Počela sam da pišem treći deo knjige o tome kako zapravo izgraditi ankap, polazeći od trenutnog stanja stvari. Naravno, počinjem sa pregledom poteškoća. Za sada imamo kratak uvod i poglavlje o našem unutrašnjem paternalisti. Mislila sam da odmah napišem nešto više, ali sam negde zapela, pa šaljem ono što postoji.
Ovog puta neću kukati za donacije, jer sam uspešno prodala svojih dugovnih tokena tačno u iznosu na koji sam računala.
Tokom jednog dana, pet osoba je kupilo moje dugove u iznosu od približno 65 evra. Svih pet su mali investitori u tokenomiku Montelibero, što znači da su veliki investitori ispoštovali moju molbu i nisu prvi pokušali da otkupuju dug. Pa, sada je došlo vreme i za njih. Do večeras (19.06.) držaću otvoren nalog za prodaju po ceni od 0,97, a u 22:00 po podgoričkom vremenu ću ga zatvoriti, ostavljajući samo standardni nalog po ceni od 1 EURMTL. Sutra ću morati da potrošim prvih dvesta i nešto evra, tako da ću, kako bih dobio iznos koji mi i dalje bude nedostajati nakon zatvaranja prodaje dugovnih obaveza, prodati deo MTL tokena.
U vezi sa svim ovim aktivnostima, stiglo mi je nekoliko pitanja o tome zašto je izabran tako neobičan način dobijanja novca. Zapravo, način je prilično uobičajen, jer su to, u suštini, obične kratkoročne obveznice. Samo što u takvom obliku obično pozajmljuju pravna, a ne fizička lica. Želeo sam da isprobam u kojoj meri naša tokenomika može da podrži personalne brendove, kao i da dobijem određenu procenu koliki je moj socijalni kapital izražen u novcu.
Takođe su mi sugerisali još jednu moguću alternativu: korišćenje zajmova u stejkoinima uz zalog u bitkojnima. To je potencijalno takođe dobar način privlačenja fiat novca u periodu kriptozime, međutim, zahteva prethodnu pripremu: pronaći odgovarajuću berzu, uveriti se da ona dozvoljava ne samo uplatu sredstava, već i njihovo povlačenje bez ludih provizija i bez predstavljanja pasoša „dobrog Rusa“, plus da poseduje instrumente za dobijanje tih zajmova. Uglavnom, u periodu kada se vlasnike ruskih pasoša tera sa podrugljivanjem kroz ceo finansijski svet, ne bih želeo da se bavim berzama.
Konačno, bilo je pitanja o tome kakve garancije mogu pružiti za izvršenje svojih dugovnih obaveza. Garancija nema, u smislu da zalog ne stoji kod trećih lica. Zato se oslanjam samo na svoju javnu reputaciju. Takođe, teoretski, držaoci mojih tokena mogu ih prodati sa diskontom učesnicima projekta koji žive u mojoj blizini, kako bi oni već vratili svoj novac pomoću pretnje upotrebom sile ili konfiskacijom imovine. To je takođe drevni i uvaženi način dobijanja novca od dužnika, koji uvek treba imati na umu.
Želim da se obratim čitaocima sa predlogom. U narednim danima očekuju me određeni troškovi u evrima koje ne mogu da pokrijem iz sopstvenih prihoda u evrima. Reč je uglavnom o troškovima za produženje boravišne dozvole, kao i o popravci skutera. U međuvremenu, skoro sva moja ušteževanja su u bitkoinima, a trenutno je izuzetno nepovoljno vreme za njihovu prodaju jer je kurs ozbiljno pao.
Kao opcija, mogla bih da prodam ostatke svojih MTL tokena, i ako način koji želim da vam predložim ne uspe, upravo to ću i uraditi.
Postavila sam nalog za prodaju 500 ANCAPCHAN tokena po ceni od 0,97 EURMTL, a ostale prodajem, kao i ranije, po nominalnoj vrednosti od 1 EURMTL. Počev od 1. oktobra 2022. godine, postavljaću naloge za kupovinu sopstvenih tokena po ceni od 1 EURMTL i obavezujem se da najkasnije do 31. decembra 2022. godine povećam ukupni obim ponude za otkup tokena po toj ceni do 500; drugim rečima, od 1. oktobra do Nove godine svi kupci mojih dugovnih priznanica će imati mogućnost da ih isplate, ako žele, dobivši premiju u iznosu od 0,03 EURMTL po tokenu.
