Тег: Decentralization

Neidealni ljudi i društveni ideal

U svojim objavama često tvrdite da će pri ankapu svi ljudi (ili većina) biti skloni nenasilju (a one koji su skloni nasilju će se moći „reprogramirati“), što će omogućiti izgradnju društva slobodnog od nasilja. Ali čekajte! Pa sa idealnim ljudima može se izgraditi idealno društvo na osnovu skoro bilo koje ideologije – pa makar i komunizma u njegovim ranim idealizovanim predstavama. Svaka savremena društvena struktura se gradi polazeći od činjenice da su ljudi skoro uvek neidealni – emocionalni, pomalo glupi, agresivni, pohlepni, kukavice i tako dalje – i društveni poredak mora neutralisati ljudske nedostatke. Kako ankap može postojati u društvu neidealnih ljudi, ako čak i sada kriminalci dovoljno glupo kradu ponekad direktno ispred kamera, a u nedostatku opšte priznate policijske sile potpuno će se razrasuli i njihovo hvatanje/eliminisanje snagama privatnog obezbeđenja postaće otežano zbog masovnosti kriminaliteta i preopterećenja sudova? Neće li to dovesti do brzog propadanja društva u divlje stanje, kada čak i adekvatni ljudi budu primorani da budu u večnom stanju rata protiv svih?

Anonimno pitanje

U pravu ste, od idealnih ljudi može se izgraditi mnogo toga. Upravo zato Bitarh i Voluntarista – autori objava koje redovno pojavljuju na ovom kanalu o izgradnji nenasilnog društva – ne opterećuju se izgradnjom baš ankapa, za njih je ekonomski model sporedan, kao i odsustvo centralne vlasti, dok je primarna vrednost upravo nenasilje, u njegovom uskom razumevanju odsustva fizičke prisile.

Doktrina anarho-kapitalizma pretpostavlja da ljudska sklonost fizičkoj prisili neće pretrpeti ozbiljne promene. Jedino što je potrebno za njen trijumf jeste pojava kritične mase tehnologija koje decentralizovanu proizvodnju i trgovinu čine ekonomski isplativijim od centralizovane – to ako polazimo sa pozicija materijalizma, gde biće određuje svest, a baza nadgradnju. Ako pak smatramo da, naprotiv, svest formira biće, onda je za trijumf ankapa potrebna kritična masa ljudi za koje ideje libertarijanizma imaju značajnu vrednost. Meni je, u suštini, svejedno s koje strane da grizem taj hleb, ukusan je podjednako sa obe strane.

Kada decentralizovane tehnologije dominiraju u svakodnevnom životu, to znači da će uber-policija stići brže, a pružiti uslugu jeftinije i kvalitetnije nego policijska patrola Ministarstva unutrašnjih poslova, te će Ministarstvo unutrašnjih poslova izgubiti ekonomsku konkurenciju za klijenta i nestati. I ako ljudi kradu direktno ispred kamera, decentralizovane tehnologije će pre omogućiti mogućnost da im se upravo ispred tih istih kamera izda kazna. A ako oni umesto toga pomahanu rukom pred kamerom i izjave da, navodno, iznajmljuju taj automobil, onda će im, umesto nesrazmerno velike kazne, u korist vlasnika auta biti skinuta skromna cena najma. A možda govorim gluposti, i tržište će to rešiti na neki drugi način.

Kada libertarijanske ideje dominiraju u društvu, onda čak i u uslovima tehnološki uslovljene centralizacije velikog broja proizvodnji, ljudi će i dalje relativno više ceniti frilans ili slične frilans odnose, i vlasnik proizvodnje će morati da se prilagodi tom zahtevu ako želi da se obezbedi radnom snagom. Ljudi će se zapošljavati u policiji, ali će i dalje svoju patrolnu jedinicu posmatrati kao autonomnu preduzetničku jedinicu, sa sopstvenim stalnim klijentima i obavezama prema njima, koje znače mnogo više od formalne subordnacije u policijskoj upravi.

Najstrašnije za libertarijanizam je povećanje efikasnosti centralizacije nasilja. Sredinom 20. veka takva efikasnost je bila maksimalna, čovečanstvo je ratovalo armijama od više miliona ljudi, a za izgradnju libertarijanskog društva nije bilo ni najmanjih perspektiva. Sada se armija od stotinu hiljada ljudi već smatra velikom, i želi se verovati da će decentralizacija nastaviti ubrzanim tempom. Jeftino i efikasno decentralizovano nasilje, koje se krajnje loše skalira pri povećanju broja uključenih lica ili ulaganju dodatnog kapitala – to je upravo ono što je potrebno kako bi čak i u slučaju nastanka naoružanih konflikata oni brzo utihnuli bez dalje eskalacije.

