Kako biti sa digitalnim podacima prilikom ankapije? Kakva će biti politika privatnosti u minarhizmu?

U našem novom svetu, podaci su se pretvorili u veoma profitabilnu robu kojom trguju države, kompanije, hakeri, pa svi ko hoće! Da li će oni zaista odjednom odustati od ovog resursa, čak i ako se država iskorenjuje do temelja? A ljudima je uglavnom svejedno za svoje lične podatke prilikom posećivanja sajtova, preuzimanja igara, aplikacija, tik-toka. To je zapravo neka vrsta razmene sopstvenih podataka za udobnost/dobrobit. Ne mislim da u tom slučaju krše tuđa prava vlasništva. Šta vi mislite?

P.S. Ovo pitanje mi je palo na pamet kada sam preuzimao jednu popularnu kinesku igru (ko je razumeo, taj zna o čemu se radi). Tamo su direktno napisali da li ste saglasni da koristimo vaše informacije sa naloga u svoje svrhe. To jest, običnim, razumljivim jezikom, a ne kao u drugim aplikacijama gde je sve zamagljeno i nejasno objašnjeno, kao da ne kradu od vas, ali će nekako uzeti, a najbolje da uopšte ne razmišljate o tome, čao!

Analni mađioničar

Volela bih da iskoristim ovo pitanje kako bih preporučila čitaocu članak na kanalu neskromnog naziva bez kompromisa, ali sa iznenađujuće skromnim brojem pretplatnika. Uostalom, sam tekst članka je objavljen na vkontakte, gde autor ima za nekoliko redova više pretplatnika. Tamo me je zainteresovala sledeća teza.

Ako slepo poštujete tekst ugovora sa svim njegovim zamrčenim formulacijama, ogradama i fusnotama, onda pružalac usluga ima ekonomski motiv da se osigura u tekstu ugovora: potrošač neće detaljno ulaziti u suštinu, ali će ga tekst ugovora značajno ograničiti. Međutim, one detalje ugovora koji su vidljivi, mora se činiti privlačnijim za klijenta, jer postoji konkurencija.

Ali, ako smatrati ugovorom samo ono što je bilo izričito rečeno tokom zaključenja sporazuma, a sve neeksplicitne nijanse o kojima nije bilo rasprave smatrati samo jednostrano dobronim željama – onda se pojavljuje ekonomski motiv da ugovori budu kratki i razumljivi, kako sam proces zaključenja ugovora ne bi bio opterećenje za kupca, inače će otići kod drugog dobavljača.

Kao što možemo videti iz primera koji ste naveli, kada nema potrebe za pravnim prepisivanjem, advokati brzo prelaze na ljudski jezik i direktno ukazuju na ono za šta zadržavaju pravo. I, kao što vidimo po vašoj reakciji, klijent takvu iskrenost radije odobrava. U međuvremenu, teško da biste tako popustljivo postupili prema nameri proizvođača igara koja je navedena u ugovoru, na primer, da izvlače novac sa svih vaših bankovnih računa ili bitcoin novčanika kojima kompanija uspe da pristupi. Iako, čini se, reč je takođe samo o pristupu podacima.

Živimo u sve transparentnijem svetu koji će se, pored toga, uskoro ispuniti velikom količinom lažnih vesti nerazlučivih od stvarnosti. Pravna zaštita ličnih podataka, zaštita privatnosti ličnog života, privatni ključevi i lozinke – sve je to pozadinske borbe pred potpunom kapitulacijom. Šta raditi nakon kapitulacije? O tome sam pisala u jednoj od svojih starih objava pod nazivom Digitalni identitet.

Budućnost je nesigurna, ali imam osećaj da je naša generacija već unapred prihvatila nova pravila igre i da ne brine previše povodom toga. A oni koji će iz navike želeti nešto da sakriju, osuđeni su da povremeno završe u glupim situacijama. Želećemo im da ne budu previše nervozni zbog takvih neprijatnosti.

Izvinjavam se što nisam odgovorila na direktno pitanje o tome koje boje donji veš ćemo nositi pod ankapom, i kog kroja pod minarhizmom. Šta možemo ako ćemo hodati bez donjeg veša.

David Friedman. Pravni sistemi koji se značajno razlikuju od našeg. Amisši.

