Ekaterina Shulman u svojoj emisiji uvodi razliku između vesti, odnosno onoga što privlači pažnju, i događaja, odnosno onoga što ima posledice. Na primer, kada sam najavila debatu Litreva i Milova, to je bila vest, ali debata se nije ni održala jer se Navaljni vratio u Rusiju i svima su te sitnice postale nebitne.
Nešto kasnije sam najavila duplet predavanja Alekseja Nefedova i Aleksandra Kotova u okviru uralskog libertarijanskog lektorija. Prenos predavanja na dan održavanja nije bio, i ubrzo sam ih uspešno zaboravila. Ali taj događajje imao posledice: nakon izvesnog vremena na kanalu libertarijanaca sa Urala tiho su objavili snimke predavanja, i ja sam ih konačno pogledala.
U predavanju je najpre bilo razrađeno zašto se u ljudskim zajednicama uopšte pojavljuje novac, koju funkciju on nosi, koji novac dobija širu rasprostranjenost, a koji opstaje samo na državnom prisilu. Dalje je ukratko opisano kako je Bitcoin dizajniran i zašto ova konstrukcija omogućava njegovu široku rasprostranjenost i rast cene. Na kraju je objašnjeno zašto Bitcoin zapravo nije postao novac, već se umesto toga pretvorio u zaštitnu finansijsku imovinu.
Tamo gde je bilo o ekonomiji, bilo mi je dovoljno jasno i zanimljivo. Tamo gde je bilo o tehnologijama, nisam se previše upuštala, pokušavajući da se ne uplašim fraza poput „kvantna superpozicija“. Saznala sam pojedine nove detalje za mene, poput toga na koji način dolazi do promene pravila rada bitkojn mreže, ili kako je na osnovu modela stock-to-flow izgrađena prognoza cene.
Delovalo mi je da bi imalo smisla malo šire otvoriti temu altkoinova, ali Aleksej je bitkojn-maksimalista i, očigledno, smatra da će oni sami otići ako se o njima ne govori.
Nadala sam se da ću u predavanju čuti gotove recepte, ali se ono ispostavilo više filozofskim nego praktičnim. Zanimljivo je da Aleksandar smatra da delovanja države nisu uzrok problema kao što je, recimo, cenzura na društvenim mrežama, već da su to čisto društveni problemi. Čini mi se da bi ipak, u odsustvu države, ovi problemi bili bar manje oštri, jer su pokušaji ućutkivanja protivnika povezani upravo sa zadatkom političke dominacije, a to je ipak državni fenomen. Ipak, u predavanju je odjeknulo nekoliko zanimljivih recepata, na primer, o moderaciji na velikim društvenim mrežama, koja bi značajno smanjila društvenu napetost – putem pretplate na agencije za rejting, koje bi delovale nezavisno od administracije društvene mreže, a pružale usluge direktno njenim klijentima.
Predavanje je bilo prilično razbuktavajuće, postalo mi je mnogo jasnije sa čim je povezana tako niska penetracija decentralizovanih društvenih mreža u masu, i sada više nisam uopšte sigurna da li sama želim da se bavim time – barem dok centralizovana rešenja obezbeđuju bar neki prostor za manevrisanje.
Pred kraj, Aleksandar je demonstrirao kako radi hardverski novčanik, to je bilo radoznalo, ali ne baš jasno, mada se vidi da je to prilično paranoičan uređaj koji teško da će dozvoliti korisniku da izgubi svoj novac na previše glup način. Ja, nažalost, nemam toliko novca da bih se toliko opčinjeno bavio bezbednošću, ali bilo je zanimljivo pogledati.
Svi su već čuli za stvari kao što su kriptovalute, a posebno za bitcoin. Međutim, mnogi se pitaju zašto su kriptovalute toliko skupe i u čemu je uopšte njihov smisao. Često se kriptovalute potpuno smatraju imovinom koju je kreirala i kojom upravlja određena grupa prevaranata, odlučnih da zaradi na još jednoj prevari i finansskoj piramidi, a visoka cena se objašnjava tržišnim manipulacijama i naduvanjem balona koji će skoro pući. Pri tome, za običnog čoveka, kriptovalute u principu ne mogu imati nikakvu korist.
Hajde da razbijemo slične zablude i uverimo se da kriptovalute nisu prevarantska šema i da su nam čak i izuzetno neophodne. Ako već znate kako kriptovalute funkcionišu, ili ako u nekom trenutku postanete umorni od čitanja tehničkog dela, ali pritom uspete da razumete zašto je kripto pouzdano sredstvo, možete odmah preći na čitanje dela članka pod nazivom „U čemu je zapravo korist kriptovaluta”.