Kao što vidite, uopšte nije neophodno prepuštati se praznim snovima o tome kako će čipovanje sve učiniti ljubaznima i dragim. Umesto toga, može se prepustiti praznim snovima o tome kako će sve učiniti ljubaznima i dragim totalna naoružanost ručnim oružjem koje efikasno i po mogućnosti bezbolno onesposobljava čoveka, ali ima nisku letalnost. A u slobodno vreme od praznih snova, preferiram da gradim lokalnu libertarijansku zajednicu, gde se sve neophodne veštine interakcije između ljudi stiču običnom navikom – a te navike će biti u veoma snažnom konfliktu sa navikama poslušnosti državi ili drugoj centralizovanoj sili.

Levijatan nikome nije potreban. Hobsu je žao.

Par predavanja o kripto valutama

Ekaterina Shulman u svojoj emisiji uvodi razliku između vesti, odnosno onoga što privlači pažnju, i događaja, odnosno onoga što ima posledice. Na primer, kada sam najavila debatu Litreva i Milova, to je bila vest, ali debata se nije ni održala jer se Navaljni vratio u Rusiju i svima su te sitnice postale nebitne.

Nešto kasnije sam najavila duplet predavanja Alekseja Nefedova i Aleksandra Kotova u okviru uralskog libertarijanskog lektorija. Prenos predavanja na dan održavanja nije bio, i ubrzo sam ih uspešno zaboravila. Ali taj događajje imao posledice: nakon izvesnog vremena na kanalu libertarijanaca sa Urala tiho su objavili snimke predavanja, i ja sam ih konačno pogledala.

1. Aleksej Nefedov. Bitcoin i teorija novca.

U predavanju je najpre bilo razrađeno zašto se u ljudskim zajednicama uopšte pojavljuje novac, koju funkciju on nosi, koji novac dobija širu rasprostranjenost, a koji opstaje samo na državnom prisilu. Dalje je ukratko opisano kako je Bitcoin dizajniran i zašto ova konstrukcija omogućava njegovu široku rasprostranjenost i rast cene. Na kraju je objašnjeno zašto Bitcoin zapravo nije postao novac, već se umesto toga pretvorio u zaštitnu finansijsku imovinu.

Tamo gde je bilo o ekonomiji, bilo mi je dovoljno jasno i zanimljivo. Tamo gde je bilo o tehnologijama, nisam se previše upuštala, pokušavajući da se ne uplašim fraza poput „kvantna superpozicija“. Saznala sam pojedine nove detalje za mene, poput toga na koji način dolazi do promene pravila rada bitkojn mreže, ili kako je na osnovu modela stock-to-flow izgrađena prognoza cene.

Delovalo mi je da bi imalo smisla malo šire otvoriti temu altkoinova, ali Aleksej je bitkojn-maksimalista i, očigledno, smatra da će oni sami otići ako se o njima ne govori.

2. Aleksandar Kotov. Tehnološka rešenja društvenih problema.

Nadala sam se da ću u predavanju čuti gotove recepte, ali se ono ispostavilo više filozofskim nego praktičnim. Zanimljivo je da Aleksandar smatra da delovanja države nisu uzrok problema kao što je, recimo, cenzura na društvenim mrežama, već da su to čisto društveni problemi. Čini mi se da bi ipak, u odsustvu države, ovi problemi bili bar manje oštri, jer su pokušaji ućutkivanja protivnika povezani upravo sa zadatkom političke dominacije, a to je ipak državni fenomen. Ipak, u predavanju je odjeknulo nekoliko zanimljivih recepata, na primer, o moderaciji na velikim društvenim mrežama, koja bi značajno smanjila društvenu napetost – putem pretplate na agencije za rejting, koje bi delovale nezavisno od administracije društvene mreže, a pružale usluge direktno njenim klijentima.

Predavanje je bilo prilično razbuktavajuće, postalo mi je mnogo jasnije sa čim je povezana tako niska penetracija decentralizovanih društvenih mreža u masu, i sada više nisam uopšte sigurna da li sama želim da se bavim time – barem dok centralizovana rešenja obezbeđuju bar neki prostor za manevrisanje.

Pred kraj, Aleksandar je demonstrirao kako radi hardverski novčanik, to je bilo radoznalo, ali ne baš jasno, mada se vidi da je to prilično paranoičan uređaj koji teško da će dozvoliti korisniku da izgubi svoj novac na previše glup način. Ja, nažalost, nemam toliko novca da bih se toliko opčinjeno bavio bezbednošću, ali bilo je zanimljivo pogledati.

