Автор: Анкап-тян

Reci sve o nasleđu pri ankapu

Kako će biti raspoređen redosled nasleđivanja bez testamenta? A ako nema naslednika? A ako su moji dugovi veći od nasleđa i nema garanta/osiguranja, hoće li oni preći na nekoga?

Neprizivni

Ankap podrazumeva decentralizaciju procedura za rešavanje sporova, što automatski znači odsustvo rigidnih pravila koja je neko odozgo odredio i koja regulišu pitanje nasleđivanja. Zbog toga ne mogu reći kako će tačno biti podeljena određena imovina ili dugovi, ali mogu razmišljati o tome kako će se ovo pitanje rešavati na terenu po suštini.

Prava su zahtevi sa kojima su se pomirili. U trenutku smrti osobe koja je posedovala određenu imovinu, na tu imovinu mogu nastati zahtevi najrazličitijih ljudi. Ko će i u kojim udelima na kraju dobiti imovinu zavisi pre svega od toga ko će se i koliko lako pomiriti sa odgovarajućim zahtevima. U najočiglednijim slučajevima, kada je, na primer, preminuli imao bitkoin novčanik i kada su članovi njegove porodice takođe imali pristup ključevima, njihove zahteve za vlasništvo nad bitkoinima teško će iko moći da ospori. Slično tome, ako je preminuli živeo u sopstvenoj kući, njegovi ukućani nakon njegove smrti automatski postaju stvarni vlasnici kuće, a osporavanje njihovih prava na to nasleđe značilo bi iznošenje zahteva da se oni izbace iz kuće, a za to su potrebni izuzetno jaki razlozi. Verovatno će nekim rođacima ili prijateljima preminulog koji žive odvojeno biti teško da obrazlože svoja prava na bilo koji udeo u onome gde su drugi ljudi već bili stvarni suvlasnici ostavilaca.

A šta je sa onom imovinom kojom je preminuli vladao samostalno i do koje njegovi ukućani nemaju direktan pristup? Na primer, posedovao je kompaniju. Ključeve od kancelarije kompanije ima čistačica koja dolazi povremeno, ali je malo verovatno da će njeni zahtevi da prisvoji kancelariju na osnovu činjeničnog pristupa prostoriji biti bilo kome shvaćeni ozbiljno. Ipak, ako niko od rođaka preminulog nije učestvovao direktno u biznisu i ako preminuli nije ostavio nikakva raspoređenja u vezi sa imovinom, neće biti ništa čudno u tome što će zaposleni u kompaniji rastrgati imovinu ili će je prisvojiti neko iz menadžmenta – samostalno ili u kooperaciji sa delom kolega. To će jednostavno značiti da prava vlasništva nad tim biznisom nisu bila dobro utvrđena. Naravno, što je tržište oko toga stabilnije, to je manja verovatnoća za ovakvu situaciju, i najverovatnije je vlasništvo nad kompanijom odavno tokenizovano, a pravila prelaska tokena u druge ruke bila su opisana, uključujući i moguću smrt vlasnika. Recimo, fond Montelibero i sva tokenomika koja se oko njega razvila postoje svega godinu i po dana, a kod nas su već u određenim dogovorima fiksirane ovakve mogućnosti – jer je predvidljivost pravila veoma važan element investicionog klimata.

Konačno, pričajmo o dugovima. Naravno, zahtev poverioca za povrat duga je veoma jak. Zato je jasno da u uslovima razvijenog tržišta i propisno zabeležisanih obaveza, poveriocu neće biti teško da naplati ulog iz dela imovine preminulog. Ako iznos dugova očigledno premašuje iznos deljivih aktiva – tada imamo slučaj bankrota. U toj situaciji će svi pretendenti na imovinu morati da se dogovore ko će koliko dobiti, a ako se mirno ne dogovore, neizbežno je obraćanje sudu – ne mogu se pak stvarno ratovati.

