Тег: Montelibero

Objavili su intervju sa mnom

U projektu Montelibero pojavio se neki Jurij, kojeg je zanimalo da razume kakvi ljudi ulaze u njega, koje su njihove motivacije i tako dalje. I počeo je da snima intervjue sa svima do kojih je mogao da dopre. Pa, da dobro ne propadne, dali su mu prava upravljanja projektnim Jutjub kanalom, i sada su svi intervjui tamo, u posebnoj plejlisti.

Ispostavilo se da je gotovo svako tokom intervjua izjavio da je o projektu pročitao kod Ankap-tjan. Tako je Jurij došao do mene i takođe počeo da traži intervju. Uglavnom, sada pored gomile video zapisa postoji i jedan tekstualni, sa mnom. A pošto mi se ne sviđa izgled Google-ovog dokumenta, prebaciću ovaj intervju, verovatno, na svoj sajt.

Intervju sa Ankap-tjan o Monte Libero

Septembar 2021, Jurij Vilnid

Reci nešto o sebi

Čemu si posvetila veći deo vremena prošle nedelje?

Moj glavni posao je vođenje ličnog Telegram kanala. Veći deo vremena prošle nedelje sam, kao i obično, posvetila njemu. Prevela sam prilično dugo poglavlje iz knjige „Libertarijanizam“ Erika Maka, napisala sam par poglavlja za sopstvenu knjigu o ankapu, za koju još nisam smislila naziv – ukratko, bavila sam se običnom rutinom. A u subotu sam otišla u Albaniju, da se „devirtualizujem“ sa jednim svojim pratiocem, i još uvek ovde živim. Uopšte, volim da otkrivam nova mesta i nove ljude.

Koja je poslednja knjiga koju si pročitala, a koja je primetno uticala na tebe?

Poslednjih godina uglavnom čitam non-fikšn, i najviše na mene je uticala „Mehanika slobode“ Dejvida Fridmana, koju sam prevodila za svoj kanal. Od beletristike mogu izdvojiti, verovatno, „Mi smo živi“ Ajn Rend; to je prva ili jedna od prvih knjiga koje je napisala, delimično autobiografska, o prvim godinama postojanja Sovjetske Rusije, iz koje je pobegla, postavši takozvana „nepovratnica“. Ja sam iz Rusije otišla, između ostalog, pod uticajem ove knjige.

Poslednja stvar koju si uradila za zajednicu?

Detaljno sam ispričala svom pratiocu, sa kojim sam sada u Albaniji, o Monteliberu, i sledeće nedelje ćemo ići da mu pokažemo plac. Verovatno će investirati u zemlju, a možda i preseliti se.

Čime si se poslednji put bavila „za dušu“? (umetnost, hobi, samoučenje)

Veoma volim da plivam. Put u Albaniju mi je bio i prilika da malo produžim leto. Nastavljam svakodnevno da plivam oko kilometra. A ako ostavimo po strani telesne avanture, nedavno sam završila knjigu Džejmsa Skota „Umetnost byti nepokornim“, i sada sa mnogo većim poštovanjem gledam na anarho-primitiviste. Verovatno ću nešto napisati u kanalu povodom toga, kada se misli u glavi bolje oblikuju.

Preseljenje

Kada si prvi put pomislila na promenu mesta boravka (otprilike – mesec, godina)?

2014. godina.

Koji događaji su te naterali da razmišljaš o tome?

U Rusiji je bila takva militaristička histerija da sam odjednom poželela da pobegnem od toga što dalje. Na primer, baš u to vreme prvi put je došlo do principijalnog razilika sa roditeljima, i sada u međusobnoj komunikaciji filtriramo diskurs, trudeći se da ne dodirujemo bolne teme.

Šta te je privlačilo u ideji preseljenja? Šta te je zadržavalo?

U ideji preseljenja me je privlačilo to što mogu prestati da govorim da sam iz Rusije. Postalo je sramotno biti Ruskinja — u to vreme je postojao potpuni osećaj da, kogod Rusa da pitaš, ispostaviće se da je imperijalista. Iz istog razloga mi se čini veoma sumnjiva ideja o životu u susednoj Srbiji, na primer.

Zadržavalo me je nerazumevanje toga kome ću tamo biti potrebna.

Šta se dalje dešavalo — koje prekretnice možeš istaći? (mesec, godina)

U periodu 2014-2018. malo sam se zatvorila, otišavši u unutrašnu emigraciju. Bavila sam se kopirajtingom i trudila se da uopšte ne gledam političku scenu.

Prva prekretnica – krajem avgusta 2018. ponuđeno mi je da vodim kanal „Ankap-tjan“. Delimično sam prilagodila njegov stil sebi. Ali mnogo više sam se promenila ja sama, jer sam morala da pročitam dosta toga o libertarijanizmu, a to menja ljude.

Druga prekretnica – u decembru 2019. ponuđeno mi je da se preselim u Crnu Goru i ovde pišem članke o agorizmu. Pristala sam bukvalno posle pet minuta kratkog razmišljanja, čime sam iz Đošlo u veliko čuđenje onome ko me je pozvao, jer je očekivao sumnje i teška razmišljanja.

Koje probleme si želela da rešiš preseljenjem?

Želela sam da počnem prelazak sa teorije libertarijanizma na praksu. Praksa je izgradnja libertarianske zajednice u oflajnu, slično onome što su radili Free Staters u New Hampshire-u. Za to je sasvim prihvatljivo, naročito u početnim fazama, da svaki član zajednice zarađuje na spoljnom tržištu, jer se pre svega testira mogućnost dugoročnog zajedničkog suživavanja, uprkos tvrdnjama da su anarho-kapitalisti (ankapi) zaprepašćeni individualisti koji u principu nisu sposobni da stvaraju i održavaju zajednice.

Kada bi tek sada pomislila na preseljenje, šta bi uradila drugačije?

Pozvane su me zimi, a u zemlju sam stigla tek krajem maja, jer sam sređivala poslove, prodavala stvari, produžavala pasoš i tako dalje. Uz to, zemlja je bila zatvorena zbog kovida. Sada bih se potrudila da završim sve mnogo brže, kako bih do zime sigurno već bila ovde.

Koje prepreke si morala da prevaziđeš?

Morala sam da se vakcinišem (iako sam, kako se ispostavilo, mogla i bez toga). Morala sam da prodam bicikl, čega veoma žalim, ovde su užasno skupi. Morala sam da se objasnim sa roditeljima, ali to je zapravo bilo najlakše.

Uporedi očekivanja od preseljenja i stvarnost

Čula sam za polako (lokalna navika da se sve radi opušteno), ali nisam očekivala da će ta pojava biti toliko uznemirujuća. Najupadljiviji primer je ponašanje našeg izvođača radova na putu, koji se po ugovoru obavezao da završi sve radove do početka jula, ali je na kraju uradio samo deo posla i to sa velikim zakašnjenjem.

Na koji način si rešila problem nedostatka kvalifikovanog posla na licu mesta?

