Da li od njih treba tražiti dozvolu pre leta? Da li je potrebno na neki način amortizovati rizik pada aviona za ljude čija se imovina nalazi ispod letelice i kako kompenzovati buku motora/propelera? Kakav je tvoj lični/montilibero/crnogorski stav o ovom pitanju?
L29Ah (pitanje je pratio donat u iznosu od 0.012345678901 monero)
Sviđa mi se kako Dejvid Fridman analizira ovo i mnoga druga pitanja (izvinite što sam vam već toliko puta „zujala u ušima“ o njemu). Detaljno on obrađuje ovu temu u knjizi Red u pravu. Do sada sam je pročitala otprilike do trećine. Znatno sažetije – u jednom od poglavlja Mehanike slobode. Tamo se takođe kao osnova za razmišljanje koristi ekonomijska analiza prava. To često omogućava prilično jasno generalizovanje onih pojedinačnih odgovora koje s vremena na vreme moram davati.
Ako baš ukratko, što su manji transakcioni troškovi kod predviđenih ugovora o kupovini prava na radnje koje narušavaju tuđe interese, to je praktičnije priznati vlasnicima pravo na zabranu takvih radnji. Ako bude potrebno – potencijalni „trespasser“ će kupiti pravo prolaska. A što su veći transakcioni troškovi, to je praktičnija procedura sudskog rešavanja takvih slučajeva putem tužbi za nadoknadu štete. Niko ne određuje konkretnu pragmatičnu visinu na kojoj se može leteti iznad tuđe imovine, ali ako je let prouzrokovao štetu, ona će morati biti nadoknađena putem suda. Dovoljno visoki letovi (kako se, barem, ne bi udarilo u neravnine terena u standardnom režimu i kako se ne bi plašilo divljim urlikanjem motora) iznad tuđeg teritorija su definitivno drugi slučaj; pribaviti dozvolu za let od svih vlasnika čijim teritorijem let može proći je nerealan zadatak.
Konkretno u Crnoj Gori postoji državno licenciranje uvoza dronova u zemlju, određena ograničenja po masi, zabrana leta iznad neke visine i ostala „visoko-pametna“ ograničenja koja uspeva se obići na nekim mestima, dok se na drugima to ispostavlja kao previše skupo, pa je jednostavnije pomiriti se sa tim da je određena oblast primene dronova previše komplikovana da bi se time sistematski bavili. Naravno, nama u Montiliberu se čini poželjnim potpuno ukidanje svih ovih regulacija, jer se dronovima može napraviti barem nekoliko lepih fotografija, a to nam je korisno za reklamu projekta. Ali, naravno, vlasnik drona mora biti spreman na to da, ako njegova skupa igračka padne na tuđi plac, može je potpuno izgubiti. Vlasnik placa ne snosi odgovornost ako krava stane na pali dron, ili ako njegov maloletni sin odluči da nešto otkine sa tog neočekivanog poklona. On čak nije obavezan da pusti vlasnika drona na svoju teritoriju – ovde već deluje pravo zabrane, jer su transakcioni troškovi za kupovinu prava prolaska mali.
Evo, snimili smo naš plac dronom, ali je pritom bilo potrebno leteti i iznad komšija
U prethodnom izdanju pričala sam o tome da je počelo čišćenje parcele budućeg libertarianskog sela od korova. Do danas je sav korov posečen, ostala su samo korisna drveća u umerenoj količini.
Sada sav nastali otpad u vidu granja koji nisu pogodni za drva treba spaliti, srećom su počele kiše, tako da se verovatnoća izazivanja požara tokom procesa naglo smanjila.
Za sada je spaljena samo jedna mala testna gomila, ali postoji ideja da se na parceli organizuje festival, kako bi se spojilo korisno i prijatno – paljenje vatri uz piće, muziku i ostali kulturni program. O ovome već postoji dogovor sa lokalnom ruskojezičnom umetničkom zajednicom iz Budve.
Da bi se na parceli organizovali bilo kakvi događaji, korisno je ipak učiniti put do nje prohodnim. Građevinska firma, koju su osnovali učesnici projekta Montelibero, nabavila je traktor i radi na putu: gradi potporne zidove, nasipa nepotrebne nagibe šljunkom, uklanja nepotrebne humke, a na ključnim mestima se priprema betoniranje kolovoza.
Kada put postane prohodan, moći će se uvoziti oprema za festival, bušiti bušotina za vodu i postavljati stubovi za dovod električne energije – ukratko, ankapima je put neophodan.
Ja sam pak, u radosti što je bitkoin ponovo počeo da vredi više ili manje pristojne novce, konačno iskupila zemljane tokene koji su dugo bili rezervisani za mene. Nakon čišćenja otpada na parceli, može se pozvati geometar i sprovesti mežurenje, tokom kojeg ću zvanično steći u vlasništvo svojih dve stotine kvadrata zemlje i moći početi sa gradnjom.
