Srećna sam što mogu da vas obavestim da sam završila prevod knjige Dejvida Fridmana Mehanika Slobode i konačno je objavljujem u jednom fajlu za čitanje na e-čitačima. Preuzimajte, delite knjigu sa onima koje smatrate dostojnim i obavezno svratite na stranicu za donacije kako biste izabrali veličinu „lajka“.
Takođe se postepeno nastavlja kreiranje audio-knjige na osnovu prevoda; danas je ceo prvi deo knjige u potpunosti snimljen, a počeo je i drugi. Tekst čita Oleg, i ako želite da mu na neki način zahvalite, pošaljite mu privatnu poruku na Telegramu da vam pošalje podatke za uplatu. Ili koristite bot za plaćanje u dash-u i pošaljite mu kriptovalutu direktno preko njegovog imena na Telegramu.
Nakon najave pokretanja projekta okupljanja libertarijanaca u Crnoj Gori radi usvajanja iskustva Free State Project-a, pored ruskojezičnog, kreiran je i engleskojezični čet. Tamo je, između ostalih, došao Dennis Pratt, koji se predstavio kao Chef de Village Porkfest-a, što je očigledno nešto poput komandanta. Malo smo se plašili da će početi neki čudni sukobi zbog toga što smo preuzeli njihov naziv, ali ne, naprotiv, momak nam je čestitao i poslao svoj članak, napisan pre više od godinu dana pod utiskom sopstvenog preseljenja u New Hampshire. Smatrali smo da bi bilo zanimljivo da ga prevedemo, pa sa zadovoljstvom objavljujem prevod na svom sajtu. Nadam se da će ovo omogućiti ljudima da otprilike zamisle u kom pravcu bi naš projekat mogao da se kreće.
Bitcoin je upravo probio trilijun dolara po tržišnoj kapitalizaciji. To je više nego što ima ruski rubl, ali je još uvek manje nego što ima švajcarski franc. Ako neko od mojih čitalaca još uvek nije kupio bar malo – verujte mi, iskreno vam sažalijevam, ali ipak pokušajte da se odlučite. Makar po cenu male smanjenog potrošnje.
Inače, o smanjenju potrošnje. Zolotorev je nedavno objavio prevod članka Džefrija Takera o tome kako bitcoin menja potrošačko ponašanje. Članak je veoma radoznal i ja sam ovaj efekat u potpunosti iskusila na sebi. Tako da, ako neko želi da se pridruži duhu 19. veka – dobrodošli u bitcoin.
Ne tako davno publika telegramskog čata po mom imenu posmatrala je uživo kako pokušavam da polomim audio fajl u Amazonovom vlasničkom aaxc formatu i konvertujem ga u ljudski mp3. Zahvaljujući pomoći čitalaca i trunčici sreće, uspela sam da se izborim tokom večeri.
Sada je svako poglavlje originalnog teksta knjige Davida Fridmana The Machinery of Freedom praćeno audio zapisom gde sam autor čita odgovarajuće poglavlje. Zapravo, audio knjigu sam malo polomila iz drugog razloga, ali o tome neka bude kasnije, a za sada sam međuviđeni rezultat upregla u posao.
Takođe je objavljen prevod prvog od tri dodatka knjizi, ali to je sitnica, potrebna samo da bi se broj na progress-baru promenio. Uglavnom sam sada zauzeta finalnom redakcijom i složenjem prevoda u epub format.
Inače, o audio snimcima. Ako postoje voljni da snime prevod knjige, hajde da sarađujemo. Pročitajte glasom stihove iz epigrafа svih delova knjige, pošaljite mi snimak u privatnu poruku, a zatim, ako izbor bude dovoljno raznolik, sprovešćemo glasanje o tome čiju ćemo tačno verziju objaviti na mom sajtu i, shodno tome, „zalogovati“ je samom Fridmanu za njegov sajt. On je čak i odeljak već pripremio za svoje stihove na ruskom, ali je trenutno prazan, i trebalo bi ispraviti tu nepravdu. A ako pobednik takmičenja bude imao snage da snimi celu knjigu (to je više od dvanaest sati), to bi bilo prosto mega kul, i to će skoro sigurno biti nagrađeno od strane zahvalne publike.
Pre ot mesec dana dobio sam mali donat za prevod Erika Meka. Nisam baš žurila sa ovim prevodom, ali nisam želela ni da potpuno ignorišem činjenicu da je neko smatrao važnim da malo ohrabri proces. Tako da evo vam je novo poglavlje, pretposlednje u delu posvećenom filozofskim pretpostavkama za nastanak libertarijanizma. Sa prevodom sam se morala pomučiti: Džon Stuart Mil je pisao prilično zamršeno.
Poglavlje je posvećeno utilitarianističkim argumentima u korist slobode, drugim rečima, pokušajima da se opravda njena neophodnost ne samo takozvanim prirodnim pravima (to uopšte nije opravdanje, već jednostavan postulat, da postoji takvo pravo i tačka), već i društvenom koristi. Naravno, sa prelaskom na metodološki subjektivizam, direktna razmišljanja o opštem dobru počela su da izgledaju kao određeni anahronizam, ali ne u potpunosti, što me je donekle iznenadilo. U suštini, u svojim utilitarianističkim razmatranjima, iz kojih se po želji lako izvodi bilo koja totalitarna doktrina, Mil dolazi do naše stare poznanice samovlasništva, primata individualne bezbednosti i ostalih liberalnih atributa.
