Тег: Libertarianism

Šta je bilo sa Nju Hempšerom? Kakve su zakone uspeli da promene? Koliko je libertarijanaca na kraju preselilo?

anonimno pitanje

Podsetiću one koji nisu u toku o čemu se zapravo radi. New Hampshire je prilično malo naseljen grad u Novoj Engleskoj, koji je izabran za realizaciju Free State Project – projekta izgradnje minarhističke utopije u pojedinačnoj državi. Prema planu, u kriptofazi projekta ljudi su trebalo da potpišu deklaraciju o nameri da se preselju u New Hampshire, čim broj potpisnika dostigne 20.000 ljudi. Pretpostavljalo se da će uz trenutno stanovništvo države, aktivna manjina od dvadeset hiljada ljudi moći efikasno da sprovodi svoju politiku.

U stvarnosti, preseljenje je započeto čak i pre dostizanja te željene brojke. Danas, prema podacima zvaničnog sajta projekta, deklaraciju je potpisalo 24.155 ljudi, a u državu se preselilo 4.392 osobe.

FSP nije politička organizacija, i većina preseljenika jednostavno živi u skladu sa libertarijanskim idealima. Međutim, frejstejteri su razvili i političku aktivnost. Na sajtu projekta se tvrdi da je tokom celog postojanja projekta u predstavničke organe države izabrano 45 frejstejtera.

New Hampshire je i pre početka projekta bio negde u prvih deset država po indeksu slobode, a nakon pokretanja preseljenja, sigurno je, za oko tri godine, izašao na prvo mesto. U državi postoje veoma lojalni zakoni koji se tiču oružja, supstanci, saobraćajne kontrole i regulacije malog biznisa. Takođe, ovde je široko rasprostranjeno kućno školovanje, a religioznost stanovnika je veoma niska – uz visoku toleranciju prema religijama.

Mihail Svetov tvrdi da su amraši najbrže rastuća zajednica u SAD. Ako govorimo o organskom rastu, moguće je da je to tačno, ali ako uzmemo u obzir one koji su se pridružili spolja, frejstejteri, naravno, lako nadmašuju amraše.
LPR je predstavljen u FSP-u članom peterburške sekcije Jurijem Polozovim.

Pejzaž Slobodnog države, koji mi se nekim razlogom lud듯 sviđa))

Još nešto, New Hampshire je, zahvaljujući frejstejterima, lider u uvođenju kriptovaluta za plaćanje. Ako doživim da pišem izveštaje iz Slobodne države, tada će mi vaši donacije baš doći u priliku. Bitcoin novčanik 1A7Wu2enQNRETLXDNpQEufcbJybtM1VHZ8.

Zašto u libertarijanskoj partiji ima tako malo libertarijanizma i sve je centralizovano?

anonimno pitanje

Dobila sam čitav niz pitanja slične tematik, i izabrala sam najmanje oštru formulaciju koja omogućava da odgovorim suštinski.

Principijelni dokumentarni opis libertarijanske partije, kao i bilo koje druge političke partije u Rusiji, propisuje zakon RF o političkim partijama. Partija je preduzela četiri pokušaja državne registracije, svaki put unoseći izmene u statut radi usklađivanja sa zahtevima Ministarstva pravde. Na kraju, iz Ministarstva su dali do znanja da bez signala iz administracije predsednika neće biti nikakve registracije, i na kongresu 2017. godine doneta je odluka da se završi sa ovom profanacijom dok se vetar ne promeni.

Ali je ostao statut: statut vertikalne strukture od regionalnih odeljenja, koja su podređena federalnom komitetu, sa kongresom koji saziva federalni komitet u skladu sa normama predstavljanja koje usvaja federalni komitet, i sa federalnim komitetom koji bira kongres. Svaka ruska partija, kreirana odozgo, zahvaljujući takvoj kompoziciji zadržava potpunu upravljivost sve dok se ne odluči da je razgrabi – nakon čega se magično pojavljuju alternativni kongresi, komiteti i sve ostalo, i partija ili biva preuzeta ili nestaje.

