Jer je teško naći takve zločince, a potrebno je i primorati ih da prestanu to da rade, a u većini slučajeva koje mogu da zamislim, oni će biti sigurno zaštićeni svojim ugovorima.
I u svetu gde postoji državni monopol na nasilje, i u svetu gde se sprovođenjem prava bave privatnici, pa čak i tamo gde su, kao što je diskutovano u nedavnoj objavi, nasilna naplate ekstremno ograničene, strategija borbe protiv hakerskih grupa je, u suštini, ista: povećati cenu napada.
Da bismo ispratili popularnu temu, uporedimo delovanje hakerske grupe sa širenjem epidemije. Može se ulagati u individualnu zaštitu, može se otežati prenos zaraze, može se pronaći njen izvor.
Hakerski napad može odmah naneti nepopravljivu štetu. Na primer, haker je ukrao vaše privatne ključeve i vaši bitkoin su otišli na tuđi adresu. Takođe, virus može šifrovati vaš disk i tražiti novac za dešifrovanje. Ako pošaljete novac, ili će podaci biti dešifrovani ili neće, zavisi od kaze koji ste dobili. Takođe, napad može jednostavno izazvati primetno nezgodno stanje, ako je reč, recimo, o DDOS-u. Državi je dugo i skupo loviti hakere, a prag ulaska na tržište ovakvih napada nije baš veliki. Za privatnika, pronalaženje hakera i priprema dokazne osnove takođe će koštati ne malo. Na taj način, malo je verovatno da će ciberepidemijska situacija u bezdržavnom društvu biti drastično bolja.
Pošto je cena hvatanja hakera velika, a verovatnoća uspeha nije baš velika, onda nesrećnicima koji ipak budu uhvaćeni postoje svi razlozi da se propisuju prilično velike novčane kazne, pored nadoknade štete. O principima izračunavanja kazni možete pročitati u Mehanici slobode, u nedavno objavljenom Poglavlju 43.
Šta učiniti ako je haker uhvaćen, ali mu se ništa ne može oduzeti? Na primer, on tvrdi da je zaboravio ključ od novčanika. Ne postoje legalni osnovi za primenu terorektalne kriptanalize, a ona i ne daje garanciju rezultata, jer ključ zaista može ispasti izgubljen. U tom slučaju ostaje samo da mu se nametnu isplate na rate, i neka nadoknađuje kako bude imao novih legalnih prihoda. Ili će, možda, odlučiti da ubrza proces tako što će se setiti ključa.
Krajnjem korisniku se radije želi savetovati metode pasivne zaštite i osiguranje. A direktno hvatanje hakera neka na sistemskoj osnovi plaćaju osiguravajuće kuće, ako to smatraju tržišno efikasnom merom.
Ne da mi mir jednostavno pitanje koja će valuta pobediti u uslovima slobodnog kretanja valuta: garantovano tvrda ili ona koja ima centar emisije?
Zamislimo hipotetički slučaj zlata/bitkoina protiv papirnog novca. Papirni novac u tom slučaju može izdavati centralna banka ili privatni emitent (poput MMM-a) i imati inflaciju koja se unapred najavljuje na početku godine (na primer 0,5%). Takođe, može se čuvati na karticama, dakle sve isto kao sa dolarom, ali bez obaveze korišćenja baš njega na određenoj teritoriji. Zagovornici mejnstrima tvrde da je to bolje od tvrdog novca (jer ima manje kriza, koliko sam razumeo), a ja sam tip otklonjen tip austrijske škole. Želeo bih da prigovorim da je sve u modernoj ekonomiji krenulo po zlu upravo zbog njihovog etatizma, dok slobodni ljudi koriste slobodan novac. Ukratko, moje pitanje glasi: koji novac će pobediti u uslovima slobode, on koji kontroliše grupa ekonomista ili slobodan novac?
