Тег: NAP

U libertarianizmu postoji pravilo da ako nema oštećene strane, nema ni suda. Ispostavlja se da je banditima isplativo uništiti celu porodicu kako ne bi ostalo oštećenih. To je nekako neispravno…

anonimno pitanje

Evo, ja živim u svojoj kući, a jedan moj komšija je usmrtio drugog mog komšiju i celu njegovu porodicu. Šta se dešava sa cenom moje kuće zbog toga što pored mene živi opasan psihopata? Ona ubrzano opada. Ko sam ja nakon toga? Žrtva.

U situaciji kada je pravo decentralizovano, vaša moralna procena uvek može postati osnov za vaše postupke. Ne postoji niko ko bi vam zabranio da nešto uradite, ali će i odgovornost biti u potpunosti na vama.

Ako budem imao dovoljno dokaza o tome kako moj komšija ubija celu porodicu, i ako ga nakon toga ubijem, onda ću onome ko me optuži za to ubistvo pokazati te dokaze i objasniti da sam imao dovoljne razloge da brinem za sopstveni život, s obzirom na to koliko je pokojnik bio nepredvidiv. I argument o ceni kuće ću navesti, čisto kao višak.

A dalje ćemo videti da li ću uspeti da sklopim mir sa rođacima i poznanicima pokojnika.

U modernom svetu, koji je uglavnom individualistički, moralne procene postupaka obično igraju značajniju ulogu od srodničkih veza – mi ipak više nismo plemensko društvo, gde je rod zapravo predstavljao jedinstven subjekt prava.

pomirenje krvnika

Recimo da postoji smrtno bolesna osoba koju više nema kako spasiti, ostalo mu je svega par nedelja. Da li bi eutanazija bila kršenje NAP-a? Da li je za to potrebno njegovo pristajanje/pristanak njegove rodbine?

anonimno pitanje

Eutanazija nije kršenje principa neagresije, to je tek izvršenje naloga vlasnika za upravljanje sopstvenim telom. Nalogujete jednom stručnjaku da vas ošiša, drugom da vam masira, trećem da uradi abortus, četvrtom da izreže bubreg za transplantaciju, petom da ubije. To su sve sasvim korektni nalozi. Jedina suptilnost u proceduri eutanazije je uveriti se da je nalog zaista dat dobrovoljno i sa punim saznanjem posledica. Pa, i za prodaju nekretnina je potrebno poštovanje potpuno istih pravnih mera predostrožnosti, kao i za bilo koju drugu važnu i odgovornu transakciju.

Malo složnija postaje situacija kada čovek nema tehničku mogućnost da izda nalog za svoju eutanaziju, jer se, na primer, nalazi u komi. U toj situaciji odluku donosi onaj ko plaća održavanje života. Upravo on ima puno pravo da u bilo kom trenutku smatra da su dalji troškovi neisplativi – i da ponudi bilo kome ko želi da preuzme dalji teret troškova na sebe. Ako ne bude dobrovoljaca – znači da se život više neće održavati.

Na kraju, moguća je situacija kada je čovek u komi, a za održavanje njegovog života plaća osiguravajuća kuća. Ovde kompanija već nema pravo da u bilo kom trenutku odbije da izvršava svoje obaveze. Prvo mora u potpunosti potrošiti osiguranje koje mu pripada prema ugovoru u pokušajima da čoveku vrati osigurano zdravlje, i tek nakon neuspeha može prestati sa trošenjem novca. A sve pokušaje naslednika osigurane osobe da izjave nešto poput „isključite ga iz aparata, a ostatak osiguranja ćemo naslediti, naš tata, da je bio svesan, sam bi vam to naložio“, najlogičnije je posmatrati kao podstrekavanje na ubistvo iz koristi.