16. oktobra će se u Švajcarskoj održati konferencija Liberty in our lifetime. Ovo okupljanje organizuje Fond slobodnih privatnih gradova Titusa Gebela, na konferenciji će govoriti predstavnici nekoliko honduraskih čarter gradova, izlaganje iz Instituta za sistiding, sveprisutni libertlandski info-ciklovit Vit Edlička i još nekoliko govornika koji predstavljaju projekte koji mi nisu poznati. Sa naše strane će ići da govori Igal Gofman. Svi se nadamo njegovim izuzetnim komunikacionim sposobnostima u stvaranju veza sa kolegama u svetom poslu izgradnje žarišta libertarianizma u svetu.
Fond Montelibero je odlučio da u bilans primi, pored evra, i bitkoine, tako da se trenutno vrši prodaja tokena fonda za bitkove – poslednji tokeni po ceni od 1 evro po komadu. Kada udeo bitkoina u bilansu fonda poraste do 30%, rasprodaja po toj ceni će se završiti, i u slučaju novih emisija cena tokena će biti utvrđena na 2 evra. Bitkoini se čuvaju u novčaniku sa više potpisа, koji drže većinski akcionari projekta, tako da nastavljamo našu zajedničku politiku pomalo tromog, ali sigurnog distribuiranog donošenja odluka. Takođe se ispituje pitanje prenosa celokupne naše tokenomike sa Stellar blockchain-a na Bitcoin sidechain Liquid – u tom slučaju će obračuni u bitkovima biti integrisani u ekonomiju projekta na prirodniji način. Pored toga, nije isključeno pokretanje sopstvenog lightning-čvora u okviru Montelibera. To će nam omogućiti da brzo i uz minimalne provizije razmenjujemo bitkove međusobno, pri čemu nećemo otvarati kanale jedni prema drugima, već prema zajedničkom habu, jer je tako jeftinije.
Kao i obično, pozivam sve da počnu da učestvuju u projektu: uđite u glavni čet, postavite tamo pitanja koja vas zanimaju, uključite se u onlajn aktivnosti, kupujte tokene, dođite u Crnu Goru da pogledate sav ovaj pomak izbliza, a ako vam se dopadne zemlja – selite se ovamo zauvek.
U projektu Montelibero pojavio se neki Jurij, kojeg je zanimalo da razume kakvi ljudi ulaze u njega, koje su njihove motivacije i tako dalje. I počeo je da snima intervjue sa svima do kojih je mogao da dopre. Pa, da dobro ne propadne, dali su mu prava upravljanja projektnim Jutjub kanalom, i sada su svi intervjui tamo, u posebnoj plejlisti.
Ispostavilo se da je gotovo svako tokom intervjua izjavio da je o projektu pročitao kod Ankap-tjan. Tako je Jurij došao do mene i takođe počeo da traži intervju. Uglavnom, sada pored gomile video zapisa postoji i jedan tekstualni, sa mnom. A pošto mi se ne sviđa izgled Google-ovog dokumenta, prebaciću ovaj intervju, verovatno, na svoj sajt.
Intervju sa Ankap-tjan o Monte Libero
Septembar 2021, Jurij Vilnid
Reci nešto o sebi
Čemu si posvetila veći deo vremena prošle nedelje?
Moj glavni posao je vođenje ličnog Telegram kanala. Veći deo vremena prošle nedelje sam, kao i obično, posvetila njemu. Prevela sam prilično dugo poglavlje iz knjige „Libertarijanizam“ Erika Maka, napisala sam par poglavlja za sopstvenu knjigu o ankapu, za koju još nisam smislila naziv – ukratko, bavila sam se običnom rutinom. A u subotu sam otišla u Albaniju, da se „devirtualizujem“ sa jednim svojim pratiocem, i još uvek ovde živim. Uopšte, volim da otkrivam nova mesta i nove ljude.
Koja je poslednja knjiga koju si pročitala, a koja je primetno uticala na tebe?
Poslednjih godina uglavnom čitam non-fikšn, i najviše na mene je uticala „Mehanika slobode“ Dejvida Fridmana, koju sam prevodila za svoj kanal. Od beletristike mogu izdvojiti, verovatno, „Mi smo živi“ Ajn Rend; to je prva ili jedna od prvih knjiga koje je napisala, delimično autobiografska, o prvim godinama postojanja Sovjetske Rusije, iz koje je pobegla, postavši takozvana „nepovratnica“. Ja sam iz Rusije otišla, između ostalog, pod uticajem ove knjige.
Poslednja stvar koju si uradila za zajednicu?
Detaljno sam ispričala svom pratiocu, sa kojim sam sada u Albaniji, o Monteliberu, i sledeće nedelje ćemo ići da mu pokažemo plac. Verovatno će investirati u zemlju, a možda i preseliti se.
Čime si se poslednji put bavila „za dušu“? (umetnost, hobi, samoučenje)
Veoma volim da plivam. Put u Albaniju mi je bio i prilika da malo produžim leto. Nastavljam svakodnevno da plivam oko kilometra. A ako ostavimo po strani telesne avanture, nedavno sam završila knjigu Džejmsa Skota „Umetnost byti nepokornim“, i sada sa mnogo većim poštovanjem gledam na anarho-primitiviste. Verovatno ću nešto napisati u kanalu povodom toga, kada se misli u glavi bolje oblikuju.
Preseljenje
Kada si prvi put pomislila na promenu mesta boravka (otprilike – mesec, godina)?