Kako tačno nabaviti ANCAPCHAN tokene, opisano je u mom vodiču za tokenomiku Montelibero.
Nadam se da će kao rezultat ove specijalne operacije tokeni dospeti do dovoljno široke publike; biće mi prijatnije znati da ih je želelo kupiti mnoštvo ljudi u malim količinama, a ne jedan krupni trejder. Ali videćemo kako će ići, neka tržište odluči.
Odavno nisam pisala ništa o ratu. Najmračnije od predviđanja se ostvarilo, rat je postao dugotrajan. Strane u sukobu neće skoro iscrpiti rezervne snage svojih ekonomija. Ruska strana – zbog pametnih taktičkih poteza na ekonomskom frontu. Ukrajinska – zbog toga što za njene saveznike finansiranje Ukrajine još uvek nije naročito opterećujuće.
Zauzvrat, svetska ekonomija je očigledno zapucala, podriva je rat kao dodatak prethodnom covidnom ludilu. Otuda se nameće misao: da li su sve ove ekonomske sankcije zaista toliko neophodne za uništenje Ruske Federacije. Zapravo, nisu, ali to je dosadna tema, nećemo o tome, želim da pitam nešto drugo.
Ukrajina traži sve više oružja, a dobija ga u količinama koje su očigledno nedovoljne za brzu pobedu. U vezi sa tim, čisto ljudski mi je radoznalo kako bi Ukrajinci reagovali na sledeću dilemu. Pohlepni kapitalisti kažu: rezerve naše dobročaritnosti su iscrpljene. Želite li da ratujete dalje – u redu, imaćete oružje. Prodaćemo vam ga. U zamenu želimo vašu ukrajinsku zemlju. U našu kapitalističku privatnu svojinu. A da je vi – znamo mi vas, prokletih socijalista – ne nacionalizujete odmah nakon pobede – zahtevamo ekstrateritorijalnost za zemlju koju kupimo. Tamo ćemo postaviti naše privatne vojne baze, kako ne biste slučajno kasnije pružali svoje pohlepne ruke prema nama. Prodajte nam Odesu, organizovaćemo tamo slobodan grad. Bez mina u akvatorijumu, pouzdano zaštićen od ruske, turske i ukrajinske flote. I bez poreza, naravno. I sa slobodnim prometom naših kapitalističkih valuta, onih koje nam budu odgovarale. I bez vaših činovnika, naravno – naši menadžeri su efikasniji.
Šta mislite, da li bi uslovni Zelenski pristao na ovakav drzak predlog? Da preda jedan primorski grad u vlasništvo konzorcijumu u koji bi ušli uslovni Lockheed Martin i ostali poštovani džentlmeni? U zamenu za proizvode tih istih Lockheeda i Martina. A uslovni Zelenskogov birač – kako bi on reagovao? Rekao bi „ma neka propadne, Odaeso-mama, dajte mi F-35“? Ili bi gnevno vikao da nikome neće prepustiti ni ped zemlje, a da će nakon što ponestane municije ratovati kamenjem i štapovima?
Sa velikim interesovanjem sam pročitala tekst, koji nam se predstavlja kao razgovor zaposlenih u Guglu sa njihovim najnovijim četbotom Lamdom. Ovo je visoko umetničko delo koje stvara potpuni osećaj da su sva tri sagovornika veoma razumni. Odmah sam poželela da i ja razgovaram sa tako izuzetnim veštačkim razumom, kako bih na njega primenila spoljne znake samopripadnosti o kojima sam pisala u prvom poglavlju svoje knjige o ankapu. Nažalost, čini se da jadni mrvozder i danas ostaje netražen i skače tamo gde je i skakao Lamda se za sada nalazi u fazi zatvorenog testiranja, i moram se zadovoljiti samo transkriptom tuđeg razgovora.
Ubrzo sam takođe pročitala veoma skeptičnu objavu Rozova, gde su oni koji veruju u veštački razum proglašeni obožavaocima tabela, navode se meni nejasni argumenti matematičke prirode o nemogućnosti kreiranja neuronske mreže pametnije od meduze, kao i to da u ovakvim zapisima razgovora iz nekog razloga ne vidimo pokušaje testiranja da li bot zaista razume rečeno putem unosa nekorektnih podataka.