Decentralizacija upravljanja
Počećemo objašnjenjem zašto kriptovalute nisu finansijska piramida. Za to ćemo, makar i u prilično grubom, ali demonstrativnom obliku koji prikazuje opštu koncepciju, objasniti kako su strukturirane. Suština je u tome što značajan deo kriptovaluta nema centralni organ upravljanja. Njihova mreža je potpuno decentralizovana, svaka osoba, pa čak i vi, možete pokrenuti čvor (node) istog bitcoina na svom računaru.
Reći ćete da bitcoin ima konkretne programere i da oni implementiraju svoja ažuriranja, što govori o tome da imaju vlast nad kripto mrežom. Da, programeri postoje, ali oni nisu vlasnici mreže. Sve promene i ažuriranja koje oni predlože implementiraju se samo uz dozvolu onog broja rudara koji rade na mreži, a koji poseduju više od 50% računarske snage mreže. Zapravo imamo demokratsko upravljanje (ali ne treba porediti sa državnom demokratijom koja se ipak nameće silom, u ovoj demokratiji vas niko ne primorava da učestvujete), pri čemu je ova demokratija prilično direktna, jer iako ima svoje predstavnike u vidu programera, nijedna odluka ne može proći bez izričitog pristanka više od polovine mreže.
Može se pojaviti pitanje zašto uopšte stvaraju i održavaju kriptovalute, jer bez posedovanja vlasti nad njima ne može se ni zaraditi. Međutim, to nije tačno, programeri kriptovaluta obično rade takozvani „premin“, što znači da pre javnog izlaska čvora kreiraju za sebe određeni broj novčića računajući na to da će njihova kriptovaluta u budućnosti postati popularna i da će ti novčići značajno porasti po vrednosti. Pored toga, programeri kriptovaluta mogu zarađivati i putem donacija bogatih korisnika kojima je dalji razvoj iste profitabilan.
Nove kriptovalute, koje trenutno imaju malu mrežu, često su izložene riziku koncentracije više od polovine snage u istim rukama, što omogućava manipulaciju mrežom. Međutim, što je mreža veća, to se brže smanjuje ta mogućnost. Isti bitcoin je uključio u svoju mrežu toliko gigantske snage širom sveta da verovatno čak ni velike korporacije i vlade neće imati sredstava (barem bez nanošenja značajne štete sopstvenoj ekonomiji) da jednostrano preuzmu kontrolu nad njim i poremete rad mreže.
Osim toga, najveći rudari kriptovaluta obično su rudarski (mining) pool-ovi, a to su takođe decentralizovane organizacije. Rudarski pool-ovi se osnivaju kako bi se ljudi i organizacije, koji pojedinačno imaju neznatne računarske snage, ujedinili i time zajednički rudili novčiće. Iskopani novčići se pritom obično dele među učesnicima u zavisnosti od njihovog doprinosa zajedničkim računarskim snagama. Ponekad se dešavalo (na primer, u slučaju istog bitcoina) da su neki rudarski pool-ovi u različitim vremenskim periodima približavali svoje snage tom istom pragu od 50%. Međutim, hiljade i milioni učesnika pool-a, naravno, ne mogu međusobno da se dogovore samo zbog svog broja; u takvoj situaciji oni bi radije napustili taj pool i pridružili se drugim pool-ovima, kako bi sprečili centralizaciju mreže i gubitak vrednosti novčića koje su već iskopali i koje bi mogli iskopati u budućnosti.
Strog rad sistema i stabilna emisija
Algoritmi prema kojima funkcioniše mreža mnogih kriptovaluta su fiksni i zasnovani su na nerješivim matematičkim zadacima. Proces rudarenja, odnosno kreiranja novih novčića, obično se zasniva na pronalaženju heša odgovarajućeg složenosti za dodavanje novog bloka sa transakcijama u mrežu. Heširanje, posebno u slučaju algoritma SHA-256, koji se koristi u bitkoinu, predstavlja nereverzibilnu funkciju; jedini način da se dobije heš koji odgovara određenom uslovu jeste sukcesivno isprobavanje posebnog parametra bloka. Sam uslov, odnosno težina rudarenja, vremenom postaje sve stroži, a pored toga se nagrada za rudarenje redovno smanjuje. Sve je to takođe strogo programirano sa predviđanjem da će se u mrežu povezivati sve više računarskih snaga kada bude potrebno održati stabilnu emisiju valute.
Što se tiče same emisije, broj istih bitkoina je ograničen na 21 milion novčića (trenutno je rudarenje izvršeno za oko 18,5 miliona novčića). Jednostavno ne možeš uzeti i odštampati nove bitkoine; inflacija po modelu standardne papirne valute u slučaju kriptovaluta je jednostavno nemoguća.