U korisne svrhe vas podstičem na dobrovoljnu donaciju za razvoj ovog kanala. Pošaljite novac na bitcoin novčanik 1A7Wu2enQNRETLXDNpQEufcbJybtM1VHZ8

Pisala si da, u slučaju da je dete izloženo porodičnom nasilju, treća osoba može samo da objasni tom detetu njegova prava. Ali zar takvo postupanje prema deci nije agresija? Zašto u ovom slučaju postupci roditelja/staratelja nisu kršenje NAP-a?

anonimno pitanje

Ja pisala, da stranac može bezbedno koristiti sredstva iz bogatog arsenala metoda mirnog rešavanja nesporazuma, ali da primena nasilja ili pretnje nasiljem ide na sopstveni rizik. Ako vidite tuču, pre nego što u nju intervenišete, bilo bi prikladno se raspitati da li je u pitanju privatna tuča. Slično tome, kada vidite nasilje nad detetom, prikladno je pitati dete da li mu je potrebna pomoć. Ako nemate mogućnost ili želju da razjasnite ovaj važan trenutak, posledice mogu biti nepredvidive.

Da, staratelj vrši nasilje nad detetom i time krši princip neagresije prema njemu. Ali, pokazivanjem agresije prema staratelju deteta bez pristanka deteta, vi time takođe kršite princip neagresije prema detetu. I upravo će dete biti prvo koje će biti pitano nakon ovog incidenta ko mu je nanelo štetu. A vi se sasvim možete ispostaviti kao taj koji je nanio štetu.

Vaša svedočanstva o tome koliko je nasilje prema detetu veliko moraju biti veoma ubedljiva da bi arbitra, čiju jurisdikciju priznajete i vi i staratelj deteta, u situaciji u kojoj dete ne pokazuje želju da promeni staratelja, ipak presudila da starateljska prava ipak prelaze sa trenutnog staratelja na drugog ko ih želi preuzeti.

Kako će se u slučaju ankap-a realizovati zaštita dece od nasilja roditelja, a posebno od psihološkog nasilja?

anonimno pitanje

Princip samopripadnosti znači da svaki čovek pripada samom sebi. Dete je pak osoba koja, zbog konačne brzine razvoja ljudskog organizma, još uvek ne biva percipirana od strane drugih ljudi kao potpuno pravosposobna. Stoga, iako poseduje sebe, on zapravo ne raspolaže sobom u punoj meri – pravo raspodavanja detetom je delimično uzurpirano od strane nekog odraslog (potpuno pravosposobne osobe), uz saglasnost drugih odraslih.

I tako se dešava situacija u kojoj način na koji taj odrasli vrši to uzurpirano pravo prestane da odgovara detetu. Nije važno da li je reč o direktnom fizičkom nasilju, psihološkom nasilju (kakvo god ponašanje odrasle osobe bilo nazvano tako), ili se samo nisu poklopili ukusi. Važno je da dete u bilo kom trenutku može kako da deklarisuje svoju punu pravosposobnost, tako i da delegira bilo kom drugom odraslom pravo delimičnog raspodavanja sobom, odnosno da ponudi stupanje u ulogu staratelja – ako, naravno, uspe da se dogovori sa kandidatom za staratelja. U tom slučaju, sve je jednostavno. Onaj odrasli koji je, prema mišljenju deteta, nepošteno izvršavao svoje dužnosti staratelja, gubi odgovarajuća prava, i sada ga ništa ne štiti u slučaju nasilja nad detetom.

Ali šta učiniti ako dete ne insistira na oduzimanju starateljskih prava od odrasle osobe (previše je malo, previše je zastrašeno, ili, što je najverovatnije, mu situacija generalno odgovara), ali sa tačke gledišta strane odrasle osobe, starateljske dužnosti od staratelja nisu zadovoljavajuće izvršavane? Sve što strana osoba može ne kaznivši uraditi jeste da iznese svoje mišljenje o ovom pitanju, podeli to mišljenje sa drugim odraslima, pokuša da razjasni detetu njegova prava – u suštini, da primeni čitav bogati instrumentarij koji je čovečanstvo steklo za mirno rešavanje nesporazuma.

Ako on iz nekog razloga smatra takve mere nedovoljnim, on, naravno, može odlučiti da upotrebi nasilje, i time pretvoriti konflikt u rat, ali on, kao potpuno pravosposobna osoba, mora biti svestan da je u potpunosti odgovoran za posledice te odluke, i da one mogu biti drugačije od onoga što je očekivao.