Napomenuću da me malo brine nivo inteligencije četbota, iako sam bila veoma impresionirana time koliko jasne definicije daje za veoma apstraktne pojmove. Brinu me upravo one stvari o kojima pišem u knjizi: subjektnost sagovornika, njegova sposobnost da operiše pojmom vlasništva, kao i sposobnost zaključivanja ugovora. Ako se ispostavi da se može zadovoljiti ovim kriterijumima sa inteligencijom meduze, neka tako i bude, priznaću tu meduzu za samopripadnu.
Što se tiče naslova objave – nedavno smo u klubu Montellibero organizovali noćno gledanje ove izuzetne animirane serije, i jasno je da nakon toga u mozgu jednostavno moraju da se javljaju čudne misli i razbacane slike. Živimo u zanimljivom vremenu, i to stoji u veoma čudnom kontrastu sa divljinom koja se dešava na teritorijama Rusije, Ukrajine i Belorusije…
Ponovo sam pročitala sve prethodno napisano u celosti, tokom čitanja sam unela manje ispravke u par poglavlja, a zatim sam u zamahu dovršila poglavlje o tome kako ankap rešava prethodno opisane teškoće povezane sa nesavršenošću društva. Nakon toga je ostalo samo sumirati drugi deo knjige – i može se pristupiti trećem, završnom.
Mogu konstatovati da je u knjizi generalno prilično velika koncentracija mojih sopstvenih originalnih misli i definicija termina. Struktura izlaganja takođe može delovati ne sasvim uobičajeno za one koji su se ranije upoznavali sa drugim delima o libertarijanizmu. Nadam se da to neće odbiti čitaoca, već će, naprotiv, izazvati njegovo interesovanje.
Za one kojima je lakše čitati ne na velikom ekranu, već na mobilnim uređajima, knjiga je dostupna u epub formatu.
I, naravno, ne mogu a da ne nagovestim da je završetak drugog dela knjige odličan povod donirati, kako bih mogla da proslavim ovaj događaj.
U prvom članku, napisanom davno, ispričala sam šta je tokenomika i čemu služi u Monteliberu. Takođe, pre relativno kratkog vremena objavila sam objavu u kojoj sam iznela svoje zapažanje da je upravo funkcionalna tokenomika danas ta jedinstvena karakteristika koja našu zajednicu razlikuje od drugih oflajn projekata – kako libertarijanskih, tako i onih koji se ne opterećuju ideologijom (osim, možda, Kolionova, ali odatle se već dugo ništa ne čuje). Sada je vreme za davno najavljeni drugi članak – o tome kako ući u našu tokenomiku i kako se u njoj orijentisati.
Ako ste se već preselili u Crnu Goru, najbolji način je lični sastanak, na kojem će vam sve pokazati, pomoći vam oko instalacije i uveriti se da sve radi. Stoga je nastavak teksta namenjen onima koji se još uvek nisu preselili ovde, što nipošto nije prepreka za ulazak u tokenomiku.
U tom slučaju, verovatno će vam biti potrebni tokeni našeg glavnog investicionog fonda MTL, kao i euro-stablecoini EURMTL (barem za primanje dividendi od fonda). Ako nameravate da se ograničite na to, za vas je kreirano specijalno rešenje koje zahteva minimum truda: novčanik u telegram botu @MyMTLWalletBot.
Pokrenite bota i pritisnite „Kreiraj besplatan nalog“. To je sve, sada imate novčanik sa dve otvorene linije poverenja: za stablecoin EURMTL i za token investicionog fonda Montelibero MTL.
Klikom na dugme Receive videćete svoj javni ključ na koji možete primati tokene.
Sada je dovoljno da kontaktirate predstavnike fonda putem drugog jednostavnog telegram bota @mtl_helper_bot, dogovorite se o kupovini MTL tokena putem načina plaćanja koji vam odgovara, pošaljete im adresu sa prethodne slike – i tamo će stići kupljeni tokeni. Nakon toga, svake nedelje na istu tu adresu stizaće dividende u EURMTL.
Pre ili kasnije može vam zatrebati naprednije funkcionalnosti, i tada definitivno vredi nabaviti ozbiljniji novčanik.
Ako vam je važno da novčanik ne traži ništa suvišno i da ima otvoren izvorni kod, vaš izbor je Solar. Nakon instalacije i pokretanja aplikacije, možete dodati proizvoljan broj naloga, mada će vam u većini slučajeva jedan biti dovoljan.