Kao prvo, moj kanal nije vezan za konkretno mesto, dokle god ima interneta. Kao drugo, 2018. godine, kada sam počela da vodim kanal, upoznala sam se sa bitkoinima. Dobila sam kanal i ključ novčanika za donacije, gde je već bilo malo bitkoina, nakon čega je usledila kratka instrukcija o tome kako sa tim raditi, a zatim su mi pokazali knjigu Sajfedina Amusa „Bitkoin standard“.

Tada sam uspela da kupim bitkoine skoro na samom dnu, a i skromne donacije koje su tada stizale u kriptovalutama sada izgledaju kao kraljevski pokloni. Tako da sada mogu sebi priuštiti da neko vreme trošim više nego što zarađujem.

Gde živiš dok gradiš kuću?

Iznajmljujem jeftin studio na periferiji grada Bara, održavam prilično prijateljske odnose sa vlasnikom kuće.

Kako izgleda tvoja struktura troškova i koliko košta život?

Fiksni mesečni troškovi izgledaju ovako: 120 evra kirija, 25 evra struja, 10 internet, 150 evra hrana, 150 evra putovanja i izlasci. Pored toga postoje jednokratni troškovi, koji će se smanjivati kako se više udomaćim u zemlji.

Legalizacija

Da li imaš boravišnu dozvolu (VNJ)?

Pomogao mi je fond Montelibero da je dobijem, primivši me u kadar firme preko koje je kupovana zemlja. Delimično to otplaćujem radom na projektu, a delimično ću, verovatno, novcem.

Banke

Može li osoba sa boravišnom dozvolom da otvori bankovni račun i prebaci sebi novac iz druge zemlje?

Račun su mi otvorili kao zaposlenoj u firmi, na njega leže „beli“ prihodi, četvrtina minimalne plate. Teoretski bih mogla da prebacujem novac na taj račun, ali banke ovde uspevaju da uzimaju provizije čak i za prijem, a kamoli za slanje, tako da bih radije izbegla to i primala u bitkoinima.

Koliko je tačna tvrdnja: „S druge strane, postoje još one jurisdikcije koje Rusi nežno vole, kao što su Crna Gora i Tajland, koje se uopšte još uvek nisu pridružile automatskoj razmeni.“ Vedomosti (odnosno ne učestvuju u automatskoj razmeni sa RF).

Nisam se bavila time. Bankarski sektor u Crnoj Gori je za mene više mrtav nego živ. U Rusiji sam skoro zaboravila kako je to držati novčanice u rukama, ovde se ponovo navikavam.

Postoje li primeri korišćenja stranih bankovnih računa od strane građana RF bez obaveštavanja poreske uprave?

Naravno, ne nameravam ništa da obaveštavam vlasti RF, ova zemlja je za mene potpuno nelegitimna.

Biznis inkubator

Koje prepreke vidiš na putu ka saradnji slobodnih ljudi dobre volje?

Mala veličina zajednice. U svetu sa visokim nivoom specijalizacije, da bi pronašao klijente za svoje usluge i dobavljače za sve svoje potrebe, čoveku je potrebno prilično veliko tržište. Ne govorim samo o libertarijancima u Crnoj Gori – čak ni cela ruskojezička dijaspora u Crnoj Gori još uvek nije samodovoljna, tako da se mora tražiti daleko šire nego samo među svojim.

Šta je potrebno za stimulisanje pružanja usluga čovek-čoveku? (fitnes trener, masažer, nastavnik vokala itd.).

Povećanje broja članova zajednice i informacione povezanosti unutar nje.

Koji biznisi mogu biti traženi?

Najneočekivaniji. Ja, na primer, nikako ne mogu dočekati da mi lokalni majstor popravi skuter – a on je skoro jedini u celom Baru. Autoservisa ovde ima napretek, ali sa moto-servisima je nekako jadno. Zato je, recimo, industrija lepote prilično razvijena, i oni koji žele da uđu na to tržište suočiće se sa konkurencijom.

Projekat Monte Libero

Možeš li se setiti svog poslednjeg razgovora sa poznanikom kojem si ispričala o projektu?

Pošto sa poslednjim poznanikom delim stan, razgovor nije jednorazvan, već jednostavno s vremena na vreme se vraćamo toj temi. To mu pokažem slike parcele, to se požalim na izvođača puta, to pričam o tome kako sam početkom juna zatekla sebe kako mašem benzinskom testerom, ili spomenem partnere u projektu koji su prigodni za razgovor. On vidi da sam strastvena u vezi sa ovom temom i već jako želi sam da vidi šta je taj Montelibero.

Koja pitanja ti je postavljao tvoj poznanik?

Nabavna cena zemlje. Pošto sam je kupila (o tome govorim niže u tekstu). Zašto tako malo. Kakvu kuću nameravam da gradim. Čije usluge ću koristiti. Ukratko, prilično detaljna i praktična pitanja.

Koje strahove ili prepreke je izneo?

Čudno, ali čini se da nijedne. Samo interesovanje.

Koji razgovor sa MTL-ljudima ti je ostao u sećanju u poslednje vreme? Sa kim si razgovarala i šta ti je tačno zapamćeno?

Igal Hofman se upoznao sa kreativnim momcima iz Budve, i odveli smo ih da pokažemo našu zemlju radi organizacije muzičkog festivala. A oni su pogledali posečene grane i grančice i izjavili: „do đavola sa starim konceptom, ovde treba napraviti festival logorskih vatri“. Sada razrađujemo ovu novu ideju.

Koga od učesnika projekta preporučuješ da se pozove na sledeće intervjue?

Henriha Poljanina, ako ga uspemo nagovoriti. On me je pozvao u Crnu Goru.

Šta ti lično želiš od projekta?

Taktički cilj – prijateljska libertarianska zajednica, ujedinjena ne samo zajedničkom ideologijom, već i komšilukom. Srednjoročni cilj – stvaranje platforme za prijem političkih emigranata-libertarijanaca, jer oni nešto sve više teže ka Gruziji. Dugoročni – uticaj na lokalnu političku klimu u pravcu povećanja slobode.

Kakvim postupcima se to potvrđuje?

Aktivno komuniciram sa ljudima koji su zainteresovani za projekat, ulažem neočekivano mnogo truda za konstantnu oflajn komunikaciju među učesnicima projekta koji su se preselili u zemlju. Čini mi se veoma važnim održati osećaj zajedništva među onima koji su došli. Mi smo banda. Međunarodnog razmera. Radimo na masovnom projektu. To je daleko inspirativnija retorika nego „mi smo izbeglice od autoritarnog režima koje pokušavaju nekako da prežive“.

Nastavljam da vodim kanal o libertarianstvu, uključujući i pisanje knjige koja će, nadam se, biti praktična ulazna tačka za upoznavanje sa našom ideologijom.

Kakva ti je pomoć potrebna za to? Kako te podržati i na šta bi potrošila dodatni novac koji bi došao nakon objavljivanja ovog materijala?

Novac ne bi škodio))) Manje razmišljaš o svakodnevnom hlebu – više možeš posvetiti pažnje radu na Monteliberu.