2014. godina.
Koji događaji su te naterali da razmišljaš o tome?
U Rusiji je bila takva militaristička histerija da sam odjednom poželela da pobegnem od toga što dalje. Na primer, baš u to vreme prvi put je došlo do principijalnog razilika sa roditeljima, i sada u međusobnoj komunikaciji filtriramo diskurs, trudeći se da ne dodirujemo bolne teme.
Šta te je privlačilo u ideji preseljenja? Šta te je zadržavalo?
U ideji preseljenja me je privlačilo to što mogu prestati da govorim da sam iz Rusije. Postalo je sramotno biti Ruskinja — u to vreme je postojao potpuni osećaj da, kogod Rusa da pitaš, ispostaviće se da je imperijalista. Iz istog razloga mi se čini veoma sumnjiva ideja o životu u susednoj Srbiji, na primer.
Zadržavalo me je nerazumevanje toga kome ću tamo biti potrebna.
Šta se dalje dešavalo — koje prekretnice možeš istaći? (mesec, godina)
U periodu 2014-2018. malo sam se zatvorila, otišavši u unutrašnu emigraciju. Bavila sam se kopirajtingom i trudila se da uopšte ne gledam političku scenu.
Prva prekretnica – krajem avgusta 2018. ponuđeno mi je da vodim kanal „Ankap-tjan“. Delimično sam prilagodila njegov stil sebi. Ali mnogo više sam se promenila ja sama, jer sam morala da pročitam dosta toga o libertarijanizmu, a to menja ljude.
Druga prekretnica – u decembru 2019. ponuđeno mi je da se preselim u Crnu Goru i ovde pišem članke o agorizmu. Pristala sam bukvalno posle pet minuta kratkog razmišljanja, čime sam iz Đošlo u veliko čuđenje onome ko me je pozvao, jer je očekivao sumnje i teška razmišljanja.
Koje probleme si želela da rešiš preseljenjem?
Želela sam da počnem prelazak sa teorije libertarijanizma na praksu. Praksa je izgradnja libertarianske zajednice u oflajnu, slično onome što su radili Free Staters u New Hampshire-u. Za to je sasvim prihvatljivo, naročito u početnim fazama, da svaki član zajednice zarađuje na spoljnom tržištu, jer se pre svega testira mogućnost dugoročnog zajedničkog suživavanja, uprkos tvrdnjama da su anarho-kapitalisti (ankapi) zaprepašćeni individualisti koji u principu nisu sposobni da stvaraju i održavaju zajednice.
Kada bi tek sada pomislila na preseljenje, šta bi uradila drugačije?
Pozvane su me zimi, a u zemlju sam stigla tek krajem maja, jer sam sređivala poslove, prodavala stvari, produžavala pasoš i tako dalje. Uz to, zemlja je bila zatvorena zbog kovida. Sada bih se potrudila da završim sve mnogo brže, kako bih do zime sigurno već bila ovde.
Koje prepreke si morala da prevaziđeš?
Morala sam da se vakcinišem (iako sam, kako se ispostavilo, mogla i bez toga). Morala sam da prodam bicikl, čega veoma žalim, ovde su užasno skupi. Morala sam da se objasnim sa roditeljima, ali to je zapravo bilo najlakše.
Uporedi očekivanja od preseljenja i stvarnost
Čula sam za polako (lokalna navika da se sve radi opušteno), ali nisam očekivala da će ta pojava biti toliko uznemirujuća. Najupadljiviji primer je ponašanje našeg izvođača radova na putu, koji se po ugovoru obavezao da završi sve radove do početka jula, ali je na kraju uradio samo deo posla i to sa velikim zakašnjenjem.
Na koji način si rešila problem nedostatka kvalifikovanog posla na licu mesta?
Kao prvo, moj kanal nije vezan za konkretno mesto, dokle god ima interneta. Kao drugo, 2018. godine, kada sam počela da vodim kanal, upoznala sam se sa bitkoinima. Dobila sam kanal i ključ novčanika za donacije, gde je već bilo malo bitkoina, nakon čega je usledila kratka instrukcija o tome kako sa tim raditi, a zatim su mi pokazali knjigu Sajfedina Amusa „Bitkoin standard“.
Tada sam uspela da kupim bitkoine skoro na samom dnu, a i skromne donacije koje su tada stizale u kriptovalutama sada izgledaju kao kraljevski pokloni. Tako da sada mogu sebi priuštiti da neko vreme trošim više nego što zarađujem.
Gde živiš dok gradiš kuću?
Iznajmljujem jeftin studio na periferiji grada Bara, održavam prilično prijateljske odnose sa vlasnikom kuće.
Kako izgleda tvoja struktura troškova i koliko košta život?
Fiksni mesečni troškovi izgledaju ovako: 120 evra kirija, 25 evra struja, 10 internet, 150 evra hrana, 150 evra putovanja i izlasci. Pored toga postoje jednokratni troškovi, koji će se smanjivati kako se više udomaćim u zemlji.
Legalizacija
Da li imaš boravišnu dozvolu (VNJ)?