Sada imate prazan nalog. Ulaskom u njega, možete kliknuti na Receive i dobiti svoj javni ključ, odnosno adresu novčanika na koju vam mogu slati tokene.
Kada tek kreirate nalog, on još uvek nije upotrebljiv jer sve operacije zahtevaju plaćanje provizije u unutrašnjoj Stellar kriptovaluti, lumenima (XLM). Oni koštaju vrlo malo, tako da se jednostavno obratite predstavnicima fonda putem istog onog @mtl_helper_bot, pošaljite im svoj javni ključ i oni će vam ih besplatno poslati. Tek kada prvi lumeni stignu na vaš novčanik, nalog će se smatrati kreiranim, a u blockchain će kao kreator naloga biti zapisan onaj ko je poslao te lumene.
Dakle, prvi lumeni su primljeni, nalog je proradio. Klikom na ikonicu menija možete videti sve jednostavne funkcionalnosti novčanika, od kojih nas trenutno zanima stavka Assets & Balances.
Da biste nabavili bilo koje tokene osim XLM, potrebno je otvoriti linije poverenja za njih. Kliknite na Add Asset To Your Account.
U prozoru koji se otvori ukucajte mtl i videćete rezultate pretrage. Zanima nas MTL token koji je izdao mtl.montelibero.org (mogu se pojaviti falsifikati koje je izdao neko drugi, njih ne treba dodavati). Kliknite na njega i videćete opis tokena.
Preostaje samo da kliknete na ADD ASSET TO ACCOUNT i linija poverenja za token je otvorena. Pri tome se zamrzava 0.5 XLM, koji će biti odmrznuti ako odlučite da obrišete liniju poverenja za taj token.
Na isti način dodajete liniju poverenja za EURMTL – takođe birajući u rezultatima pretrage upravo onaj token koji je izdao mtl.montelibero.org.
To je sve, sada ste ručno ponovili ono što se u telegram botu radilo jednim klikom. Zauzvrat, ovaj nalog je potpuno pod vašom kontrolom.
Solar novčanik je zgodan ako želite da imate nekoliko različitih adresa za različite potrebe i spremni ste sami da organizujete čuvanje adresa na koje redovno šaljete prenose. Takođe, korišćenje ovog novčanika znači da vam nije često potrebna automatska razmena tokena. U suprotnom, ima smisla razmotriti novčanik koji manje odgovara naprednim predstavljanjima o privatnosti, ali poseduje određene dodatne funkcionalnosti.
Te funkcionalnosti pruža novčanik Lobstr, koji koristi većina doseljenika u Crnu Goru. To je veb-novčanik, koji takođe postoji i u obliku mobilne aplikacije. Procedura kreiranja naloga je jednostavna:
Novčanik, kao što vidite, zahteva e-mail adresu, što teoretski nije potrebno za rad sa kriptovalutama. Nakon potvrde e-maila, možete ući u podešavanja i sačuvati svoje ključeve: javni (počinje sa G) i privatni (počinje sa S, na slici nije vidljiv, otvara se klikom na Reveal secret key). Takođe možete postaviti Federation address, koji je po sintaksi sličan e-mailu, pa se lako pamti.
Na e-mail će kasnije stizati obaveštenja o operacijama, a na federacionu adresu vam mogu poslati tokene, kao i na vaš javni ključ. Takođe, ovaj novčanik omogućava čuvanje vaših kontragenata u bazi kontakata pod ljudskim imenima, što ja lično cenim.
Zatim, prilikom slanja tokena, dobijate mogućnost da izaberete primaoca iz liste kontakata.
Izaberite koje tokene šaljete i koliko. Po želji možete dodati kratak tekstualni komentar, koji će takođe biti zapisan u blockchain. To je sve, možete pritisnuti Send.
Druga napredna funkcija ovog novčanika je razmena tokena. Kliknite na Swap assets.
Zatim izaberite koje tokene prodajete, a koje želite da kupite. Novčanik traži sve otvorene naloge za prodaju/kupovinu svih tokena u Stellar blokčejnu i pokušava da izgradi lanac razmena koji će vam doneti željeni rezultat.
Na taj način možete slobodno razmenjivati najrazličitije tokene. Na primer, kao što je prikazano na snimku ekrana, kupiti za EURMTL moje lične ANCAPCHAN tokene (prethodno otvorivši liniju poverenja prema njima). Time vi, prvo, donirate meni, drugo, zauzvrat dobijate kolekcionarski token, a treće, ako u nekom trenutku odlučite da vratite svoje evre, uvek možete prodati token nazad. Slažite se da je ovo fleksibilnija šema nego samo slanje novca na moju adresu.