Uopšte, želim da napomenem da ankap nije samo anarhija, već i kapitalizam, odnosno razvijeni tržišni odnosi. Sva postojeća pravna rešenja, naročito iz sfere običnog prava, neće nestati, i u različitim spornim slučajevima će se, naravno, pozivati na njih. Glupe rasprave koje se svode na takmičenje čiji je advokat skuplji i ko je više podmazao sudiju, malo su verovatne u ankapu zbog decentralizovane prirode primene prava. Ali sama težnja za insistiranjem na svojim pravima neće nestati, što znači da posao za pravnike neće iščeznuti.

Dopisala sam knjigu o ankapu. Ura.

Poslednje poglavlje, koje sumira treći deo knjige, je dopisano. Sada svi koji ne vole ongoinge mogu konačno preuzeti celu knjigu i progutati je za jedno veče. Oni koji su odlagali svoj donat do završetka rada, ne želeći da troše na ono što neće biti završeno, takođe mogu da se opuste i otvore svoje novčanike. Kada počnete da pišete knjigu i nastavite s tim, na kraju je dopišete. Kada počnete da težite ankapu i krećete se u pravom smeru, na kraju ga dostignete. Takav je red stvari.

Zatim knjiga treba da prođe kroz lekturu (šaljite svoje vredne primedbe), a nakon toga ću se pozabaviti njenom distribucijom, i vas, naravno, pozivam na to isto. Pripremite svoje izdavačke kapacitete za distribuciju fizičkih kopija, razmislite na kojim resursima da širite linkove ka tekstu, pišite recenzije, svaki doprinos je dobrodošao.

Bilo mi je veoma prijatno raditi na ovom projektu. Smatram da mi je on omogućio da ozbiljno sistematizujem svoje stavove. Nadam se da će omogućiti i vama.

Knjiga o ankapu: završila sam poglavlje o agorizmu

Doradila sam predmet. Tokom izlaganja često sam gušila sopstvenu potrebu za pričom, jer bih mogla mnogo toga ispričati o tome kako praktikujemo agorizam kod nas u Monteliberu, ali obećala sam da knjiga bude što sažetija, a to znači da ovde nema mesta za lirske digresije.

Svako poglavlje o određenom pristupu izgradnji ankappa završavalo se nabrajanjem nedostataka tog pristupa i ukazivanjem na to da on ne može dovesti do ankappa. Sada mi je ostalo samo da sumiram sve napisano, a nakon toga ću moći, dok je sve još sveže, da se posvetim lekturi.

Stefan Molynieux. Praktična anarhija. Glava 17.

Prošlo je dosta vremena otkako sam se bavila prevodom „Praktične anarhije“ Molinjua, ali s vremena na vreme treba objavljivati čak i one tekstove za koje nema donacija, inače publika zaboravi da oni postoje.

U 17. poglavlju, Bezdržavno društvo: istraživanje alternativa, autor razmatra nekoliko grupa tipičnih argumenata koje zagovornici države iznose u odbranu prava države na postojanje, i za svaku grupu daje kratko obrazloženje njihovog neuspeha. Kao i obično, on zadržava živahan polemički stil, ali se, naravno, oseća usmerenost argumenata ka zapadnjem čitaocu.

Podsećam da nastavljam projekte prevoda nekoliko knjiga na ruski jezik:

  1. Libertarijanizam Erika Maka – prevedeno 20 od 23 poglavlja
  2. Praktična anarhija Stefana Molinjua – prevedeno 18 od 29 poglavlja
  3. Pravni sistemi koji se značajno razlikuju od naših Dejvida Fridmana – prevedeno 9 od 22 poglavlja

Takođe, uskoro ću završiti sopstvenu knjigu o ankapu.

I na svemu ovome se mnogo bolje radi kada postoje donacije.

Ka kojem obliku vladavine je najbolje težiti pri minarhizmu?

Levoberezhny

Minarhizam je izuzetno nestabilno stanje u kojem je kancerousni tumor po imenu država tek maksimalno potisnut u remisiju, oduzimanjem maksimuma funkcija i resursa za njihovo izvršavanje, i ostavljanjem samo onoga što se nikako ne može oduzeti – bilo da su se činovnici žestoko opirali, bilo da narod ne može da shvati kako može bez toga, ili nešto slično.

