Тег: bitkoin

Par diskusija o direktnoj demokratiji

U vezi sa bitcoinima

Na jučnu belešku o poređenju bitcoina sa fiat valutama sa niskom inflacijom stigao mi je detaljan odgovor. Ukratko, tamo se postavlja teza o važnosti stabilnih cena prilikom korišćenja valute kao sredstva plaćanja. Za njihovo obezbeđivanje predlaže se decentralizovani kriptovalutni fiat: kripto čiji se parametri emisije utvrđuju glasanjem nosilaca valute.

Na to mogu kratko odgovoriti: ako bilo šta jeste fundamentalno svojstvo cena, to je njihova promenljivost. Cena nosi informaciju o relativnoj potrebi robe određenim kupcima u određenom trenutku. Ako želite da se cena konkretne robe, izražena u određenoj valuti, ne menja, ostaje vam samo da vežete kurs te valute za vrednost te robe, odnosno da zapravo obezbedite valutu robom. Nema nikakvih problema u tome da se napravi bitcoin sidechain, zamrzne određena suma u bitcoinima, i da se izdata tokena pod njihovu garanciju veže, na primer, za naftu. I to je to, sada vaš jedan barel, recimo Brenta, košta jedan token. Uvek. Samo treba paziti na veličinu garancije, jer ako nafta značajno poskuplja u bitcoinima, garanciju će biti potrebno povećati. Pri tome, kupujući neki aluminijum ili žito za naftokoinove, neizbežno ćete se suočavati sa promenom cena.

Ali sve to nema nikakve veze sa direktnom demokratijom, jer nikada ne možete unapred predvideti koje će parametre emisije postaviti nosioci vašeg kriptofiata. Možda će im se poželeti ne stabilne cene određene korpe potrošačkih dobara, već jednostavno da iskoriste činjenicu da na emisiji uvek zarađuje onaj ko emituje – i da isplate više tokena kako bi brzo kupili bitcoine za njih. Ili nameravate da gradite upravljanu demokratiju i ne dozvolite nosiocima da postupaju tako ružno?

U vezi sa samoposedovanjem i NAP

Kanal Prometej, čiji sam programski članak nedavno analizirala, odlučio je da odgovori istom merom i počeo je analizu preglednog članka o libertarijanizmu sa sajta LPR. U prvom delu analize dotakli su se principa samoposedovanja i neagresije.

Sasvim je logično da, nakon što se ispita granica dva principa (ako čovek pripada samom sebi, onda bi trebalo da ima pravo da proda sebe, ali takođe može biti oduzet od sebe presudom; što se tiče primene principa neagresije, tu se sve svodi na definiciju agresije, a ona je subjektivna, i kako na takvoj nestabilnoj osnovi graditi čvrste poretke), oni ukazuju na to da levi anarhizam ima rešenje. Kao rešenje se nudi upravo ta direktna demokratija: svi poredci se uspostavljaju od strane svih članova društva.

Ovde mogu samo ukazati na to da će društvu totalne direktne demokratije biti potrebni određeni kriterijumi o tome koga uključiti u skup onih koji glasaju o svakom konkretnom pitanju. Gde je ta granica, koju prelazak preko koje čovek gubi pravo glasa o nekoj temi jer ga ona ne dotiče? Ako te granice nema, dobijamo društvo u kojem svi moraju da traže dozvolu od svih za sve, odnosno pravni apsurd gori od grada Morlou iz filma Ruta 60. Nadam se da ću videti odgovor u sledećim delovima pregleda (u članku koji sam analizirala, tog odgovora nema).

Slika pravnog apsurda – neka vas i ona progoni

Bitcoin vs fiat pri freebanking-u

Ne da mi mir jednostavno pitanje koja će valuta pobediti u uslovima slobodnog kretanja valuta: garantovano tvrda ili ona koja ima centar emisije?

Zamislimo hipotetički slučaj zlata/bitkoina protiv papirnog novca. Papirni novac u tom slučaju može izdavati centralna banka ili privatni emitent (poput MMM-a) i imati inflaciju koja se unapred najavljuje na početku godine (na primer 0,5%). Takođe, može se čuvati na karticama, dakle sve isto kao sa dolarom, ali bez obaveze korišćenja baš njega na određenoj teritoriji. Zagovornici mejnstrima tvrde da je to bolje od tvrdog novca (jer ima manje kriza, koliko sam razumeo), a ja sam tip otklonjen tip austrijske škole. Želeo bih da prigovorim da je sve u modernoj ekonomiji krenulo po zlu upravo zbog njihovog etatizma, dok slobodni ljudi koriste slobodan novac. Ukratko, moje pitanje glasi: koji novac će pobediti u uslovima slobode, on koji kontroliše grupa ekonomista ili slobodan novac?