Ne može se intervenisati u rad kriptovaluta putem hakerskog upada (iako je bilo upada u isti bitcoin, to se dešavalo u ranim fazama njegovog razvoja, kada njegov programski kod nije bio dovoljno savršen). Recimo da haker želi da ubaci lažnu transakciju sa nepostojećim novčićima u bitcoin mrežu. Međutim, svaki blok sa transakcijama u mreži sadrži hash prethodnog bloka. Drugi čvorovi (node) jednostavno neće prihvatiti čvor koji će pokušati da uvede nevalidan lanac blokova u mrežu. Takođe, nije moguće odabrati odgovarajuće parametre bloka tako da se dobije apsolutno isti hash kao kod originalnog bloka. Hەširanje je, ponovo, ireverzibilna funkcija, a može se hakovati samo grubim pretragama (brute force). Algoritam heširanja SHA-256 može dati 2^256 jedinstvenih varijanti hešova – čak i sa svim računarskim moćima planete, ne bi bilo dovoljno vremena trajanja univerzuma da se pronađe parametar koji daje konkretan heš. Na zaštiti stabilnosti i nepovredivosti rada kriptovaluta stoji matematika velikih brojeva!
U čemu je zapravo korist kriptovaluta
Dobro, kriptovalute zaista nemaju centralizovano upravljanje i apsolutno su pouzdane. Ali zašto su nam potrebne u praksi? Na kraju krajeva, obične valute su popularnije i lakše ih je koristiti. Kakva je uopšte korist od vašeg bitcoina, posebno uzimajući u obzir da podrška njegove mreže i rudarenje novih novčića troše neverovatnu količinu računarske moći i električne energije?
Sva korist kriptovaluta leži u tome što one omogućavaju da nikome, uključujući i vlade, ne dozvolite da veštački umanjuju vrednost vaše ušteđevine putem inflacije, neometano vam oduzimaju gotovinu i ograničavaju vašu ekonomsku slobodu. Počnimo od jednostavnog primera. U Nigeriji, prilikom sprovođenja ankete o korišćenju bitkoina, oko trećine ispitanika je izjavilo da ga koristi ili da ga je nekada koristilo. A sve to zato što je vlada Nigerije postavila previše visok porez na prenos sredstava preko granice. Kriptovaluta je postala jedini način da se svojim porodicama šalje novac sa minimalnim gubitcima, zaobilazeći idiotske državne zakone, za one Nijgerijce koji rade u inostranstvu.
Takvih primera se može smisliti mnogo, jer statični bandit (država) u svemu pokušava da opljačka svoje građane. I kriptovaluta dolazi ljudima u pomoć. Ne želite da statični bandit opterećuje vaše transakcije džinovskim porezima i svaki put zahteva objašnjenje u vezi sa poreklom sredstava? Platite kriptovalutom! Ne želite da država u bilo kom trenutku može da vas tuži zbog neplaćanja alimentacije ili da oduzme polovinu vaše imovine u korist bivšeg supružnika prevaranta? Čuvajte ih u kriptovalutama! Vlast je ograničila ili zabranila neku vrstu ekonomske aktivnosti i kontroliše vaše prihode? Primajte plaćanje u kriptovalutama!
Kriptovaluta će spasiti vaše ušteđevine, prihode i ekonomsku slobodu u ovim i mnogim drugim situacijama. Od vas se ne mogu jednostavno uzeti i oduzeti kriptovalute (osim ako sami ne kažete lozinku za svoj novčanik ili vam ne oduzmu uređaj na kojem je lozinka sačuvana u nešifrovanom obliku, uvek imajte taj trenutak na umu). Vaše ušteđevine u kriptovalutama neće izgubiti svoju vrednost vremenom zbog toga što neko redovno štampa milijarde novih novčanica. Kriptovalute možete koristiti potpuno anonimno. Iako je, naravno, isti bitcoin pseudoniman, jer su sve transakcije u mreži vidljive svakoj osobi, ovaj problem se rešava korišćenjem bitcoin miksera (posredničkih servisa koji pre slanja novčića primaocu izmešaju njih sa novčićima ostalih korisnika miksera i time čine transakciju nepratljivom), uključujući i klijente novčanika sa ugrađenim mikserom (na primer, Wasabi Wallet). Takođe postoje kriptovalute u kojima se novčići mešaju automatski unutar same njihove mreže (na primer Monero, Dash, ZCash). Uz to, trudite se da po mogućnosti ne povezujete svoj novčanik sa svojim stvarnim identitetom. Ako je to neophodno, koristite poseban bitcoin adres za svaku transakciju, što će učiniti sistematsko praćenje vaših transakcija nemogućim.