Prevara – kršenje NAP-a?

anonimno pitanje

Prevara je samo kršenje očekivanja. Od osobe se očekuje da će postupiti na jedan način, a ona, obmanjivač, postupa na drugi.
Može li prevara naneti štetu? Naravno, da. Subjekt planira svoje postupke na osnovu pretpostavki koje se usled prevare ne ispunjavaju, i to povećava njegove troškove.

Da li je prevara nasilje? Naravno, ne. Može se prevariti poverenje (na primer, kršenje Budimpeštanskog memoranda) i primeniti nasilje kada se od tebe očekuje mirno ponašanje, ali ipak je prevara odvojena, a nasilje odvojeno.

Da li je prevara agresija? Ponovo, ne. Prevara može biti opravdanje za agresiju (desni sektor je poslao voz nacista u Krim), ali, opet, prevara je odvojena, a agresija odvojena.

Odakle uopšte dolaze pretpostavke da prevara sama po sebi može biti kršenje NAP-a, odnosno agresivnog nasilja? Naravno, iz koncepta pozitivnih prava. Postoji pravo na obrazovanje, na socijalno osiguranje, na poštovanje, na istinu… Dakle, pravo na istinu je prekršeno, sada će moje nasilje prema obmanjivaču biti samoodbrana. Primetićemo da je ovakav pristup najrasprostranjeniji ne toliko među SJW-ovima, već pre među klasičnim „gopnicima“. (Šta imaš? A šta ako nađem?) Država je poseban slučaj gopnika, i ona takođe pokušava da kažnjava zbog prevare (na primer, zbog falsifikovanja poreskih dokumenata).

Hoće li u libertarianizmu biti više prevara nego sada? Ne može se sa sigurnošću reći, ali pretpostavljam da će ipak biti manje, jer libertarijansko društvo ne sprečava delovanje povratnih informacija. Ali to je zasebna velika tema.

Kako će izgledati krivični i građanski sudovi u libertarianizmu (uzimajući u obzir da se državi dodeljuje samo uloga izvršenja sudskih odluka)?

Anonimno pitanje

Sa građanskim sudovima je jednostavno: komercijalni arbitraža već sada izgleda onako kako bi građanski sudovi trebalo da izgledaju u libertarianizmu. Strane se dogovaraju koga će pozvati da ih presudi, taj presudi, a zatim strane izvršavaju odluku. Ko odbije, snosi reputacijske troškove, a u minarkističkoj državi se stvar ne bi tu završila, ona bi poslala izvršitelje da sprovedu arbitražnu odluku.

Sa krivičnim delom je malo komplikovanije.

Kada onaj ko je upotrebio nasilje ne beži, zadatak se svodi na prethodni: on i predstavnici stranke koja je pretrpela štetu dogovaraju se o tome ko će suditi, a zatim se sudska odluka izvršava – dobrovoljno ili prinudno.
Ako onaj ko je upotrebio nasilje nije poznat, strana zainteresovana za istragu će ili sama istražiti pitanje ili angažovati detektive, a tek nakon što prekršilac NAP-a bude pronađen, može uslediti ili sud ili osveta.

Nadvagnuti sud bilo kome nije moguće, jer je odluka suda čija jurisdikciju nad sobom ne priznaju sve stranke u sporu, pravno ništavna. Ali ako umesto suda došlo samo do osvete, strana koja je izvršila osvetu će sada morati sama da dokaže da to nije bilo kršenje NAP-a. Ona će se sudi sa onima koji su spremni da je osude zbog osvete, predložiti sudu prikupljene dokaze o kršenju NAP-a od strane žrtve osvete i biće oslobođena. Ili neće, ako dokazi ispostave se nedovoljnim.

Na taj način, ako kriminalac koji beži od pravde shvati da mu već dišu za vratom, on je izuzetno zainteresovan da stigne do najbližeg zatvora i tamo kupi utočište od osvete dok traju pregovori o sudu.

A ako si u zatvoru dobrovoljno, onda ćeš radije iznajmiti komfornu sobu