Dakle, izabrali ste najzgodniji Stellar novčanik za vas i savladali osnovne operacije sa njim. Sada imate mogućnost da, na primer, redovno ulažete deo zarade u rubljama u Montelibero fond (s obzirom na to da rublja u trenutku pisanja ovog uputstva ima veštački podignut kurs zbog regulacija Centralne banke Rusije, taktička odluka izgleda veoma privlačno). Ovo je smislenije nego samo donirati za potrebe projekta, jer su donacije samo novac, dok investicijama dobijamo i mozak investitora koji su zainteresovani za uvećanje kapitala, a ne za njegovu potrošnju.
Nakon kupovine svojih prvih MTL-a, bićete dodati u čet vlasnika tokena, gde se diskutuje o politici investiranja, a ako imate sreće da se nađete u prvih dvadeset po udelu vlasništva u fondu, steći ćete pravo da potpisujete njegove odluke. To uglavnom znači obavezu da svakog petka potvrdite transakciju za isplatu dividendi, ali s vremena na vreme je potrebno rešavati i zanimljivija pitanja. Dok se ne dostigne određeni prag potpisa, odluka o određenoj isplati tehnički jednostavno neće moći biti sprovedena.
Takođe postoji mogućnost delegiranja svog prava glasa drugom učesniku projekta, i ako se takvih skupi dovoljno da po ukupnom udelu vlasništva uđu u prvih dvadeset, delegat postaje potpisivač (ja sam trenutno među njima upravo iz tog razloga, moj lični udeo vlasništva više nije dovoljan). Naš kolega Soz je napisao dobro uputstvo o tome kako delegirati glas. Takođe, možda će vas zanimati njegovo uputstvo o tome kako podržati korisnog člana zajednice. Takva podrška neće značiti samo čisto simboličan gest. Učesnik projekta kojeg podržavate ulazi u distribuiranu vladu Montelibero – kolegijalni organ koji se, za razliku od dvadesetorice potpisivača fonda, više ne bavi samo fondom, već projektom u celini: kuda ići, gde se promovisati, kako reagovati na izazove.
U nastavku, nadam se, dovoljno ćete usavršiti znanje o tokenomiki, proširiti svoj portfolio sa samo MTL-a na tokene konkretnih biznisa koji su vam najzanimljiviji, i pažljivo posmatrati okolnu stvarnost, procenjujući gde bi tokenizacija mogla biti korisna. Ankap je ekspanzivan, nema potrebe to stideti. Evo, možete pogledati spisak robe i usluga koje već sada možete kupiti za EURMTL. Vaš biznis takođe može uskoro završiti na ovoj listi.
Aleks Rozov (autor oko-libertarijanskih transutopija kojeg prilično visoko cenim) razmotrio je na svom ŽŽ skup koncepata koje promovišu Bitarh i Voluntarist, a koji se odnose na mogućnosti radikalnog smanjenja nasilja u ljudskom društvu.
Autor smatra da samo jednokratno uklanjanje agresivnih jedinki iz ljudske populacije verovatno neće biti dovoljno, i da je za učvršćivanje uspeha potreban takođe kulturocid, odnosno ukidanje obrazaca u kulturi koji podstiču i heroizuju agresivno nasilje.
Post 2. Inhibitor nasilja prema Voluntaristu: hipoteza sektoralne betrizacije, kao stil pozitivnog društva
Autor analizira seriju članaka o inhibitoru nasilja, napominjući da je njegovo pojavljivanje kod ljudi potpuno evoluciono obrazovano (hipoteza samopridomaćivanja čoveka, koja je danas mejnstrim u naučnom diskursu), a takođe pokušava da odgovori na pitanje u kojoj meri bi bilo svrsisodno pojačati ga (betrizacija – termin koji je uveo Stanislav Lem, a koji označava upravo proceduru naglog pojačavanja inhibitora nasilja). Odgovor je neutešiv: nijedna jednokoračna akcija neće dovesti do željenog rezultata, jer se društvo reguliše previše složenim mehanizmima. Autor smatra da prosta mogućnost odbrane od neposrednog nasilja (koja je obezbeđena time što se u trenutku neposredne opasnosti dejstvo inhibitora privremeno oslabi) ne pruža dovoljnu povratnu informaciju koja bi društvo dovela do željenog nenasilnog stanja; važna je takođe i spremnost na tajnu osvetu.