Koje reforme, mere i metode treba preduzeti da bi postsovjetska zemlja postala stvarno decentralizovana za 100 %?

Peresichni ukrajinci

Da bi se izvršio ovaj zadatak, nije dovoljno samo, recimo, dati zajednicama pravo da zadrže veći deo poreza: takva prava je lako dati i lako oduzeti. Važno je da reforme bude veoma teško preokrenuti. To jest, one moraju veoma brzo i veoma snažno poboljšati život ljudi.

Kako brzo poboljšati život ljudi u najsiromašnijoj zemlji Evrope? Samo otvaranjem zemlje za veoma širok priliv investicija. Tako da je bukvalno prvi paket predloženih reformi ozbiljno smanjenje državnog uplitanja u regulaciju ekonomije.

Upravo ono najpre – ukidanje carine, zajedno sa carinama. Ako druge države žele da ograniče izvoz robe u Ukrajinu ili uvoz robe iz Ukrajine – to je njihovo pravo. A u Ukrajini nema nikoga da se bavi tim glupostima, ako ljudi žele da trguju – oni trguju.

Drugo – dodeljivanje zajednicama prava da u svoju nadležnost preuzmu bilo koje državne funkcije. Ako žele sami da prikupljaju sve poreze i utvrđuju njihovu veličinu – neka bude po njihovoj volji. Nakon toga neka pregovaraju sa centrom o tome koliko novca su spremni da mu daju kao dodatak onim pitanjima koja sami ne mogu da izdrže. Ako ne žele sami ništa da rešavaju – neka bude po njihovoj volji, iz centra će im imenovati ljude, odrediti poreske stope i vršiti potpuno administriranje, sve dok se građani ne okupe na skupštini i ne proglase da su se lepo odmorili i da su ponovo spremni za samoupravu.

Kako birati predsednika? Ne treba ga birati, prodajte tu neplaćenu funkciju na aukciji, na jednu godinu bez prava produženja, a od ovlašćenja ostavite samo pravo veta na zakone koje donosi Verna Rada. Ali to je već sporedno, to je već ukrašavanje. Ako ne želite da zarađujete na prodaji predsedničke funkcije – uradite kao u Švajcarskoj, tamo je takođe prilično dobro.

A šta je sa jugoistokom? Tamo se osniva Donjecka Seč. Pošto je zemlja decentralizovana, malo koja opština će odlučiti da održava ozbiljne oružane snage, a ovde je to region gde je to vitalno neophodno. Dakle, potreban je safari park u koji će ići svi koji su zainteresovani da love separatiste, kao i predstavnici volonterskih organizacija koji će voditi računa da se lov odvija bez krivolovljanja. Dođeš, platiš putovanje – i krećeš. Koliko išta dobiješ – sve je tvoje. Zadatak rukovodstva Seča je da organizuje interakciju kako se ne bi međusobno pobijali, zato se i prikuplja novac. I da se operativno sprovodi demarkacija onih oblasti čiji su stanovnici odlučili da se iz lovišta prekvalifikuju u punopravnu teritoriju Seča, predali svoje separatiste na sud, poslali izabrane u sečansko samoupravljanje – i to je to, stanovnici teritorije su povratili status ljudi. Ne znam koliko će to efikasno smanjivati veličinu lovišta, ali pitanje je bilo o tome koje su mere potrebne za obezbeđivanje decentralizacije. Dakle, bez decentralizovane volonterske vojske nećete zadržati decentralizovanu zemlju.

Čak ni ovaj termin, ispostavilo se, nisam izmislila. Ne bih se čudila ako bi i svi ostali saveti ispali potpuna banalnost.

Mitin su za slobodu interneta

Gledam sada prenos moskovskog mitinga. I paralelno stižu vesti poput „u Piteru
aktivisti su blokirali zgradu Roskomnadzora“.

Ovo je ulazni hol, Roskomnadzor sam sebi blokira anus

Svako, kao i obično, misli da je strateg dok gleda borbu sa strane, ali čini mi se da nije ispravno organizovati istovremene akcije u različitim gradovima. Pa ko će danas pažljivo pratiti Piter kada postoji Moskva? S druge strane, zamislite kako bi bilo kul da se svakog dana jedna velika, moćna, dobro pripremljena akcija održava u novom gradu! Neka akcije budu različite po stilu, po formatu, neka ljudi pokušavaju da nadmaše jedni druge. Neka kažu: pa, u Piteru je bilo prilično dobro, ali je onda u Krasnodaru bilo potpuno ludo! Pri tome, ljudi u svakom konkretnom gradu će do trenutka kada ponovo dođe red na njihov grad stići da se odmore, skupi novac, nabere entuzijazam, pogledaju tuđe kreativne ideje i smisle svoje.