Kako podržati – https://ancapchan.info/donate. Tamo postoje i fiducijarni instrumenti i nekoliko opcija za kripto

Nedavno sam potrošila 34 hiljade rubalja na plaćanje kursa srpskog jezika, što je izbacilo septembarski budžet u minus, tako da bi dodatni novac omogućio da se barem u četvrtom mesecu boravka u zemlji izađe na plus.

Kupovina zemlje i izgradnja kuće

Koje vrednosti vidiš u projektu izgradnje sopstvene kuće?

Čini mi se da će to biti zanimljiv prelazak na novu fazu razvoja za mene: moja zemlja, moja pravila, mogućnost da sve uredim, ako ne sasvim po svom ukusu, onda barem dovoljno udobno za sebe. Imajući bazu u vidu sopstvene kuće, može se praktikovati razni čudni i ranije nedostupni hobiji: baštovanstvo, pravljenje rakije, sušenje smokava, ko zna šta će mi još pasti na pamet. Možda čak otvorim Y-club 🙂 (termin Y-club iz Meganezijskog ciklusa knjiga Aleksa Rozova i označava klub za amatersku prostituciju u režimu slobodnog pristupa).

Rešenje kojih problema očekuješ?

Jedini fundamentalni problem koji kuća rešava je uklanjanje zavisnosti od vlasnika iznajmljenog stana. Za to se plaća velikim jednokratnim troškom izgradnje kuće, kao i naglim povećanjem nivoa odgovornosti.

Koje alternativne načine rešavanja ovih problema si razmatrala?

Alternativa izgradnji sopstvene kuće je kupovina gotove. Međutim, ja ne gradim samo kuću. Gradim kuću u libertarianskom selu. Važni su mi ne samo zidovi, već i komšije iza zidova. Ne samo krov, već i zaštita libertarianske jurisdikcije.

Možeš li detaljnije o zaštiti?

Ako pravila određuje država, onda se pravila zajedničkog života poštuju i bez svakog libertarianstva. Užasno mi se nije dopalo u Nemačkoj kada je vlasnica stana, kod koje smo bili u gostima, šapatom zamolila da se penjemo stepenicama što tiše, jer bi u suprotnom komšije prijavili opštini.

Ali za mene je mnogo prirodnije razumevanje da, ako čovek previše pretera i pljune po interesima okoline, k njemu ne dolazi neki nejasan činovnik, već delegacija ljubaznih komšija i počinje se rešavati kako najbezbolnije regulisati problem.

Zašto ulagati novac i gomilu vremena u kuću, ako se taj novac može investirati u kripto i kiriju? Pa potencijal bitkoina za rast je neuporedivo veći od kuće. (iako je verovatnoća idealnog ishoda niža).

Ja sam do sada i investirala u kripto. Sada se to isplatilo i može se dati nov kvalitet životu (iako ne bez pomoći i roditelja, kod tate sam libertarijanka)))

Kako, ostajući unutar države, može se garantovati odsustvo spoljnog uticaja sa njene strane? Grubo rečeno, ako Crna Gora poželi da oduzme ovu teritoriju, ona će je oduzeti.

Crna Gora je izabrana i zato što su ovde zaštićena prava svojine na zemlji. Zaštićena ne od strane države, već narodnom tradicijom. To su seljaci, za njih je zemlja svetinja.

Da, naravno, čula sam i strašne priče o prevarama pri uknjižbanju zemlje, kada su prava svojine bila nedovoljno jasno definisana, ali je uvek naglašavalo da ako se po zakonu ne može zakačiti, postoji uknjižena zemlja i na njoj uknjižena gradnja, tada zemlji ništa ne preti, i ova norma se svuda gvozdeno poštuje.

Možeš li pokazati predračun za zemlju i kuću?

Predračun za zemlju je otprilike ovakav:

  • 70 hiljada € je otišlo na kupovinu hektara zemlje (za celo naselje),
  • 25 hiljada € — za put,
  • 5 hiljada € — za čišćenje, plus još razni manji troškovi.
  • 70 hiljada € je otišlo na kupovinu hektara zemlje (za celo naselje),
  • 25 hiljada € — za put,
  • 5 hiljada € — za čišćenje, plus još razni manji troškovi.

    • Do trenutka podele ovog hektara na zasebne parcele koje će se moći otkupiti, cena će još porasti. Za kuću planiram ne više od 400 € po kvadratu, što je skromno, ali ipak realno. Prvo ću izgraditi jedan sprat, u njemu ću se nastaniti, a drugi – nekako u budućnosti.

    Plaćanje odmah, na rate ili uz kamatu?

    Za zemlju sam se dogovorila o ratama, za kuću će troškovi biti podeljeni u mnogo etapa.

    Šta si radila oko parcele i kuće prošle nedelje?

    Zaradila sam novac)))

    Koji porezi i kada će biti potrebno plaćati za kuću?

    Porezi se plaćaju odjednom prilikom kupovine, odjednom pri dobijanju urbanističkog plana (tako zvani komunalije), a godišnje se takođe očekuje relativno mali iznos. Detalje sa ciframa još uvek ne znam. Poznato je da su komunalije najveći porez, 70 evra po kvadratu stambenog prostora, ali se one mogu plaćati na rate skoro 30 godina, što ću i ja uraditi.

    Vesti Montelibero, izdanje 5

    Od poslednjeg informativnog izdanja prošao je otprilike mesec, vreme je da ukratko podelim izveštaj o urađenom.

    To što smo kupili hektar Crne Gore konačno je zvanično uneto u propisane registre. Istina, nisam imala dovoljno mozga da se lično uverim u to na crnogorskom katastarskom sajtu, pa moram verovati na reč onima koji se razumeju u njegov funkcionalitet i zadovoljiti se skeniranim dokumentima. Kao deo nagrade za svoje učešće u projektu, rezervisala sam za sebe pravo otkupa dva ara po nabavnoj ceni, ali za sada još uvek svako ko želi može na isti način kupiti svoj komad – akcionari već prete da uskoro počnu prodaju novih zemljišnih tokena sa nadoknadom, ali još uvek nisu konačno doneli tu odluku.

    Savladavanje zemlje ide u nekim aspektima živo, a u nekim jedva-jedva. Lokalni izvođač radova nikako da završi naručeni obim posla po grubom postavljanju trase za put. S druge strane, legalno nije dozvoljeno graditi put do 15. septembra, tako da je i pritužbe teško izneti. Međutim, naš desant se već aktivno bavi potpunim čišćenjem parcele od svakog nepotrebnog drvenog sitniša i uradio je otprilike četvrtinu posla. Za daljnje nasipanje i betoniranje puta, dovođenje struje i vode, iskopavanje kanalizacije, kao i za samu izgradnju – započeto je osnivanje posebne građevinske firme i potraga za specijalnom mehanizacijom za kupovinu, kako ne bismo zavisili u tom pogledu od nepouzdanih lokalnih izvođača.