Uz pitanje je priložen donat u iznosu od 0.00118933btc
Pošto ste zagovornik AES (Austrijske škole ekonomije), verovatno pod inflacijom ne mislite na „porast cena“, odnosno smanjenje vrednosti valute u odnosu na neku uslovnu korpu proizvoda – već na čistu monetarnu inflaciju, odnosno stopu povećanja novčane mase. Za zlato je inflacija 2017. godine iznosila 1,5%. Za bitkoin je danas to 3,65%. Pretpostavlja se da će se izjednačiti sa zlatom po stopama inflacije 2022. godine. Na taj način, hipotetički fiatsni novac sa inflacijom od 0,5%, koji predlažete da uporedite sa zlatom i bitkoinom, na prvi pogled izgleda čak i bolje kao sredstvo čuvanja vrednosti nego zlato ili bitkoin.
Međutim, niste uzalud pomenuli parametar kao što je tvrdoća novca. Pod tvrdoćom podrazumevamo elastičnost ponude novca kao odgovor na povećanje cene. Recimo, ako cena zlata naglo poraste, postaće isplativije ulagati u njegovu eksploataciju na nalazištima koja su ranije bila zatvorena kao neprofitna, pa čak i u ekstrakciju rastvorenog zlata iz morske vode. Dakle, zlato nije baš veoma tvrda valuta, ali zahvaljujući ogromnoj količini zlata koju je čovečanstvo akumuliralo, čak i dvostruko povećanje svetske proizvodnje ovog metala povećalo bi njegovu inflaciju tek do 3%.
Da bi se povećala ponuda bitcoina, neophodan je hard fork. Ali hard fork znači podelu lanca i formiranje dve kriptovalute sa različitim tempom emisije. Naravno, glavne rudarske snage će raditi na proizvodnji manje inflacionog starog bitcoina, a fork će ostati igračka spekulanata, gubeći na ceni čak i više nego što bi se moglo pripisati razlici u stopama inflacije. Drugim rečima, može se prilično sigurno tvrditi da je bitcoin apsolutno tvrda valuta, i da ne postoje takvi scenariji u kojima bi, kao odgovor na povećanje cene, proizvodnja novih bitcoina mogla da poraste.
A sada ćemo razmotriti jedan specifičan fiatski MMM-coin. Da, znamo da je današnji tempo inflacije 0,5%. Ali nemamo nikakve garancije da sutra centar emisije neće odlučiti da inflaciju postavi na 1% ili 10%. Fijat, čija je emisija centralizovana, predstavlja apsolutno meki novac, stoga njihova upotreba kao sredstva štednje ima smisla samo u slučaju da investitor u tu valutu ima razloge da veruje emitentu da će ponuda novog novca ostati niska i ubuduće. Na primer, on drži uslovni pištolj uz njegov uslovni slepoočni deo, ali čak i u tom slučaju ozbiljan problem mogu predstavljati, na primer, hakeri.
Međutim, funkcija čuvanja vrednosti nije jedini zadatak koji se postavlja pred novac. Druga funkcija je korišćenje novca za plaćanja. I ovde fijat, naravno, ima sve karte u rukama. Tehnologija distribuiranog registra, koja leži u osnovi bitcoina, u brzini i jeftiničnosti će zaostajati za tehnologijom centralizovanog registra koja se koristi pri fiat platima – u svakom slučaju, na onom delu rada gde se opslužuju krajnji korisnici platnog sistema.
Naravno, bitcoin zajednica takođe rešava ovaj problem nudeći korišćenje tehnologija kao što su lightning ili sidechains. Suština njih je u tome da se određeni iznos bitcoina u blockchainu zamrzne, a zauzvrat se tačno isti iznos pusti da cirkuliše van glavnog blockchaina. Drugim rečima, reč je o izdavanju fiducijarnih sredstava obrtanja, i ako je bitcoin digitalno zlato, onda su lightning ili liquid tehnologija za izdavanje digitalnih novčanica.