Vladimir Zolotorev je nakon duge pauze objavio sledeće poglavlje prevoda knjige Davida Fridmana Pravni sistemi koji se značajno razlikuju od našeg. Ukupno je do danas nasumično prevedeno četiri poglavlja. Današnje je posvećeno pravnom sistemu amiša koje je Mihail Svetov zavideo.

U tekstu se oseća da su ovi daunšifteri simpatični ne samo mnogim Amerikancima, već i samom Fridmanu. Zanimljivo je da li oni sada imaju problema zbog podrške Trampu…

Engleski original sam postavila na svoj sajt negde krajem avgusta. Istu sudbinu snosi i prevod kako se on objavljuje na mises.in.ua. Obično se u prevod unose ispravke sitnih grešaka, ali u celini nema velike razlike da li ćete ga čitati kod mene ili kod Vladimira.

Koncentracija kapitala na slobodnom tržištu

Na prvi pogled, slobodni kapitalizam, koji nije ograničen državom, ima jednu fundamentalnu osobinu – neizbežnu koncentraciju celog kapitala u jednim rukama. To dovodi do situacije koja nije ni malo bolja od „državnog kapitalizma“ u SSSR-u (uslovno rečeno, ako sada 1% poseduje 99% kapitala, jasno je da će vremenom 0,1% posedovati 99,9% i tako dalje). To jest, odsustvo državnog uplitanja u tržište vodi do pojave tako svemoćnog monopolističkog kapitaliste da će država delovati kao manje zlo.

Gde pročitati, ako postoji,
1) Oporverzavanje (poželjno empirijsko) teze o koncentraciji kapitala.
2) Šta može zaustaviti koncentraciju, osim neekonomskog (čitaj, državnog) uplitanja?

Pitanje je praćeno donacijom u iznosu od 0.00080000 BTC

Nažalost, bilo koji pokušaji empirijskog potvrđivanja ili opovrgavanja teze o neizbežnoj koncentraciji kapitala u kapitalizmu nailaze na izobličujuće uticaje države. Mogu se navoditi primeri kako se kapital koncentriše jer veliki kapitalisti uspešno lobiraju svoje interese, što rezultira donošenjem regulativa u državi koji su povoljni velikom biznisu, a nepovoljni malom. Pritom ostaju van okvira tržišni razlozi koncentracije kapitala. Takođe se može demonstrirati kako državne antimonopolne službe sprečavaju tu preslavu koncentraciju kapitala, a pritom ostaju van okvira čisto tržišni mehanizmi koji joj takođe se protive. Zato bih želela da se fokusiram upravo na tržišne mehanizme koji rade u jednom ili drugom pravcu.

Koncentracija kapitala

Glavni tržišni razlog koncentracije kapitala je pozitivan efekat stiska (economies of scale). Velika kompanija može sebi priuštiti korišćenje većeg broja kapitalnih dobara koja povećavaju produktivnost rada, što joj omogućava ostvarivanje veće dobiti i njeno ulaganje, ponovo, u sve kapitalnijem intenzivnije faktore proizvodnje.

Takođe treba napomenuti da se potrošačka dobra sve više komplikuju, a proizvodnja mnogih od njih neizbežno zahteva angažovanje ozbiljnog kapitala. Na primer, mala brodogradionica neće izgraditi kruzer, a mali studio neće snimiti blokbaster.

Razbrašivanje kapitala

Sada ćemo pogledati razloge koji doprinose smanjenju koncentracije kapitala.

Prvo, pored pozitivnog efekta stajaće, postoji i negativan. Što je struktura veća, to više troškova odlazi na parazitske procese. Naredbe kroz lanac rukovodstva idu duže nego u slučaju njegovog odsustva. Naredba u lancu rukovodstva ima veću verovatnoću da se izobliči nego u uslovima kada preduzetnik sam sebi ili direktnim izvršiocima postavlja zadatke. Zaposleni u velikim strukturama više nisu motivisani profitom kompanije, na koji utiču veoma posredno, već veštačkim KPI-jevima. Kao rezultat toga, oni su više fokusirani na postizanje KPI-jeva, a ne na interese poslovanja. Sve ovo smanjuje maržu. Pri određenoj veličini strukture, negativni efekat stajaće se ispostavi jačim od pozitivnog. Biznis koji je prerastao optimalnu veličinu počinje da troši kapital, prepuštajući udeo na tržištu manjim konkurentima.