    Do danas se u Crnu Goru preselilo 11 učesnika projekta. Da ne bismo izgubili račun, na glavnoj stranici sajta projekta na samom dnu su čak postavili brojač. Trebalo bi još dodeliti redne brojeve doseljenicima, kao u Free State Project-u, kako bi mogli da se hvale. Ja bih, na primer, imala broj 3. Tako da, ako neko napravi cool dizajn knjižice (ili sličice) učesnika projekta, to bi bilo slatko, naročito u procesu uručivanja detetu dokumenta sa brojem 6.

    Sa Titusom Gebelom, autorom knjige o čarter gradovima i osnivačem fonda za njihovu promociju, nismo u svoje vreme uspeli da se sastanemo – on je, zbog svojih titusovih poslova, tada prošao pored Crne Gore. Ali sada, sledeće nedelje, zakazan je novi zanimljiv sastanak – sa Verom Kičanovom, zaslužnom aktivistkinjom ruskog libertarianskog pokreta, koja je davno emigrirala i sada se, između ostalog, profesionalno bavi temom čarter gradova. Nadamo se da Britanija u poslednjem trenutku neće staviti Crnu Goru u crvenu zonu, da sastanak neće biti otkazan i da će biti dovoljno poučan za sve učesnike.

    Jedan od ozbiljnih minusa Crne Gore za frilensere ispostavlja se kao veoma neprijateljska bankarska sfera. Kako bismo što ređe imali kontakta sa crnogorskim bankama, počeli smo da kreiramo mrežu horizontalnih veza koja omogućava razmene tipa „trebaju mi evri u gotovini u Baru, a kontragentu iz Budve trebaju rublje u besnalnom na Sber“. Za to se za sada uglavnom koristi specijalizovani telegram čet, međutim, nedavno je našim projektom pokrenut agregator privatnih oglasa u formatu sajta. Još nisam detaljno istražila funkcionalnost, ali već vidim koje opcije sajtu nedostaje: novi oglasi bi trebalo automatski da se prenose u čet, jer na Telegramu osoba dobija obaveštenja, a sajt se mora pratiti ručno, što je nezgodno. Ovo je, naravno, privremeno rešenje za prelazni period kako bismo prikupili likvidnost, kasnije će se moći i isključiti, naročito kada nestane potreba i za četom, osim za veoma složene višestepene transakcije.

    Crnogorski hektar, koliko je stalo u kadar: levo netaknute šume, u centru posečeno, u prvom planu posečeno i isečkano na drva i otpad.

    Vesti Montelibero, izdanje 4

    U prethodnom izdanju plašila sam vas fotografijama šupljine – rekavši da parcelu kupujemo za libertarijanski kondominijum, i da pored toga što nema puta, ne može se proći čak ni stazama. Od tada se mnogo promenilo.

    Prvo je vladala potpuna samoupravnost: učeći u hodu da koristimo motornu testeru i trimera, očistili smo pešačku stazu do naših parcela, kao i prolaze duž njihovih granica. Nakon toga, angažovani geometar je izneo tačke katastarskog plana na teren i uručio nam elaborat – zvaničnu, pravno obavezujuću šemu parcela, kao i opštinskog zemljišta rezervisano za put.

    Zatim je angažovan izvođač za prvu fazu izgradnje puta. Predviđa se da će bagerom biti izravnan četvorometarni pojas dužine 900m – na taj način će put koji prolazi kroz naše parcele povezati donji put od Bara do Ulcinja sa gornjim putem od Bara do Skadra. Međutim, nije svuda širina pojasa opštinskog zemljišta dovoljna za postavljanje četvorometarnog puta. Na jednom mestu smo uspeli da se dogovorimo sa vlasnikom parcele i tamo je put već izgrađen. Na drugom su pregovori još u toku. Ako ne uspemo, biće mali deo puta širine dva i po metra, što je takođe, generalno, ne fatalno.

    ovako izgleda budući put nakon primarnog čišćenja šupljine i izravnavanja trase

    Komšije, shvatajući da izgradnja puta pored njihovih teritorija znači povećanje cene, raduju se i čak počinju da pomažu. Blizu donjeg kraja puta, oni plaćaju uređenje, uključujući betoniranje dela puta i parking prostora. A još jedan komšija je ponudio šljunak za nasipanje sopstvenim transportom – verovatno ćemo i iskoristiti taj predlog. Ukratko, ove jeseni, vrlo je verovatno da će se na samim parcelama već moći započeti radovi na izgradnji.

    A to znači da je pravo vreme da sebi kupite komad zemlje u budućem kondominijumu. Za sada većina teritorije pripada fondu Montelibero, i fond je spreman da smanji svoj udeo u zemlji prodajom zemljišnih tokena onima koji žele da se naseljavaju u budućem naselju. Nakon finalnog čišćenja parcele, ona će biti podeljena na udele koje će već moći potpuno zvanično da se uknjiže u privatnu svojinu, međutim, što pre uđete u MTLCITY tokene, to će vas na kraju kvadratni metar koštati jeftinije – što je logično, jer rani investitori traže premiju za rizik. Uputstvo o tokenomici projekta i o ulasku u suvlasništvo dostupno je na njegovom sajtu.

    Inače, o fondu. Nedavno se na sajtu projekta pojavila sekcija sa ličnostima. Tamo su navedeni oni suinvestitori projekta koji su već sada spremni da to otvoreno izjave. Nekoliko investitora za sada ostaje anonimno.

    Dakle, neko je odmah kupio sebi MTLCITY tokene zemljišta, a neko se uložio u fond koji je otkupio ostatak tih tokena kako bi na vreme zatvorio ugovor o kupovini zemljišta. Sada fond prodaje tokene zemljišta koji se nalaze na njegovom bilansu. Šta će on uraditi sa prihodom? Naravno, uložiti u neke druge biznise. Za sada je relativno mala suma investirana u trejding projekat koji pripada jednom od osnivača fonda. Kao rezultat toga, fond je počeo da isplaćuje svim vlasnicima MTL tokena nedeljne dividende koje se formiraju od profita iz ove investicije. Investicije u trejding su visokorizične, pa fond verovatno neće ozbiljno povećavati svoj udeo, već će kako bude novca od prodaje zemljišta postojao, početi da investira u kompaniju zaduženu za njenu izgradnju. Uostalom, ako imate druge interesantne predloge – obratite se u glavnu čet grupu projekta, a zatim će vas preusmeriti u grupu specijalizovanu za poslovne ideje.

    Takođe, od početka projekta do sada Crnu Goru je posetilo već prilično mnogo libertarijanaca u turističke svrhe, koji žele da istraže zemlju i naš projekat, i oni nastavljaju da dolaze s vremena na vreme – ali ne u isto vreme i sa sopstvenim kulturnim programom: nekima plaža, nekima planine, nekima žurke. Veoma se nadamo da se svima dopala zemlja i da će uskoro ovde preći na stalno. A za one kojima se zemlja dopala, ali iz nekih važnih razloga nisu spremni da se presele, planiramo da napravimo redovni festival, kako bismo se ubuduće okupljali organizovano. Ideje i predloge pomoći oko festivala takođe pišite u glavni čet, a zatim ćemo preći u zatvoreni tematski.