Šta centralizovani izdavalac novca može suprotstaviti tome? Pre svega – agresivni marketing. Zamislimo da je sutra stigao potpuni ankap i slobodna bankovništvo, a prekosutra Džef Bezos izbaci fiatski amazoncoin. On može ponuditi kupcima svojih prodavnica popust od 10% prilikom plaćanja amazonima. Može besplatno isporučivati svim ostalim prodavnicama terminale za prijem amazona i uzimati od njih manju proviziju za akviziciju nego Visa, a prvu godinu uopšte ne uzimati ništa. Na kraju, može uložiti tone novca u oglašavanje.
Zato ja za sada ne bih sklanjala fiat sa računa, on će sa scene odlaziti polako i dostojanstveno, i najverovatnije će se na kraju jednostavno stopiti sa kriptoekonomijom, pretvorivši se u fiduciarni novac obezbeden bitkoinom, baš kao što je nekada iz fiduciarnog novca obezbedenog zlatom izraslo nešto drugo.
Država je juče izvela još jedan čin nasilja protiv svojih građana, pljačkajući Navaljnijeve štabove, kao i kuće i stanove njegovih zaposlenih, bivših zaposlenih, rođaka zaposlenih i osoba koje su se jednostavno slučajno našle u zahvatu žrtvovanja.
Uopšte, politički život u zemlji je veoma oživnuo. Da sam posmatrala nešto slično u seriji, bilo bi jasno da se radnja približava kulminaciji, a zatim i raspletima. I, naravno, smatrala bih seriju veoma čudnom ako bi mi, nakon što prikažu događaje poput jučerašnjih, zatim objavili da je to konačno slomilo duh otpora, da su lideri otišli, da su volonteri se vratili svakodnevnim mirnim aktivnostima, a da je tiranin mirno vladao do same smrti, prenoseći presto odrastajućem sinu i ostavljajući vernog kukavicu Ramzana pored njega kao regenta. Pre bi ja ipak očekivala da će se 2021. godine održati visoko konkurentni izbori u Državnu dumu, na kojima će pred sam početak biti žestoka borba za dopuštanje nesistemskih jedinomandatnih kandidata, a po ishodu parlament dobiti prilično raznobojnu sliku, a sa njim i određenu subjektivnost; zatim će uslediti borbe oko ukidanja člana u zakonu o izborima koji zabranjuje Navaljnju da se kandiduje za predsednika, što se neće uspeti ukinuti, i prilično neočekivano za sebe, u 2024. godini, uz podršku Navaljnja i „bombardovanje zadmica“ libertarijanaca, izabrati će se Rojzman. To bi bio scenario! Svi bi sa interesovanjem čekali novu sezonu, koja sigurno ne bi zaostala za prethodnom po dramatičnosti.
I iako niko ne piše scenarije za Rusiju, ipak bez zasićenja i rešavanja osnovnih unutrašnjih problema ovde, naravno, neće biti nikakve dosadne policijske stabilnosti, bez obzira na to koliko Navaljnijeve štabove razbijali ili koliko „Otvorenu Rusiju“ proglašavali neželjenom organizacijom. Nije to vek, nisu to ljudi, nisu to trendovi.
Pametno glasanje je pokazalo ljudima da ih nije samo mnogo, već da ih ima veoma mnogo. To znači da se može izaći iz senke. Dakle, sada je vreme za vizuelno zauzimanje prostora. Nisu potrebni ekstremistički slogani, jer je dovoljno samo naznačiti stav, a ne objašnjavati ga, jer za objašnjavanje postoje internet resursi zaštićeni od pritiska. Na primer, profesor Solovej je predložio masovnu i jeftinu prodaju sitnih silikonskih narukvica sa jednostavnim natpisom „pomoć političkim zatvorenicima“, a prihod usmeravati upravo na tu pomoć. Od toga, prvo, postoji korist zatvorenicima, a drugo, takvo nije sramota nositi, ali je sramota zahtevati da se skine, jer je to potvrda da je osoba lično donirala par stotina rubalja za pomoć onima koje država progoni zbog političkih stavova. Pri tome, u natpisu nema ničeg ekstremističkog. Ne treba pokušavati izumeti jedinstvenu simboliku protesta, čemu nam treba alfabet od jednog simbola? Na kraju krajeva, živimo u društvu potrošnje, što znači da će biti konkurencije i širokog izbora.