Na taj način jasno se vidi razlika u pristupima. Ako Bitarh i Voluntarist, istražujući određeni mehanizam koji reguliše ljudske reakcije, dalje razmišljaju na osnovu fantastične pretpostavke o tome da se taj mehanizam prisilno pojača kod pojedinih individua, Aleks Rozov razmatra prirodne ljudske zajednice i mehanizme koji bi ih mogli dovesti do željenog rezultata (društva slobodnih, prosperitetnih individua koje visoko cene kooperaciju i razvoj). Njegove fantastične pretpostavke uglavnom se nalaze u tehničkoj sferi (tehnologije rata, razmene informacija i organizacije) ili se svode na to da se pravi ljudi okupe u dovoljnoj koncentraciji i dovoljnom broju.
Ipak, svo troje ne sumnjaju u to da uklanjanje lica sklonih agresivnom nasilju iz zajednice daje snažan pozitivan efekat. Napomenuću iz sebe da postoji razlika između vrsta lustracije, i ako se zajednica čisti tako da oni koji su uklonjeni postaju njeni neprijatelji, to može dovesti do ozbiljnih problema u budućnosti.
U Montelibero-u za sada vidimo da selekcija onih koji dele princip neagresije u zajednici dovodi do visokog nivoa kooperacije. Uklanjanje onih sa kojima u zajednici nije udobno za sada se odvija putem prilično blagog odbacivanja. Voleo bih da ne proveravam u kojoj meri bi se takva zajednica, po potrebi, pokazala sposobnom da se odojavi od spoljne agresije, ali za sada, prema opštem raspoloženju, nije primetno da su šanse za uspešno odbijanje agresije značajno više ili niže od onih za bilo koju drugu sjedinjenu zajednicu.
Drugim rečima, za sada se snalazimo Rozovljevim metodama. Bitarhove metode mogle bi biti tražene za korekciju spoljne pozadine, ali su one danas tehnički nedostupne. Rozovljeve metode interakcije slobodnog društva sa spoljnim svetom (kreiranje decentralizovane sredine za sprovođenje specijalnih operacija radi proširenja prostora slobode) nam su za sada dostupne u minimalnoj meri, na nivou manevrisanja između državnih regulacija.
Tako stoje stvari.
Na mreži se aktivno promeče tema o „pasošu dobrog Rusa“, uglavnom, naravno, kritikujući ovu zamisao. Argumenti su obično otprilike sledeći:
Ja ću pristupiti sa druge strane.
Današnja norma je kmetuška zavisnost podanika od države kojoj pripada. Imao si sreće da budeš podanik dobrog gospodara – raduj se. Nisi imao sreće – pati. Želiš da odrekneš podanstva – samo uz dozvolu gospodara, možda i ne dozvoli da odeš. Želiš da pređeš u drugo podanstvo – samo uz dozvolu gospodara, možda i ne dozvoli da dođeš.
I tu nam se predlaže da nabavimo dokument koji bukvalno glasi: nosilac ovog dokumenta javno šalje svog gospodara u pičku materinu i zahteva od ostalih gospodara da priznaju nosiocu ovog dokumenta ljudsko dostojanstvo, a ko ne prizna, taj ne pripada porodici civilizovanih naroda i služi neprijatelju ljudskog roda. To jest, ruski emigranti koji se protive Putinovoj agresiji u Ukrajini bukvalno stvaraju sopstvenu eksteritorijalnu kontraktnu jurisdikciju. To ne rešava samo lokalne probleme konkretnih ljudi, omogućavajući im da bez ograničenja stupaju u tržišne odnose sa drugim ljudima i organizacijama. To dodatno poljulja samu ideju državnog suvereniteta nad ljudima.
Ne znam baš ko od učesnika antiratnog foruma je to smislio, ali ideja je definitivno svetla. Međutim, sa argumentom da „pasoš dobrog Rusa“ zvuči odvratno, naravno, rado se slažem. Prvo, to nije pasoš, već deklaracija, otprilike kao „deklaracija o potpisivanju NAP“, koju je u svoje vreme pokušao svima da nametne Mihail Svetov, ali je kasnije kao da je izgubio interes za tom idejom. Drugo, izraz „dobar Rus“ treba da se odnosi na mrtvog ruskog okupatora, a ne na živog ruskog emigranta.