    Mesec u Crnoj Gori. Kratak izveštaj.

    Došla sam u Crnu Goru 21. maja kako bih radila na projektu Montelibero. Tokom ovog perioda, lično sam uradila malo na projektu: nastanila sam se u relativnoj blizini zemljišta koje se kupuje u okviru projekta, učestvovala sam u čišćenju terena kako bi geodetski inženjer izneo katastarske granice zemljišta i budućeg puta do njega, i podnela dokumenta kako bih bila postavljena za direktora društva sa ograničenom odgovornošću Montelibero, koje je trenutno u procesu registracije. Dok firma nije registrovana, mogućnosti za dalju oflajn aktivnost u vezi sa zemljištem su ograničene.

    Geometar na radu

    Mnoge brine trošak života u Crnoj Gori. Navodim rezime za prvi mesec.

    Ukupno je potrošeno 834 evra – to je samo za mene, bez uračunatih troškova u okviru Montelibera. Međutim, u ovaj iznos su uključene neke stavke koje će u budućnosti biti znatno manje.

    Na smeštaj je potrošeno 282 evra, dalje će biti mnogo manje. Prvo, prvih 7 dana su bili u hostelu po 6 evra po noćenju. Drugo, kada sam iznajmila dugoročni smeštaj od 120 evra mesečno, jednu mesečnu kiriju morala sam da ostavim kao depozit, uz potencijalni povrat koji neće biti tako brzo.

    113 evra je potrošeno na nameštaj i opremu. Na primer, iz Rusije sam donela skoro ceo stacionarni kompjuter, osim monitora i kućišta jer su teški, a i zaboravila sam da ponesem ruter. Morala sam da kupim polovnu opremu na licu mesta. Takođe, u stanu nisu postojali električni ketler i sušilica za veš. U budućnosti očekujem jedan veliki trošak po ovoj stavki, a nakon toga će ona skoro nestati.

    Veoma neprijatan trošak je borbeni porez od 30 evra, 1 evro po danu boravka u zemlji. Porez će se morati plaćati sve dok se ne dobije boravišna dozvola, što je, sa svoje strane, vezano za rokove registracije firme u kojoj sam direktor. Tako da će ovaj trošak sledećeg meseca biti manji, a kasnije će potpuno nestati. U svakom slučaju, počeće troškovi održavanja firme, ali u mom slučaju, srećom, oni će biti plaćani kroz projekat, takav socijalni paket za zaposlenog sa mesečnom platom od 80 evra.

    Najlući trošak iz perspektive bivših stanovnika Rusije su provizije za podizanje gotovine, na njih je potrošeno 29 evra. Ovdešnji bankomati uzimaju 2% + 5 evra. U supermarketima se naravno može platiti karticom, ali između ljudi ide samo keš, nema nikakvog „poslaću preko Sber-a po broju telefona“. To je ozbiljan razlog da počneš da zarađuješ keš ovde ili da stvaraš korisna poznanstva za povoljnije podizanje gotovine nego preko bankomata.

    Na prodavnice je potrošeno 170 evra, i još 54 na ugostiteljske objekte. Ove troškove se može optimizovati, ali pretpostavljam da će i dalje na hranu i sitne kućne potrebe odlaziti oko dvesta.

    Ukratko, ako se iznajmi veoma skroman stan u jeftinom gradu (Bar je možda najjeftiniji grad na obali), kada se život donekle stabilizuje, može se računati na mesečni iznos od 350-400 evra – ako živiš sama. Porodica će imati manje specifične troškove zakupa i verovatno će se uklopiti u cenu od 300 evra po osobi.

    Međutim, da bi se troškovi uklopili u ovu skromnu cenu, važno je ispuniti još par uslova. Prvo, zaboravite na pušenje, cigarete su ovde veoma skupe, više od 2 evra po paklici. Ja ih i nisam počela, meni je jednostavnije. Drugo, možete ne prijavljivati boravišnu dozvolu, već umesto toga raditi vizaran. O tome ću detaljnije kasnije.

    Ako turista ne plaća boravišnu taksu, država bi, po ideji, trebalo da to kažnjava. U praksi se kažnjavaju samo oni koji traže boravišnu dozvolu, a da im porezi nisu plaćeni. Zato, umesto prijavljivanja boravišne dozvole, možete jednostavno jednom mesečno preći granicu sa Albanijom. Moj stanodavac se baš time bavi kao dopunskom zaradom: nabije po 4 osobe u svoj auto, uzme po 10 evra od svakog i vozi ih u Škodar, simpatičan albanski gradić na obali Skadarskog jezera. U Albaniji je skoro sve voće i povrće otprilike duplo jeftinije, kao i dosta artikala u supermarketima. Tako da mnogi idu tamo samo da se snabde, a usput dobiju i pečat o prelasku granice, koji daje pravo na produženje roka legalnog boravka u Crnoj Gori. Dakle, ako ne planirate daleko unapred i ne jurite za tim da kroz deset godina dobijete crnogorsko državljanstvo – vizaran je najjeftiniji način legalizacije. Nisu potrebni nikakvi PCR testovi, u Albaniji čak uopšte nisam videla ljude sa maskama.

    Jednostavno zabavan albanski brend

    Za kraj, niz utisaka o zemlji u celini.

    Jezik je dovoljno srodan ruskom da već nakon mesec dana možeš razumeti veći deo onoga što ti govore, naročito ako govore polako. Obična komunikacija se odvija na mešavini crnogorskog i ruskog, ali u onim teškim slučajevima kada to nije dovoljno, dovoljno je preći na engleski i to rešava problem.

    Lokalci su prilično ljubazni, iako ne toliko neverovatno gostoljubivi kao, recimo, Gruzinci. Vole da ćaskaju: skoro uvek komunikacija sa lokalcima se svodi na to da on priča, ti povremeno jednosložno odgovaraš na njegova pitanja, a on se raduje što je razumeo, pa čak i što si odgovorio u skladu sa temom razgovora. O politici malo pričaju, i to se češće odnosi na pitanje treba li ulaziti u Evropsku uniju, nego na to što su neki Rusi ili Belorusi imali nesuglasica sa svojom vladom. Libertarijanske vrednosti su im prilično prirodne, ali ih ne artikulišu.

    Poslovna kultura u Crnoj Gori je predmet mnogo čuvenih priča. Stvara se osećaj da ćeš do trenutka kada uspeš da izvedeš manje-više složenu transakciju već stići da upoznaš celu porodicu ugovorne strane, pa čak i možda postati njihov rod. Cena transakcije će na kraju ispasti znatno viša od predviđene, ali će se u procesu pojaviti neke neočekivane koristi koje imaju potpuno indirektan odnos prema prvobitnoj predmetu razgovora. Ukratko, u to treba uroniti, a štedeti živce na tome je neisplativo.