Sada možemo sa sigurnošću zaključiti da je kriptovaluta odličan ekonomski alat za izbegavanje regulacija, zabrana i krađe sredstava od strane statičnog bandita. Kriptovaluta pruža maksimalnu ekonomsku slobodu. Upravo to formira njenu vrednost.
I šta od toga, vlade će jednostavno uzeti i zabraniti kriptovalute
Samo što je zabrana korišćenja kriptovaluta nemoguća. Kao što pamtimo, one su decentralizovane, ne postoji neki jedinstveni server koji svima upravlja. U mrežu kriptovaluta uključeni su milioni servera širom sveta, bilo koji čovek može pokrenuti čvor kriptovalute čak i na svom kućnom računaru. Ne može se jednostavno uzeti, blokirati određena IP adresa, kao što se to obično radi u slučaju onlajn servisa, i time postići realizaciju zabrane korišćenja servisa. Kriptovalutu je moguće blokirati samo putem totalnog isključenja interneta, što se svakako neće desiti, jer trenutno sve funkcioniše pomoću interneta, a taj korak bi koštao ogromnih gubitaka samim vladama.
Neće uspeti zabraniti ni konkretne vrste transakcija koristeći kriptovalute, na primer, kupovinu robe kriptovalutama na sivim i crnim tržištima, ili razmenu između kriptovalute i fiat valute. U slučaju razmene, u pomoć nam dolazi model P2P berzi. Na primer, želite da zamenite bitkoine za rublje, pri čemu su servisi koji se bave takvom razmenom razbijeni silom. Vi jednostavno preko P2P berze tražite istu osobu kao što ste vi, samo koja želi da zameni rublje za bitkoine, i, zapravo, izvršavate razmenu. Država pritom na bilo koji način neće saznati da je vaša transakcija bila povezana sa kriptovalutom, jer uz poštovanje mera anonimnosti, ona ne može pratiti kripto transakcije. Zabrana kriptovaluta je jednostavno beskorisna i neostvariva mera.
Kriptovaluta je ionako beskorisna jer nije popularna kao sredstvo plaćanja
A ovo je već neaktuelna tvrdnja. Trenutni trendovi u pogledu usvajanja kriptovaluta govore potpuno suprotno. Na primer, Tesla je nedavno objavila svoje planove da počne da prihvata plaćanje u kriptovalutama. Servis za plaćanje Apple Pay je već dodao mogućnost povezivanja kriptovalutskih računa sa svojim novčanicima i njihovo korišćenje na teritoriji SAD. Slične planove su objavili i Google Pay i Samsung Pay. Ovim tempom, uzimajući u obzir da se ovi servisi aktivno koriste za vršenje plaćanja kupovina širom sveta, uključujući i teritoriju CIS-a (pristanite da ste videli oznake ovih servisa na izlozima prodavnica o mogućnosti bezgotovinskog plaćanja, ili ste ih čak i sami koristili), kriptovalute mogu postati popularno sredstvo plaćanja. Naravno, pošto ovi servisi rade uz državnu dozvolu, korišćenje kriptovaluta u ovom slučaju može samo dodati anonimnost porekla sredstava, ali to nije način izbegavanja nadzora nad njihovom potrošnjom i oporezivanja od strane stacionarnog bandita. Međutim, to bi trebalo da bude dovoljno da šira javnost prihvati kriptovalute kao sredstvo plaćanja i počne da ih posmatra tolerantnije. Ljudi za koje su kriptovalute svakodnevica postupno će početi aktivno da vrše transakcije direktno koristeći ih, bez posredničkih servisa. To će svima nama omogućiti značajnu ekonomsku slobodu, nezavisno od redova koje nameće stacionarni bandit.
Kriptovaluta neće postati popularno sredstvo plaćanja zbog sporosti transakcija i visokih provizija
Takođe neaktuelna tvrdnja u ovom trenutku. Naravno, čist bitkoin sam po sebi zaista jeste prilično spor (u proseku se na potvrdu transakcije čeka 10 minuta, a ponekad to može potrajati i nekoliko sati) i skup (prosečna provizija bitkoin mreže po transakciji u trenutku pisanja ovog materijala iznosi oko 24 dolara), pa je u njemu isplativo vršiti samo velike transakcije koje ne zahtevaju trenutnu izvršnost. Međutim, već postoje rešenja i za male transakcije, kao što je kupovina šolje kafe. Jedno od njih je Lightning Network – platni protokol koji omogućava trenutne transakcije između učesujućih čvorova (nodes) i nudi se kao rešenje za problem skalabilnosti bitkoina. Takođe, ovaj problem je rešen u mnogim alternativnim kriptovalutama u odnosu na bitkoin.