Uz pitanje je priložen donat u iznosu od 0.00118933btc

Pošto ste zagovornik AES (Austrijske škole ekonomije), verovatno pod inflacijom ne mislite na „porast cena“, odnosno smanjenje vrednosti valute u odnosu na neku uslovnu korpu proizvoda – već na čistu monetarnu inflaciju, odnosno stopu povećanja novčane mase. Za zlato je inflacija 2017. godine iznosila 1,5%. Za bitkoin je danas to 3,65%. Pretpostavlja se da će se izjednačiti sa zlatom po stopama inflacije 2022. godine. Na taj način, hipotetički fiatsni novac sa inflacijom od 0,5%, koji predlažete da uporedite sa zlatom i bitkoinom, na prvi pogled izgleda čak i bolje kao sredstvo čuvanja vrednosti nego zlato ili bitkoin.

Međutim, niste uzalud pomenuli parametar kao što je tvrdoća novca. Pod tvrdoćom podrazumevamo elastičnost ponude novca kao odgovor na povećanje cene. Recimo, ako cena zlata naglo poraste, postaće isplativije ulagati u njegovu eksploataciju na nalazištima koja su ranije bila zatvorena kao neprofitna, pa čak i u ekstrakciju rastvorenog zlata iz morske vode. Dakle, zlato nije baš veoma tvrda valuta, ali zahvaljujući ogromnoj količini zlata koju je čovečanstvo akumuliralo, čak i dvostruko povećanje svetske proizvodnje ovog metala povećalo bi njegovu inflaciju tek do 3%.

Da bi se povećala ponuda bitcoina, neophodan je hard fork. Ali hard fork znači podelu lanca i formiranje dve kriptovalute sa različitim tempom emisije. Naravno, glavne rudarske snage će raditi na proizvodnji manje inflacionog starog bitcoina, a fork će ostati igračka spekulanata, gubeći na ceni čak i više nego što bi se moglo pripisati razlici u stopama inflacije. Drugim rečima, može se prilično sigurno tvrditi da je bitcoin apsolutno tvrda valuta, i da ne postoje takvi scenariji u kojima bi, kao odgovor na povećanje cene, proizvodnja novih bitcoina mogla da poraste.

A sada ćemo razmotriti jedan specifičan fiatski MMM-coin. Da, znamo da je današnji tempo inflacije 0,5%. Ali nemamo nikakve garancije da sutra centar emisije neće odlučiti da inflaciju postavi na 1% ili 10%. Fijat, čija je emisija centralizovana, predstavlja apsolutno meki novac, stoga njihova upotreba kao sredstva štednje ima smisla samo u slučaju da investitor u tu valutu ima razloge da veruje emitentu da će ponuda novog novca ostati niska i ubuduće. Na primer, on drži uslovni pištolj uz njegov uslovni slepoočni deo, ali čak i u tom slučaju ozbiljan problem mogu predstavljati, na primer, hakeri.

Međutim, funkcija čuvanja vrednosti nije jedini zadatak koji se postavlja pred novac. Druga funkcija je korišćenje novca za plaćanja. I ovde fijat, naravno, ima sve karte u rukama. Tehnologija distribuiranog registra, koja leži u osnovi bitcoina, u brzini i jeftiničnosti će zaostajati za tehnologijom centralizovanog registra koja se koristi pri fiat platima – u svakom slučaju, na onom delu rada gde se opslužuju krajnji korisnici platnog sistema.

Naravno, bitcoin zajednica takođe rešava ovaj problem nudeći korišćenje tehnologija kao što su lightning ili sidechains. Suština njih je u tome da se određeni iznos bitcoina u blockchainu zamrzne, a zauzvrat se tačno isti iznos pusti da cirkuliše van glavnog blockchaina. Drugim rečima, reč je o izdavanju fiducijarnih sredstava obrtanja, i ako je bitcoin digitalno zlato, onda su lightning ili liquid tehnologija za izdavanje digitalnih novčanica.

Šta centralizovani izdavalac novca može suprotstaviti tome? Pre svega – agresivni marketing. Zamislimo da je sutra stigao potpuni ankap i slobodna bankovništvo, a prekosutra Džef Bezos izbaci fiatski amazoncoin. On može ponuditi kupcima svojih prodavnica popust od 10% prilikom plaćanja amazonima. Može besplatno isporučivati svim ostalim prodavnicama terminale za prijem amazona i uzimati od njih manju proviziju za akviziciju nego Visa, a prvu godinu uopšte ne uzimati ništa. Na kraju, može uložiti tone novca u oglašavanje.