Drugo, upravo mala preduzeća uvode lavlji deo inovacija. Čak i u velikoj kompaniji, iskusna proizvodnja je komparativno male veličine i oslanja se na mali broj deficitarnih stručnjaka. Osetivši superprofit kao rezultat implementacije svoje ideje, takav stručnjak prilično lako napušta kompaniju i otvara sopstveni startap, koji zatim skuplja najbolje plodove sa tržišta. Uspešni startapi rastu, a udeo starih kapitala opada.

Treće, radi smanjenja rizika, veliki preduzetnik će radije ne stavljati sva jaja u jednu korpu i uložiće novac u nekoliko kompanija. Tako se razvodnjava struktura vlasništva nad kompanijama, vlasnik više ne može pažljivo da prati razvoj svog poslovanja, odgovornost se prenosi na menadžment, i upravo top menadžeri postaju glavni korisnici procesa, dok relativni prihod investitora opada.

Na kraju, ne nestaje ni faktor razvodnjavanja kapitala prilikom nasleđivanja. Što je kompanija veća, to je veća šansa da će u testamentu biti pomenut gomila ljudi, kao i razni fondovi, dok će malo preduzeće verovatnije pripadati jednom nasledniku.

I šta nam to govori?

Nije ni o čemu. Optimalna veličina biznisa za svaku industriju, a često i za svaki region je svoja i stalno se menja; ona se određuje nivoom razvoja tehnologija koje mogu doprineti kako povećanju prinosa od centralizacije (na primer, auto-servisi su brzo potisnuti od strane fabrika automobila nakon uvođenja trake), tako i povećanju prinosa od decentralizacije (tako je širokopojasni internet naglo povećao broj proizvođača sadržaja i smanjio prosečnu veličinu redakcije).

Koncentracija kapitala u rukama nekolicine može i rasti i opadati, to je, u suštini, nebitno. Bitno je to što na slobodnom tržištu blagostanje najsiromašnijih raste čak i kada blagostanje najbogatijih raste još brže. I upravo na ovu temu postoji mnoštvo empirijskih istraživanja (iako se, naravno, i ovde mora imati na umu da će empirija neizbežno biti iskrivljena državnim intervencijama). Više o tome možete pročitati u jednom od poglavlja „Mehanike slobode“ autora Dejvida Fridmana, koju prevodim, a koja se baš tako i zove: Bogati postaju bogatiji, i siromašni postaju bogatiji. Željena empirija je i tamo prisutna.

… kada siromašenje radničke klase nikako da se ne dogodi…

Šta mislite, da li vredi pozajmljivati državi u vidu kupovine državnih obveznica? A obveznica državnih korporacija?

Nekoliko misli od autora pitanja:

Glavni izvor prihoda države su porezi, i verovatno je da će država za isplatu kamata na obveznice posegnuti za povećanjem dugovnog opterećenja. Neuspešne emisije obveznica iz perspektive države su signal da joj se ne veruje toliko koliko ona želi da privuče sredstva jeftino, i to može postati razlog za smanjenje državnih rashoda.

U isto vreme, nemogućnost zaduživanja može doprineti posezanju u džepove građana kroz poreze.
Naginjem se ka tome da je bolje ne pozajmljivati državama, ali sa egoistične pozicije takva odluka ne deluje uvek optimalno – kamate znaju biti primamljive, a rizici niski u poređenju sa drugim ponudama na tržištu.

Ali ako ne želite da imate posla sa državom i iz etičkih razloga, sa državnim korporacijama je ipak nešto komplikovanije.

Privatni bankar™

Dugo nisam mogla da odgovorim na ovo pitanje jer sam ipak slabo potkovana u oblasti finansija. Isto tako, na primer, u svom nedavnom intervjuu sa Aleksejem Markovom kaže Grigorij Baženov: to nije moja sfera, kaže, zato ovde nikome ne odgovaram, već ja sama postavljam pitanja. Naravno, meni je lakše, jer pitanje ne dotiče profitabilnost i pouzdanost određenih investicija, već etičku stranu pitanja, a etičku presudu može formulisati bilo ko.