    Posla ov, u principu, ima, kako kvalifikovanog, tako i onog koji nije baš poseban. Sve dok znanje lokalnog jezika nije na visokom nivou, posao se može tražiti preko ruskojezičnih grupa na Fejsbuku, one su brojne i informativne. Kada čovek počne slobodno da priča, njegove mogućnosti se ozbiljno šire. Takođe, ništa ne sprečava rad na daljinu, ali to već i sami razumete. Internet je skup, ali je kvalitet prilično podnošljiv.

    Hrana je ukusna, ali kuhinja nije previše bogata: meso, sir, hleb, povrće, voće. Kultura dimljenja mesa je na visokom nivou. Riba postoji, ali je lokalno ne cene previše. Jedu mnogo peciva, ali ovde ja sa lokalnim stanovništvom nemam mnogo zajedničkog.

    Klima me je u početku iznenadila: krajem maja su večeri bile iskreno hladne. Sada više liči na moju predstavu o suptropima: danju je vruće, noću prijatno. Vlaga nije previše visoka, ne iritira. Klimu još uvek nisam ni uključivala, ali mislim da će posle nekog vremena biti potrebna. More je za sada prilično hladno, tako da su plaže već veoma tesne, dok je u talasima još prostrano. Kažu da lokalci usred vrućine migriraju u planine, gde je hladnije. Tamo još nisam bila, ali planiram.

    Uopšte, što se tiče turističkih znamenitosti, Crna Gora me za sada zaobilazi. Posetila sam stari grad Budvu – i to je, zapravo, sve. Iako mi je bukvalno pored glave neka neverovatno stara maslina koja ima 2400 godina, o kojoj svi lokalci govore bukvalno uz uzdah, a na tri kilometra se nalaze ruševine starog Bara – nekako nemam vremena za sve to. Umesto toga, sada planiram da posetim turistički centar, produžim svoju registraciju nakon vizarana, a sutra da odem do glavnog grada gde sam uočila polovni skuter (onaj dugo očekivani veliki trošak za predmete opreme). Možda, kada budem na točkovima, ću moći da prošetam kroz zemlju i obiđem je detaljnije, ali to će verovatno već biti tema sledećeg izveštaja.

    Stari grad Budve je jedina turistička znamenitost koju sam detaljno istražila

    Vesti Montelibero, broj 3

    O našem projektu tvitovao je Patrik Fridman, neka zaista bude dostojan svojih velikih predaka, što nije lako. U četove projekta počeli su da se pridružuju ljudi iz raznih krajeva, poput Islanda ili Katalonije.

    Podneti su dokumenti za registraciju kompanije koja će posedovati zemljište koje se kupuje u okviru projekta. Tako da će me uskoro zvanično postaviti za direktora, i moći ću da podnesem dokumenta za boravak (tako ovde zvučno nazivaju boravak/dozvolu za boravak).

    Pokušaj da se na parcelu dovede geometar pomenut u prethodnoj epizodi bio je samo delimično uspešan: parcela, pa čak i pristupi njoj, toliko su gusto zarasli žbunjem da je uspelo da se prođe samo do jednog od tri platna.

    Završetak, dalje ka parceli ne možeš ići – ili, kako lokalno kažu, velika šuma
    Preko sezonskog korita može se probiti do dela teritorije
    Otprilike trećina cele zemlje je relativno očišćena, ovde je bio maslinjak

    Tako da je kupljena oprema za čišćenje podrasla, i od sutra ćemo Aleksej iz Tomska i ja početi da je uništavamo.

    Pitamo lokalnog eksperta gde je okidač na ovom nalezu

    Kada su u četovima projekta videli fotografije svih ovih muških igračaka, odmah se desio efekat Toma Sojera; počeli su da nam zavide i da izražavaju želju da odmah napuste svoje dušne kancelarije i dođu kod nas u sunčani turistički raj, kako bi bojili ogradu. Najverovatnije nećete stići do faze čišćenja terena, ali nakon toga počinje postavljanje puta, a zatim i izgradnja – procesi koji su podjednako uzbudljivi. Tako da, ako još uvek niste nabavili komadić Crne Gore za izgradnju svog libertarijanskog gnezda – svratite na montelibero.org, a još bolje odmah u glavni čet projekta – i pridružite se.

    Vesti Montelibero, izdanje 2

    U Izdanju 1 sam pomenula početak projekta za zajedničku kupovinu zemljišta na jugu Crne Gore. Povodom toga započeto je prikupljanje sredstava, a radi potvrde udela u projektu na stellar blokčejnu izdate su MTL tokene u količini od 80.000 komada, koje je potom ponuđeno da kupuju svi zainteresovani. Koliko mogu da procenim prema stranici tokena na stellar sajtu, token danas već ima 67 vlasnika (trenutnu cifru u trenutku čitanja članka možete saznati pogledavši red funded trustlines).

    Međutim, kupovina zemlje nije jedini mogući pravac investiranja u Montelibero. Zbog toga su inicijatori projekta odlučili da malo zakomplikuju tokenomiku. Sada je moguće direktno investirati u zemljišni token MTLCITY, a može se ostati i u MTL tokenima, pri čemu je kurs oba tokena tačno 1 evro. Smisao je sledeći. Broj MTLCITY tokena je tačno jednak iznosu u evrima koji čine troškove nabavke i uknjižbe zemlje, izgradnje obavezne infrastrukture i ostalih troškova za javna dobra koje su odobrili trenutni držaoci. Pritom svaki token daje pravo vlasništva nad komadom zemlje jednakim ukupnoj površini zemlje podeljenom sa ukupnim tiražom tokena. Ako je potrebno finansirati novi trošak – vrši se dodatna emisija zemljišnih tokena, a trenutni držaoci imaju pravo prikupovine dodatne emisije proporcionalno postojećem udelu – na taj način površina zemlje koja im je dodeljena neće se smanjiti. A ako se tim pravom ne iskoristi, tokene će kupiti neko drugi, a udeo prethodnog držaoca će se smanjiti. Za sada MTLCITY ima 6 držalaca, mnogi preferiraju da poseduju zemlju indirektno, preko MTL fonda, a ne da planiraju dodelu fizičnog parcele za direktnu upotrebu.

    Što se tiče MTL tokena, oni će se moći koristiti ne samo za investicije u zemlju, već i za druge biznis projekte, na primer, kupovinu kriptomata ili nešto slično inspirativno i ankapo-prihvatljivo.

    Pokušala sam da objasnim što jasnije, ako nisam uspela, izvinite, moraćete da tražite pojašnjenja u čatu projekta.

    Sada ću preći sa nematerijalnog na oflajn novosti. U Crnu Goru je u okviru projekta Montelibero preselila se treća porodica, kao rezultat čega dijaspora sada iznosi šest osoba. Prelazna baza za sve naseljenike za sada je Budva, a potom sam se i ja, i novopr došlojstvo iz Tomska preselili u jeftiniji grad Bar, koji je bliži zemlji koja se kupuje.