Zato pitanje razumem otprilike ovako: pri kom obliku vladavine će minarhička država najsporije proširivati svoja ovlašćenja? Odgovaram: akcionarska demokratija. Istorijski su ovom načinu upravljanja bili dovoljno bliski trgovački republike, kao što je, recimo, Venecija.

Smisao ovakvog oblika vladavine je u tome što pravo glasa pri upravljanju republikom pripada onima koji doprinose njenom funkcionisanju, i tačno u onoj meri u kojoj doprinose. Savremene tehnologije potpuno omogućavaju sprovođenje prilično složenih glasanja paketima akcija, sa mogućnostima delegiranja glasova i povlačenja delegiranja.

Kada ljudi raspoređuju sopstveni novac, skloni su ka njegovoj maksimalnoj uštedi i najmanje su skloni tome da bilo kome daju pravo da prisilno oduzima novac građana. Upravo to ih tera da budno prate sve potencijalne zloupotrebe od strane ovlašćenih lica, što radi pouzdanije nego jednostavno formalno nacrtana šema kočnica i ravnoteža.

Činilo bi se, po čemu je gora šema sa dobronamernim diktatorom, koji samostalno plaća sve funkcije države iz svog džepa, pružajući ostalima državni servis? Po tome što će se svi ostali morati voditi njegovim ličnim predstavljanjima o dobru, koja se mogu nepredvidivo i brzo menjati. Jednostavno uporedite tempo i amplitudu promena u konstrukcijama Bitkoina i Eterijuma.

Mi u našem Montelibero-u uvodimo upravo takav oblik vladavine: i u istoimenom fondu, i u zemljišnoj kooperativi koja gradi naselje. (To su dva različita entiteta, sa nešto različitim mehanizmima obračuna glasova: u naselju jednostavno glasamo kvadratnim metrima, a u fondu trenutno važi logaritamska formula za obračun težine glasa, kako niko ne bi imao mogućnost da dobije kontrolni paket.) Tako da ja ne samo da teoretski razmišljam o najboljem obliku vladavine, već učestvujem i u praktičnom testiranju onog za koji smatram da je najbolji.

Enriko Dandolo, predsednik odbora direktora Najsvetlije Republike Venecije

Dopisala sam u priručniku za ankap glavu o bitkima

Posao polako privodi kraju. Knjiga je u gruboj verziji skoro gotova, potom ću je dorađivati, prilagođavajući tekst tako da čak i onaj koji nije najprofesionalniji diktor uspe da je pročita naglas, ne zapetljajući se u teške konstrukcije (želim da napravim audio knjigu). A za sada vam predstavljam tek napisano poglavlje o instrumentalnom pristupu izgradnji ankap-a. Tamo nema istorijskih studija o šifropankima i slično – samo veoma ukratko o tome čemu sve to služi, kako funkcioniše i zašto ne funkcioniše baš najbolje.

Koja prava dece predviđa anarho-kapitalizam?

Mogu li roditelji počiniti čin agresije protiv svoje dece ili imaju potpuno pravo vlasništva nad svojim detetom?

Da li je čin agresije protiv svog deteta to što prestanete da ga hranite, osuđujući ga na smrt od gladi? Verovatno ne, ali ako jeste, onda od koje do koje starosti?

Ako roditelji imaju potpuno pravo vlasništva nad detetom, da li ono ikada prestaje, i ako da, u kom uzrastu osoba dobija mogućnost da postane punopravni član društva i potpiše NAP?

Da li je moguće namerno ubiti sopstveno dete, a ne prekršiti NAP?

Prodaja sopstvenog deteta u seksualno ropstvo – da li je to agresija?

Od koje starosti deca smeju da rade i konzumiraju alkohol/supstance?

Andrej Fridžes

Autor pitanja je započeo citatom iz Etike slobode Rotbarda o tome da u slobodnom društvu treba da bude razvijeno slobodno tržište dece (ovaj fragment sam izostavila), i čini mi se prikladnim da ovog deontologa dopunim utilitaristom Fridmanom, koji je u svojoj Mehanici slobode baš jedno poglavlje potpuno posvetio pravima dece.