Pomogao mi je fond Montelibero da je dobijem, primivši me u kadar firme preko koje je kupovana zemlja. Delimično to otplaćujem radom na projektu, a delimično ću, verovatno, novcem.
Banke
Može li osoba sa boravišnom dozvolom da otvori bankovni račun i prebaci sebi novac iz druge zemlje?
Račun su mi otvorili kao zaposlenoj u firmi, na njega leže „beli“ prihodi, četvrtina minimalne plate. Teoretski bih mogla da prebacujem novac na taj račun, ali banke ovde uspevaju da uzimaju provizije čak i za prijem, a kamoli za slanje, tako da bih radije izbegla to i primala u bitkoinima.
Koliko je tačna tvrdnja: „S druge strane, postoje još one jurisdikcije koje Rusi nežno vole, kao što su Crna Gora i Tajland, koje se uopšte još uvek nisu pridružile automatskoj razmeni.“ Vedomosti (odnosno ne učestvuju u automatskoj razmeni sa RF).
Nisam se bavila time. Bankarski sektor u Crnoj Gori je za mene više mrtav nego živ. U Rusiji sam skoro zaboravila kako je to držati novčanice u rukama, ovde se ponovo navikavam.
Postoje li primeri korišćenja stranih bankovnih računa od strane građana RF bez obaveštavanja poreske uprave?
Naravno, ne nameravam ništa da obaveštavam vlasti RF, ova zemlja je za mene potpuno nelegitimna.
Biznis inkubator
Koje prepreke vidiš na putu ka saradnji slobodnih ljudi dobre volje?
Mala veličina zajednice. U svetu sa visokim nivoom specijalizacije, da bi pronašao klijente za svoje usluge i dobavljače za sve svoje potrebe, čoveku je potrebno prilično veliko tržište. Ne govorim samo o libertarijancima u Crnoj Gori – čak ni cela ruskojezička dijaspora u Crnoj Gori još uvek nije samodovoljna, tako da se mora tražiti daleko šire nego samo među svojim.
Šta je potrebno za stimulisanje pružanja usluga čovek-čoveku? (fitnes trener, masažer, nastavnik vokala itd.).
Povećanje broja članova zajednice i informacione povezanosti unutar nje.
Koji biznisi mogu biti traženi?
Najneočekivaniji. Ja, na primer, nikako ne mogu dočekati da mi lokalni majstor popravi skuter – a on je skoro jedini u celom Baru. Autoservisa ovde ima napretek, ali sa moto-servisima je nekako jadno. Zato je, recimo, industrija lepote prilično razvijena, i oni koji žele da uđu na to tržište suočiće se sa konkurencijom.
Projekat Monte Libero
Možeš li se setiti svog poslednjeg razgovora sa poznanikom kojem si ispričala o projektu?
Pošto sa poslednjim poznanikom delim stan, razgovor nije jednorazvan, već jednostavno s vremena na vreme se vraćamo toj temi. To mu pokažem slike parcele, to se požalim na izvođača puta, to pričam o tome kako sam početkom juna zatekla sebe kako mašem benzinskom testerom, ili spomenem partnere u projektu koji su prigodni za razgovor. On vidi da sam strastvena u vezi sa ovom temom i već jako želi sam da vidi šta je taj Montelibero.
Koja pitanja ti je postavljao tvoj poznanik?
Nabavna cena zemlje. Pošto sam je kupila (o tome govorim niže u tekstu). Zašto tako malo. Kakvu kuću nameravam da gradim. Čije usluge ću koristiti. Ukratko, prilično detaljna i praktična pitanja.
Koje strahove ili prepreke je izneo?
Čudno, ali čini se da nijedne. Samo interesovanje.
Koji razgovor sa MTL-ljudima ti je ostao u sećanju u poslednje vreme? Sa kim si razgovarala i šta ti je tačno zapamćeno?
Igal Hofman se upoznao sa kreativnim momcima iz Budve, i odveli smo ih da pokažemo našu zemlju radi organizacije muzičkog festivala. A oni su pogledali posečene grane i grančice i izjavili: „do đavola sa starim konceptom, ovde treba napraviti festival logorskih vatri“. Sada razrađujemo ovu novu ideju.
Koga od učesnika projekta preporučuješ da se pozove na sledeće intervjue?
Henriha Poljanina, ako ga uspemo nagovoriti. On me je pozvao u Crnu Goru.
Šta ti lično želiš od projekta?
Taktički cilj – prijateljska libertarianska zajednica, ujedinjena ne samo zajedničkom ideologijom, već i komšilukom. Srednjoročni cilj – stvaranje platforme za prijem političkih emigranata-libertarijanaca, jer oni nešto sve više teže ka Gruziji. Dugoročni – uticaj na lokalnu političku klimu u pravcu povećanja slobode.
Kakvim postupcima se to potvrđuje?
Aktivno komuniciram sa ljudima koji su zainteresovani za projekat, ulažem neočekivano mnogo truda za konstantnu oflajn komunikaciju među učesnicima projekta koji su se preselili u zemlju. Čini mi se veoma važnim održati osećaj zajedništva među onima koji su došli. Mi smo banda. Međunarodnog razmera. Radimo na masovnom projektu. To je daleko inspirativnija retorika nego „mi smo izbeglice od autoritarnog režima koje pokušavaju nekako da prežive“.