Ove subote (27.02.21) u Jekaterinburg dolaze čak 2 predavača. Početak događaja je u 13.00. Adresa: ul. Rozy Lyuksemburg, 12. Ulaz je slobodan. Neophodna je prethodna registracija na TimePad. Dođite i dovedite prijatelje, biće zanimljivo! Naši gosti:
● Aleksandar Kotov, grad Perm. Autor bloga Crypto-Libertarian, posvećenog libertarijanizmu, kripto-anarhizmu i metodama kolektivnog donošenja odluka. ● Aleksej Nefedov, grad Novosibirsk. Popularizator kriptovaluta, bitcoin maksimalista. Nije programer, pa stoga ovo pitanje posmatra sa ekonomskih i socio-političkih pozicija.
Program lektorija:
Bitcoin i teorija novca (Nefedov). Ne postoji ništa praktičnije od dobre teorije. Da li vam je potreban bitcoin i, ako jeste, tačno u koju svrhu? Da biste odgovorili na ova pitanja, važno je razumeti zašto je dizajniran baš tako, šta je zapravo novac, koje vrste novca postoje i čemu služe.
Bitcoin, prvi praktični koraci (Nefedov). Savladaćete najjednostavnije alate za nabavku, prenos i čuvanje bitcoina, i razumećete kuda dalje možete istraživati. Ako na kartici imate malo rubalja, nakon predavanja ćete imati sopstvene bitcoine.
Tehnološka rešenja društvenih problema (Kotov). Digitalne telekomunikacije i društvene mreže određuju kakvo će naše društvo biti. Državna regulacija i centralizacija u rukama korporacija daju ogromnu moć nad umovima, omogućavajući sprovođenje cenzure i kontrolu finansijskih operacija. Standardni pravni mehanizmi zaštite od ovoga prestaju da funkcionišu. Na pomoć mogu doći tehnološka rešenja. Na predavanju će biti rečeno kakve su perspektive ovakvog pristupa i šta sprečava njegovo uvođenje. Teorija će biti praćena primerima iz sveta kriptovaluta. U praksi će biti demonstrirana upotreba hardverskog novčanika Trezor.
Mnogi znaju za Bitcoin Pizza Day, koji se slavi 22. maja, u čast prve kupovine robe za bitkoin, kada je 18. maja 2010. godine jedan lik iz Floride po imenu Laslo Hanic uputio poziv, rekavši da želi picu i plaća 10000 bitkoina; čekao je četiri dana, i tek tada je pronašao nekoga ko će mu u zamenu za bitkoine kupiti baš tu picu.
A 24. februara slavi se Lightning Pizza Day. 24. februara 2018. godine isti taj Laslo Hanic ponovo je kupio picu koristeći tek tada pokrenutu lightning mrežu – protokol drugog sloja iznad bitkoin blokčejna. Ovog puta cena dve pice iznosila je svega 649000 satoshija, odnosno 0,00649 bitkoina. Po današnjim cenama to je približno 330 dolara. Takođe, kupovinu je obavio znatno brže, nije morao dugo da čeka prodavca.
Za osam godina ćerka je prilično odrasla
Tehničke detalje je opisao na resursu za lightning programere, i iz teksta se vidi koliko je to tada bila nezrela tehnologija. Sada je korišćenje lightning-a i dalje daleko od jednostavnosti, ali je ipak napredak značajan.
Kako sam ja sve to saznala? Na Telegramu postoji praktičan kustodijalni lightning novčanik @lntxbot, opremljen brojnim spoljnim servisima. Konkretno, tamo se možete pretplatiti na slanje plaćenih reklamnih oglasa. Pošaljete botu komandu /sats4ads on 15 – i s vremena na vreme ćete od bota primati poruke sa veoma kratkim reklamama i dugmetom „claim“. Klikom na dugme dobijate nagradu u iznosu od 15 milisatoshija po karakteru (to je veoma malo, ali možete eksperimentisati sa cenom – možete primati skuplje oglase, ali u manjem broju). I tako, danas je stigla obaveštenje u kojem su me čestitali za praznik, ispričali mi celu ovu priču i ponudili cashback u satoshijima za svaku kupljenu picu. Nažalost, ponuda nije važila za Rusku Federaciju, tako da bot nije baš najbolji sa targetiranjem reklama.
Zauzvrat, danas sam dobila još jednu ponudu za reklamno postavljanje. I, pošto je takav dan, tražila sam plaćanje putem lightning-a, 10000 satoshija – tačno sto miliona puta manje nego što je pica koštala u maju 2010. godine.