Ali čak i da bih odgovorila iz pozicije etike, želim da budem sigurna da neću promašiti poenta. Zapravo, u čemu leže moje sumnje? Recimo, kažem da je pozajmljivanje državi „fu“, i da novac treba nositi u banku. I to se ispostavi kao glup amaterski savet, jer banke ne samo da plaćaju manje kamate, već za novac dobijen od građana kupuju baš iste one obveznice državnih kompanija. Ili navedem neku privatnu kompaniju čije obveznice nije sramota kupovati, a ispostavi se da većinskom udelom upravlja neki vampir koji aktivno sarađuje sa državom, uključujući i to da pritiska svoje konkurente.

Ali ako se uporno trudite da sačuvate čistoću svoje slike, gde da ulažete? U bitcoin? Ako je reč o tome da ostavite nešto za starost, onda – definitivno u bitcoin. Ali ako želite da živite bar delimično od pasivnog prihoda, onda već želite da birate iz instrumenata koji obezbeđuju keš flou. U nekretnine, kao što je Kiyosaki ostavio u za legacies? Može se pomisliti da su investitori u Rusiji manje vampiri od top menadžmenta državnih korporacija. Da, zapravo, ni sa bitcoinom nije uvek jasno odakle novčići dolaze. Možda pomažete zvaničniku da opere mito? Naravno, najetički bezgrebnije investicije su agoristički biznis. Ali o kakvoj pouzdanosti ovde može biti reči?

Zato dozvolite mi da odgovorim ovako. Sama želja da razmišljate o tome koje su investicije etičnije, a koje manje – prelepa je. Težnja da se kažnjavaju kompanije ili vlade zbog neetičkih postupaka odbacivanjem njihovih hartija od vrednosti je moćan reputacioni alat, vredi ga koristiti. Ali u uslovima kada je teško pronaći potpuno čiste imovinu, može se, barem, praktikovati pametno glasanje: kupovati one koji su relativno pristojni, na štetu onih koji su potpuni monstrumi. Uz sve ostale podjednake uslove – preferirati privatnike u odnosu na državne korporacije. Ako postoji izlaz na svetska berzanska tržišta, onda obratiti pažnju na hartije vlada i kompanija iz zemalja koje se ponašaju pristojnije. Ali, naravno, pritom ne zaboravljati na rizike i profit.

A bitcoin za starost ipak kupite.

Mehanika slobode, Poglavlje 65

Objavljujem pretposlednje poglavlje Mehanike slobode, Vanškolsko obrazovanje: libertarijanski pristup deci. Fridman detaljno priča kako je bacao knjige u svoju decu, posmatrajući koje će im se zalepiti, i druge fora koje su svakom ankapu drage srcu. Ako je u prvim poglavljima knjige, napisanim dok autor još nije imao sopstvenu decu, agitovao za sasvim vegetarijansku ideju o uvođenju školskih vaučera, onda se kasnije pretvorio u mnogo većeg ekstremistu i počeo da napada škole kao takve.

Evolucija demokratija u dva case-studija

U SAD su održali prilično prljave izbore u elektrorsku kollegiju, i kakvu god odluku elektrori na kraju doneli u vezi sa kandidaturom predsednika, njegov legitimitet će biti pod velikim pitanjem.

U LPR se konačno kristalizovala podela na dve nezavisne partije. Obe su održale svoje kongrese, izabrale rukovodstvene organe, korigovale statutna dokumenta – i nameravaju da se takmiče za ljude koji žele da pristupe libertarijanskoj partiji.

LPR je orijentir za sistem upravljanja SAD. Baš kao što je nedavno bilo u LPR, SAD su podeljene otprilike napola, što znači da je svaka strana primorana da troši nesrazmerne napore kako bi drugoj strani nametnula svoj plan, dok druga samo čeka pogodan trenutak da nakon sledećih izbora sve to otkaže dođavola. Na izbore u SAD potrošeno je nekoliko milijardi dolara, što bi bilo dovoljno za reorganizaciju jedinstvene disfunkcionalne vlade u sistem od dve ugovorne jurisdikcije, od kojih bi svaka mogla slobodno da se takmiči za poreske obveznike.

U LPR postoje regionalna odeljenja koja su skoro u celosti prešla u jedan od forkova partije, a postoje i oklevajući savezi gde su se na kraju formirala po dva potpuna odeljenja. Na sličan način bi trebalo da bude i u SAD: veliki gradovi će skoro u celosti otići pod demfork, provincija pod respfork, a negde će se stvoriti dovoljna šarafa tako da za promenu jurisdikcije čak ne bi bilo potrebno ni preseljenje u susedni kvart, jer se predstavništva obe nalaze u istom kvartu.