Naravno, biće i izlaka na ulice, jer bez njih nema ničega, ali to su jednokratne reklamne akcije protesta, međutim, da bi fronda ušla u modu, potrebno je uključiti i nošenje tih uslovnih marama oko vrata a la fronde.
Dakle, konture sledeće političke sezone zamišljam otprilike ovako:
Nastavak trenda normalizacije protesta, svakodnevno demonstriranje sopstvenih raspoloženja svima u okruženju u vidu nosive simbolike. Protest postaje, ako ne prestižan, barem masovno prihvaćen.
Pažljivo posmatranje brojnih zveri i malobrojnih pristojnih ljudi koji su nedavno izabrani u okviru pametnog glasanja. Javna podrška bilo kakvim ispravnim gestovima od strane izabranika, čak i ako su prethodno bili u kategoriji zveri: dresura podrazumeva pozitivno potkrepljenje.
Odlazak određenog broja poznatih opozicionara u inostranstvo i formiranje trajnih timova od njih za informativno praćenje potresanja čamca. To zahtevaju banalna taktička razmatranja. Voditelj popularnog Jutjub kanala mora uvek biti onlajn, a ne uzalud sedeti u pritvoru. Studio mora raditi, a ne beskrajno se oporavljati nakon upada silovaka. Koordinacija mreže mora se odvijati neprekidno. I tako dalje. Više nema potrebe bojati se da će to negativno uticati na imidž demonstranata: mit o Državnom departamentu je istruleo. Nikoga ne brine što se neka Meduza bazira u Rigi, pa zašto se tamo ne bi nastanili studiji Navaljni.Lajv, MBH.Media i SVTV? Ne može se biti univerzalac u dobu podele rada, ulična politika i medijska propaganda moraju biti razdvojeni. Ulični političar treba da ostane gost strima, a ne redovni voditelj emisije.
Medijsko stidjenje (shaming) deanonimizovanih silovaka donosi prve plodove – obični zaposleni počinju da daju otkaze, rukovodioci počinju da se izvinjavaju, a nalozi za nasilno suzbijanje uličnih akcija povremeno počinju da se izvršavaju bez entuzijazma.
Ukrajina pokazuje značajan ekonomski rast u poređenju sa ruskom stagnacijom. Ruski građani počinju da žele kao na Ukrajini.
Udara dugo očekivana svetska ekonomska kriza. Režim pravi korak koji je ispravan sa aspekta samoočuvanja, otvarajući rezervnu kasu i smanjujući poreze – ali to izgleda kao ustupci zahtevima opozicije i samo nastavlja da slabi režim.
Novinar Ivan Golunov bavio se time što je svojim čitaocima pokazivao koliko ružno funkcioniše ruska država. Nije mu išlo baš najbolje: čak i među liberalnom publikom mnogi nisu znali ni njegovo prezime, a kamoli ono o čemu je pisao.
Kasnije je, međutim, i sam postao živa ilustracija toga kako ružno funkcioniše ruska država, i to je bilo toliko očigledno da nije zahtevalo nikakve posebne istrage. Pa ko u Rusiji ne zna da policajci mogu da podmetnu, i redovno podmeću, zabranjene supstance bilo kome, bilo da bi zaradili novac, bilo da bi dobili priznanje za uspeh. Ipak, zvezde su se spojile na pravi način i Golunov je postao svetska poznatost.
Golunova su štampali u novinama, Golunova su štampali na majicama, Golunova su štampali na plakatima, sa Golunovom su izlazili na pikete širom zemlje – i režim je zadrhtao. Golunova su pustili.
Sve je prošlo, Golunov je uradio svoj posao, i sada, kao što je jedan stari helen preporučio drugom, može čak i da umre, jer više ne može postati ništa veći. Umesto toga, Golunov je otvorio usta i odmah izazvao frustraciju kod onih koji su se tako borili za njegovo oslobođenje, jer je svima preporučio da izdahnu i smire se.