LPR je pak kreirana odozdo. To ne znači da se u okviru istog tog statuta ona iznenada ispostavi sposobnom za smislenu delatnost. To znači da vrednosti zajedničkog delovanja radi širenja libertarijanskog programa ispostavljaju se ljudima važnijim od bilo kakvih formalnih odluka donetih bez njihovog učešća ili protiv njihove volje. Zato uspeh partije u celini ispostavlja se sve većim što joj članovi partije manje pažnje posvećuju formalnoj strani partijskog rada, i, shodno tome, što je niža čuvena upravljivost.

Ovde bi bilo prikladno pitati zašto se uopšte nazivati partijom, a ne libertarijanskim pokretom, ili nečim sličnim. Koja je razlika? Tako se istorijski сложиło da takva entitet ima takvo ime. Dokle god su troškovi očuvanja imena i statutnih dokumenata niži od troškova njihove promene, sve će ostati kako jeste, samo nemojte mešati kartu i teritoriju. Vi ćete još pitati zašto lik po imenu LPR-tyan ne prenosi zvanični stav partije!

Dakle, glavno je – obezbediti snažan pokret, uključivati nove ljude među pristalice i primoravati strance da bez zastajkivanja izgovaraju reč „libertarijanstvo“, a bilo da će odlazak u streljanu ili kuglanje biti dokumentovano kao sastanak rukovodstva regionalne sekcije, potpuno je nebitno.

logo LPR (inače, u statutu je opisan drugi logo, ali koga briga!)

Da, za svaki slučaj: donacije LPR-tanj se ne računaju kao partijski prilog.

Šta je, inače, sa uspesima libertarijanskih partija u drugim zemljama? Da li pristalice iz različitih zemalja komuniciraju? Moglo bi se deliti iskustvo. I zašto u SAD nema harizmatičnog libertarijanskog lidera?

anonimno pitanje

Naravno, svi su čuli da Libertarijanska partija u SAD-u povećava svoj electoralni uspeh. Više od 3% na poslednjim predsedničkim izborima, povremeno se pojavljujući libertarijanski guverneri, senatori i kongresmeni – generalno, sasvim respektabilna i aktivno rastuća politička sila.
Zašto u SAD-u nema harizmatičnog lidera libertarijanca? A zašto nema harizmatičnog lidera republikanca? Upravo iz tog razloga – sistem je tako postavljen da harizmatični političari imaju electoralni uspeh, dok partije vode sposobni administratori.

Komuniciraju li libertarijanci iz različitih zemalja? Da, iako ne tako aktivno kao što bi se želelo. Postoje međunarodni forumi, poput Libertikona, postoje lokalne konferencije sa stranim govornicima, poput naših Adam Smith čitanja, i postoje privatni kontakti.

Ne treba i daleko ići, evo, sasvim nedavno jedan aktivista iz Kuzbasa je otišao u Poljsku, upoznao tamošnje libertarijance, a po povratku je objavio tekst sa pregledom, kako je tamo kod Poljaka.

Direktna koordinacija napora između libertarijanskih partija različitih zemalja još uvek nije primetna, tako da se oslanjamo na razmenu ideja.

Gary Johnson, kandidat za predsednika SAD 2016. godine od Libertarijanske partije

Postoji li pravda?

anonimno pitanje

Pravednošću bih nazvala takav ishod određenog niza događaja, pri kom je poštovanje libertarijanskih principa donelo profit, a nepoštovanje gubitak.

Ljudi, po pravilu, žele da žive u pravednom svetu. Pošto nisu svi događaji u životu čoveka povezani sa njegovim sopstvenim trudom, on povremeno upadne u situaciju u kojoj potpuno besprekorno ponašanje dovodi do tužnih posledica. Kao sredstvo psihološke zaštite od takvih frustracija koriste se različiti zanimljivi trikovi, poput zagrobne odmazde, karme i slično.

