Тег: prevod

Mehanika slobode, Poglavlje 63

Objavljuje se još jedno, sasvim malo, poglavlje Mehanike slobode, Konzervativna greška. U njemu Friedman gomila na jedno mesto imigraciju, globalno zagrevanje, fraking, GMO i razne druge istopolne brakove, tvrdeći da neprihvatanje razvoja čovečanstva u odgovarajućim pravcima koreni u jednom jednostavnom kognitivnom pristrasnosti. Pri čemu je ova pristrasnost karakteristična kako za one koji sebe nazivaju konzervativcima, tako i za one koji sebe nazivaju liberalima (reč je o sistemu koordinata SAD, naravno). Pristrasnost se sastoji u pretpostavci da se jedan divan trenutak može zaustaviti. Ne, ne može.

Prevod Mehanike slobode se bliži kraju. Paralelno sa tim, rasporedila sam po poglavljima i objavila na svom sajtu engleski tekst Friedmanove knjige iz 2019. godine o pravnim sistemima koji se veoma razlikuju od naših. Od Vladimira Zolotoreva je do sada izašao prevod tri poglavlja, sva ona su duplirana kod mene, i nameravam da nastavim u istom duhu. Ako želite da ohrabrite prevod – šaljite Vladimiru donacije. A ako on dugo zastane, ja ću preuzeti inicijativu.

Mehanika slobode. Poglavlje 62.

U malom poglavlju sa čudnim naslovom Kapitalistički kamioni Friedman odgovara na pitanje o tome u čemu se država razlikuje od kondominijuma, a takođe savetuje potencijalne kupce kamiona o tome da li vredi uzeti Kamaz.

S jedne strane, Friedmanovi argumenti bi mogli ohrabriti pristalice ugovornih jurisdikcija. S druge strane, on u istom trenutku ukazuje i na njihova ograničenja: takve zajednice će neizbežno biti kompaktne i maločlane, jer je u demokratijama veoma izražena negativna ekonomija obima. Tako da entuzijasti charterskih gradova imaju o čemu da razmišljaju. Na primer, da li je u njihovim gradovima potreban jedinstven pravni sistem, ili ipak prepustiti izradu većeg dela normi kondominijumima i drugim lokalnim organizacijama.

Mehanika slobode, Poglavlje 61

Stigao mi je još jedan donat za projekat prevođenja Fridmana, a takođe je stiglo i pitanje: da li će prevedena Mehanika slobode biti objavljena u fb2 formatu. Zapravo, planirala sam da se ograničim na epub, ali pošto je već tako, biće i fb2. I pošto je stigao novac, ovo je odlična prilika da objavim novo poglavlje.

Poglavlje 61 ima svečano ime: Moj izgubljeni spor: odakle počinje moja moralna filozofija. Fridman deli sećanja stara pola veka, o tome kako se sporio sa filozofom Isajom Berlinom i nije uspeo da mu dokaže da su moralne sudove više stvar ukusa nego objektivne činjenice.

Ugledni filozof je studentu Dejvidu kao dva i dva jasno objasnio da je, sve dok se oslanjamo na opažanja naših čula, objektivnost bilo kojih činjenica krajnje uslovna. Dalje je razvijena ideja da je, možda, dovoljno korisno međusobno usaglašena opažanja smatrati činjenicama, pošto se dobro slažu jedna sa drugom, kao i sa opažanjima drugih ljudi. Na isti način, međusobno usaglašene moralne sudove hrabro možemo smatrati moralnim činjenicama, a one koji nisu sposobni da ih primete smatrati ludacima.

Kao rezultat toga, Fridman je u velikoj meri promenio svoj stav u vezi sa moralom, i sada je mnogo skloniji tome da osnovne moralne tvrdnje doživljava slično činjenicama fizičke stvarnosti. Međutim, pritom je svestan da nema pristojne argumentacije protiv moralnog nihilizma, i da se ona teško može pojaviti.

Mehanika slobode, Poglavlje 60

Poglavlje 59, o problemu izvlačenja onoga što treba iz onoga što jeste kod Ajn Rend, objavila sam pre otprilike godinu dana. U njemu je Fridman razmatrao argumentaciju za objektivističku etiku u govoru Džona Golta, pronašao je mnogo logičkih rupa i konstatovao da se pomoću same retorike one ne mogu zatvoriti.

U Poglavlju 60, Ekonomija poroka i vrlina, autor analizira moralne osobine i postupke sa pozicije ekonomske analize i teorije igara, nudeći na taj način sopstveni pristup objektivizmu – odnosno izvlačenju onoga što treba iz onoga što jeste. I ranije sam nebrojeno puta konstatovala u diskusijama i odgovorima na pitanja čitalaca da je tržišno društvo bogatije i blagoludnije, te da je stoga manje sklono dominaciji težnje da se uspe na tuđi račun nego društvo sa jakim državnim intervencijama. Fridman je pod ovo empirijsko zapažanje postavio strožu osnovu, hvala njemu.

Izdanje „Mehanizama slobode“

Kada sam pomenula da konkurenti ne spavaju, i da alternativni prevod Friedmanove knjige već prolazi kroz pripremu za štampu, zaboravila sam da dam link za prikupljanje sredstava za njen odštampavanje. Ko želi da učestvuje u projektu, uplatite donaciju tamo.

U trenutku ove objave prikupljeno je 59350 od 80000 rubalja.