Zato ja za sada ne bih sklanjala fiat sa računa, on će sa scene odlaziti polako i dostojanstveno, i najverovatnije će se na kraju jednostavno stopiti sa kriptoekonomijom, pretvorivši se u fiduciarni novac obezbeden bitkoinom, baš kao što je nekada iz fiduciarnog novca obezbedenog zlatom izraslo nešto drugo.

Za dublje razumevanje materijala preporučujem da pročitate članak „Modelovanje vrednosti Bitkoina uzimajući u obzir ograničenu emisiju“, kao i monografiju Saifeddina Ammusa „Bitcoin standard“.

Blic

Sviđa mi se što sam prošli put odgovarao ne jednim velikim tekstom na jedno pitanje, već kratkim odgovorima na seriju pitanja. U redu se upravo nakupilo određeno количество takvih tema koje ne zahtevaju opširne odgovore.

Ankap-či, mislim da je bolje promovisati naziv „polidržava“, a ne „panarhija“, jer poslednje po zvuku previše liči na „anarhiju“, a mislim da obične ljude ta reč veoma trigeruje.

Ovde je stvar navike. Prema legendi, prve libertarijance u Rusiji su često mešali sa vegetariancima. Minarhište, naravno, mnogi pogrešno čitaju kao monarhiste. Što se tiče mogućnosti da se panarhiste pomeša sa anarhistima, to je barem ne uvredljivo, jer je panarhija jedan od puteva ka anarhiji. Čini mi se da ima smisla termine poput polidržave za sada koristiti kao pomoćne. Na primer, „ja sam panarhista, to jest zastupam polidržavu, tačnije, višestruke vlade unutar jedne zemlje“ (kao što ispravno primećuje Aleksej Šustov u jednom od intervjua, u ruskom jeziku država je subjekt, a ne sistem, što unosi nezgodnost u politološke diskusije, pa je bolje umesto previše neodređenog „država“ u zavisnosti od konteksta koristiti „zemlja“, „vlada“ ili „režim“).

Video sam ovde reklamu agorista, imaju članak o dobijanju anonimne debitne kartice preko falsifikovanja izgleda i pasoša. Za to izgleda da postoji samo administrativna odgovornost i kazna do 80 hiljada, ali možda znate bolje načine da ostanete anonimni pri kupovini u fiatu?

Reč je o ovoj objavi, gde sam se na kraju pozvala na članak sa kanala Kriptoagora. Inače, u objavi, opisujući kriptomate, pisala sam da oni rade samo u jednom smeru: za kupovinu bitkova za fiat. Kasnije, u Gruziji, uverila sam se, da je moguće i obrnuto, tamo sam baš morala da prodam bitkoin. Želim samo da napomenem da se, radi veće anonimnosti, prilazeći kriptomatu, vredi obući tamne naočare, staviti na glavu nešto sa širokim obodom, podići kragnu – kraće rečeno, maksimalno sakriti lice kako bi se zaštitili od kamera. Kamere mogu biti kako u samom kriptomatu, tako i oko njega. Takođe, naravno, kada idete ka kriptomatu, ima smisla uzeti telefon sa levom SIM karticom. Sve ove paranoične mere imaju za cilj da otežaju operativno-istražne radnje, ako odjednom iz nekog razloga postanete njihova meta.

A da li je istina da kod anarho-kapitalizma nije predviđeno intelektualno vlasništvo?

Maksim

Svaki čovek ima pravo da monetarizuje bilo koju svoju nematerijalnu imovinu bilo kojim nenasilnim načinom. Pravo na upotrebu nasilja ima samo u slučaju kada pokušavaju da ga potpuno liše te imovine, ali ne i kada se kopiraju informacije kojima on raspolaže. Čak i ako neko kopira privatni ključ od njegovog bitkoin novčanika, to još uvek nije krađa. Krađa je korišćenje ključa za odvođenje bitkoina iz tog novčanika.

Nikako ne mogu da razumem ko će nastupiti kao garant poštovanja pravila? Šta raditi ako neki uslovni Ramzan Ahmatovič u ulozi noćnog čuvara odluči ne samo da čuva mir, već i da malo počne da objašnjava ljudima kako treba da žive?

Nub

Svaki stražar je sklon tome da poveća svoj značaj na račun onih koje, po ideji, treba da uslužuje, odnosno rezidenata zaštićenog objekta. Jedini argument koji ga može odvratiti je pretnja novčanih sankcija, a u krajnjem slučaju – otkaz. Da bi pretnja otkazom bila stvarna, moralo bi da se iza kapije stoje i čekaju zaposlenje Ivan Petrovič, Ravšan Džamšutovič, Džet Li i Sigurd Olafson. Upravo zato panarhizam deluje kao zdravija ideja od minarhizma, u smislu mogućnosti ograničavanja vlasti.