Nastavljam da vodim kanal o libertarianstvu, uključujući i pisanje knjige koja će, nadam se, biti praktična ulazna tačka za upoznavanje sa našom ideologijom.
Kakva ti je pomoć potrebna za to? Kako te podržati i na šta bi potrošila dodatni novac koji bi došao nakon objavljivanja ovog materijala?
Novac ne bi škodio))) Manje razmišljaš o svakodnevnom hlebu – više možeš posvetiti pažnje radu na Monteliberu.
Nedavno sam potrošila 34 hiljade rubalja na plaćanje kursa srpskog jezika, što je izbacilo septembarski budžet u minus, tako da bi dodatni novac omogućio da se barem u četvrtom mesecu boravka u zemlji izađe na plus.
Kupovina zemlje i izgradnja kuće
Koje vrednosti vidiš u projektu izgradnje sopstvene kuće?
Čini mi se da će to biti zanimljiv prelazak na novu fazu razvoja za mene: moja zemlja, moja pravila, mogućnost da sve uredim, ako ne sasvim po svom ukusu, onda barem dovoljno udobno za sebe. Imajući bazu u vidu sopstvene kuće, može se praktikovati razni čudni i ranije nedostupni hobiji: baštovanstvo, pravljenje rakije, sušenje smokava, ko zna šta će mi još pasti na pamet. Možda čak otvorim Y-club 🙂 (termin Y-club iz Meganezijskog ciklusa knjiga Aleksa Rozova i označava klub za amatersku prostituciju u režimu slobodnog pristupa).
Rešenje kojih problema očekuješ?
Jedini fundamentalni problem koji kuća rešava je uklanjanje zavisnosti od vlasnika iznajmljenog stana. Za to se plaća velikim jednokratnim troškom izgradnje kuće, kao i naglim povećanjem nivoa odgovornosti.
Koje alternativne načine rešavanja ovih problema si razmatrala?
Alternativa izgradnji sopstvene kuće je kupovina gotove. Međutim, ja ne gradim samo kuću. Gradim kuću u libertarianskom selu. Važni su mi ne samo zidovi, već i komšije iza zidova. Ne samo krov, već i zaštita libertarianske jurisdikcije.
Možeš li detaljnije o zaštiti?
Ako pravila određuje država, onda se pravila zajedničkog života poštuju i bez svakog libertarianstva. Užasno mi se nije dopalo u Nemačkoj kada je vlasnica stana, kod koje smo bili u gostima, šapatom zamolila da se penjemo stepenicama što tiše, jer bi u suprotnom komšije prijavili opštini.
Ali za mene je mnogo prirodnije razumevanje da, ako čovek previše pretera i pljune po interesima okoline, k njemu ne dolazi neki nejasan činovnik, već delegacija ljubaznih komšija i počinje se rešavati kako najbezbolnije regulisati problem.
Zašto ulagati novac i gomilu vremena u kuću, ako se taj novac može investirati u kripto i kiriju? Pa potencijal bitkoina za rast je neuporedivo veći od kuće. (iako je verovatnoća idealnog ishoda niža).
Ja sam do sada i investirala u kripto. Sada se to isplatilo i može se dati nov kvalitet životu (iako ne bez pomoći i roditelja, kod tate sam libertarijanka)))
Kako, ostajući unutar države, može se garantovati odsustvo spoljnog uticaja sa njene strane? Grubo rečeno, ako Crna Gora poželi da oduzme ovu teritoriju, ona će je oduzeti.
Crna Gora je izabrana i zato što su ovde zaštićena prava svojine na zemlji. Zaštićena ne od strane države, već narodnom tradicijom. To su seljaci, za njih je zemlja svetinja.
Da, naravno, čula sam i strašne priče o prevarama pri uknjižbanju zemlje, kada su prava svojine bila nedovoljno jasno definisana, ali je uvek naglašavalo da ako se po zakonu ne može zakačiti, postoji uknjižena zemlja i na njoj uknjižena gradnja, tada zemlji ništa ne preti, i ova norma se svuda gvozdeno poštuje.
Možeš li pokazati predračun za zemlju i kuću?
Predračun za zemlju je otprilike ovakav:
70 hiljada € je otišlo na kupovinu hektara zemlje (za celo naselje),
25 hiljada € — za put,
5 hiljada € — za čišćenje, plus još razni manji troškovi.
70 hiljada € je otišlo na kupovinu hektara zemlje (za celo naselje),
25 hiljada € — za put,
5 hiljada € — za čišćenje, plus još razni manji troškovi.
Do trenutka podele ovog hektara na zasebne parcele koje će se moći otkupiti, cena će još porasti. Za kuću planiram ne više od 400 € po kvadratu, što je skromno, ali ipak realno. Prvo ću izgraditi jedan sprat, u njemu ću se nastaniti, a drugi – nekako u budućnosti.
Plaćanje odmah, na rate ili uz kamatu?
Za zemlju sam se dogovorila o ratama, za kuću će troškovi biti podeljeni u mnogo etapa.
Šta si radila oko parcele i kuće prošle nedelje?