A zatim ću izneti svoje mišljenje o konkretnim postavljenim pitanjima. Za početak, naravno, predlažem da ponovo pročitate poglavlje mog priručnika o ankapu na koje moram najčešće da se pozivam – o konfliktima, moralu i pravu.

Dete, kao ljudsko biće, sa libertarianske tačke gledišta poseduje samopripadnost, a samim tim, na njega je potpuno primenljiv NAP – niko nema pravo da nekažnjeno inicira nasilje. Ako roditelj deluje protiv interesa svog deteta, između njih postoji očigledan konflikt. Libertarianski moral nalaže intervenciju u konflikt na pravednoj strani. Zbog toga će svaki spoljni libertarijanac, vođen svojim moralom, pokušati da uđe u uvid u primećeni konflikt između roditelja i deteta, kako bi utvrdio čija je pozicija pravednija.

Pravednost je, podsećam, osećaj srazmernosti nanete štete i vrednosti predmeta konflikta. Zato spoljni odrasli, projektujući na sebe štetu koja se nanosi detetu i upoređujući je sa tim koliko vrednim doživljava predmet konflikta između deteta i roditelja – sasvim je verovatno da može smatrati da dete treba zaštititi.

Ne hraniti dete nije nasilje. Ali nasilje je sprečiti ga da nabavlja hranu, ili omesti druge da hrane dete.

Prodaja prava na preferencijalnu starateljstvo nad detetom (odnosno samih roditeljskih prava) nije nasilje. Ako kupac pretvori dete u seksualnog roba – to će već biti nasilje.

Dozvoliti detetu da se zaposli ili konzumira štetne supstance nije nasilje. Ali nasilje je terati na posao silom ili nametati štetne supstance.

U svim ovim slučajevima staratelj se nalazi u situaciji u kojoj može, bez direktnog nasilja, naneti detetu indirektnu štetu. U kojoj meri se može tražiti kompenzacija za nanošenje indirektne štete – to je u uslovima ankapa (decentralizacija prava plus tržište) nemoguće predvideti, u svakom konfliktu može biti pronađeno sopstveno rešenje, a može se stabilno primenjivati neko tipsko rešenje, ako ono generalno sve zadovoljava.

Kratko rečeno: evo vam principa, a dalje odlučujte sami; knjige gotovih recepata imaju određenu vrednost, ali ih ne treba posmatrati kao dogmu.

Zdravo, živim u Baru, radfem sam. Imamo li u Crnoj Gori sastanke uživo? Jer sam politički usamljena. Uopšte sam iz Pitera.

Nastya Tkachenko

Pretplatite se na glavni kanal projekta Montelibero i sačekajte tamo objavu sa najavom sledećeg MTL-doručka. Oni se uvek održavaju sredom, ali u različitim lokalima, zato je potrebno pratiti najave. MTL-doručci služe upravo tome da svako sa strane može doći, uživo videti učesnike projekta, upoznati se, proćaskati, a možda i pridružiti. Vegani već postoje, možda će se primiti i radikalne feministkinje.

U drugim gradovima se za sada ne održavaju takvi redovni sastanci, tako da je dobro što ste u Baru.

Međutim, Montelibero nije jedina ruskojazična zajednica u Crnoj Gori, i čak nije jedina u Baru. Postoji, recimo, potpuno nezavisni pivski klub, postoji klub za ljubitelje društvenih igara, i sigurno postoji još mnoštvo drugih centara aktivnosti o kojima ja nemam pojma. U svakom slučaju, čovek mora biti izuzetno povučen da bi u ovoj zemlji osećao usamljenost. Barem da je oseća dugo.

Ako je sudija izrekao nepravednu presudu smrtne kazne, a ona je kasnije pobijanjena, ko treba da snosi kaznu? Sudija, dželat ili ko?

Vagabund

Ako se slučaj dešava u okviru određenog državnog uređenja, odgovor je jednostavan: odgovornost snosi onaj ko je po zakonu treba snositi. Obično se to ispostavi kao sudija i poreski obveznici, ili samo poreski obveznici. Pored toga, pod čekić mogu pasti lažni svedoci i ostala lica uključena u fabriciranje presude.