    Sledeće nedelje se očekuje uplata kapara i rezervacija zemljišnog parcele. Zatim ćemo u roku od mesec dana morati da registrujemo firmu, koja će potom postati vlasnik zemlje. Ja ću u toj firmi obavljati funkciju direktora, odnosno direktno upravljati procesom osvajanja zemlje – naravno, u skladu sa instrukcijama udruženika firme. Za sada tražim geodetu (ovde se arhaično nazivaju geometrima) kako bi granice parcele preneo sa katastarskog plana na teren, nakon čega će se moći početi sa čišćenjem parcele od šagréja i izgradnjom puta do nje.

    Rekla bih da se naš projekat za sada, uprkos mnogo manjoj poznatosti, razvija brže od Liberlanda i Liberstada (za poslednji je posebno žao, on nam je po zamislu veoma blizak, ali za sada više liči na scam). Nadam se da ćemo i dalje opravdavati očekivanja, uprkos reputaciji Crne Gore kao izuzetno sporne zemlje.

    Samo današnja fotografija iz Bara

    Put u Crnu Goru

    Uspešno sam stigla u Crnu Goru. Iako „uspešno“ nije sasvim precizna reč, jer je u procesu napravljeno mnogo grešaka i izgubljeno mnogo novca. Uopšte, putovanja su, u poređenju sa 2019. godinom, kada sam poslednji put išla izvan Rusije, postala mnogo komplikovanija.

    Najneprijatnije otkriće bilo je to što se sada ne mogu verovati agregatori prilikom kupovine avionskih karata. Rado će vam, bez ikakvih napomena, prodati kartu za let koji u principu nećete moći da iskoristite, što prodavac zna već u trenutku transakcije, a tu kartu neće biti moguće ni vratiti. Tako, nisam uspela relativno jeftino da doletim do Beograda preko Istanbula, pa sam morala hitno da kupim bukvalno pretposlednju preostalu direktnu kartu za Beograd, u biznis klasi, za ogromne novce. Zatim me u samom Beogradu nisu pustili u grad jer nisam imala PCR test, pa sam morala da prespavam u tranzitnoj zoni. A kada je došlo vreme za prijavu na let za Tivat, ispostavilo se da niko neće za mene prebaciti prtljag sa jednog leta na drugi. Na kraju su mi dodelili menadžera koji me je bukvalno za ruku proveo kroz pasoški kontrolu (odsustvo testa je magično prestalo biti problem), zatim sam preuzela prtljag na lost&found šalteru, pa se na prijavi ispostavilo da sistem ne vidi moju kartu, otišli smo do šaltera avio-kompanije gde me je sistem ipak prepoznao, odštampali su mi papirnu kopiju karte, i sa njom je kvest oko ukrcavanja u avion konačno uspeo da se završi… Ono što mi se dopalo kod Srba jeste to što su svi doživljeli ovaj haos sa humorom, sve formalnosti su odmah, čim se pojavi stvarni problem, odbačene u stranu, tako da je putovanje kroz aerodrom bilo ispunjeno veselim smehom i šalama na lošem engleskom.

    U Tivtu sam ignorisala usluge taksista (to je bilo zaista teško), pešice sam otišla do autobuske stanice, kupila kartu za Budvu, iskoristila javni wifi kako bih javila osobi koja me čeka kada da me očekuje, i nakon toga više nije bilo nikakvih problema.

    Genrih, do preksutra predstavnik jedine porodice koja se preselila u Crnu Goru u okviru projekta Montelibero, ispostavio se kao sasvim običan libertarijanac, kakvi oni i treba da budu prema libertarijanskim propagandnim materijalima: poslovan, energičan, ljubazan, koji pridaje veliku pažnju izgradnji sopstvene reputacije – i bez ikakvih nametljivih fetiša koji nisu retki kod političkih i društvenih aktivista. Uglavnom, sumnjam da ćemo on i ja dobro sarađivati. Prenela sam mu gotovinu za fond projekta – doduše, samo tuđu, jer moji propusti na putu verovatno neće dozvoliti da u skorije vreme investiram značajnu sumu, pa je bolje da sačuvam ostatak novca za avans budućem stanodavcu radi dobijanja povoljnijih uslova.

    Juče sam sa Genrihom otišla iz Budve u Bar. Ako je Budva čisto turistički grad, smešten u prilično uskom priobalnom pojasu između mora i stena, koji se već aktivno penje na te iste stene – Bar je mnogo prostraniji, tamo ima mnogo praznog prostora direktno u urbanom zoni, i deluje nešto samostalnije. Pritom ne izgleda siromašno i zapušteno, iako se oseća određena preostala „sovkovska“ atmosfera. Uglavnom, potrudiću se da pronađem smeštaj baš tamo, a ujedno će to biti znatno bliže lokaciji naše buduće libertarijanske zajednice.

    Neočekivano su odlučili da me imenuju za direktorku projekta – to je uglavnom povezano sa deficitom kadrova i urednošću mojih dokumenata, a ne sa nekim izuzetnim poslovnim kvalitetima. Ali, naravno, potrudiću se da ne izdam očekivanja. Razumeljivo je da fond još uvek ne može sebi priuštiti konkurentnu platu, tako da ovo izgleda više kao društveni angažman. Koliko razumem, fond je do danas prikupio oko 25 hiljada evra od potrebnih 70 hiljada za kupovinu zemlje, i ovaj tempo očigledno omogućava da se završi započeto, pri čemu verovatno neće biti jednog učesnika sa kontrolnim paketom. Prekosutra dočekujemo još jednu porodicu doseljenika.

    Što se tiče kanala, nadam se da ću ubuduće zadržati uobičajeni tempo objava od oko jedne dnevno. Uzgred, veliko hvala svima koji su, sazvavši za moje probleme sa kartama, poslali nekoliko neuobičajeno velikih donacija. To već pokriva otprilike petinu gubitaka – a nisam se čak ni obratila nikome sa direktnim molbama, jer mi je bilo neprijatno da tražim od ljudi da plaćaju rezultate moje sopstvene gluposti.

    Pogled iz prozora hostela na Stari grad Budve. U Baru će, naravno, pogled biti znatno banalniji.

    Ništa posebno, samo kratak izveštaj i zahtev za fidbek

    Nastavljam polako da pišem uvodni deo knjige o ankapu, opisujući osnovne principe libertarijanizma. Mislim da ću kasnije malo preformatirati tekst, a za sada izlazi prilično veliko poglavlje u jednom komadu.

    Obično, kada odgovorim na pitanje, to radim opširno, sa primerima, metaforama i drugim retoričkim ukrasima. U knjizi se trudim da ne odstupam od teme, i sada razmišljam da li to treba da radim i da li je postalo previše suho. Volela bih da čujem vaše mišljenje.

    20. maja letim za Crnu Goru. To može uticati na redovnost objava tokom naredna tri dana, a može i ne uticati. Obično ne koristim odložene objave, pa su takve stvari malo manje predvidive.

    Pošto će me život u Crnoj Gori koštati više nego u Rusiji, moraću više pažnje posvetiti zarađivanju novca. Ako želite da se manje odvlačim od rada na kanalu, šaljite donacije. Posebno će biti korisno doprineti za knjigu – što veći novčani entuzijazam ona bude izazivala, to ću brže pisati i ranije završiti. Isto važi i za trenutne projekte prevoda.