Oda bitkoinu

Jutros sam otkrila strašnu stvar: noću sam u polusnu izgubila novčanik u kojem su bile sve gotovinske ušteđevine i bankovnu karticu.

Sama. U stranoj zemlji. Sa kojom Rusija čak nema ni diplomatske odnose.

Naravno, imala sam mnoštvo opcija za delovanje.

  • Hitno se udati i ostati u Gruziji
  • Ići kući peške, trčeći se sa jakutskim šamanom
  • Organizovati sastanak sa čitaocima u Batumiju i zamoliti za pozajmicu
  • Naučiti na gruzijskom frazu „madam, monsieur, nisam jela šest dana“

    • Ali umesto toga, krenula sam da istražujem postoji li u Batumiju kriptomati. Takav se ispostavio da postoji samo jedan, ali više mi nije ni trebalo. Dalje je sve bilo pitanje tehnike.

    Prilazimo kriptomatu
    Dodirujemo ekran, pojavljuje se meni, biramo Withdraw Cash
    Biramo željenu valutu, što u mom slučaju nedvosmisleno znači bitcoin
    Gledamo kurs, biramo iznos
    Kriptomat generiše QR kod, kod se skenira bitcoin novčanikom na pametnom telefonu, formira se odlazna transakcija, kod nje treba izabrati veću proviziju kako bi bitcoini stigli brzo, inače će se ispred kriptomata morati dugo čekati.

    Zatim kriptomat štampa račun sa nekim redemption code-om i obaveštenjem da se keš može zatražiti nakon prve potvrde transakcije. Kada dođe potvrda, može se ponovo pristupiti kriptomatu.

    Unosimo taj isti redemption code
    I to je to, kriptomat izbacuje željeni keš

    Tako sam se malo poigrala ekstremistkinjom, koja je uvrštena na liste i, shodno tome, bez pristupa bankarskim uslugama. Kao što se lako vidi, bitcoin odlično pomaže u takvim ekstremnim situacijama.

    Cenite tu slobodu manevra koju nam pružaju kriptovalute! To je upravo ono zbog čega su i izmišljene.

Donati i planovi

Ažurirala sam na svom sajtu odeljak o donacijama, dodajući nekoliko uputstava za korišćenje kriptovaluta, kako ne bih morala da se pozivam na razbacane objave na blogu.

A desilo mi se i nešto neočekivano. Kada je Sibir prekrio smog, žalila sam se u čatu na glavobolju, probleme sa grlom i poremećaj sna. Sada je sa smogom malo lakše, ali je jedan čitalac iznenada odlučio da mi pokloni putovanje na more, tako da ću uskoro otići na par nedelja u Armeniju i Gruziju. Takvi široki gestovi, naravno, veoma me zbunjuju. Ali pokušaću da na putovanje gledam više kao na službeni put nego kao na odmor, i da povremeno pišem nešto zanimljivo u kanal odande.

Hvala vam što ispunjavate moj život takvim prijatnim iznenađenjima!

Zašto je tako važno prodavati bitkoin u kešu, a ne putem prenosa na karticu?

Ili – šta nosi slanje bitcoina na ličnu karticu? Jer samo čujem od svih da je samo keš. Postoje li stvarni slučajevi kada je slanje na karticu dovelo do loših posledica? Da li to zavisi od iznosa ili drugih okolnosti?

Najdirektniji način razmene bitcoina za fiat je da sednete jedno pored drugog, dogovorite se o poslu, zatim se iznos u fijatu stavi na sto, prodavac bitcoina ih prenosi kupcu, strane sačekaju prvu potvrdu, nakon čega prodavac uzima fiat sa stola i stavlja ga u džep.

Glavna nepogodnost kod ovakve vrste transakcija je potreba za veoma ozbiljnim poverenjem u kupca. Ništa ne sprečava vlasnika keša da po završetku transakcije izvuče oružje i zahteva svoj keš nazad, a uz to i privatne ključeve od bitcoin novčanika. Korišćenje bankovnih transfera umesto predaje gotovine, barem omogućava da se ne sastajete lično. Zbog toga je prilično veliku popularnost stekla usluga kao što je localbitcoins.

Smisao razmene putem ove usluge svodi se na to da strane ne veruju jedna drugoj, već samoj usluzi. Jedna strana objavi oglas, druga na njega odgovori, nakon čega se bitcoini prodavca (prethodno prebačeni na onlajn novčanik koji pripada usluzi) zamrzavaju. Kada od kupca stigne bankovni transfer, prodavac to signalizira usluzi, i usluga prenosi bitcoine kupcu. Ako nastane konflikt, usluga nastupa kao sudija (takozvani escrow), zahteva od strana dokaze o transferu novca i dokaze da isti nije stigao na račun, nakon čega donosi odluku u korist jedne od strana.