Kakvo smirivanje? Režim je zadrhtao, barem je član 228 Krivičnog zakonika RF pod udarom. Pritisni ga, jebote!
Pritisni ga, jebote!
I Moskovci su krenuli da pritiskaju. Mirno, civilizovano, na praznik. Režim je progutao mamac, i umesto jednog Golunova, sada imamo više od četiri stotine Golunovih.
Odlično, sada je potrebno da sutra na ulice izađe duplo više ljudi, iako više nije praznik – i da nastave zabavu. Jekaterinburgski protest je iznjosio stazu, ostalo je samo ponoviti to u Moskvi. Samo povećanje broja ljudi, i svakim danom – sve novi zahtevi. Inače to ne funkcioniše. Danas su tražili ukidanje člana 228, sutra se može dodati zahtev za raspuštanje Rosgvardije, posle će se u Moskvu povući aktivisti iz regiona, a za mesec dana eskalacije Putin će preko Krima pobeci u Doneck.
Ali nažalost, sve to se najverovatnije neće desiti. Golunov neće postati crni labud za režim. Jednostavno će od četiri stotine zadržanih, tri stotine dobiti novčane kazne i platiti ih, sa nadom da će za tri godine preko ECHR-a odsuditi odštetu od ruskog budžeta. U član 228 Krivičnog kodeksa RF uneti će kozmetičke izmene, malo smanjivši kazne i menjajući, na primer, normu o ukupnoj težini proizvoda u normu o težini čistog supstancije. Zatvoriće operativce koji su podmetnuli kesice. Naručioci neće biti dirani – sami kažete da policija stalno podmeće drogu, pa, jednostavno taj dan Golunov nije imao sreće, dešava se.
Nažalost, naleti entuzijazma su u Rusiji još uvek previše kratki, čak ni uspešni povodi ne dovode do pokretanja lančane reakcije. Režim za sada pouzdano kontroliše situaciju i uvek je spreman da nam ubaci toliko kontrolnih štapova u reaktor koliko bude potrebno. Ali, kao što znamo, u Rusiji ponekad čak i to može imati nepredviđene posledice.
Glavni faktori koji obezbeđuju trenutnu dominaciju bitkoina:
Mrežni efekat. Bitkoin poseduje ogroman broj ljudi, pri čemu ih nisu dobili putem airdropa, već su snosili troškove za njihovo sticanje, što znači da ih cene. Pošto ih drugi cene, možete i sami slobodno primati plaćanje u bitkoinima, oni su likvidni.
Niski tempo emisije. Masa bitkoina se povećava polako, što znači da će ovaj novac u dalekoj perspektivi barem zadržati svoju vrednost. To znači da je bitkojn pogodan kao sredstvo čuvanja vrednosti; ne morate žuriti da se od njega otarasite ako vam je neko slučajno platio bitkoinima.
Decentralizacija. Da biste otvorili novčanik, možete izabrati jednu od mnogo programa ili čak sami napisati svoj. Da biste poslali novac, ne morate tražiti dozvolu od jednog centralnog centra za verifikaciju transakcija – u mreži postoji nekoliko desetina hiljada čvorova (nodes).
Ovi osnovni faktori su dovoljni da, ako budete imali takvu želju, lako možete prodati svoju robu za bitkoin, ili, obrnuto, kupiti robu za svoje bitkoin. Ili jednostavno držati bitkoin i radovati se rastu cene.
Gram, koji se izdaje u okviru projekta TON, imaće uspeh ako uspe da ispuni približno iste kriterijume.
Mrežni efekat. Potencijalno može biti veoma veliki ako za korišćenje novčića nije potrebno ništa osim Telegrama, a Telegram ima gomila ljudi. Ali biće potrebna mogućnost brzog i praktičnog kupovanja grama za fiat novac. Ako će za kupovinu grama prvo biti potrebno kupiti bitkoin, onda je potpuno nejasno čemu je on potreban kao novac, jer već postoje bitkoini.