Želim da poželim SAD-u da se ne zaustavi na dosegnutom raskolu, već da nastavi sa njegovim produbljivanjem, ne skliznući u građanski rat. Želim da poželim donosiocima odluka buzan razvoj, podstaknut konkurencijom. Želim da poželim čitaocima da u onome što se dešava vide seme prelepe budućnosti, a ne zalazak civilizacije.

Adam Smit čitanja 2020

Nije tajna da je Mihail Svetov rasturio LPR sa jedinim ciljem: da se oslobodi teškog obavezivanja da učestvuje u organizaciji čitanja Adama Smita i da bez smetnji održi svoj strim posvećen izborima u SAD. Zato će čitanja 2020. godine održati se u čudnom formatu, kada će predavači nastupati pred džinovskom publikom od čak trideset ljudi, dok će glavni akcenat biti prebačen na onlajn prenos.

Istorijski gledano, sa prenosom su na čitanjima uvek postojali neki problemi. Evo i sada, iako počinju već sutra, linkovi za strim se još uvek ne pojavljuju. Obećano je da će biti dati sat vremena pre početka prenosa onima koji izvrše dodatnu besmislenu radnju – registraciju na Timepad događaja. Naravno, to nije potrebno da se radi – evo vam link. Uostalom, čitanja volimo ne zbog čudne politike održavanja strimova, već zbog zanimljivog programa. Videćemo šta su nam pripremili ovog puta.

Ekonomska sekcija „Bogatstvo naroda“

12:05 — 12:45 Grigorij Baženov, ekonomista, Senzorni poredak Fridriha fon Hajeka. Ranije je nastupao na IX čitanjima sa izlaganjem o tome, da li je etički neutralna ekonomska nauka moguće. Sada vodi Jutjub kanal Furydrops.
12:45 — 13:30 Valerij Kizilov, ekonomista, Ekonomija koronakrize: staro i novo. Ne znam da li je ranije nastupao na čitanjima Adama Smita, ali evo njegovog predavanja na prošlogodišnjoj konferenciji „Konstitucija slobode“.
13:30 — 14:10 Farid Husajnov, ekonomista, Železnički sektor i nevidljiva ruka tržišta. Evo primera njegovog prethodnog nastupa: Kako je država preuzela železnice – IX čitanja.

Etička sekcija „Moralna osećanja”

14:30 — 15:10 Ljudmila Petranovska, psiholog, Etički aspekti diskusija oko COVID-19. Na čitanjima navodno ranije nije nastupala, na mreži se uglavnom nalaze snimci o dečijoj psihologiji.
15:10 — 15:50 Aleksej Rakša, demograf, Istina i smrtnost u eri Kovida. Evo primera njegovog jučerašnjeg nastupa na Ehu Moskve. Sumnjam da će se ono snažno poklapati sa temom predavanja.
15:50 — 16:30 Anton Kuznjecov, filozof, Sloboda volje i nauka. Na mreži se uglavnom nalaze njegovi nastupi u vezi sa problemom svesti. Evo, na primer, prošlogodišnjeg.

Politička sekcija „Politička retorika”

16:50 — 17:30 Aleksandar Filipov, sociolog, Renesansa Leviatana kao izazov i problem. Evo primera njegovog izlaganja u okviru projekta Otvoreni univerzitet, o smislu države.
17:30 — 18:10 Danil Cigankov, sociolog, autor Telegram kanala Komisija za regulativu, Ruski frontijer: rođenje političke sfere iz regulatornog pritiska države? Kao primer njegovih nastupa mogu ponuditi intervju sa Cigankovom na kanalu SVTV – iz onih vremena kada je Mihail Svetov umeo da sarađuje sa Sergejem Bojkom.
18:10 — 18:50 Evgenij Varšaver, sociolog, Integracija migranata u Rusiji: teorija i praksa. Evo primera njegovog izlaganja na Postnauci – baš o integraciji migranata.

Uglavnom, ako vam postane malo dosadno tokom izborne noći na Svetovom strimu (ili na konkurentskom strimu Leonida Volkova), imaćete priliku da se unapred upoznate sa predavačima predstojećih čitanja Adama Smita. Ja ću komentarisati čitanja u tekstualnom formatu na svom Telegram kanalu (moguće su opaske na Tviteru tokom vremena, iako Tviter ne znam baš najbolje da koristim).

https://youtu.be/2THFHEq0aoA

Kod vas je stigao automobil bez vozača. Ko će da sedne?

