Mihail Svetov je poznati bloger još od vremena procvata ŽŽ, stari aktivista Libertarianske partije RF. Postepeno je stekao veći medijski uticaj od same partije, nakon čega je odlučio da u njoj sprovede reforme po svom ukusu, što je dovelo do raskola LPR na dva dela. Zatim je pokušao da umesto LPR-a promoviše krovnu organizaciju Građansko društvo, u čemu nije uspeo. Kasnije je u Moskvi otvorio klub „Nova iskrenost“, ali su ruske vlasti prilično brzo zatvorile ga, što je bilo krajnje očekivano. Sada živi u Riju i bavi se prvenstveno svojim medijskim projektom SVTV.
Tokom celog postojanja Montelibera, naši aktivisti su periodično pisali Mihailu na strimove putem plaćenih komentara i pitali ga za njegov stav prema Monteliberu. Mihail je u početku odgovarao da je negativan (u jednom od izdanja vesti Montelibera sam analizirala njegov stav), a nakon početka mobilizacije rekao je da nek idu iz RF-a bilo gde, pa čak i u Montelibero, sve je bolje nego ostati. Uglavnom, bila sam pomalo iznenađena kada su naši ljudi rekli da je Svetov odmah pristao da dođe na fest. Istina je da je želeo da istovremeno organizuje veliku turneju po mestima koncentracije antiratne ruske dijaspore, ali je tada protiv njega pokrenut krivični postupak, pa nije bilo jasno koje zemlje može bezbedno posetiti, i dolazak na fest je bio pod znakom pitanja.
Tek kada se desila ciljana donacija za Svetovljevu kartu za Crnu Goru, on je dao konačnu saglasnost. Trebalo je maksimalno isplatiti novac, pa je Mihailu u rasporedu zakazano odmah dva izlaganja, plus kao bonus je trebalo ići intervju u podkast studiju Montelibera. Ipak, sve to nije garantovalo da će biti postignut dostojan medijski odjek: ja sam, recimo, predviđala da će Svetov nakon festa na svom kanalu samo pomenuti: održao sam kul predavanje u Crnoj Gori, obavezno poslušajte – i ni reči o festu, niti o Monteliberu. Srećom, predviđanje se nije ostvarilo.
Čista verzija nastupa još uvek nije objavljena, dajem tajmkod opšte transmisije od mesta gde se pojavljuje zvuk.
Glavne teze oba Svetovljeva nastupa bile su sledeće:
- Ne želim da kažem ništa loše o Monteliberu, vi ste svaka čast, ali generalno pokušaj bežanja od države i izgradnja sopstvenog malog ankappa na periferiji je propala ideja, treba se baviti politikom, ne plašiti populizma i doći na vlast. Podsećam da je tema nastupa bila „šta da radi ruski libertarijanac u emigraciji“, tako da je ideja koja je relevantna za neke Argentince ili čak Crnogorce bila potpuno nerelevantna konkretno za Ruse.
- Libertarijanci su prirodni individualisti, nemaju pojma šta se dešava van njihovog dvorišta, a nama je potreban libertarianski internacional. Ovde nema nikakvih prigovora – potreban je, radimo na tome. Fest je, između ostalog, upravo o tom internacionalu. Sada ćemo u okviru internacionala moći da zahtevamo od Svetova da osvetljava i probleme i uspehe ne samo „grudastih“ trudovika, već i naše.
- Sa ljudima treba razgovarati jezikom ljubavi, sklonite svoju logiku, ona smeta. I uopšte, čitajte više levicares, oni kapiraju politiku, ne opterećujte se tom vašom ekonomijom, publici je ona dosadna. Rekao je to i otišao da daje intervju za Rabfak, levicama, pohvalna doslednost. Nažalost, prateći levičarske recepte, Mihail je tokom svoje političke karijere uspeo da odbije dosta istomišljenika, što malo demotiviše proučavanje onoga što ti ljudi savetuju. Istovremeno, razumne levice zaista ne treba odbijati, sa njima se odlično uspostavlja saradnja. Kriterijum razumnosti je da mržnja levice prema državi mora biti jača od mržnje prema nejednakosti, privatnom vlasništvu i sličnim levičarskim strašilima.
Dakle, moje predviđanje se nije ostvarilo: Svetov nije samo bio zadovoljan organizacijom festa i učesnicima projekta sa kojima je stigao da razgovara – on je promenio svoje mišljenje o projektu u celini i to je javno izjavio na nekoliko platformi: navodno, bio je u krivu, dobri ljudi, dobar projekat, uzalud se plašio. Respect, šta da se kaže. Svoju kartu je otplatio za sto dvadeset procenata.
Naravno, veoma bismo voleli da u svojim redovima imamo govornika takvog nivoa, ali zapravo naš put je decentralizacija. Tako da više ima smisla težiti pojavi desetine govornika nivoa Soza i stotine mog nivoa, nego tražiti jednog jedinog šampiona.