Sa tačke gledišta banke, reč je o transferu od jednog fizičkog lica drugom fizičkom licu. Banka nema pojma o bilo kakvim bitcoinima. Povratak takvog transfera je praktično nerealno. Naravno, banka može u okviru borbe protiv pranja novca da zamrzne transfer, ali to je problem kupca – on neće dobiti bitcoine, zamrznuti iznos će se jednostavno vratiti prodavcu, i on će moći da pokuša ponovo.

Localbitcoins je velika međunarodna usluga koja je dobra jer joj pomoću nje možete nabaviti fiat novac bilo koje zemlje, gde god da se nalazite. Ali konkretno u Rusiji, meni je lično pogodnije da koristim potpuno funkcionalno analogan telegram-bot (njeg samu reklamirala ovde).

U bilo kojoj od takvih usluga postoji i mogućnost kupovine bitcoina za gotovinu. Sama nisam koristila, jer je kurs obično mnogo manje povoljan. Na daljinu se to radi tako što se kartica prodavca bitcoina dopuni gotovinom na bankomatu. Upravo ovaj način obezbeđuje najveću sigurnost pri kupovini bitcoina, jer njegovi lični podaci ne dolaze do bilo koje banke. Što se tiče prodavca, njemu je svejedno, fiat će u svakom slučaju stići na bankovni račun.

Takođe se bitcoini mogu kupiti za keš u kriptomatima, ali ih na taj način još uvek nije moguće prodati za fiat. Kako se Lightning bude uspostavljao, najverovatnije će na tržište izaći kriptomati sa mogućnošću operacija u oba smera.

Rezimiram. Kupovina bitcoina za keš je zaista način da sebi obezbedite dodatnu anonimnost. Prodaja bitcoina za keš je u najboljem slučaju isti rizik, a u najgorem čak i ozbiljniji. Sve dok je obim vaše prodaje mali, primanje fiata na bankovnu karticu je najpouzdaniji način da se zaštitite. Kada obimi porastu, možete primati fiat na kartice različitih banaka. Ako i dalje porastu – pokušajte da koristite posrednike.

A za najveće paranoike želim da preporučim članak sa veoma specifičnog kanala Kriptoagora, gde su opisani još zanimljiviji načini obezbeđivanja anonimnosti pri radu sa fiatom.

Lajtning

Predgovor

Ja odgovorila sam na pitanje o svom odnosu prema TON-u, nakon čega mi je u čet došao poznavalac TON-a i ispričao gomilu zanimljivih detalja. Zatim se u čet pojavio poznavalac Lightning mreže i objasnio zašto TON nije potreban. Posledovala sam njegove preporuke i uverila se da se već sada u Telegramu mogu slati bitcoin jedan drugom trenutno i sa zanemarljivim provizijama. Mislim da je ovo novo znanje vredno detaljnog uputstva, jer su teoretski mnogi upoznati sa Lightning-om, ali u praksi malo ko razume kako da ga koristi. Daću najjednostavniji recept vezan za Telegram, samo zato što mi je to najrelevantnije.

1. Kupujemo bitcoine

Najjednostavniji način kupovine bitcoina za fiat je korišćenje Telegram bota. Ostavila sam referalni link, tako da neću samo moći da ostvarim mali profit od toga što ćete ga iskoristiti, već ću i saznati koliko je čitalaca od njega imalo koristi. Pokretanjem bota postajete vlasnik praznog onlajn novčanika u koji ćete kupovati bitcoine.

Klikom na „Razmena BTC/RUB“, vidite trenutni berzanski kurs. On je potreban samo kao gruba orijentacija, u botu kurs može značajno odstupati. Kliknete na „Kupi“ – i upadate u oglasnu tablu privatnih oglasa, grupisanih prema tipovima bankarskih kartica ili drugog elektronskog fiksnog novca.

Pretpostavimo da imate karticu Sberbanke. Kliknete na odgovarajuće dugme i vidite listu oglasa za prodaju bitcoina:

Izaberete odgovarajući oglas, kliknete na njega, započnete transakciju i navedete koliki iznos u rubljama planirate da kupite. Ako je osoba koja je postavila oglas pristala na vašu ponudu, potrebno je da prebacite novac na navedenu karticu, nakon čega bitcoini stižu na vaš novčanik u botu.