Zato sa zadovoljstvom objavljujem oglas za predavanje o kriptovalutama, koje će se održati predstojećeg subote u Jekaterinburgu. Nadam se da među mojim čitaocima ima stanovnika ovog grada koji još uvek nisu informisani i da reklamni budžet predavača nije propao uzalud. Povucite i svoje poznanike na predavanje, ako im naravno želite dobro, jer ovladavanje upotrebom bitkoina je definitivno dobro. U suprotnom, ne bi pokušavali da nas zbog toga kažnjavaju i oporezuju.
A sam oglas ide u sledećoj objavi, kako bih ga nekako odvojila od ove razvučene preambule.
Drago mi je što predstavljam novi video Libertarian Band-a – momci su započeli dugo očekivani ciklus o alatima agorizma. I mada više ne pišem scenarije za njih, oni se odlično snalaze, čemu sam veoma drago.
U videu je dat istorijski uvod o šifrovanju i o tome kako je sva ta strogo državna kuhinja iznenada dovela do kriptovaluta, odnosno alata za oslobađanje od države, a na kraju su date preporuke za njihovu upotrebu.
Često čujem prigovore protiv agorizma, kripto-anarhizma, bitkoina, platformi u darknetu, TOR-a, VPN-a i svega ostalog što omogućava borbu protiv stacionarnog bandita („države“) nenasilnim metodama na mreži. Kritičari kažu da državi nije teško sve to zabraniti i blokirati.
Zaista, čisto teorijski, država je sposobna sve to blokirati jednim pokretom prsta, samo što, kao i uvek, u igru ulazi odnos koristi i troškova. Trenutno je povezanost u mreži toliko visoka da će blokiranje jedne IP adrese, protokola, ili čak nekog potpisa putem DPI sredstava neizbežno dovesti do prateće štete.
Roskomnadzor (RKN) je pokušavao da blokira Telegram, ali je na kraju odustao od te ideje jer su usled pokušaja blokiranja prestale da rade sasvim drugi servisi: onlajn prodavnice, obrada plaćanja MasterCard, kurirska služba, čak i sajt Odnoklassniki. Zabraniti VPN takođe neće uspeti — koriste ga kompanije. Zabraniti ga privatnim licima, ali dozvoliti kompanijama, deluje kao potpuni ludilo — pojava 140 miliona pravnih lica u Rusiji to je DDoS napad na ceo birokratski sistem. Možda napraviti „kao u Kini“, moćan firewall sa DPI-jem? To takođe nije opcija — svi donekle pristojni VPN servisi pružaju alate za njegovo zaobilaženje.
Neko će još reći za bele liste, kada se blokiraju svi resursi osim dozvoljenih. To takođe neće proći — veoma mnogo uvozne industrijske i medicinske opreme zahteva pristup mreži radi povezivanja sa serverima proizvođača. Govoriti o „uvozu zameni“ opreme te klase je zapravo smešno. I šta da se krije, vlastima je potrebno da razvijaju još neke „vunderwaffe“, a za to je potreban pristup mnoštvu različitih „piratskih“ resursa tipa Sci-Hub gde se objavljuju naučni članci iz inostranih izdanja.
Takođe se ponekad provuče prigovor da država može jednostavno zastrašiti kripto-anarhiste represijama u stvarnom životu. U stvarnosti, možete zastrašiti samo Vasju koji igra „piratski“ Call of Duty. Idejni borci protiv statičnog bandita, što je većina agorista i kripto-anarhista, brzo će pronaći načine za zaobilaženje nadzora i blokada. Oni će se još više razbesaniti na državu i, umesto nevinih nestašluka na internetu, preći na razvoj sasvim opipljivih alata za suzbijanje agresije tiranije, poput dronova, laserskih uređaja koji slepe i čak oružja masovnog uništenja, s obzirom na to da imaju dovoljno veština.
I tako ispada da je blokiranje aktivnosti kripto-anarhista teoretski moguće, ali će se u praksi to pretvoriti, na primer, u otkazivanje tomografa i sistema za održavanje života u bolnicama, uz zastanak mnogih industrijskih preduzeća i kolaps ekonomije. Hoće li država ići na takve gubitke? Ne mislim!
Da biste razumeli šta će se desiti sa valutom prilikom ankapije, dovoljno je posetiti sajt coinmarketcap.com, gde je navedena istorija kursa više od sedam hiljada kriptovaluta. Pošto autorsko pravo na kriptovalutu ne postoji, bukvalno je bilo ko može napraviti, i na ovom sajtu nisu prikazane nipošto sve, već samo one koje se donekle trguju na berzama, ili su se neko vreme trgovale.