Zaradila sam novac)))
Koji porezi i kada će biti potrebno plaćati za kuću?
Porezi se plaćaju odjednom prilikom kupovine, odjednom pri dobijanju urbanističkog plana (tako zvani komunalije), a godišnje se takođe očekuje relativno mali iznos. Detalje sa ciframa još uvek ne znam. Poznato je da su komunalije najveći porez, 70 evra po kvadratu stambenog prostora, ali se one mogu plaćati na rate skoro 30 godina, što ću i ja uraditi.
To što smo kupili hektar Crne Gore konačno je zvanično uneto u propisane registre. Istina, nisam imala dovoljno mozga da se lično uverim u to na crnogorskom katastarskom sajtu, pa moram verovati na reč onima koji se razumeju u njegov funkcionalitet i zadovoljiti se skeniranim dokumentima. Kao deo nagrade za svoje učešće u projektu, rezervisala sam za sebe pravo otkupa dva ara po nabavnoj ceni, ali za sada još uvek svako ko želi može na isti način kupiti svoj komad – akcionari već prete da uskoro počnu prodaju novih zemljišnih tokena sa nadoknadom, ali još uvek nisu konačno doneli tu odluku.
Savladavanje zemlje ide u nekim aspektima živo, a u nekim jedva-jedva. Lokalni izvođač radova nikako da završi naručeni obim posla po grubom postavljanju trase za put. S druge strane, legalno nije dozvoljeno graditi put do 15. septembra, tako da je i pritužbe teško izneti. Međutim, naš desant se već aktivno bavi potpunim čišćenjem parcele od svakog nepotrebnog drvenog sitniša i uradio je otprilike četvrtinu posla. Za daljnje nasipanje i betoniranje puta, dovođenje struje i vode, iskopavanje kanalizacije, kao i za samu izgradnju – započeto je osnivanje posebne građevinske firme i potraga za specijalnom mehanizacijom za kupovinu, kako ne bismo zavisili u tom pogledu od nepouzdanih lokalnih izvođača.
Do danas se u Crnu Goru preselilo 11 učesnika projekta. Da ne bismo izgubili račun, na glavnoj stranici sajta projekta na samom dnu su čak postavili brojač. Trebalo bi još dodeliti redne brojeve doseljenicima, kao u Free State Project-u, kako bi mogli da se hvale. Ja bih, na primer, imala broj 3. Tako da, ako neko napravi cool dizajn knjižice (ili sličice) učesnika projekta, to bi bilo slatko, naročito u procesu uručivanja detetu dokumenta sa brojem 6.
Sa Titusom Gebelom, autorom knjige o čarter gradovima i osnivačem fonda za njihovu promociju, nismo u svoje vreme uspeli da se sastanemo – on je, zbog svojih titusovih poslova, tada prošao pored Crne Gore. Ali sada, sledeće nedelje, zakazan je novi zanimljiv sastanak – sa Verom Kičanovom, zaslužnom aktivistkinjom ruskog libertarianskog pokreta, koja je davno emigrirala i sada se, između ostalog, profesionalno bavi temom čarter gradova. Nadamo se da Britanija u poslednjem trenutku neće staviti Crnu Goru u crvenu zonu, da sastanak neće biti otkazan i da će biti dovoljno poučan za sve učesnike.
Jedan od ozbiljnih minusa Crne Gore za frilensere ispostavlja se kao veoma neprijateljska bankarska sfera. Kako bismo što ređe imali kontakta sa crnogorskim bankama, počeli smo da kreiramo mrežu horizontalnih veza koja omogućava razmene tipa „trebaju mi evri u gotovini u Baru, a kontragentu iz Budve trebaju rublje u besnalnom na Sber“. Za to se za sada uglavnom koristi specijalizovani telegram čet, međutim, nedavno je našim projektom pokrenut agregator privatnih oglasa u formatu sajta. Još nisam detaljno istražila funkcionalnost, ali već vidim koje opcije sajtu nedostaje: novi oglasi bi trebalo automatski da se prenose u čet, jer na Telegramu osoba dobija obaveštenja, a sajt se mora pratiti ručno, što je nezgodno. Ovo je, naravno, privremeno rešenje za prelazni period kako bismo prikupili likvidnost, kasnije će se moći i isključiti, naročito kada nestane potreba i za četom, osim za veoma složene višestepene transakcije.
Crnogorski hektar, koliko je stalo u kadar: levo netaknute šume, u centru posečeno, u prvom planu posečeno i isečkano na drva i otpad.
U Izdanju 1 sam pomenula početak projekta za zajedničku kupovinu zemljišta na jugu Crne Gore. Povodom toga započeto je prikupljanje sredstava, a radi potvrde udela u projektu na stellar blokčejnu izdate su MTL tokene u količini od 80.000 komada, koje je potom ponuđeno da kupuju svi zainteresovani. Koliko mogu da procenim prema stranici tokena na stellar sajtu, token danas već ima 67 vlasnika (trenutnu cifru u trenutku čitanja članka možete saznati pogledavši red funded trustlines).