Važno: sva komunikacija sa prodavcem odvija se isključivo unutar bota, jer njegova administracija obezbeđuje arbitražu u slučaju neuspeha transakcije. Bitcoini prodavca su blokirani na njegovom nalogu sve dok ne primi vaše rublje. Čim oni stignu, on pušta bitcoine i oni se prebacuju vama.

2. Otvaramo platni kanal

Tehnologija Lightning mreže se svodi na to da ljudi otvaraju platne kanale (nešto poput depozita van blockchaina) na određeni iznos, zatim razmenjuju priznice, a potom, kada neko odluči da zatvori kanal, dolazi do međusobnog obračuna i preostali iznos u kanalu se vraća nazad u blockchain. Unutra je mehanika prilično složena, ali nije neophodno ulaziti u detalje, ni ja sama ne ulazim.

Za otvaranje kanala je potrebna Lightning čvor (node), a pošto je samo držanje čvora naporna stvar, jednostavnije je koristiti neki javni servis. Preporučili su mi menjačnicu https://zigzag.io. Otvorite, izaberete u polju „you send“ bitkoine, a u polju „you get“ – takođe bitkoine, ali sa munjom na avatara:

Zatim treba da navedete na koju adresu vraćati kusur (polje „BTC refund address“), i gde zapravo slati novac (polje „BTC lightning invoice“). Za kusur možete navesti isti novčanik sa kojeg šaljete novac, ili bilo koji drugi koji imate.

Da biste saznali novčanik odredišta, potrebno je da pokrenete bota @lntxbot na Telegramu. Zatim napišite botu u privatnoj poruci
/invoice
i on će generisati abrakadabru:

Kopirajte je i nalepite u polje „BTC lightning invoice“, kliknite na „Exchange“ – i videćete otprilike ovo:

Istovremeno, poruka o prilivu novca stiže od bota u vaš inbox:

To je to, otvorili ste platni kanal.

3. Koristimo Lightning

Najvažnija komanda koja će vam nakon toga trebati u @lntxbot izgleda ovako:
/pay @ancapsan
Nakon toga ja dobijam iznos koji ste izabrali. Naravno, možete slobodno prenositi novac bilo kom drugom korisniku Telegrama (čak i ako on sam nije pokrenuo bota, novac će mu stići, a videće ga tek nakon što pokrene bot).

Ostale komande možete pitati bota putem komande /help

4. Zatvaranje platnog kanala

Dakle, u vašoj Lightning mreži je ostalo novca, i vi, umesto da pošaljete to meni, odlučujete da taj ostatak nekako izvučete nazad u blockchain. Idete na ZigZag i izvršavate suprotnu operaciju:

Navodite istu bitcoin adresu i levo i desno, kliknete na „exchange“, i sada menjačica generiše fakturu za vas. Zatim idete u privatnu poruku @lntxbot i pišete:
/pay

To je to, kanal za plaćanje se zatvara, i novac koji nije potrošen u lightning mreži vraća vam se u novčanik. A o rukovanju bitcoin novčanicima su napisani čitavi tomovi, tu ćete sami shvatiti.

Biće mi drago ako vam je članak bio koristan. Obavezno isprobajte kako to funkcioniše. Ako vas je ranije od doniranja za neke potrebe sprečavala velika provizija, koja je činila male bakšiše neopravdano skupim, sada ćete moći da unesete radost ljudima bez takvih muka. Prvo uplatite u lightning mrežu sumu koja je dovoljno velika u odnosu na proviziju rudara, a zatim je trošite u bilo kojim malim delovima kad god vam padne na pamet. Upravo velika količina malih donacija razlikuje zaista popularne projekte, a ne par desetina velikih donacija.

Priuštite sebi to zadovoljstvo – da budete mecena.

Jesi li čula za TON projekat? Šta misliš, da li je budućnost u blockchainima nove generacije ili će bitcoin zadržati svoju ulogu glavne kriptovalute?

Glavni faktori koji obezbeđuju trenutnu dominaciju bitkoina:

  1. Mrežni efekat. Bitkoin poseduje ogroman broj ljudi, pri čemu ih nisu dobili putem airdropa, već su snosili troškove za njihovo sticanje, što znači da ih cene. Pošto ih drugi cene, možete i sami slobodno primati plaćanje u bitkoinima, oni su likvidni.
  2. Niski tempo emisije. Masa bitkoina se povećava polako, što znači da će ovaj novac u dalekoj perspektivi barem zadržati svoju vrednost. To znači da je bitkojn pogodan kao sredstvo čuvanja vrednosti; ne morate žuriti da se od njega otarasite ako vam je neko slučajno platio bitkoinima.
  3. Decentralizacija. Da biste otvorili novčanik, možete izabrati jednu od mnogo programa ili čak sami napisati svoj. Da biste poslali novac, ne morate tražiti dozvolu od jednog centralnog centra za verifikaciju transakcija – u mreži postoji nekoliko desetina hiljada čvorova (nodes).

