgovina. Kako zatim te tokene zameniti nazad za fiat – pitajte za nešto lakše. Možda će čuveni deex u svojim bankomatima to omogućiti, ali u opštem slučaju zadatak nije rešen. Zato je glavna niša decentralizovanih berzi – razmena različitih vrsta kriptovaluta jednu u drugu.
Kao posledica – na decentralizovanim berzama su obimi znatno niži, što znači relativno malu likvidnost i visok spread.
I na kraju, visoke performanse blockchaina takođe ne dolaze besplatno. Umesto poštenog POW-a, kao što je kod bitcoina ili etera, decentralizovane berze teže ka POS-u, kao što je kod Waves, ili čak ka DPOS-u, kao što je kod grafenskih blockchainova. Svaki novi korak koji ubrzava rad smanjuje opšti nivo decentralizacije sistema, jer smanjuje broj čvorova koji verifikuju transakcije.
Dakle, volite berzanske trgovce, oni nose visoke rizike – i sve to samo da mi, obični korisnici, ne bismo morali da razmišljamo o svim tim gorenavedenim visokim materijama.
Pogotovo što bitcoine za LPR-de može se prebaciti čak i sa obične bankovne kartice, ne koristeći tako složene instrumente kao što su decentralizovane berze. Evo, pokušajte: 1A7Wu2enQNRETLXDNpQEufcbJybtM1VHZ8
Murmur! Počela je serija slatkih pitanja o ličnim odnosima! Sa zadovoljstvom odgovaram.
Jako, jako mi nedostaju tyan. Imam ih u najboljem slučaju deset procenata od ukupnog sastava.
Tyan se retko interesuju za oružje. To je strašna, neoprostiva greška! Sa svojim puškom bićeš zvezda na bilo kom strelištu, a sa svojim karabinom u 23. godini oborićeš svakog kuna na noge bez ikakvog kršenja NAP-a, zato nabavite prvo oružje već sa 18.
Tyan se retko interesuju za bitkoin. Ovde ih zaista možemo razumeti: jer čak i prema novom zakonu, tyan odlazi u penziju par godina ranije od kuna, što znači da njen bitkoin neće porasti toliko jako. Ali, devojke, zašto biti toliko sitničava?
Tyan se retko interesuju za ekonomiju. Užasno je, ali tako je. Čini se da je kunu oproštivo da misli da se novac stvara u komodi, a mi bismo trebalo da znamo o svim tim stvarima mnogo detaljnije. Devojke, zajebite etatistički mejnstrim, učite austrijsku ekonomsku školu, tamo nema te gadne, gadne matematike!
Ali najčudnije je to što se tyan retko interesuju za politiku. Čuli biste kako je Jabuka-tyan zapalila scenu na mitingu 29. jula! Ceo trg je prosto odlemeo!
Politika je kawaii.
E takve tyan mi nedostaju
Da, primetili ste da mi sada bitkoin možete donirati ne samo direktnim transferom na novčanik 1A7Wu2enQNRETLXDNpQEufcbJybtM1VHZ8, već i jednostavno sa bankovne kartice? Sve je za vas!