Takođe, koliko se može zaključiti prema Dejvidovom sajtu, on želi da postavi prevode svojih pesama na ruski (verovatno, uključujući i moje), ali link za sada ne radi.

Mehanika slobode, poglavlje 58

Poglavlje 58, Welfare i imigracija: drugi deo argumentacije, završava peti deo Mehanike slobode. Ako je u Poglavlju 14 Friedman dokazivao da radnička imigracija koristi i samim migrantima i građanima, sada se on fokusira na to da migranti mogu težiti jednostavnom cilju – da se oslone na socijalnu pomoć. On tvrdi da upravo slobodna migracija dovodi do toga da vlada dobije podsticaj da smanji socijalna davanja, dok visoke imigraciono barijere omogućavaju da nivo redistribucije ostane visok. Dakle, za zagovornike male države sasvim je opravdano početi sa smanjenjem socijalnih davanja, a zatim otvoriti vrata, ili početi sa olakšavanjem migracija, nakon čega će zahtev za smanjenjem socijalne pomoći doći sa svom neizbežnošću.

Čini mi se da ovde Friedman previše insistira na ekonomiji, ne uzimajući u obzir faktor populizma u demokratskim zemljama.

Pa, završivši sa petim delom, odmah sam prešla na šesti, i za početak sam prevela poetični uvod, tako da je sa poezijom u ovoj knjizi sada, izgleda, gotovo.

Mehanika slobode, Poglavlje 57

Primila sam mali donat za prevod Friedmana, razumev naznake, evo vam nove oblasti.

Poglavlje 56 sam objavila ranije, zajedno sa Poglavljem 34, pošto su im teme bliske. Tako da oni koji žele da čitaju po redu mogu da osveže u pamćenju temu nacionalne odbrane, a zatim da pređu na Poglavlje 57.

Prvobitna apsorpcija, kratak osvrt na moralnu filozofiju. Poglavlje je posvećeno odgovoru na pitanje o tome kakve uopšte osnove libertarijanci mogu imati za apsorpciju onoga što nije proizvedeno, naročito zemlje. Istražuju se dva pristupa: po Brodiju (ako ne može, ali je veoma isplativo, onda može, ali budi ljubazan da platiš kompenzaciju) i po Loku (pomešavši med sa katranom, vlasnik meda polaga prava na celu burad).

Pomešavajući Lokovu argumentaciju sa svojom, autor dolazi do zaključka da je dobijeni proizvod malo jestiv, ali je u principu sposoban da prođe kao libertarijanska osnova za apsorpciju neproizvedenih resursa.

Konkurenti ne spavaju!

Dok sam se bavila Friedmanovim prevodom, polako i tužno objavljujući po jedno poglavlje, Sergej Ankapov završio je sopstveni prevod, i sada prikuplja novac za štampano izdanje. Pošto je i moja verzija prevoda već blizu završetka, sada ću, naravno, požuriti, i uskoro ćete imati čak dve opcije na izboru: besplatnu amatersku i plaćenu zvaničnu, sa predgovorom autora (mada, ako predgovor bude to zaslužio, i njega ću vremenom odvući sebi).

Tako funkcioniše konkurencija: Sergeju će zbog mene biti teže da prikupi novac, a meni će biti jednostavno sramota što nisam uspela u kraćem roku, i time delimično umanjila vrednost svog rada.

На изображении может находиться: текст «THIRD EDITION EDITION MACHINERY of FREEDOM Guide to a Radical Capitalism DAVID FRIEDMAN»

Mehanika slobode, Glava 55.

Novo poglavlje Mehanike slobode, Podrazumevana pravila, efekat razmere i problem stabilnosti predstavlja detaljniju analizu mogućnosti kolapsa bezdržavnog društva u poređenju sa prvim izdanjem knjige. Pre četrdeset godina autor je bio optimističniji, ali kasnije su stigli ozbiljni prigovori na predloženi model, pa je morao da unese niz preciziranja.

Ključno preciziranje bila je ideja da, bez obzira na to da li država postoji ili ne, društveni ugovor je jednostavno mirni sporazum o tome kakva raspodela prava neće izazvati kod ljudi želju da nasilno promene status kvo. To na neki način odjekuje mojom formulacijom da su prava potraživanja koja se tolerišu. Zatim Fridman dodaje aparat Šelingovih tačaka, koji je koristio u nekoliko prethodnih poglavlja, i pokazuje da je bezdržavno društvo zaista izloženo opasnosti od kolapsa u fazi svog nastanka, ali ako se pravila manje-više utvrde, tada će razvijena inercija obezbediti potrebnu stabilnost.

Mehanika slobode, poglavlje 54. Anarhija i efikasno pravo.

Predstavljam prevod još jednog poglavlja Mehanike slobode, Anarhija i efikasno pravo. Ovde Fridman podseća na svoj opis pravnog sistema na slobodnom tržištu i primenjuje na njega uobičajenu analizu ekonomske efikasnosti. Dobija se zaključak da korist pružalaca prava i njihovih izvršilaca na tržištu prava nije uvek precizno povezana sa koristiom klijenata odgovarajućih agencija. Drugim rečima, ankap ne dovodi do stopercentne pravde za sve, a i oblast privatnog prava je podložna tržišnim neuspesima (njih Fridman detaljno analizira u prethodnom poglavlju). Ipak, pokušaji uspostavljanja pravnih normi pomoću političkih mehanizama su podložniji sličnim neuspesima u mnogo većoj meri, tako da tržište ipak rešava stvari.