Tako, pomerajući fokus sa mesta na mesto, moglo bi se pokrenuti zaista neprekidna opšteruska društvena kampanja, a ne još jedno „viknuli smo i razišli se“.

Ovo nije miting, ovo je red za miting

Zašto u libertarijanskoj partiji ima tako malo libertarijanizma i sve je centralizovano?

anonimno pitanje

Dobila sam čitav niz pitanja slične tematik, i izabrala sam najmanje oštru formulaciju koja omogućava da odgovorim suštinski.

Principijelni dokumentarni opis libertarijanske partije, kao i bilo koje druge političke partije u Rusiji, propisuje zakon RF o političkim partijama. Partija je preduzela četiri pokušaja državne registracije, svaki put unoseći izmene u statut radi usklađivanja sa zahtevima Ministarstva pravde. Na kraju, iz Ministarstva su dali do znanja da bez signala iz administracije predsednika neće biti nikakve registracije, i na kongresu 2017. godine doneta je odluka da se završi sa ovom profanacijom dok se vetar ne promeni.

Ali je ostao statut: statut vertikalne strukture od regionalnih odeljenja, koja su podređena federalnom komitetu, sa kongresom koji saziva federalni komitet u skladu sa normama predstavljanja koje usvaja federalni komitet, i sa federalnim komitetom koji bira kongres. Svaka ruska partija, kreirana odozgo, zahvaljujući takvoj kompoziciji zadržava potpunu upravljivost sve dok se ne odluči da je razgrabi – nakon čega se magično pojavljuju alternativni kongresi, komiteti i sve ostalo, i partija ili biva preuzeta ili nestaje.

LPR je pak kreirana odozdo. To ne znači da se u okviru istog tog statuta ona iznenada ispostavi sposobnom za smislenu delatnost. To znači da vrednosti zajedničkog delovanja radi širenja libertarijanskog programa ispostavljaju se ljudima važnijim od bilo kakvih formalnih odluka donetih bez njihovog učešća ili protiv njihove volje. Zato uspeh partije u celini ispostavlja se sve većim što joj članovi partije manje pažnje posvećuju formalnoj strani partijskog rada, i, shodno tome, što je niža čuvena upravljivost.

Ovde bi bilo prikladno pitati zašto se uopšte nazivati partijom, a ne libertarijanskim pokretom, ili nečim sličnim. Koja je razlika? Tako se istorijski сложиło da takva entitet ima takvo ime. Dokle god su troškovi očuvanja imena i statutnih dokumenata niži od troškova njihove promene, sve će ostati kako jeste, samo nemojte mešati kartu i teritoriju. Vi ćete još pitati zašto lik po imenu LPR-tyan ne prenosi zvanični stav partije!

Dakle, glavno je – obezbediti snažan pokret, uključivati nove ljude među pristalice i primoravati strance da bez zastajkivanja izgovaraju reč „libertarijanstvo“, a bilo da će odlazak u streljanu ili kuglanje biti dokumentovano kao sastanak rukovodstva regionalne sekcije, potpuno je nebitno.

logo LPR (inače, u statutu je opisan drugi logo, ali koga briga!)

Da, za svaki slučaj: donacije LPR-tanj se ne računaju kao partijski prilog.

Recite o decentralizovanim berzama, njihovim prednostima i manama

anonimno pitanje

Pa, konačno neko ne pita već zašto libertarijanci zagovaraju bitkoine, već počinje da postavlja prilično usko specijalizovana pitanja.

Zašto su potrebne berze

Berzarski trejder je najbolji prijatelj svakog korisnika kriptovaluta, jer on, u nadi da kupi jeftinije i proda skuplje, obezbeđuje kriptovalutnom sistemu neophodnu likvidnost, a što je veća likvidnost, to je manja razlika između cene kupovine i prodaje valute (spread), i to su manja kolebanja kursa (volatilnost), i, shodno tome, to je veća privlačnost kripto valuta kao sredstva za plaćanje robe.