    Pošto ću za dobijanje boravka u Crnoj Gori morati da registrujem firmu, pokušaću da iskoristim to i organizujem prijem donacija direktno u Telegramu – Durov je uveo tu mogućnost već odavno, ali je nisam koristila jer je za povezivanje prodavnice u Telegramu potrebno pravno lice – a ono ću upravo sada imati.

    Takođe, u komentarima na stranici za donacije tražili su od mene da otvorim novčanik za Monero. Preuzela sam novčanik sa zvaničnog sajta, sinhronizovala blokčejn, a sada sam pokrenula i majning, iako je to, naravno, samo zabava. Dakle, adresa u Moneru za donacije je:

    84CVRC5iqexHMzLSrUwhcUgw5LkqrkbV5FGWugs6EgQX1YQEM7Kvrvm2sBVjfGwrrhfhvL6j3PdcuaiB6R6Y9ULQPjKWotH

    Najverovatnije ću iskoristiti letove da pročitam odavno naručenu knjigu „Puž na obodu“ Strugackih za recenziju – šta drugo raditi u avionu osim čitanja knjiga? A već mi je pomalo sramota, uplata za recenziju je legla još u aprilu, to je nered.

    Možda ću objavljivati neke sveže putne utiske, ako se oni značajno ne budu razlikovali od opšte tematike kanala. Ako budu – objaviću ih na Boosty-ju.

    Ruski frontir i njegove perspektive

    Pretplatila se na kanal Ruski frontir. Autor je danas objavio recenziju projekta Montelibero, u kojoj primećuje našu ideološku sličnost u svemu, osim u procenama investicionog klimatskog okruženja u Rusiji. Navodi da se danas stvaranje ugovornih jurisdikcija u Rusiji zvanično nikako ne reguliše, što znači da se na ovo tržište može i treba ući – sve dok država ne pokaže intenzivisano interesovanje za njih, nakon čega ih treba preoblikovati u nešto drugo, čak i u svingerske klubove.

    Zaista, danas je u Rusiji još uvek sačuvana (i, možda, dugo će ostati sačuvana) niša relativno slobodnog bavljenja poljoprivredom i zanatima – u regionima gde postoji relativni višak zemlje. To jest, u uslovnom Krasnodarskom kraju nije moguće širiti se, ali na Altaju, kao Džastas Voker, ili čak u ne baš najbližem Podmoskovlju, kao Mihail Šljapnikov ili German Sterligov – zašto da ne. Tako da entuzijasta zaista može stvoriti čvrsto gospodarstvo sa prilično autentičnim običajima, pri čemu to gospodarstvo čak teško i da oduzmu, jer je osnova njegovog prosperiteta rad i preduzetnički talenat, a ne kapital.

    Naravno, takvo blagovoljno ignorisanje od strane države će trajati samo dok konkretni preduzetnik ne uđe u politiku ili barem ne donese glasne medijske izjave koje neskladno odstupaju od opšteg konteksta. A ako takvi preduzetnici neće biti izuzetak, već će bukvalno svaki drugi zaplesti pod noge, za njih će se brzo smisliti tipično rešenje koje će ih ukinuti ili snažno odvratiti.

    Koliko se takva rešenja dobro repliciraju? Čini se da ne baš najbolje. Verovatno će udruženja slobodnih farmera sa više žara istrebljivati nego pojedince, a ni pozitivan efekat obima od bilo kog udruženja konkretno u ovoj grani nije veliki. Proizvođač mleka u Belgorodu nikako neće pomoći proizvođaču meda u Baškiriji, svako ima posla sa jedinstvenim okruženjem različitog stepena agresivnosti.

    Koliko se takva rešenja dobro skaliraju? A to je, najverovatnije, opasno. Čim gospodarstvo značajno odmakne od eksploatacije rada ka eksploataciji kapitala, postaje primamljiv zalogaj za prisilno preuzimanje.

    Tako da bih ruski frontijer posmatrala kao dobru trening platformu za one koji imaju dovoljno kompetencija da podignu individualno gospodarstvo. Pri tome, kulturni identitet može takom gospodarstvu obezbediti medijsku vidljivost – a to može privući i investitore i kupce proizvoda, pa čak i poslužiti kao neka vrsta zaštite od nedovoljno motivisanih napada. Dakle, pretvaranje u lice ugovorne jurisdikcije za takvo gospodarstvo je takođe odlična ideja, može se uzeti.

    Ali kada se nakupi određeno iskustvo i kapital, ima smisla, umesto širenja trenutnog projekta, ipak ulagati u gospodarstvo u zemljama sa pouzdanijom zaštitom privatne imovine. Srećom, globalizacija omogućava da se ne pravi oštar izbor između ruskog i crnogorskog frontijera. U najboljem slučaju to će biti samo diversifikacija, a u najgorem – i platforma za evakuaciju.

    Pa ja se ipak nadam da će se iskustvo stečeno na ruskom frontu jednostavno želeti primeniti za nešto veće, i tada dobrodošli u Montelibero.

    Vesti projekta Montelibero

    Podsećam da je suština projekta organizacija fizičkog odlaska libertarijanaca iz različitih evropskih zemalja u malu Crnu Goru sa ciljem stvaranja libertarijanskog enklave tamo (minimum program) i posrednog uticaja na lokalnu politiku u libertarijanskom smeru preko lokalnih aktivista (maksimum program).

    Za enklavu je veoma poželjno imati sopstvenu zemlju, srećom Crna Gora nije neka Ukrajina i rado prodaje zemlju strancima. Pronađeno je povoljno zemljište i trenutno je počela prikupljanje sredstava za zajedničku kupovinu ovog aktiva. Na sajtu projekta je postavljen detaljan tekst o tome, neću prepričavati. Reći ću samo da i ja nameravam malo da uložim u kupovinu. Šema sticanja prava vlasništva nad udelom u ovom aktivu je prilično zamršena, pa su organizatori odlučili da tokenizuju udela. Tako da entuzijasti kriptovaluta mogu isprobati ponuđenu neobičnu šemu kupovine tokena fonda Montelibero, ali ja ću ići jednostavnijim putem i jednostavno poneti sa sobom u zemlju evrokas, za koji ću sebi kupiti komadić Crne Gore, da imam gde da se smestim, tako reći.

    U celini, projekat se razvija u talasima, kako se u njega uključuju ljudi iz različitih tematskih krugova. Bilo je vremena kada se aktivno diskutovalo o uključenju u lokalnu jahtarsku zajednicu, zahvaljujući, naravno, pojavljivanju jedriličara u projektu. Potom su se pojavili kriptovalutari i počeo je zamah sa tokenizacijom. Čim se pojavi zemljište u vlasništvu – počeće diskusije o opcijama za njegov razvoj. Ukratko, za sada mi se dopada poslovna atmosfera oko Montelibera. A u kontekstu naglog zaostravanja režima u Rusiji, priprema prostora za relativno masovni izlazak deluje izuzetno aktuelno.