Drugim rečima, čovek je slobodan da gradi događaje u niz na proizvoljan način, i za njega je sasvim prirodno da to radi tako da ishod događaja u izabranom nizu bude pravedan. Živeo mirno, pretrpeo od nasilnika, nastavio da živi mirno, a zatim reka odnela leš nasilnika – pravda je pobedila. Živeo mirno, pretrpeo od nasilnika, umro. Sada će mu nesumnjivo biti plaćeno za pravedan život, i pravda će, ponovo, pobediti.

Dakle – da, pravda postoji, i postoji u glavama. Baš kao što u glavama postoje država i ostale apstraktne konstrukcije.

Iako je vrednost bitkoinova potpuno subjektivna i postoji samo u glavama, sami bitkoinovi sasvim objektivno postoje u novčanicima. Ako vam se dopada kanal, nagraditi autora donacijom bi bilo sasvim pravedno. Šaljite ovde: 
1A7Wu2enQNRETLXDNpQEufcbJybtM1VHZ8

Ja sam kun. U partiji sam već više od 6 meseci, a tjan još uvek nema. Kako zaromantisati tjanočku libertarijanku?

anonimno pitanje

Osećam tvoj bol, brate!

Najteže u tome da romantičariš devojku libertarianku jeste to što je uopšte tako pronaći. Ako već imaš takvu na umu, onda je devadeset procenata zadatka završeno. Dalje samo treba da proučiš njena potrošačka interesovanja i razumeš, kojim troškovima ćeš uspeti da ih zadovoljiš… ne.
Naravno, opisivati takve stvari jezikom ekonomije bilo bi neispravno.

Mogu pretpostaviti da će, ako je devojka libertarianka, ona ceniti koliko se tvoja libertarijanska retorika poklapa sa tvojim stvarnim delima. Kako poštuješ ugovore. Kako poštuješ samo-posedovanje – posebno, naravno, njeno samo-posedovanje. Koliko si ekonomski samostalan. Koliko si spreman da prihvatiš njenu kulturnu agendu.

Mnogo će pomoći prisustvo zajedničkih interesovanja, a ako ih još uvek nema, onda sposobnost da svoje dobro predstaviš ili da se iskreno uključiš u njena. Ništa ne približava libertariance kao zajedničko postizanje složenih i zanimljivih ciljeva.

Ali, najverovatnije nećeš u razumnom roku i u razumnoj blizini pronaći gotovu libertarijansku devojku, pa ćeš morati da indoktrinišeš onu koja ti padne na put. Da bi povećao verovatnoću uspeha, obraćaj pažnju na one koji su skloni da koriste logičku argumentaciju u raspravama, vole da čitaju duge tekstove i ne emituju previše aktivno ka spoljnom svetu da im svi u životu nešto duguju.

Kako u svemu tome može pomoći članstvo u partiji? Pa, osim ako vaše odeljenje ne organizuje timbildinge. Uključivanje devojke u njih olakšava indoktrinaciju, ali povećava verovatnoću da će ona naći zanimljivijeg libertarianca, i da će tržište odlučiti u fer konkurenciji.

Romantičario i ne pušta

Etatistom u oko ili postati levac jednom?

anonimno pitanje

Uprkos šaljivom karakteru pitanja, nije teško videti da ono sadrži prilično ozbiljnu i interesantnu aluziju na srodnost libertarijanske i AUE ideologije. Nuacho – i tamo i ovde postoji oštar odbacivanje saradnje sa državom, sopstveni jasan sistem pojmova o etici i pravu – u svakom slučaju, hvala što ste primetili 🍴

Ipak, uprkos prilično agresivnoj anarhističkoj retorici, libertarijanac je u svojim postupcima prema državi uglavnom prilično neupadljiv. O nasilnom svrgavanju države uopšte nije reči, jer smrt Kaščeja nije u dvorcu – državu treba izbaciti pre svega iz glave.