Ali pitanje se, pretpostavljam, odnosi na ankap, odnosno društveno uređenje u kojem je primena prava decentralizovana, a istovremeno postoje razvijeni robno-novčani odnosi.

Da li su u ankapu mogući sudovi? Da, jer su mogući konflikti, a usluga njihovog rešavanja putem presude treće strane, koja nije uključena u konflikt, može biti tražena na slobodnom tržištu. Da li su u ankapu mogući sudovi koji donose smrtne presude? Kao procedura koja podrazumeva dobrovoljno učešće svake od strana – prilično je sumnjivo, jer strana kojoj može pretiti smrtna kazna po presudi suda ima snažan stimulac da jednostavno odbije učešće u suđenju.

Da li su u ankapu mogući sudovi koji donose presude u uslovima kada jedna od strana ne priznaje nadležnost tog suda nad sobom? Mogući su. Kada govorim o mogućnosti, mislim na potencijalnu tržišnu potražnju u uslovima ankapa.

Takav sud može funkcionisati na dva načina.

Prvo, on može razmotriti dokaze o zločinu u situaciji kada se zločinac krije, i dati dozvolu za njegov poterat i kažnjavanje svim sredstvima koja tužilac želi. Zašto je to tužiocu potrebno? Zato kako bi drugi ljudi mogli da se upoznaju sa presudom i ne ometali taj poterat.

Drugo, tužilac može samostalno privesti optuženog i prisilno ga izvesti pred sud. Zašto? Kako bi pogubljenje koje namerava izvršiti bilo prihvaćeno od strane okoline i ne bilo posmatrano kao neki neobuzdani haos.

Da li se presuda o krivici može oboriti? Da, naravno. Progonjeni može izložiti dokaze o svojoj nevinosti drugom sudu, ili čak istom tom, i nakon njihovog razmatranja, taj sud može doneti presudu o nevinosti u svetlu novih otkrivenih okolnosti. Ako tužilac ne bude zadovoljan ovom novom presudom, moraće dalje da deluje već bez one podrške koju mu je pružalo sudsko rešenje, što može biti kritično za mogućnost izvršenja pogubljenja.

A šta ako je tužilac već pogubio optuženog na osnovu presude suda, a zatim su isplivale dokaze o njegovoj nevinosti? To jest, na primer, neko treće lice ih je dobilo i smatrao važnim da ih objavi, nakon čega je jedan ili više sudova razmotrilo dokaze i donelo oslobađajuću presudu. Uzgred, hoće li oni to uraditi ako im se ne plati? Zapravo, oni imaju tržišni motiv: ako uspeju da pokažu da je sud koji je doneo presudu o krivici bio pristrasan i da je sproveo proceduru nepravilno, oni će sahraniti svog konkurenta.

Tako, u ankapu i sudija, i tužilac, i izvršioci sudske odluke, ako tužilac ne izvršava smrtnu presudu lično, deluju na sopstveni rizik i snose odgovornost u meri u kojoj su druga zainteresovana lica spremna da ulože trud kako bi ih privukla odgovornosti. Nejasno? Ništa se ne može učiniti, decentralizovani sistemi se drže tržišnih stimulaca, a ne direktnih naredbi. Pogledajte Bitcoin, samo se na tome i drži, i, složićete se, prilično dobro funkcioniše.

Koliko ste spremni da platite za izvršenje presude u ankapu?

Metodička po ankapu: gotovo poglavlje o secesionizmu

Moja knjiga o ankapu dopunjena je novim poglavljem o secesionizmu. Tako sam konvencionalno nazvala skup pristupa izgradnji Ankapistana – teritorijalne libertarianske zajednice, odmah naseljene praktično isključivo libertariancima, za razliku od prethodno analiziranog minarhističkog pristupa, kada libertarianskim transformacijama podleže država u celosti, sa svim njenim urođenim bolestima, idiotskim praksama i dominantnom etatističkom većinom.