Međutim, kupovina zemlje nije jedini mogući pravac investiranja u Montelibero. Zbog toga su inicijatori projekta odlučili da malo zakomplikuju tokenomiku. Sada je moguće direktno investirati u zemljišni token MTLCITY, a može se ostati i u MTL tokenima, pri čemu je kurs oba tokena tačno 1 evro. Smisao je sledeći. Broj MTLCITY tokena je tačno jednak iznosu u evrima koji čine troškove nabavke i uknjižbe zemlje, izgradnje obavezne infrastrukture i ostalih troškova za javna dobra koje su odobrili trenutni držaoci. Pritom svaki token daje pravo vlasništva nad komadom zemlje jednakim ukupnoj površini zemlje podeljenom sa ukupnim tiražom tokena. Ako je potrebno finansirati novi trošak – vrši se dodatna emisija zemljišnih tokena, a trenutni držaoci imaju pravo prikupovine dodatne emisije proporcionalno postojećem udelu – na taj način površina zemlje koja im je dodeljena neće se smanjiti. A ako se tim pravom ne iskoristi, tokene će kupiti neko drugi, a udeo prethodnog držaoca će se smanjiti. Za sada MTLCITY ima 6 držalaca, mnogi preferiraju da poseduju zemlju indirektno, preko MTL fonda, a ne da planiraju dodelu fizičnog parcele za direktnu upotrebu.
Što se tiče MTL tokena, oni će se moći koristiti ne samo za investicije u zemlju, već i za druge biznis projekte, na primer, kupovinu kriptomata ili nešto slično inspirativno i ankapo-prihvatljivo.
Pokušala sam da objasnim što jasnije, ako nisam uspela, izvinite, moraćete da tražite pojašnjenja u čatu projekta.
Sada ću preći sa nematerijalnog na oflajn novosti. U Crnu Goru je u okviru projekta Montelibero preselila se treća porodica, kao rezultat čega dijaspora sada iznosi šest osoba. Prelazna baza za sve naseljenike za sada je Budva, a potom sam se i ja, i novopr došlojstvo iz Tomska preselili u jeftiniji grad Bar, koji je bliži zemlji koja se kupuje.
Sledeće nedelje se očekuje uplata kapara i rezervacija zemljišnog parcele. Zatim ćemo u roku od mesec dana morati da registrujemo firmu, koja će potom postati vlasnik zemlje. Ja ću u toj firmi obavljati funkciju direktora, odnosno direktno upravljati procesom osvajanja zemlje – naravno, u skladu sa instrukcijama udruženika firme. Za sada tražim geodetu (ovde se arhaično nazivaju geometrima) kako bi granice parcele preneo sa katastarskog plana na teren, nakon čega će se moći početi sa čišćenjem parcele od šagréja i izgradnjom puta do nje.
Rekla bih da se naš projekat za sada, uprkos mnogo manjoj poznatosti, razvija brže od Liberlanda i Liberstada (za poslednji je posebno žao, on nam je po zamislu veoma blizak, ali za sada više liči na scam). Nadam se da ćemo i dalje opravdavati očekivanja, uprkos reputaciji Crne Gore kao izuzetno sporne zemlje.
Uspešno sam stigla u Crnu Goru. Iako „uspešno“ nije sasvim precizna reč, jer je u procesu napravljeno mnogo grešaka i izgubljeno mnogo novca. Uopšte, putovanja su, u poređenju sa 2019. godinom, kada sam poslednji put išla izvan Rusije, postala mnogo komplikovanija.
Najneprijatnije otkriće bilo je to što se sada ne mogu verovati agregatori prilikom kupovine avionskih karata. Rado će vam, bez ikakvih napomena, prodati kartu za let koji u principu nećete moći da iskoristite, što prodavac zna već u trenutku transakcije, a tu kartu neće biti moguće ni vratiti. Tako, nisam uspela relativno jeftino da doletim do Beograda preko Istanbula, pa sam morala hitno da kupim bukvalno pretposlednju preostalu direktnu kartu za Beograd, u biznis klasi, za ogromne novce. Zatim me u samom Beogradu nisu pustili u grad jer nisam imala PCR test, pa sam morala da prespavam u tranzitnoj zoni. A kada je došlo vreme za prijavu na let za Tivat, ispostavilo se da niko neće za mene prebaciti prtljag sa jednog leta na drugi. Na kraju su mi dodelili menadžera koji me je bukvalno za ruku proveo kroz pasoški kontrolu (odsustvo testa je magično prestalo biti problem), zatim sam preuzela prtljag na lost&found šalteru, pa se na prijavi ispostavilo da sistem ne vidi moju kartu, otišli smo do šaltera avio-kompanije gde me je sistem ipak prepoznao, odštampali su mi papirnu kopiju karte, i sa njom je kvest oko ukrcavanja u avion konačno uspeo da se završi… Ono što mi se dopalo kod Srba jeste to što su svi doživljeli ovaj haos sa humorom, sve formalnosti su odmah, čim se pojavi stvarni problem, odbačene u stranu, tako da je putovanje kroz aerodrom bilo ispunjeno veselim smehom i šalama na lošem engleskom.
U Tivtu sam ignorisala usluge taksista (to je bilo zaista teško), pešice sam otišla do autobuske stanice, kupila kartu za Budvu, iskoristila javni wifi kako bih javila osobi koja me čeka kada da me očekuje, i nakon toga više nije bilo nikakvih problema.