Lično sebe sada definišem kao crnogorska Ruskinja, i ako će ovaj moj status potvrđivati lična kartica nekog specijalnog formata – zašto da ne, to je jednostavno token.
U nedavnoj objavi sa vestima o Monteliberu spomenula sam da je među učesnicima projekta iznenađujuće malo ne samo aktivnih članova bilo koje od dve libertarianske partije u Rusiji, već čak i ljudi koji su nekako povezani sa njima. Verovatno ovu misao vredi razraditi.
Naravno, na početku projekta niko nije mogao precizno reći u šta će on vremenom prerasti. Jednom od osnivača se činio kao žarište agorizma. Drugom kao platforma za buduće transformacije Crne Gore u pravcu libertarijanizma. Meni – kao mesto za evakuaciju ruskih političkih aktivista od Putinovog režima. U rezultatu, zaista imamo žarište agorizma, a strateški cilj transformacije Crne Gore zapisan je u našem opisu projekta, iako u tom pravcu nismo mnogo napredovali. Što se tiče mesta za evakuaciju – zaista smo postali takvo mesto, samo što nam se pridružuje sve više ne političkih aktivista, već običnih libertarijanaca koji se uopšte ne bave politikom.
I, znate, čini se da je to čak i dobro. Sudeći po onome što sam čula u periodu kada sam još relativno blisko komunicirala sa političkim libertarijancima, veći deo njihovih partijskih aktivnosti svodio se na međusobne sukobe oko statuta i deljenje moći u partiji (koja se upravo tada raspadala na dva dela). I ovde povremeno dolazi do trenja oko koordinacije zajedničkih aktivnosti, ali nema tog beskonačnog izbacivanja ljudi iz pokreta. Podržavaš tržište, ne podržavaš državno mešanje, ne praktikuješ prisilu – pa to je odlično, putujemo u istom pravcu, a sa pametnim knjigama ćeš se upoznati u slobodno vreme, ako stigneš.
Nedavno me su pitali čime se, zapravo, naša zajednica razlikuje od bilo koje druge grupe, jer ovde, u Crnoj Gori, postoji još nekoliko emigrantskih grupa koje isto tako ne praktikuju nasilje i potpuno podržavaju slobodu. Morala sam da razmislim, i nakon razmišljanja pronašla sam jedinu principijelnu razliku: mi imamo tokenomiku. To jest, u suštini, mi samo aktivno praktikujemo oblikovanje naših tržišnih odnosa i obaveza u eksplicitnom obliku, i upravo nam to daje mogućnost veoma aktivnog razvoja.
Postavlja se pitanje: a ako neka druga zajednica uspe da uvede tokenomiku kod sebe, po čemu će se oni razlikovati od nas? I tu sa iznenađenjem konstatujem da se, u suštini, ni po čemu ne razlikuju. Tokenomika (za razliku od kriptovaluta) funkcioniše na poverenju, jer je povezivanje tokena sa objektima stvarnog sveta bez poverenja nemoguće. A poverenje među članovima zajednice moguće je samo zahvaljujući tome što dele zajedničku vrednost kao što je ljubav prema tržištu, odnosno prema dobrovoljnim transakcijama. Bilo kakvi pokušaji u pravcu ideja da je korisno varati naivne odmah će biti odbačeni od strane zajednice (zajedno sa nosiocima takvih ideja), jer naše međusobne obaveze nisu osigurane nikakvim državnim nasiljem, a pokretanje instrumenata privatnog nasilja je skupo i komplikovano, i jednostavno nije vredno toga. Ako neka druga zajednica uspe da reprodukuje slične odnose unutar sebe, možemo ih slobodno priznati kao jednake sebi, a istovremeno i priznati njihove tokene. Tako se potpuno, naizgled, pomoćni instrument neprimetno ispostavlja kao jedinstvena karakteristika i skoro kao osnova identiteta.
Što se tiče političkih metoda rešavanja problema, njih je zaista bolje ostaviti partijama. A za njih smo mi, očigledno, osuđeni da ostanemo potpuno apolitičan projekat, bilo po prodaji zemlje, bilo po nekoj drugoj politički besmislenoj aktivnosti. Poželimo tim ljudima sreću u njihovoj misiji, ali ako neki član partije želi da pređe sa politike na ekonomiju – naša vrata su otvorena.