Sa velikim zadovoljstvom sam poslušala na kanalu Ekaterine Šulman snimak diskusije o rezultatima digitalne revolucije, u kojoj je učestvovala, budući pozvana, očigledno, da bi se ispravila rodna disbalansa, u društvo od tri predstavnika digitalne industrije.

Posebno mi se dopao trenutak kada je Andrej Sebrant, odgovarajući na pitanje o tome ko će snositi odgovornost za udes autonomnog vozila, izjavio da je za odgovor jednostavno potrebno sačekati stotinu takvih nesreća. Rekao je da su se na početku automobilizma preventivno predlagale sasvim neverovatne mere regulacije, poput dečaka sa zastaticama koji trče ispred automobila, a na kraju smo dobili saobraćajne propise, obeležavanje i tako dalje, što niko nije mogao unapred ni da zamisli. Isto je i sa sudovima u ankapu, koji će, naravno, odgovoriti na pitanje o tome kako će raditi. Nakon što počnu da rade.

Obavezno pogledajte, tamo je izabran prilično zanimljiv format diskusije, stručnjaci ovog puta ne bledi pored Ekaterine Mihajlovne, a voditeljka je jednostavno prelepa, volela bih takav šarm.

Prava životinja

Kako stoji pitanje prava životinja u ankapu? Za razliku od ljudi, oni nemaju mogućnost samoodbrane

Podsticač mržnje prema moskaljakima

Nemam šta da dodam po ovom pitanju u odnosu na sve moje ranije tekstove o ovoj temi, tako da ću iskoristiti priliku samo da se na njih pozovem.

  1. Libertarijanstvo i zaštita životne sredine. Ovde preporučujem Svetov video o tome da, ako želimo više životinja, hajde da ih jedemo i na sve načine od njih koristimo. Takođe pominjem Ostrom, koja pokazuje šta uraditi sa tragedijom zajednica u kontekstu divljine.
  2. Zofilija. Ovde se govori o pravnom statusu životinja, o moralu kao glavnom regulatoru odnosa prema životinjama, a takođe se neočekivano pojavljuje mačak po imenu Stabs.
  3. Prava životinja. Ovde je navedena jedna od mojih prvih nespretnih formulacija o tome da je pravo zahtev koji se trpi, i daju se saveti za ljubitelje starog Rima.
  4. Circusi, maltretiranje životinja, sankcije za lutajuće pse. Ponovo malo o pravnom statusu životinja, ali više o moralu i Džeku Londonu.
  5. O ubijanju životinja u zoološkom vrtu. Počinjem sa komarcima, prolazim kroz slučaj sa jednom nesrećnom majmunom i završavam svetlom prognozom o tome kako će Zemlju progutati netaknuta priroda.
  6. O pravima inteligentnih neljudi. Prikazujem pristupe uspostavljanju pravnih odnosa sa nečovečijim umom – na primeru papagaja.

    7. Uopšte, prilikom sastavljanja sledećeg pitanja veoma preporučujem da prethodno pogledate stranicu navigacije i pretražite pretpostavljene ključne reči vašeg pitanja. Vrlo je verovatno da ćete dobiti prilično raznovrstan odgovor na vaše pitanje na osnovu već objavljenih materijala.

    Za nekoga je to devojka iz lofi radio, a za nekoga ilustracija prava životinja da leže na krevetu

Mehanika slobode, Poglavlje 64

Poglavlje 64, Nepravilna upotreba argumenata o eksternalijama, posvećeno je pitanju kako je mozak čak i najobjektivnijeg istraživača sklon prilagođavanja činjenica unapred postavljenoj konceptu kada je reč o traženju argumenata za određene namerne postupke. A da ne govorimo o težini pripisivanja određenih mogućih posledica pozitivnim ili negativnim, kao i o mogućem svesnom pristrasnom odabiru činjenica. Sve to ozbiljno podriva utemeljenje utilitarnih razmatranja kojima se opravdava neka politika, pa je u takvim stvarima prikladnije rukovoditi se pre opšteteorijskim, pravnim i etičkim kriterijumima, a spekulacije o tome da će se desiti kraj sveta ako se odmah ne krene u pravčenju u željenom smeru, ostaviti demagogima.