Sa naše trenutne perspektive, to naravno izgleda kao pokušaj silom opravdanja nečega što ne odgovara. Mill je a priori bio uveren u vrednost individualne slobode, a dalje je njegov zadatak sveden na odabir argumentacije zašto je ona potrebna radi obezbeđivanja najvišeg zajedničkog dobra. Da je a priori bio uveren u vrednost šerijatskih normi ili potrage za vanzemaljskim razumom, mogao je na potpuno isti način izgraditi argumentaciju koja dokazuje da su za postizanje najvišeg zajedničkog dobra upravo te izuzetno važne stvari.
Ne zaboravite da ohrabrite proces prevođenja svojim donacijama.
Sve, objavljujem poslednje poglavlje Mehanike slobode, Dobrodošli u budućnost, ura! Ovde Friedman razmatra šta obezbeđuje digitalnu privatnost i šta sprečava njenu široku primenu, zašto anonimni altkoinovi pružaju manju anonimnost od bitcoin miksera, kao i temu koju sam pokretala u Digitalnom identitetu – da nije važno koliko su tvoji šifri jaki ako je posmatrač svuda prisutan.
Ostalo mi je da uredim i objavim priloge. Nakon toga će biti potrebno proći kroz ceo tekst kako bi se uneli finalni ispravci – prevod je trajao više od godinu dana, tako da je određena stilsko neskladnost za sada neizbežna. Zatim će biti potrebno složiti tekst u formatu za elektronske knjige, kao i za štampu. Nakon toga, sve to bogatstvo postaviti na sajt, poslati Friedmanu, ponuditi verziju za štampu obema LPR i Čajnom klubu – ukratko, neka se širi što je šire moguće, svima na radost.
Da bi radost bila potpunija, možete mi baciti podsticajnu porciju bitkoinа. Ah, da, ne smem zaboraviti da u gotovoj knjizi napravim stranicu sa zahvalnicama: onima koji su uplaćivali donacije, onima koji su prevodili, onome ko je nabavio od autora punu verziju teksta – neka, ukratko, niko ne ode uvređen.
Na Telegram kanalu BITCOIN TRANSLATED objavljen je prevod knjige Filipa Bagusa U odbranu deflacije (kao i obično, prebacila sam tekst na svoj sajt kako bih izbegla pojavu neispravnih linkova). Autor prevoda je Sergej Soltis. Knjigu još uvek nisam pročitala; kada pročitam, objaviću recenziju. Ali ne mogu vam zadržati pristup čitanju samo zato što još nisam formulisala mišljenje o tekstu. Obično, ako libertarijanci nešto prevedu sopstvenim snagama i objave u javni pristup, to znači da smatraju da je taj rad vredan truda.
Vladimir Zolotorev je nakon duge pauze objavio sledeće poglavlje prevoda knjige Davida Fridmana Pravni sistemi koji se značajno razlikuju od našeg. Ukupno je do danas nasumično prevedeno četiri poglavlja. Današnje je posvećeno pravnom sistemu amiša koje je Mihail Svetov zavideo.
U tekstu se oseća da su ovi daunšifteri simpatični ne samo mnogim Amerikancima, već i samom Fridmanu. Zanimljivo je da li oni sada imaju problema zbog podrške Trampu…
Engleski original sam postavila na svoj sajt negde krajem avgusta. Istu sudbinu snosi i prevod kako se on objavljuje na mises.in.ua. Obično se u prevod unose ispravke sitnih grešaka, ali u celini nema velike razlike da li ćete ga čitati kod mene ili kod Vladimira.
Objavljujem pretposlednje poglavlje Mehanike slobode, Vanškolsko obrazovanje: libertarijanski pristup deci. Fridman detaljno priča kako je bacao knjige u svoju decu, posmatrajući koje će im se zalepiti, i druge fora koje su svakom ankapu drage srcu. Ako je u prvim poglavljima knjige, napisanim dok autor još nije imao sopstvenu decu, agitovao za sasvim vegetarijansku ideju o uvođenju školskih vaučera, onda se kasnije pretvorio u mnogo većeg ekstremistu i počeo da napada škole kao takve.
Poglavlje 64, Nepravilna upotreba argumenata o eksternalijama, posvećeno je pitanju kako je mozak čak i najobjektivnijeg istraživača sklon prilagođavanja činjenica unapred postavljenoj konceptu kada je reč o traženju argumenata za određene namerne postupke. A da ne govorimo o težini pripisivanja određenih mogućih posledica pozitivnim ili negativnim, kao i o mogućem svesnom pristrasnom odabiru činjenica. Sve to ozbiljno podriva utemeljenje utilitarnih razmatranja kojima se opravdava neka politika, pa je u takvim stvarima prikladnije rukovoditi se pre opšteteorijskim, pravnim i etičkim kriterijumima, a spekulacije o tome da će se desiti kraj sveta ako se odmah ne krene u pravčenju u željenom smeru, ostaviti demagogima.