Genrih, do preksutra predstavnik jedine porodice koja se preselila u Crnu Goru u okviru projekta Montelibero, ispostavio se kao sasvim običan libertarijanac, kakvi oni i treba da budu prema libertarijanskim propagandnim materijalima: poslovan, energičan, ljubazan, koji pridaje veliku pažnju izgradnji sopstvene reputacije – i bez ikakvih nametljivih fetiša koji nisu retki kod političkih i društvenih aktivista. Uglavnom, sumnjam da ćemo on i ja dobro sarađivati. Prenela sam mu gotovinu za fond projekta – doduše, samo tuđu, jer moji propusti na putu verovatno neće dozvoliti da u skorije vreme investiram značajnu sumu, pa je bolje da sačuvam ostatak novca za avans budućem stanodavcu radi dobijanja povoljnijih uslova.
Juče sam sa Genrihom otišla iz Budve u Bar. Ako je Budva čisto turistički grad, smešten u prilično uskom priobalnom pojasu između mora i stena, koji se već aktivno penje na te iste stene – Bar je mnogo prostraniji, tamo ima mnogo praznog prostora direktno u urbanom zoni, i deluje nešto samostalnije. Pritom ne izgleda siromašno i zapušteno, iako se oseća određena preostala „sovkovska“ atmosfera. Uglavnom, potrudiću se da pronađem smeštaj baš tamo, a ujedno će to biti znatno bliže lokaciji naše buduće libertarijanske zajednice.
Neočekivano su odlučili da me imenuju za direktorku projekta – to je uglavnom povezano sa deficitom kadrova i urednošću mojih dokumenata, a ne sa nekim izuzetnim poslovnim kvalitetima. Ali, naravno, potrudiću se da ne izdam očekivanja. Razumeljivo je da fond još uvek ne može sebi priuštiti konkurentnu platu, tako da ovo izgleda više kao društveni angažman. Koliko razumem, fond je do danas prikupio oko 25 hiljada evra od potrebnih 70 hiljada za kupovinu zemlje, i ovaj tempo očigledno omogućava da se završi započeto, pri čemu verovatno neće biti jednog učesnika sa kontrolnim paketom. Prekosutra dočekujemo još jednu porodicu doseljenika.
Što se tiče kanala, nadam se da ću ubuduće zadržati uobičajeni tempo objava od oko jedne dnevno. Uzgred, veliko hvala svima koji su, sazvavši za moje probleme sa kartama, poslali nekoliko neuobičajeno velikih donacija. To već pokriva otprilike petinu gubitaka – a nisam se čak ni obratila nikome sa direktnim molbama, jer mi je bilo neprijatno da tražim od ljudi da plaćaju rezultate moje sopstvene gluposti.
Pogled iz prozora hostela na Stari grad Budve. U Baru će, naravno, pogled biti znatno banalniji.
Nastavljam polako da pišem uvodni deo knjige o ankapu, opisujući osnovne principe libertarijanizma. Mislim da ću kasnije malo preformatirati tekst, a za sada izlazi prilično veliko poglavlje u jednom komadu.
Obično, kada odgovorim na pitanje, to radim opširno, sa primerima, metaforama i drugim retoričkim ukrasima. U knjizi se trudim da ne odstupam od teme, i sada razmišljam da li to treba da radim i da li je postalo previše suho. Volela bih da čujem vaše mišljenje.
20. maja letim za Crnu Goru. To može uticati na redovnost objava tokom naredna tri dana, a može i ne uticati. Obično ne koristim odložene objave, pa su takve stvari malo manje predvidive.
Pošto će me život u Crnoj Gori koštati više nego u Rusiji, moraću više pažnje posvetiti zarađivanju novca. Ako želite da se manje odvlačim od rada na kanalu, šaljite donacije. Posebno će biti korisno doprineti za knjigu – što veći novčani entuzijazam ona bude izazivala, to ću brže pisati i ranije završiti. Isto važi i za trenutne projekte prevoda.
Pošto ću za dobijanje boravka u Crnoj Gori morati da registrujem firmu, pokušaću da iskoristim to i organizujem prijem donacija direktno u Telegramu – Durov je uveo tu mogućnost već odavno, ali je nisam koristila jer je za povezivanje prodavnice u Telegramu potrebno pravno lice – a ono ću upravo sada imati.
Takođe, u komentarima na stranici za donacije tražili su od mene da otvorim novčanik za Monero. Preuzela sam novčanik sa zvaničnog sajta, sinhronizovala blokčejn, a sada sam pokrenula i majning, iako je to, naravno, samo zabava. Dakle, adresa u Moneru za donacije je:
Najverovatnije ću iskoristiti letove da pročitam odavno naručenu knjigu „Puž na obodu“ Strugackih za recenziju – šta drugo raditi u avionu osim čitanja knjiga? A već mi je pomalo sramota, uplata za recenziju je legla još u aprilu, to je nered.
Možda ću objavljivati neke sveže putne utiske, ako se oni značajno ne budu razlikovali od opšte tematike kanala. Ako budu – objaviću ih na Boosty-ju.