Klasična berza (valutna, robna, berza vrednosnih papira – nije važno) je uređena tako što berza nastupa kao posrednik koji vodi registar imovine na računima klijenata, obezbeđuje mogućnost postavljanja naloga za trgovinu i zatvaranja istih protivnim nalozima, kao i, naravno, uvoženja imovine na berzu i izvlačenja sa nje. Preteći broj transakcija u trgovini kriptovalutama i razmene kriptovaluta za fiat novac obavlja se upravo na takvim klasičnim centralizovanim berzama.

Naravno, svakog korisnika kriptovaluta počinje da nervira već sama reč „centralizovane“. Pogotovo što ove berze generalno opravdavaju svoju reputaciju: redovno ih hakuju, izvlačeći velike amounts novca sa novčanika, i protiv njih se pojavljuju prigovori u vezi sa mogućim manipulacijama tržištem, naduvanim obimima i tako dalje.

U čemu je specifičnost decentralizovanih berzi

Zbog toga već nekoliko godina u kripto zajednici postoji trend kreiranja decentralizovanih berzi. Najmanje, berzu je relativno lako učiniti hibridnom: na centralnom serveru se obrađuju nalozi, a privatni ključevi od novčanika ostaju u rukama korisnika, i, shodno tome, sve transakcije se beleže u blockchainu. Po ovom principu radi, na primer, najveća hibridna berza u Rusiji Waves. Ali odmah se postavlja pitanje: u kom, zapravo, blockchainu beležiti transakciju, ako kupujem, na primer, ether za bitkoine?

Kakvim kvalitetima bi blockchain trebalo da raspolaže kako bi omogućio rad decentralizovane berze? Prvo, blockchain bi trebalo da dozvoljava izdavanje bilo kojih tokena na svojoj bazi. To mogu i već pomenuti Waves, i Ethereum, i mnogi drugi. Drugo, blockchain bi trebalo da bude što brži. Ako se blokovi pišu, kao kod bitcoina, jednom u deset minuta – to uopšte nije ozbiljno. Lider performansi danas su blockchainovi na bazi Graphene motora – od 3000 operacija u sekundi, sa zapisivanjem novih blokova u blockchain na svakih tri sekunde. Sa takvim kašnjenjima već se može normalno trgovati. Štaviše, sa takvim motorom čak se i berzanske naloge može pisati u blockchain, a to znači mogućnost kreiranja ne hibridnih, već potpuno decentralizovanih berzi.

Najstariji i najugledniji Graphene blockchain je bitshares, ali postoje i svežiji konkurenti, čiji bi potpuni spisak bilo besmisleno davati. Napisaću samo za projekat deex, koji je zanimljiv po tri stvari. Prvo, na bazi Graphene blockchaina uvodi se ne samo decentralizovana berza, već i decentralizovani mesindžer, i još niz alata. Drugo, pokreće se sopstvena mreža bankomata, a na putu su i bankovne kartice. To, naravno, više nema veze sa decentralizacijom, ali ima ogromnu vezu sa prilikomom tehnologije masama. A treće, jedan od članova LPR učestvuje u radu na projektu, i to je, naravno, težak razlog da se deex izdvoji iz niza ostalih.

I, na kraju, o manama decentralizovanih berzi

Ako želite da trgujete tamo za fiat, to neće ići direktno. Prvo se preko posebnog prolaza (gateway) kupuju tokeni koji odgovaraju tom fiatu, a zatim se na njima vrši trgovina. Kako zatim te tokene zameniti nazad za fiat – pitajte za nešto lakše. Možda će čuveni deex u svojim bankomatima to omogućiti, ali u opštem slučaju zadatak nije rešen. Zato je glavna niša decentralizovanih berzi – razmena različitih vrsta kriptovaluta jednu u drugu.

Kao posledica – na decentralizovanim berzama su obimi znatno niži, što znači relativno malu likvidnost i visok spread.

I na kraju, visoke performanse blockchaina takođe ne dolaze besplatno. Umesto poštenog POW-a, kao što je kod bitcoina ili etera, decentralizovane berze teže ka POS-u, kao što je kod Waves, ili čak ka DPOS-u, kao što je kod grafenskih blockchainova. Svaki novi korak koji ubrzava rad smanjuje opšti nivo decentralizacije sistema, jer smanjuje broj čvorova koji verifikuju transakcije.

Dakle, volite berzanske trgovce, oni nose visoke rizike – i sve to samo da mi, obični korisnici, ne bismo morali da razmišljamo o svim tim gorenavedenim visokim materijama.

Pogotovo što bitcoine za LPR-de može se prebaciti čak i sa obične bankovne kartice, ne koristeći tako složene instrumente kao što su decentralizovane berze. Evo, pokušajte: 1A7Wu2enQNRETLXDNpQEufcbJybtM1VHZ8