Šta vidimo proučavajući istoriju kursa različitih valuta u odnosu na bitko? U mnogim slučajevima to je kratkotrajni spekulativni uspon, a zatim dug i mučni pad sa pojedinačnim skokovima, koji ponekad završava potpunim zaboravom. Nije stvar čak ni u nekontrolisanoj emisiji, već u tome što potrošaču nije potrebna suvišna raznovrsnost vrsta novca. Kao što znamo iz katalaktičke teorije novca Alekseja Tereščuka, novac su dobra koja se koriste za smanjenje troškova prilikom indirektne razmene. Ako ima mnogo kandidata za ulogu novca, u uslovima slobode izbora potrošač će koristiti one koji će moći da smanje njegove troškove pri razmeni jače od ostalih.
Koliko je potrebno vrsta novca da bi se u potpunosti zadovoljile potrebe tržišta? Novac ima različite parametre na osnovu kojih se može upoređivati. Na primer, mogućnost anonimnog prenosa, ili, naprotiv, nemogućnost istog, ili veličina troškova za obavljanje plaćanja, ili sigurnost pri čuvanju, ili očuvanje vrednosti tokom vremena, ili razvijenost infrastrukture za rad sa tom vrstom novca, i tako dalje. Svaki takav faktor je interesantan jer omogućava različite načine smanjenja troškova potrošača prilikom korišćenja novca. Veoma je malo verovatno da će se otkriti neka jedna vrsta novca koja dominira po svim mogućim kriterijumima. Zato bi u toku prirodne valute selekcije trebalo da ostane najmanje onoliko vrsta koliko postoji lidera po pojedinačnim funkcijama novca.
Međutim, naravno, to ne znači da na tržištu neće biti sve novijih i novijih pokušaja da se potisnu stari lideri. Biće. Većina njih će završiti neuspehom. Biće i inicijalno lažnih pokušaja, gde kreatori valute podižu hajp oko nje, profitabilno je prodaju svima koji žele, a zatim se opuste, i valuta ode u zaborav.
Nisam baš razumela zašto je reč o etatisti-hoplofobi, a ne o etatisti-gitaristi, na primer, ako je reč o kontroli prometa kriptovaluta.
Svojim dizajnom većina kriptovaluta ne zahteva učešće pouzdanog posrednika, a kamoli nužno od strane države ovlašćenog posrednika. Tako da je izbegavanje državne regulacije prometa kriptovaluta veoma jednostavno, a zabranjivanje toga nema smisla. Jedino što država može manje-više efikasno da reguliše jeste konverzija kriptovaluta u fiat novac, dok se za sada zarađeno u kriptovalutama mora trošiti pretežno u nacionalnim fiat valutama.
Dakle, država koja želi da reguliše promet kriptovaluta može postupati kao Sjedinjene Države, koje pritiskaju kriptobirše na svojoj teritoriji i zahtevaju da odaju svoje klijente, dok su kriptobirše iz ostatka sveta te potčinjene jednostavno poslale dalje i prilikom registracije zahtevaju potvrdu da nisi državljanin SAD. Tako da je obavljanje nekontrolisane razmene kriptovaluta u fiat na značajne iznose za državljanina SAD ne tako lako.
Zato nesrećni građani SAD i dalje kupuju drogu za stare dobre gotovinske dolare, a kriptovalute koriste mnogo manje nego što bi mogle. Šta to znači u smislu potrebe da se droga kupuje za fizički keš? Potreba za ličnim kontaktom sa dilerom, dodatne mere bezbednosti za sve uključene u lanac prodaje, jer su oni laka meta pljačke — ukratko, krv, prljavština i beskrajni ulični sukobi. Da li svet postaje bezbedniji zato što bande trgovaca krakom dele teritoriju?
Uporedite ovu situaciju sa mirnom i bezbednom Rusijom, gde je jedini faktor opasnosti za distributera i korisnika droge policija, dok je nivo uličnog nasilja povezanog sa prometom supstanci, dolaskom kriptovaluta u ovu industriju, znatno opao. Odakle će doći nasilje ako su proizvođač, kupac i kurir fizički odvojeni i ne poznaju jedni druge?
Potpuno je nebitno kakav stav imate prema psihoaktivnim supstancama, ali činjenica da je ovo tržište prešlo na kriptovalute učinila je život običnih i neumešanih ljudi bezbednijim, a tamo gde tržište nije prešlo, sve je ostalo po starom. Čak bi i ovaj jedan razlog trebalo da bude dovoljan da ubedi osobu koja je zaista zabrinuta za svoju bezbednost da kriptovalute ne treba regulisati.