    4. Ovi osnovni faktori su dovoljni da, ako budete imali takvu želju, lako možete prodati svoju robu za bitkoin, ili, obrnuto, kupiti robu za svoje bitkoin. Ili jednostavno držati bitkoin i radovati se rastu cene.

    Gram, koji se izdaje u okviru projekta TON, imaće uspeh ako uspe da ispuni približno iste kriterijume.

    1. Mrežni efekat. Potencijalno može biti veoma veliki ako za korišćenje novčića nije potrebno ništa osim Telegrama, a Telegram ima gomila ljudi. Ali biće potrebna mogućnost brzog i praktičnog kupovanja grama za fiat novac. Ako će za kupovinu grama prvo biti potrebno kupiti bitkoin, onda je potpuno nejasno čemu je on potreban kao novac, jer već postoje bitkoini.
    2. Niski tempo emisije. Nisam se upuštala u planove tvoraca novčića po tom pitanju, ali ako se pokaže da je tempo rasta gramove mase veći od bitkoinovog, onda će i cena u perspektivi opadati u odnosu na bitkoin.
    3. Decentralizacija. Ovde je, kako razumem, sve loše. Prvo, radi velike brzine transakcija predviđa se držanje veoma skromnog broja čvorova. Drugo, ako je za upravljanje ovim novčićima potreban Telegram nalog, to znači da je novac potpuno centralizovan: bilo koji nalog može biti banovan od strane administracije Telegrama u bilo kom trenutku. Ako se ovim novcem može upravljati i bez Telegrama, onda je nejasno kakve veze ima Telegram sa tim.

      4. Dakle, prilično sam skeptična u vezi sa TON-om, ali gram se sasvim može koristiti kao spekulativna imovina, hiperinflacija mu svakako ne preti.

      I, naravno, teško je za sada smatrati decentralizovanom valutu koja u potpunosti zavisi od jednog tvorca

Kako maksimalno približiti ankap u zemljama sa postkomunističkom ekonomijom?

U SAD-u sve izgleda prilično glatko, ali u bivšem SSSR-u uslovi su drugačiji. Često gubitna državna preduzeća, monogradovi, zavisnost ekonomije od vojno-industrijskog kompleksa, mikro-naselja u izgradnji ometaju individualizam i nemešanje države — uklanjanje ili minimiziranje države i zatvaranje gubitnih preduzeća u kratkim rokovima dovešće do nezaposlenosti i izumiranja svih zaposlenih u državnom sektoru, dok će preživeli okačiti reformatore, bez obzira na NAP. Postoji li šansa za uspešne libertarijanske reforme u Rusiji?

Odgovara Aleks Morin

A zašto žuriti? Ankap i libertarijanstvo je ideologija. Ako ljudi dele tu ideologiju, oni će njome rukovoditi. Ako je ne dele, neće. Ne može se naterati ljudi da žive bez države. To su slobodni ljudi, oni sami odlučuju kako će živeti. Samo u monogradovima, u gubitnim državnim preduzećima, ljudi brže dolaze do pomisli da im vlada nije prijatelj. Umesto prodavnica sa lepim izlogima počinju da se pojavljuju štandovi sa jeftinim pivom, umesto akciznog rakije narod prelazi na domaću rakiju. Umesto da kažu „ja sam pošten poreski obveznik“, ljudi radije biraju da kriju prihode i vrše transakcije u gotovini bez dokumentacije.

Visoka gradnja, gde komšije nisu upoznate jedne s drugima, a pojam „svoje“ se završava na pragu stana — to je ozbiljan problem za slobodno društvo. Dok ljudi ne postanu vlasnici svoje zemlje, dok ne shvate da je njihova kuća tvrđava koja pripada samo njima, teško je govoriti o slobodi i samoupravljanju. Ali mi imamo drugi faktor koji nam ide na ruku — siromaštvo. Čovek koji nema šta da izgubi će pre prestati da podržava onoga ko ga iz godine u godinu pljačka, nego čovek koji ima svoju kuću, firmu, koji se ne stidi da kaže „moj deda i otac su glasali za republikance, ja takođe podržavam“. Postoji mnogo puteva do slobodnog društva, mi smo sami izabrali put kroz siromaštvo i ekstremnu društvenu nejednakost. I ne bih želeo da navodim rokove, želeo bih da naznačim pravac.