Niski tempo emisije. Nisam se upuštala u planove tvoraca novčića po tom pitanju, ali ako se pokaže da je tempo rasta gramove mase veći od bitkoinovog, onda će i cena u perspektivi opadati u odnosu na bitkoin.
Decentralizacija. Ovde je, kako razumem, sve loše. Prvo, radi velike brzine transakcija predviđa se držanje veoma skromnog broja čvorova. Drugo, ako je za upravljanje ovim novčićima potreban Telegram nalog, to znači da je novac potpuno centralizovan: bilo koji nalog može biti banovan od strane administracije Telegrama u bilo kom trenutku. Ako se ovim novcem može upravljati i bez Telegrama, onda je nejasno kakve veze ima Telegram sa tim.
Dakle, prilično sam skeptična u vezi sa TON-om, ali gram se sasvim može koristiti kao spekulativna imovina, hiperinflacija mu svakako ne preti.
I, naravno, teško je za sada smatrati decentralizovanom valutu koja u potpunosti zavisi od jednog tvorca
Ukratko, sa bitcoinom je sve u redu. Tokom cele godine cena je polako opadala, kao što su opadali i obim trgovine, veličina provizije i učestalost pominjanja bitcoina u medijima. Drugim rečima, balon koji je pukao krajem prošle godine uspešno se skupljao, i sada cena iznosi otprilike jednu petinu vršne vrednosti. Ovo je pad koji je po amplitudi uporediv sa padom koji je trajao tokom cele 2014. godine, i znatno manji od katastrofalnog pada leta i jeseni 2011. godine, kada je cena bitcoina u dolarima pala 13 puta.
Naravno, što je manji obim trgovanja, to je veća mogućnost izazivanja značajnih skokova cena pomoću relativno skromnih sredstava. Ali velika volatilnost privlači spekulante, pa obimi ponovo počinju da rastu, što znači da mogućnosti za manipulaciju cenama počinju da se smanjuju, tako da ove tržišne povratne informacije ne dozvoljavaju kriptovaluti da potpuno izmakne kontroli.
Ponovo, kao i 2014–2015. godine, profitabilnost rudarenja je opala, što dovodi do toga da se najmanje efikasni rudarstva pretvaraju u otpad. U 2015, uz nisku kursnu listu, takođe je došlo do bankrota pojedinih pool-ova. Dakle, ovo tržište se aktivno čisti od neefikasnih igrača, što znači da kraj krize nije daleko.
U pozadini svega ovog, prilično negativnog okruženja, nastavlja se aktivan rad i na samom bitcoin protokolu i na lightning protokolu drugog nivoa, koji omogućava kreiranje direktnih platnih kanala van blockchaina i prebacivanje novca putem njih uz zanemarljivo trošenje vremena i zanemarljive provizije. Tako da, prilikom novog uspona cene, verovatnoća da će se mempool zapušiti kao jeseni prošle godine, a da će provizija za transakciju skočiti do neba, postaje mnogo manja, jer je zajednica sada mnogo bolje pripremljena za takve situacije.
Dakle, je li vreme za kupovinu? Znate, beloruski braća imaju poslovicu da nikada nije kasno za kupovinu dolara, isto se može reći i za bitcoin. Treba ga uzimati uvek kada imate slobodan fiat koji nemate potrebu da potrošite u narednih pet godina. Time ne samo da ćete očuvati svoju kupovnu moć, već ćete učiniti uslugu i zajednici.
U logaritamskoj skali se jasno vidi da je sa bitcoinom sve OK
Mogu odgovoriti jednom rečju: deregulacija. Ali to je očigledno svima, jer deregulacija čeka apsolutno sve institucije u ankapu, pa hajde da fantaziramo o tome kuda će to dovesti i koje oblike institucija braka može poprimiti.
Koje funkcije braka imamo danas?