U trenutnoj realnosti, država retko unapred stavlja čoveka pred navedenu dilemu. Češće samo, tako reći, udari etatistu u oko zbog neuzbudljivog načina razmišljanja, kojem pripada, na primer, repost nečega opozicionog. Čovek u takvoj situaciji obično pokušava da što pre zameni svoje okruženje manje toksičnim – kod mene su, recimo, nekoliko članova partije otišlo u inostranstvo kako bi izbegli državne sankcije.
Ali ako je dilema već postavljena direktno i oštro – na primer, potpiši ovde štetnu etatističku odluku, ili ćemo pokrenuti postupak zbog takvih i takvih izmišljenih prekršaja – tada libertarijanska ideologija ne nameće čoveku nikakve stroge postavke. Sam odlučuj, sam snosi odgovornost, svesnost postupaka je važnija od dogmatskog sledenja jedino ispravnog učenja. Zamisli šta će se promeniti ako ne potpišeš, i čiji će se život pogoršati ako potpišeš. Odmeri svoje lične troškove, o kom tačno izboru postupanja ćeš se lično više žaliti – i delaj. Drugi libertarijanci mogu na ovaj postupak reagovati različito. Ne postoji direktiva da si jednom skrenuo levo, sada si levo zauzeteč forever. Nanio si ljudima štetu – može se dogovoriti oko nadoknade. Ali ne postoji ni suprotna direktiva da je lični interes opravdanje za bilo kakvu sranja. Baš briga što je hipoteka, to nije razlog da ideš tamo gde ne treba.

Šta je, momci, AUE?

Donacije u bitcoinima, zaobilazeći bankarski sistem, to je dobar način da se izbegne etatistički sram čak i po najstrožim pravilima, tako da slobodno šaljite novac: 1A7Wu2enQNRETLXDNpQEufcbJybtM1VHZ8

Zašto uopšte ulaziti u LPR?

anonimno pitanje

Ovo pitanje mi postavljaju prilično često, i obično sa podtekstom „pa, ubedi me da se pridružim!“ Evo, na primer, Mihail Svetov u svom intervju odgovara na ovo pitanje.

Dobar pokušaj, ali ne. Hajde da ne mešamo pojmove.

Jako želim da postanete moj pristalica. Dobićete mnoštvo preporuka o tome šta vredi pročitati o libertarijanizmu, o ekonomskoj, etičkoj i pravnoj teoriji. Moći ćete da o tome predmetno diskutujete sa drugima u četovima, na sastancima i debatama. Dobićete preporuke i drugu pomoć pri izradi dozvole za oružje. Pomoći ćemo vam u slučaju konflikata sa državnim represivnim aparatom. Sami ćete moći da se pridružite mnoštvu zanimljivih aktivnosti, ili da uključite druge u neku aktivnost. Oko mene je mnoštvo zanimljivih stvari, i upravo u vama, mojim pristalicama, leži moja snaga i ponos.

Ali stupanje u samu partiju znači redovan rad na besplatnoj osnovi. Ovde je malo biti libertarijanac, malo je želje da se prosvetljuju drugi u libertarijanskom duhu, malo je želje da se podrži partija – morate imati dovoljno vremena, snage i talenta da to radite redovno, i to u stalnoj interakciji sa drugim ljudima koji imaju svoja saznanja o tome šta i kako treba raditi. Ako ste se zapalili za ideju da se pridružite partiji, ubedili ste me da vas primim, a nakon šest meseci ste izgoreli i sada vas ne možete izvući čak ni na sastanak regionalnog odeljenja – onda ste uzalud stupili. Sada ću morati da trošim snagu da vas prebacim u pristalice, gde ste od samog početka imali svoje mesto – inače će vaša pasivnost narušiti rad demokratskih mehanizama, nek su oni prokleti.

Dakle, nije meni dužnost da vas ubeđujem da uđete u partiju. Već ćete vi morati da ubedite mene da niste samo libertarijanac, već da i razumete u šta se uvlačite.

Ako želite, postati pristalica partije je kao započeti romans, a stupiti u partiju je kao osnovati porodicu. Osetite razliku.

LPR-tjan iz 2011. godine