Dodatak od Ankap-tjan

U periodu raspada države, svi bi trebalo da uzimamo primer iz Venecuele. Dok je zvanična propaganda tamo slavila pobede socijalističke ekonomije, a inflacija obarala rekorde, ljudi su ulagali u ono što državi nije pod kontrolom – u bitcoin. Obim transakcija sa bolivarom na servisu localbitcoins značajno premašuje, na primer, obim transakcija sa evrom. Uostalom, Rusi ne trebaju previše moje savete, jer obim transakcija u rubljama na localbitcoins takođe premašuje obim transakcija u evrima. Dakle, čak i kada država pokazuje ekstremnu neefikasnost, nije uopšte neophodno da zbog toga izgubite sve. Kada se pojavi šansa da se nešto promeni u zemlji, bolje je imati resurse nego što ih nemate.

Naravno, bitcoin nije jedina moguća investicija koja nije pod kontrolom države. Još važnije su investicije u horizontalne veze. Možete i ne biti civilno društvo ako smatrate da su političke metode u ovom trenutku neefikasne, ili ako prezirete političke metode kao takve. Ali kao atomizovani pojedinci, nećete preživeti bez države. Dakle, poznati komunistički slogan sa pozivom na ujedinjenje svetskog proletařijata takođe vredi uzeti u obzir i kreativno preraditi za sebe, jednostavno izbacujući ograničenja o klasnoj sastav vašeg zajedništva.

Konačno, čak i ako ste iz nekog razloga državni službenik i primate sitniš za besmislen i neefikasan rad za državu, glupo je odvratiti vas od tog posla – sami biste odavno napustili taj posao da ste mogli. Ali ne treba se fokusirati samo na njega. Kažu da su u kasnom Sovjetskom Savezu, koji se sastojao od državnih službenika skoro u potpunosti, neobičnu popularnost imali termini koji nedostaju u socijalističkoj političkoj ekonomiji, kao što su šabaška, kalim i slične nazive za kontraekonomske fenomene. Dakle, i sada – dobar levičar u socijalizmu ne jača brak, već lični budžet. Platu možete primati i od države, a glavne snage je bolje usmeriti na dodatne poslove.

Šta je to sa bitkoinom?

anonimno pitanje (plaćeno u iznosu od 0,0002btc)

Ukratko, sa bitcoinom je sve u redu. Tokom cele godine cena je polako opadala, kao što su opadali i obim trgovine, veličina provizije i učestalost pominjanja bitcoina u medijima. Drugim rečima, balon koji je pukao krajem prošle godine uspešno se skupljao, i sada cena iznosi otprilike jednu petinu vršne vrednosti. Ovo je pad koji je po amplitudi uporediv sa padom koji je trajao tokom cele 2014. godine, i znatno manji od katastrofalnog pada leta i jeseni 2011. godine, kada je cena bitcoina u dolarima pala 13 puta.

Naravno, što je manji obim trgovanja, to je veća mogućnost izazivanja značajnih skokova cena pomoću relativno skromnih sredstava. Ali velika volatilnost privlači spekulante, pa obimi ponovo počinju da rastu, što znači da mogućnosti za manipulaciju cenama počinju da se smanjuju, tako da ove tržišne povratne informacije ne dozvoljavaju kriptovaluti da potpuno izmakne kontroli.

Ponovo, kao i 2014–2015. godine, profitabilnost rudarenja je opala, što dovodi do toga da se najmanje efikasni rudarstva pretvaraju u otpad. U 2015, uz nisku kursnu listu, takođe je došlo do bankrota pojedinih pool-ova. Dakle, ovo tržište se aktivno čisti od neefikasnih igrača, što znači da kraj krize nije daleko.

U pozadini svega ovog, prilično negativnog okruženja, nastavlja se aktivan rad i na samom bitcoin protokolu i na lightning protokolu drugog nivoa, koji omogućava kreiranje direktnih platnih kanala van blockchaina i prebacivanje novca putem njih uz zanemarljivo trošenje vremena i zanemarljive provizije. Tako da, prilikom novog uspona cene, verovatnoća da će se mempool zapušiti kao jeseni prošle godine, a da će provizija za transakciju skočiti do neba, postaje mnogo manja, jer je zajednica sada mnogo bolje pripremljena za takve situacije.

Dakle, je li vreme za kupovinu? Znate, beloruski braća imaju poslovicu da nikada nije kasno za kupovinu dolara, isto se može reći i za bitcoin. Treba ga uzimati uvek kada imate slobodan fiat koji nemate potrebu da potrošite u narednih pet godina. Time ne samo da ćete očuvati svoju kupovnu moć, već ćete učiniti uslugu i zajednici.

U logaritamskoj skali se jasno vidi da je sa bitcoinom sve OK