Brak je pretplata na seks. Pošto je čovek generalno sklon štednji napora, ova funkcija braka će u ankapu opstati, bez obzira na to koliko su idealistički poliamorni sanjali suprotno. Ali pretplata, naravno, neće podrazumevati ekskluzivnost po automatizmu, kao što to već sada ne podrazumeva. Reč „prevara“ će konačno otići u prošlost, tamo gde se nalaze tako arhaični termini kao što su „svetogrđenje“ ili „vendeta“.
Brak je oblik organizacije domaćinstva. Ovde će, kako ljudi postaju sve bogatiji, ova funkcija sve više izumirati. Grubo rečeno, normom će biti autonomno domaćinstvo, sa mogućnošću da se povremeno svrati partneru u posetu ili organizuje zajedničko putovanje. Samo vođenje domaćinstva postaće još automatizovanije, a ono za šta se automatika ne uhvati, odlično će izvršiti specijalizovane kompanije, poput današnjih cleaning kompanija.
Brak je oblik prijateljstva. Stalno poboljšanje kanala komunikacije učiniće formalizaciju prijateljstva u vidu braka sve manje relevantnom. Ljudi se i bez takvog statusa lako upoznaju i zbližavaju, bez obzira na pol, godine, a sve više čak i na društveni položaj. Ankap će samo pogoršati tu tendenciju.
Brak je kooperativ za odgajanje dece. U istoj meri u kojoj se u ankapu briše model braka kao oblika prijateljstva, brišaće se i model braka kao institucije vaspitanja. Dete će imati mnogo veći stepen slobode, uključujući i izbor prijatelja, staratelja i učitelja.
Brak je oblik pravnog lica. U uslovima odsustva države, koja predviđa pravo zakonskog zastupanja bez punomoćja samo za članove porodice, i ovaj model će se brišati. Ljudi će fiksirati situativne odnose uzajamnog poverenja koristeći jednostavne i jeftine mehanizme, na primer, zasnovane na blockchainu. U slučaju odsustva fiksacije takvih odnosa, preduzetnik će biti primoran da deluje u vezi sa nečijim poznanicima na sopstveni rizik. Ipak, već pomenuti razvoj komunikacije omogućiće lako dobijanje svih neophodnih potvrda u slučaju potrebe.
Dakle. Vrlo je verovatno da će taj oblik braka, koji danas poznajemo kao tradicionalni, opstati i u ankapu kao neka vrsta arhaičnosti, međutim, uloga institucije će biti primetno smanjena i zamenjena jasnijim i konkretnijim ugovornim odnosima između ljudi.
Rekla bih da čak ni sam izraz „pri ankapu“ nije sasvim korektan. Pre bi trebalo reći „po ankapu“, baš kao što se kaže, na primer, „po savesti“ ili „po pravilima“, iako to zvuči pomalo nezgrapno.
Što dalje ide, ljudi imaju sve više mogućnosti da žive po ankapu u raznim stvarima. Još pre nekih deset godina ljudi praktično nisu imali mogućnost da vode međunarodnu trgovinu bez kontakta sa državom. Sada to ide bez ikakvih problema: postoje bitcoin, postoji internet, trguj slobodno, samo što na carini mogu nastati problemi. Ali kada u seriju krenu, recimo, jeftini dronovi velikog dometa – pitanje prekogranične dostave malih paketa prestace da bude ikako oštro. I tako će biti svuda gde postoji plaćena potražnja za izbegavanje državnih prepreka. A što je više pozitivnih primera života po ankapu, to je veća potražnja za takvim životom, i to manja potražnja za državom kao takvom.
Upravo sam popila eliksir optimizma i predviđam da će među sadašnjom generacijom ruskog naroda oko dvadeset godina, značajno više ljudi doživeti život potpuno po ankapu nego penziju)))
Ovo je potpuno neopravdana prognoza, zasnovana na slepoj veri u tržište. Naravno, ekonomska teorija negira mogućnost preciznih kvantitativnih predviđanja.