A ako je on, kao što je to uobičajeno među etatistima, uveren da država treba da reguliše apsolutno sve što se može bilo kako pripisati tržištu bilo čega što je bar malo opasno, jer je potrebna kontrola, a kako bez kontrole, onda je ovde razgovor uzaludan, samo će ga lično iskustvo ubediti.
Odmah želim reći da se reč „ankap“ loše slaže kako sa rečju „međunarodni“, tako i sa rečju „zločini“, jer se „međunarodni“ danas koristi kao sinonim za reč „međudržavni“, a „zločin“ označava kršenje zakona, kojih u ankapu, ponovo, nema, već postoje mnoga privatna pravila i preferencije koje formiraju spontane poretke. Tako da ću morati da prevedem pitanje sa etatističkog na ankapski jezik pre nego što počnem da odgovaram.
Dakle, kako se u anarhokapitalističkom društvu rešavaju kršenja prava vlasništva pri korišćenju instrumenata globalnog tržišta? Kao primer uzećemo karding.
Jedan od popularnih karding poslovnih lanaca danas otprilike izgleda ovako: 1. Koristeći rupe u bezbednosnim sistemima banaka i internet prodavnica, hakeri izvlače baze podataka sa kreditnim karticama. 2. Karderi kupuju baze delimično za dalju primenu. 3. Karder kupuje robu u internet prodavnici koristeći podatke sa ukradene kartice. 4. Robu koju je poslala prodavnica prima „drop“. 5. Drop deli deo vrednosti robe sa karderom, a zatim prodaje robu. 6. Karder opere dobijeni novac i ostvari čist profit.
Nemojte pogrešno razumeti – sav ovaj materijal se može pronaći na Google-u za pet sekundi, i već za pola sata ćete imati više znanja o karding-u nego što sam ja potrudila da steknem 😉
Dakle, specifičnost ovog visokotehnološkog kriminalnog posla je u razvijenoj podeli rada, korišćenju naprednih tehnologija anonimizacije na svakom koraku, i, shodno tome, prilično visokoj ceni hvatanja čak i samo jednog učesnika lanca, a da ne govorimo o razotkrivanju celog lanca.
Još jedna specifičnost povezana sa kardingom je to što je vlasnik kartice osiguran od ovakve prevare putem procedure povraćaja sredstava od strane banke, koja, sa svoje strane, prebacuje troškove na internet prodavnicu. Na taj način, krajnji žrtve i glavni zainteresovani za uništenje ove kriminalne industrije postaju onlajn trgovci, a njihov glavni alat nije nipošto potraga za prevarantima, već usavršavanje zaštite, čime mogu odlično da se bave i uz prisustvo države i bez nje, jer ona ovde, čini se, nema veze sa slučajem, pošto, navodno, ni na šta ne utiče.
Zapravo, utiče. Državne regulative otežavaju prodavnicama prelazak na plaćanje u kriptovalutama – koja, za razliku od centralizovanih bankarskih sistema, ne poznaje pojam kao što je otkazivanje transakcije, što prodavnicu potpuno izbacuje iz zone udara u takvim situacijama i čini krajnjom žrtvom onoga ko je propustio svoj privatni ključ od kripto novčanika.
U odsustvu države, bankama će biti teže da prebacuju troškove na ritajlere, jer će morati iskreno da se takmiče na slobodnom tržištu sa kriptovalutama i nude prodavnicama što povoljnije uslove za ekviziring. Tako će morati barem maksimalno da se posvete zaštiti podataka, masovno da uvedu dvofaktorsku autentifikaciju pri onlajn kupovini i slično, a ako se ipak pojavi zahtev za povraćaj novca, u većini slučajeva će morati sami da snose taj gubitak. I to je odlično, neka ostanu u tonusu.
Dakle, mogu li karderima u ankapu (anarhokapitalizmu) da se osećaju bezbedno? To će zavisiti od strategije koju banke koriste. Ako se fokusiraju na pasivnu zaštitu, karderima će biti učinjeno da uđu u tehnološku trku, što će povećati cenu i intelektualni prag za bavljenje karding poslovom. Ali zaštita može biti i aktivna. Tržište se može preplaviti lažnim dropovima koji će varati kardere, lažnim prodavcima baza podataka koji će prodavati podatke o nepostojećim kreditnim karticama i pokušavati da prevare kupca, mogu se uvoditi blesari u tematske zajednice – reč je o tome da se ovu kriminalnu industriju može učiniti znatno skupljom i rizičnijom nego što je sada, i to takođe može dovesti do toga da se veći deo kriminalnih preduzetnika prekvalifikuje za nešto bezazlenije.
Beli karton – to je o još jednoj moćnoj grani kardinga, ali to je već sasvim druga priča
